septembar 15, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Nakon skoro dve godine borbe sa malim boginjama, od kojih je u Srbiji umrlo 15, a obolelo čak 5.798 ljudi, iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut” saopšteno je da su se stekli uslovi za odjavu epidemije ove zarazne bolesti.

U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo u Srbiji.

Poslednji prijavljeni slučaj bio je u junu 2019. godine u Boru. Imajući u vidu da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, stekli su se uslovi za odjavu epidemije na teritoriji Srbije, saopšteno je iz "Batuta".

Brzo širenje virusa

Osnovni uzrok masovnog obolevanja od malih boginja bio je drastičan pad vakcinacije MMR vakcinom, čemu je doprinela i intenzivna kampanja antivakcinaških lobija.

"Blic" se prvi suprotstavio ovoj suludoj kampanji - serijom tekstova prvo smo objavili da je epidemija neminovna, a zatim i mesecima ukazivali da je do nje dovelo širenje nenaučnih tvrdnji.


Bez obzira na to što su brojni stručnjaci ukazivali za značaj vakcinacije, ona je ponovo dosegla zadovoljavajući nivo tek kada je 15 ljudi, među njima i deca, glavom platilo širenje laži o štetnosti MMR-a.

Da podsetimo, prvi sumnjivi slučajevi obolevanja koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja prijavljeni su početkom oktobra 2017. godine, a nakon laboratorijske potvrde u Institutu "Torlak" epidemija je prijavljena 23. oktobra.

- Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Naime, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto, a u pojedinim opštinama i ispod 50. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod u Srbiji posle 20 godina - navode u "Batutu".

Skočila vakcinacija

U ovom institutu objašnjavaju da je intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u našoj zemlji dovela do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere.

Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporavanje toka epidemije.

U 2018. vakcinacija je sprovedena sa obuhvatom od 93,4 odsto, u centralnom delu Srbije vakcinisano je 94,3 a u Vojvodini 90,9 odsto planiranih obveznika.

Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta (prvom dozom MMR 13.674 osobe, drugom dozom 3.233 osobe), kao i onih koju su primili obe doze (1.452 osobe).

Sramota u 21. veku

- Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja - ističu u "Batutu".

Prof. dr Branislav Tiodorović, poznati srpski epidemiolog, kaže da treba izvući vrlo ozbiljne pouke iz ove epidemije, a da je još važnije da se ne smeju ponoviti greške iz ranijeg perioda.

- Tih 15 umrlih, među kojima ima i dece i odraslih i trudnica, strašna je poruka da ta bolest nije za potcenjivanje. Ne smeju se ponoviti greške. U 21. veku pobediti male boginje i nije veliki uspeh. Ali mi nismo smeli da dođemo u tu situaciju jer to je nešto što smo znali da može da nam se desi i što nam se desilo samo zato što je najmanje osam do 10 godina unazad bila loša vakcinacija. Obuhvat vakcinacijom je u međuvremenu poboljšan, ali nije još uvek takav kakav bi trebalo da bude. Veći deo epidemiologa smatra da ne treba ovo proglašavati kao veliki uspeh, to nije uspeh, nego treba i dalje nastaviti sa obuhvatom koji bi osigurao kolektivni imunitet a to znaći postići procenat od 95 odsto vakcinisane dece - ističe prof. dr Tiodorović.

Antivakseri

On kaže da je antivakcinalni lobi dao doprinos nastaloj situaciji ali da smatra da nisu isključivi krivci za epidemiju malih boginja.

- Zdravstveni sistem mora i dalje da dobro i organizovano vrši vakcinaciju, roditelji moraju biti dobro obavešteni. Mislim da je dobro i pravovremeno snabdevanje vakcinom važnije od svih tih priča koje antivakcinalni lobi širi. Sve zdravstvene institucije moraju da rade na vakcinaciji na nabolji mogući način - od pedijatrije pa sve do službi koje su zadužene za praćenje, na skretanje pažnje, na upozoravanje da je vreme za vakcinaciju. Fond je taj koji mora da obezbeđuje vakcinu na vreme jer imali smo situacije kada nije bilo vakcine. To mora da bude izbegnuto - ocenio je prof. dr Tiodorović.

On smatra da je potrebno povećati broj pedijatara kako bi lekari imali dovoljno vremena da sa roditeljima razgovaraju o imunizaciji, da prate svako dete od rođenja pa do vakcinacija, a to se može postići samo ako imaju dovoljno vremena.

PRIČA O AUTIZMU GLUPOST

- Sva priča o autizmu koju plasiraju antivakcinaši je u proteklih 15 godina ocenjena ne samo negativno, nego je dokazano da nema veze sa imunizacijom protiv morbila. Priča koju plasiraju antivakcinaši nema ni naučnog ni praktičnog utemeljenja. Treba priznati da je autizam težak problem, treba se posvetiti njemu, ali ne i lažnim prikazivanjem da je to zbog vakcinacije. To je i naučno dokazivano u proteklih 15 godina - kaže prof. dr Tiodorović.

U EVROPI PRIJAVLJENO 82.596 OBOLELIH

U prethodnoj godini na Starom kontinentu prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više nego 2016).

Najveće epidemije prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su male boginje. Najveći broj bio je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123).

Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) i dalje se registruje cirkulacija ovog virusa u populaciji. To znači da nam je virus u komšiliku, te da opuštanja nema.

Izvor: Blic

Roditelji više neće moći da vode nevakcinisanu decu u vrtić, jer im pedijatri neće davati potvrde kojom se dokazuje da je dete zdravo za kolektiv. Ovo je prva, oštrija, mera koju je zdravstveni sistem primenio upravo zbog povećanog rizika od epidemije malih boginja.

Ovakvo obaveštenje iznenadilo je roditelje koji svoju decu leče na pedijatriji u Domu zdravlja Stari grad, opštini inače poznatoj po malom obuhvatu vakcinisanih MMR cepivom (male boginje, rubeole i zauške).

U Srbiji je inače smanjena vakcinisanost dece MMR vakcinom, zbog čega preti da se naruši kolektivni imunitet i na taj način poveća šansa za nastanak epidemije malih boginja.
Ova mera trebalo je da se primenjuje još ranije, ali su se mnogi pedijatri bunili i nisu želeli da na ovakav način ucenjuju roditelje.

Sve se, međutim, promenilo zbog opasnosti do epidemije malih boginja, koja već uveliko traje na Kosovu, a mogla bi vrlo brzo da se prelije i u Srbiju.

Zbog toga je naloženo svim domovima zdravlja u Srbiji da ne izdaju potvrde za vrtiće nevakcinisanoj deci, jer to nalaže Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, po kome mališani koja nisu primila sve obevezne vakcine ne mogu da borave u kolektivu.

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?
Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Morbili spadaju u ozbiljnije bolesti jer može doći do komplikacija ( upale uha, upale pluća ili u najtežim slučajevima upale mozga sa teškom kliničkom slikom i lošom prognozom), pored uobičajene kliničke slike koja obuhvata visoku temperaturu i ospu. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog programa imunizacije.

Kada se daje?
Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana, u periodu izmedju 13-18 meseca. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?
Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije! Dete koje primi prvu dozu tek pre polazak u školu treba da primi i drugu dozu posle godinu dana kako bi stvorilo kompletan imunitet.

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?
Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali aktuelne epidemije malih boginja nas podsete da je vakcinacija zaista neophodna. Zbog velikog broja nevakcinisane dece ovom vakcinom moguće su i veće epidemije.

Jel’ mnogo boli?
Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?
Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve (ponekad i neki dan duže) posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje nekoliko dana, a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?
Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije.Danas je jasno da DVE doze obezmeđuju maksimalnu zastitu!

Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete u šestoj godini pred polazak u školu dobije.

U uslovima epidemije malih boginja se revakcinacija obavlja ranije,baš zato da bi se što pre postigla maksimalna zaštita.

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?
Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Odnedavno je (u pojedinim zemljama) vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?
To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su u jednom radu povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode brojna, opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. Tu su i studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, a rezultati su isti: kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece!

Naknadnom proverom se nesumnjivo pokazalo da je to prvo “istraživanje” bilo, u najmanju ruku, loše sprovedeno, da su zaključci pogrešni, a glavni autor se suočio sa ozbiljnim disciplinskim merama.

Jedna opsežna studija se bavila proučavanjem eventualne povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma kod dece čija su rođena braća ili sestre oboleli od autizma. I ovde je jasno pokazano da NEMA povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma, čak ni kod dece čiji su najbliži srodnici oboleli od autizma (i njemu sličnih bolesti).

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?

Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog imunizacionog kalendara u skoro svim zemljama na svetu.

Kada se daje?

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?

Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije!

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?

Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali «mini» epidemija malih boginja od pre par godina nas je podsetila da je vakcinacija zaista neophodna.

Jel’ mnogo boli?

Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?

Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana (nekad i duže), a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da dečaci treba da se «provuku».

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Od pre par godina, u SAD je vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?

To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. U pitanju su studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, već su objektivne i nezavisne.

Kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece! To je sada postalo potpuno jasno. A pomenuti lekari, koji su uneli pometnju među roditelje, ali i stručnu javnost, suočavaju se sa ozbiljnim preispitivanjem i mogućim disciplinskim merama.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Otitis – zapaljenje srednjeg uva

Otitis – zapaljenje srednjeg uva

Uho se sastoji od tri dela: spoljašnjeg, srednjeg i unu...

Problemi sa krajnicima - odgovori lekara na najčešća pitanja roditelja

Problemi sa krajnicima - odgovori lekara…

Koji su simptomi zbog kojih treba operisati treći krajn...

Noćna mora svakog roditelja: Evo kako sam saznala da mi je ćerka zamenjena po rođenju

Noćna mora svakog roditelja: Evo kako sa…

  Dok sam ležala na stolu u sobi i trpela bolove, čula...

Najčešće letnje roditeljske dileme

Najčešće letnje roditeljske dileme

  Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditel...

Zašto majka treba da pevuši bebi

Zašto majka treba da pevuši bebi

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno rođ...

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od nadolazećeg talasa virusa i gripa

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od n…

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom pr...

Strah od nepoznatih osoba

Strah od nepoznatih osoba

Kada se javlja strah od nepoznatih osoba? Novorođenče ...

Kako zabaviti decu na plaži?

Kako zabaviti decu na plaži?

  Ukoliko je prvi put na moru, dete će se možda uplaši...

Dešifrujte jezik bebe

Dešifrujte jezik bebe

Čim se rode, bebe pokušavaju da komuniciraju. Plač, pog...

Strahovi kod dece

Strahovi kod dece

Pogledajte šta decu najčešće plaši i pomozite im da sav...

Koje su štetne hemikalije u proizvodima za negu beba?

Koje su štetne hemikalije u proizvodima …

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj per...

Pomozite bebi da napravi prve korake

Pomozite bebi da napravi prve korake

Kada će moja beba prohodati? U većini slučajeva beba p...

Porođaj u vodi - da ili ne?

Porođaj u vodi - da ili ne?

RelaksacijaAko je žena jako napeta, kontrakcije mogu po...

Šišanje deteta

Šišanje deteta

Kada je pravo vreme za prvo šišanje? Ne postoji posebn...

Od 1. marta za decu još jedna obavezna vakcina

Od 1. marta za decu još jedna obavezna v…

Roditelji, u kalendar vakcinacije vaših mališana upišit...

Kako da se izborim sa ragadama?

Kako da se izborim sa ragadama?

Ragade mogu izazvati ozbiljne probleme tokom dojenja. E...

Kakav aranžman izabrati sa bebom

Kakav aranžman izabrati sa bebom

Hotel – pun pansion ili all inclusiveOva je naskuplja v...

Kako da odviknete dete od sisanja prsta

Kako da odviknete dete od sisanja prsta

Da li je sisanje prsta razlog za zabrinutost, zašto dec...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.