septembar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

TKO želi nek doji u javnosti, tko ne želi - nek se pomiri s time da možda neće uvijek naići na mjesto podobno za dojenje, odnosno za skrivanje te mjesto koje će biti dovoljno čisto za malu bebu. Jer kada se žene nađu vani sa svojim bebama neće baš uvijek naići na mjesto predviđeno isključivo za dojenje. I tada će vas ljubazno upiti da svoju bebu unesete u javni toalet i tamo je podojite. Sjedeći naravno na wc školjci upitne čistoće.

Baš se to dogodilo i ovoj majci koju su protekli vikend u Portlandu, u jednom trgovačkom lancu, uputili da bebu podoji baš tamo - ne nikako u trgovini, čak ni u svlačionici već na wc-u.

"Ovo je način kako se u današnje vrijeme tretiraju dojilje, ovo je način na kojim se dojilju posramljuje samo zato što moraju nahraniti svoju bebu, tjerajući ih da se osjećaju neugodno jer se uopće moraju dovesti u ovakvu situaciju. Malo je reći da sam silno ljuta, uzrujana, a napose osramoćena. Moja su prava danas ugrožena.", napisala je mama Karina na Facebooku i ubrzo i nakon toga njen je post vidjelo i podijelilo više od 17.000 ljudi, a javili su i glavni "krivci" iz Marshall Cascade Stationa - šoping centra u kojem se odigrala ova pa i ne pretjerano nepoznata scena. Njihov je odgovor bio prilično mlak, izražavaju svoje žaljenje zbog svega što se dogodilo no njihov je pogled na dojenje i dalje čvrst - majka se mora negdje skloniti, a oni će probati pronaći neko bolje rješenje.

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - ne samo u Americi već naravno i kod nas - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

Ako maknemo onih šačicu takvih mjesta koja su s tom svrhom uređena, a nisu u velikim šoping centrima - što to onda točno znači - da bi svaka mama trebala uvijek znati gdje će se u trenutku gladi njene bebe naći, hoće li moći koristiti takvo mjesto ili će se zbog svega navedenog morati zadovoljiti dojenjem u javnosti. Jer očekivati da će se zbog dojenja morati na minimum godinu dana skloniti od javnosti čisto da se ne bi nikada našla u ovakvoj situaciji, nelogično je i pomisliti. Ili će se jednostavno trebati zadovoljiti dojenjem u javnom wc-u. Jer dojenje u javnosti još je uvijek nažalost tabu unatoč tome što je toliko malo mjesta predviđenih baš za mame i bebe.

Izvor: Index.hr

Skretanje pažnje na probleme koje imaju trudnice i majke, i skidanje etikete tabu teme sa dojenja, od osnivanja Udruženja “Roditelj” u njegovom je fokusu, a kampanju za promociju dojenja ove godine planiraju u nekoliko faza, od avgusta do oktobra. Biće organizovana savetovališta, informisanje, okrugli sto i centralna manifestacija koja će obeležiti i Svetsku i Nacionalnu nedelju dojenja.

"Cilj obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja je isti kao i prethodnih deset godina, a to je da podignemo svest institucija, medija i pojedinaca da postoje problemi u vezi sa dojenjem u Srbiji", kaže Angelina Radulović iz Udruženja "Roditelj". "Jedan od njih je niska stopa isključivog dojenja, koja iznosi oko 13 odsto u prvih šest meseci. Udruženje “Roditelj” već 11 godina skreće pažnju trudnicama i majkama na koji način da istraju u borbi. Važno je da se reše problemi i zbog njihovog, kao i zbog bebinog zdravlja".

"Jedna od predrasuda je da u jednom trenutku majčino mleko nije dovoljno jako, pa je detetu potrebna dohrana i time žene ulaze u 'začarani krug', jer beba manje sisa i majka ima manje mleka. Oko 95 odsto majki u porodilištu započne dojenje bebe, a taj procenat brzo i drastično pada i smanjuje se do šeste nedelje detetovog života. Količina i sastav mleka se vremenom menja i majke misle da je beba gladna i uvode dohranu, pa neka bebe od trećeg ili četvrtog meseca imaju potpunu dohranu. Umesto toga, majke treba da izdrže i nastave da doje bebu, a vremenom će i mleka biti više", navodi Angelina Radulović.

Kako bi razrešili nedoumice majki u vezi sa dojenjem, Udruženje “Roditelj” je pre šest godina angažovalo savetnice za dojenje. Ona govori majkama kako da hrane bebu, kako da prepoznaju da li je dovoljno sisala, je li gladna, i ti saveti su od velike koristi majkama. Savetovalište radi u Novom Sadu i Beogradu i namenjeno je i trudnicama i mamama.

"Veliki broj zdravstvenih radnika kaže kako je neophodno uobročiti bebu, a to je nemoguće kod deteta od mesec dana. Neka porodilišta, na žalost, još uvek nemaju 'bebi frendli' program i majke nisu sa svojim bebama, nego im se bebe donose", priča Radulovićeva.

Prema jednom istraživanju koje je sproveo “Unicef”, procenat dojenja kod Roma je daleko niži nego kod više obrazovanih žena, a ranije je bilo obrnuto, navodi sagovornica "Dnevnika".

Informacije o značaju dojenja žene bi trebalo da dobiju još tokom trudnoće, jer im je ono posle porođaja velika nepoznanica. Samo ako su dobro informisane, moći će dobro da hrane svoje dete.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:

1
WHO čvrsto preporučuje isključivo dojenje u prvih šest meseci bebinog života. Sa punih šest meseci, pa sve do navršene druge godine ili duže, druga hrana treba da dopunjuje ishranu majčinim mlekom.
Pored toga:

* sa dojenjem bi trebalo početi u toku prvog sata po rođenju;
* podoji bi trebali da budu “na bebin zahtev”, uvek kada beba traži i danju i noću; i
* potrebno je izbegavati flašice i cucle (varalice).

2. Prednosti dojenja za decu

Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad i decu. Ono pruža bebama sve hranljive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. U potpunosti je sigurno i sadrži u sebi antitela koja pomažu detetovom telu da se zaštiti od čestih dečijih bolesti – kao što su dijareja (proliv), upala pluća, koje su dve najčešće bolesti uzročnici smrti širom sveta kod beba. Majčino mleko je dostupno i pristupačno što detetu garantuje adekvatnu hranu u svakom trenutku.

3. Prednosti dojenja za mame

Dojenje je takođe dobro i za mame. Kod isključivog dojenja (na zahtev) dolazi do izostanaka menstruacije, a to predstavlja neku vrstu (mada ne u potpunosti sigurne) prirodne kontracepcije. Dojenje umanjuje rizik od raka dojke i jajnika kasnije u životu, pomaže ženi da povrati svoju predtrudničku telesnu težinu, i smanjuje mogućnost gojaznosti.

4. Dugoročne prednosti dojenja za decu

Osim trenutnih prednosti dojenja za decu, dojenje ima uticaj i na zdravlje kasnije u životu. Kod osoba koje su dojene se često javlja niži krvni krvni pritisak kao i niži nivo holesterola, imaju manji rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Postoje i dokazi da dojene osobe imaju viši nivo inteligencije na testovima kojima se ona meri.

5. Zašto ne adaptiranim mleku?

U adaptiranom mleku se ne nalaze antitela, koja se prirodno nalaze u maminom mleku, a u vezi je i sa bolestima koje imaju veze sa nekim rizicima koji se javljaju pri mešanju adaptiranog mleka u prahu sa neproverenom vodom (mnoge porodice nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi). Pod lošom ishranom se smatra i predoziranje mleka u odnosu na vodu kao i razblaživanje adaptiranog mleka u većoj količini nego što je propisano. Takođe, česti podoji podstiču proizvodnju mleka i povećavanje količine u maminim dojkama. Ukoliko se koristi adaptirano mleko, a iz nekog razloga ono postane nedostupno može se desiti da povratak na dojenje ne bude moguć zbog premale proizvodnje mleka u dojkama.

6. HIV i dojenje

Za mame koje su HIV-pozitivne, WHO preporučuje isključivo dojenje u toku prvih šest meseci osim ako je adaptirano mleko:

* pristupačno (dobrostojeća porodica)
* dostupno (postoji obezbeđena pomoć oko pripreme adaptiranog mleka)
* pristupačno (adaptirano mleko moze da se nabavlja šest meseci)
* neprekidno (moguće je hraniti bebu bez prekida šest meseci)
* sigurno (adaptirano mleko se priprema sa ispravnom vodom u higijenskim uslovima).

7. Propisi reklamiranja zamena za majčino mleko

Još 1981. godine prihvaćen je internacionalni kod kojim se reguliše marketing svih zamena za mamino mleko. On se odnosi na:

* sve zamene moraju da pruže informaciju o prednostima dojenja i o zdravstvenim rizicima korišćenja zamena za mamino mleko;
* ne reklamiranje zamena za mamino mleko;
* ne deljenje besplatnih uzoraka zamena za mamino mleko trudnicama, majkama ili njihovim porodicama; i
* ne distribuciju besplatnih zamena maminog mleka zdravstvenim radnicima.

8. Podrška svim mamama je jako važna

Dojenje je potrebno naučiti i mnoge žene imaju poteškoće na početku dojenja. Bolne bradavice kao i bojazan da mleka nema dovoljno su jako česta pojava. Zdravstvene ustanove koje podržavaju dojenje – pružanjem savetodavne podrške mladim mamama – ohrabruje viši nivo prakse (truda da se doji). Da bi se pružila ovakva podrška i povećala briga ka mamama i novorođenim bebama započeto je više od 20 000 “baby-friendly” programa u 152 zemlje zahvaljujući inicijativi WHO-UNICEF.

9. Dojenje i posao

WHO preporučuje da mame koje su se porodile imaju bar 16 nedelja odsustva sa posla da bi bile u mogućnosti da se odmore i doje svoje bebe. Većina mama koje se vrate ranije poslu odustaju od preporuke o iskljucivom dojenju u toku prvih šest meseci iz razloga jer nemaju dovoljno vremena ili adekvatan prostor gde bi mogle da izmlazaju i čuvaju na poslu svoje mleko. Majke imaju potrebu za sigurnim, čistim i odvojenim mestom u blizini svog radnog mesta na kom bi mogle da održavaju laktaciju za svoju bebu.

10. Sledeći korak: uvođenje nemlečne hrane

Da bi se bebi staroj šest meseci na pravilan način upotpunile sve nutritivne potrebe, uz dojenje je potrebno postepeno je upoznavati sa nemlečnom hranom. Hrana za bebu tog uzrasta može da se sprema zasebno ili jednostavno modifikovanjem hrane koja se uobičajno nalazi na jelovniku porodice. WHO primecuje da:

* pri uvođenju nove hrane ne bi trebalo smanjiti podoje;
* hrana bi trebalo da se daje kašikom ili iz šolje, nikako flašicom;
* hrana bi trebala da bude čista, sigurna i dostupna; i
* dajte vremena vašoj bebi da nauči da jede nemlečnu hranu.

Saveti važe za zdravu dojenu decu! Za dete koje je na adaptiranom mleku ili koristi i podoje i adaptirano mogu važiti drugačija pravila. Posavetujte se sa pedijatrom.

Zdravom detetu mlađem od 6 meseci koje majka doji na zahtev (nikako na satnicu) NE TREBA dodatna voda – majčino mleko se sastoji od oko 88% vode i to je sva tečnost koja je potrebna dojenom detetu.

Čak i u prvim danima nakon rođenja deteta, pre nego što majci mleko nadođe, kolostrum, prvo mleko, je dovoljno da beba ostane hidrirana naravno pod uslovom da dete sisa često i da su podoji efikasni (dete sisa i guta).

Čak i kada su vani ovako velike vrućine sve dok dete može da sisa na zahtev sasvim je dovoljno da ono sisa na zahtev da bude hidrirano.

Zvanično su rađena istraživanja kod beba na raznim lokacijama, pod različitim uslovima (vlažno i suvo vreme) na temperaturama od 22-41C in a 9-96% relativne vlažnosti vazduha; i ova istraživanja su pokazala da dojenje daje dovoljno tečnosti detetu.

ABM (Academy of Breastfeeding Medicine) savetuje “Davanje dohrane u prvim danima utiče direktno na broj podoja tj na normalnu frekvenciju podoja. Ukoliko se dohranjivanje radi sa vodom ili glukoznom vodom dete se podvrgava povećanom riziku od povećanja bilirubina povećanju gubitka na težini, dužem boravku u bolnici i potencijalnoj intoksikaciji vodom.”

Prema American Academy of Pediatrics, “Dodaci (voda, glukozna voda, adaptirano mleko i ostale tečnosti) ne bi trebalo da se daju novorođenčetu koje sisa osim ukoliko je savetovano od strane pedijatra kada za to postoji medicinska indikacija. U period od prvih 6 meseci, čak i po najvećim vrućinama, voda i sokovi su nepotrebni za dojenoj deci jer mogu da izazovu stomačne problem unosom bakterija ili alergena.”

Za novorođenčad (posebno mlađe od 4-5 nedelja), davanje vode može biti rizično

Bebama mlađim od dva meseca ne bi trebalo davati dodatnu vodu.

Dodavanje vode je povezano sa povećanjem nivoa bilirubina (žutice), značajnijim padom u težini i dužim boravkom novorođenčeta u porodilištu.
Previše vode može da dovede do ozbiljnog stanja pod nazivom oralna intoksikcija vodom.

Dodaci vode pune bebin stomak bez potrebnih kalorija tako da utiču na slabije dobijanje na težini.

Bebe koje dobijaju dodatnu vodu pokazuju manje interesovanje za dojenje. Ukoliko beba ne sisa dovoljno često koliko bi to trebala da radi biće potrebno više vremena ili će ča sprečiti da se kod majke uspostavi optimalna količina mleka.

Za decu nakon novorođenačkog perioda

Previše vode može da utiče na dojenje jer voda puni bebin stomak tako da dete slabije sisa. Bebama su potrebne kalorije i hranljivi sastojci iz mleka – a to voda nema.

Majčino mleko u sebi ima dovoljno vode čak i po najtoplijim danima.

Kada dete krene da unosi čvrstu hranu možete davati i dodatnu vodu ali ne preterivati. Dete može ali ne mora da je prihvati sve dok sisa na zahtev biće dovoljno hidrirano.

Za stariju decu, nastavite sa podojima i umereno nudite vodu.

Ne koristite flašicu – ponudite iz šolje ili čaše. Neka deca vole da piju in a slamčicu. Vodu nudite nema potrebe da je namećete.

VAŽNO: Po velikim vrućinama možete očekivati da će dete tražiti mnogo češće da sisa ali će podoji biti kraći. Tako dete unosi dovoljno manje masnog mleka i hidrira se. Pelene mogu da budu suvlje od gore pomenutog jer se i dete kao i mi odrasli znoji pa tako izbacuje jedan deo tečnosti.

Ukoliko posumnjate da Vaše dete ipak ima problem obratite se pedijatru koji će jako lako na osnovu pregleda deteta utvrditi da li je sve u redu.

Ukoliko se spremate na put sa bebom koju i dalje dojite trebalo bi da znate nekoliko sitnica za koje možda niste znali. Recimo da li hladna voda utiče na količinu mleka i koje kreme za sunčanje smete da koristite…

HLADNO MORE
Kupanje u moru ne utiče na proizvodnju mleka, jer ona zavisi isključivo od količine koju vaš mališan pojede.

PLIVANJE
Ukoliko ste mama i ozbiljan plivač, tokom odmora pojačajte obroke da ne biste zaustavili mleko. Pre vaše ture u mori bilo bi najbolje da podojite bebu, jer mleko nakon intezivnog vežbanja dobija slankast ukus, što se vašem mališanu možda neće dopasti. Ukoliko se u moru samo brčakte, sve ostaje po starom.

BAZEN
Bazenska voda u sebi ima malo hlora. Ipak, nakon kupanja isperite dojke slatkom vodom. To treba da učinite da biste bili sigurni da beba neće u doći u dodir sa hlorom, a osim toga hlor isušuje kožu, pa to može loše da utiče na vaše bradavice. Ukoliko planirate da se kupate u bazenu, ponesite lanolinsku kremu koju ćete mazati svake večeri.

PRESVLAČENJE
Nakon plivanja obucite suv gornji deo kupaćeg. Sintetički materijali pogoduju zadržavanju vlage što pogoduje razvoju mlečca. Ova gljivična infekcije može da se prenese i dublje u dojku, a i na bebina usta.

KREME ZA SUNČANJE
Kreme za sunčanje ili samotamnjenje se slabo apsorbuju u krvotok pa tako i u mleko. Zato od njih nema opasnosti za dojenje. Prilikom nanošenja vodite računa da je ne mažete blizu delova dojki koje će dolaziti u dodir sa bebinim ustima. Tokom dojenja ne uzimajte beta karoten koji može da pospeši tamnjenje.

Češće dojenje

Na odmoru bebi ponudite da jede češće nego što to inače činite kod kuće. Bebama je mamino mleko i voda i hrana i neizostavna uteha. Kada promenite okruženje, neke bebe će se odmah privići na novonastalu situaciju, dok će neki mališani biti zbunjeni. Kad je beba nervozna, najlakše ju je smiriti dojenjem.

Šta je mastitis?

jun 23, 2016

Mastitis je upala tkiva dojke. Do upale može doći zbog začepljenog mlečnog kanala ili zbog prepunjenosti neadekvatno ispražnjene dojke. On može da zahvati deo jedne dojke, celu dojku ili obe dojke.

Kako se leči mastitis?

Kod mastitisa se takođe kao i kod prepunih dojki preporučuju tople obloge, tuširanje ili još efikasnije potapanje dojke u što topliju vodu i nežna masaža dela dojke koji je problematičan. U toku ovog procesa može da se desi da mleko samo krene. Samim njegovim izlaskom u dojkama se smanjuje napetost i bol.

oželjno je takođe da se odmah posle masaže podoji beba ili izvuče mleko iz dojke. Kada mleko teče tada se najefikasnije odčepe kanali u kojima je doslo do zastoja.

Nudite često bebi da sisa iz „obolele“ dojke. Poželjno je da se bebi ovakva dojka nudi bar na svaka dva sata, prvo ona pa onda „zdrava“ dojka. Česti podoji će pomoći da ne dođe do prepunjenosti bolne dojke.

Raskomodite tesne gornje delove garderobe, pogotovo brushalter. Ukoliko vam to ne predstavlja problem, budite par dana bez brushaltera ili nosite brushalter koji je za broj veći. Bilo bi dobro da probate i neki drugačiji model od uobičajnog kog uvek nosite. Mozda vam ne odgovara brus koji nosite jer vrsi pritisak na dojku i zbog njega dolazi do zastoja mleka na određenom mestu.

Proverite polozaj bebe dok sisa. Obratite pažnju kako je beba postavljena na dojku. Potrebno je da široko otvori usta pre nego što prihvati dojku i da veći deo areole (tamnog dela oko bradavice) bude u njenim ustima. Dobar položaj ce pomoći bebi da pri svakom podoju efikasno izvuče maksimum mleka iz svih delova dojke.

Različiti položaji za dojenje. Eksperimentišite sa razlicitim položajma za dojenje da bi beba pronašla najefikasniji za rešenje nastalog problema.

Odmor. Mastitis može da bude prvi znak da mama pokušava da radi više nego što je preporučljivo.Odmaranje je jako bitno za mame koje doje. Pokušajte da se odmarate uvek kada i beba i da ste manje na nogama nego obično. Izbacite iz svog rasporeda na neko vreme sve one akivnosti koje su trenutno višak.

Da još jednom napomenem da je poželjno nastaviti sa dojenjem svo vreme. Nemojte da prekidate sa dojenjem zbog mastitisa.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe
U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

 

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Dojenje je najbolje

april 22, 2016

Ishrana tokom prvih šest meseci
Počinjemo sa bebama i njihovom ishranom tokom prvih šest meseci života. Prvi set pitanja je vezan za dojenje, koje je neprikosnoveni način ishrane beba.

Da li majčino mleko ima zamenu?

Nema!
Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Odnosno, bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav kasniji život. Bukvalno svaki delić tela traži idealnu sredinu za rast i razvoj, a samo majčino mleko to može da obezbedi.
Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja – ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.

Kako proceniti da je bebi dovoljno samo majčino mleko?

Ovo je veoma važno pitanje, pa smo mu posvetili poseban odeljak, koji sledi odmah nakon ovog. Ukratko, najbolji način praćenja “dovoljnosti” dojenja je dobro napredovanje u težini! Ako beba lepo napreduje – sve je u redu, pa “tim koji dobija” ne treba menjati. Odnosno, treba nastaviti sa dojenjem.

Do kog uzrasta bebu treba hraniti isključivo majčinim mlekom?

Tu nema dileme – bebi je do uzrasta od šest meseci dovoljno samo majčino mleko!

Prva polovina prve godine je rezervisana za dojenje. A bebi koja lepo napreduje, prvih šest meseci nije potrebno ništa osim majčinog mleka!

Ovo nije “novo” mišljenje, već rezultat višedecenijskog praćenja efekata dojenja, dohranjivanja i uvođenja nemlečne ishrane kod beba širom sveta! Sve je rađeno pod budnim okom eksperata Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koji su prikupljali i obrađivali dobijene rezultate. Pokazalo se da bebe koje se hrane samo maminim mlekom prvih šest meseci – bolje napreduju, imaju bolju otpornost prema infekcijama, a i “udaljeni rezultati” su fenomenalni.

Kako to da smo nekada bebama već sa tri, četiri meseca uvodili nemlečnu ishranu?

Medicina, naročito pedijatrija je dinamična nauka. Kada je pisac ovih redova slušao predavanja iz pedijatrije (to je bilo pre dvadesetak godina), važilo je pravilo uvođenja nemlečne ishrane u četvrtom mesecu života. Potom se pokazalo da rano uvođenje nemlečne ishrane može da bude pokretač ozbiljnih poremećaja i bolesti, koje se kod dece pokazuju kasnije, neke veoma podmuklo. Ne radi se o pojedinačnim iskustvima, već o odlično dokumentovanim medicinskim istraživanjima, koja su sprovedena na hiljadama dece.

Kada je potrebna dohrana?

U slučaju kada govorimo o prvih šest meseci života, dohranom se smatra potreba za adaptiranim kravljim mlekom usled nedovoljne količine majčinog. Ako beba ne napreduje dovoljno a isključene su sve potencijalne bolesti kod nje, dok mama i pored zdravog života i ishrane nema dovoljno mleka – neophodna je dohrana!

Podvlačimo da uvek treba najpre sve učiniti da mama ima dovoljno mleka. Međutim, ako i dalje postoji “deficit”, mora se dodati adaptirana formula. Jer je nenapredovanje na duže staze daleko gore za bebu od dohranjivanja. Poptuno je neprihvatljivo izgladnjivati bebu ako mama, jednostavno, nema dovoljno mleka!

Kako dohranjivati bebu?

Obavezno pomoću kašičice!
Najlakše je dati flašicu… beba se brzo najede. Ali, taj način dohrane nikako nije dobar, jer predstavlja prečicu ka potpunom prestanku dojenja. Naime, beba mora da se pomuči da izvuče mleko iz dojke, a to je ujedno i najbolji podsticaj za stvaranje maminog mleka! Kada vuče iz flašice, nema skoro nikakvog otpora, pa beba brzo nauči da je flašica “bolja” od bradavice koja traži trud. Ova linija manjeg otpora vrlo brzo dovodi do toga da beba odbaci “siku”, jer zna da će dobiti fast food iz flašice.

Zato je dohrana pomoću kašičice jedino pravo rešenje! U početku traži malo truda i mnogo strpljenja, ali je jedini put ka očuvanju dojenja, što je od neprocenjivog značaja za dete.

Da li može da se koristi razblaženo kravlje mleko? (Nekada je vladalo mišljenje da je “najbolje mleko od domaće krave”)

Nikako!
To je bila nužda pre mnogo godina. Problem koji se zove alergija na proteine kravljeg mleka gotovo da je iskorenjen od kada se favorizuje dojenje! Inače, dolazilo je do prave “epidemije” tog problema u vreme kada se davalo razblaženo (ili još gore – nerazblaženo) kravlje mleko bebama u prvoj godini života!

Ako dete već mora da se dohranjuje (kada mama i pored truda nema dovoljno svog mleka), jedino je prihvatljivo adaptirano kravlje mleko koje je, posebnim tehnološkim postupkom, obrađeno i prilagođeno bebinim potrebama.

Da li je potrebno nuditi vodu bebi koja sisa?

Skoro 90 odsto majčinog mleka je voda!
Zbog toga nema potrebe da se bebi prvih šest meseci daje voda, pošto je u mleku ima sasvim dovoljno. Stara (bolje rečeno prastara) navika da se bebi doda malo vode na kraju obroka je nepotrebna, neprihvatljiva i štetna! Voda zauzima nepotrebno mesto u bebinom želucu, pospešuje bljuckanje, a nije potrebna tek nahranjenom odojčetu.

Kada je potrebno početi sa uvođenjem nemlečne ishrane?

Nemlečna ishrana se uvodi posle šestog meseca života! Do tada, beba ima u maminom mleku sve što joj je potrebno.
O principima ishrane dece u drugoj polovini prve godine života, biće reči u sledećem broju.

Mamino mleko nema zamene!
Dokazano je da dojena deca značajno ređe oboljevaju od dijabetesa (šećerne bolesti) u kasnijim godinama. Takođe je dokazano da bebe koje su sisale – kasnije ređe oboljevaju od infekcija disajnih puteva. Odavno je poznato da se kod beba koje sisaju – u manjem procentu javljaju infekcije organa za varenje. Čak se pokazalo da dojenje olakšava učenje! Da ne nabrajamo dalje… za mamino mleko nema zamene!

Posledice postoje
Zato priče tipa: “Ma, to su samo novotarije. Kako ste vi toliko porasli kada je ranije bilo drugačije?” – nisu samo zablude, već su i opasne. Iskustvo onih koji tako govore (nažalost, ima i zdravstvenih radnika koji i dalje tako savetuju roditelje), zaista je smešno naspram rezultata višedecenijskih medicinskih studija. Deca koja osećaju posledice zbog prevremenog i neadekvatnog uvođenja nemlečne ishrane najbolje znaju kako je to neprijatno, kao i njihovi roditelji.

Izuzetak od pravila
Postoji jedan “potencijalni” izuzetak od pravila da bebi koja sisa nije potrebna voda. Ukoliko tokom letnjih vrućina nije u idealno klimatizovanom prostoru – beba gubi tečnost znojenjem, ali i isparavanjem (nevidljivi gubitak). Tada joj između obroka (ne posle podoja) treba ponuditi vodu. Pa, ako hoće – neka popije. Ukoliko neće – uskoro stiže sledeći podoj, koji će da “namiri” bebu. Ipak, treba znati da većina beba i leti dobija dovoljno vode dojenjem!

Dr Tatjana Vukomanović

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko… U eri povratka majčinom mleku, uprkos jasnim preporukama najuticajnijih pedijatrijskih udruženja, statistika je poražavajuća – svega 35% beba imalo je priliku da se u bilo kom periodu života ( najčešće vrlo kratkom ) hrani isključivo majčinim mlekom. Zašto je to tako?

Za uspešno dojenje korisno je da još tokom trudnoće saznate što više o značaju i prednostima dojenja. No, razmišljali vi o tome ili ne, vaše telo se priprema za dojenje, dolazi do uvećanja dojki zbog razvoja mlečnih žlezda i povećanog protoka krvi. Važno je da znate da veličina dojki nije povezana sa sposobnošću da dojite, tj. veće dojke ne znače više mleka, i obrnuto.

Koliko god naporno zvučalo, šansu za najbolji početak imaćete ukoliko se porodite u jednom od porodilišta koja su „baby friendly“, gde će beba biti pored vas već 2-3 sata nakon porođaja ( idealno bi bilo da prvi podoj bude već u prvom satu života, ali to je retko izvodljivo u našim porodilištima ). Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32.nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“, potrebno je malo treninga i bebi i novopečenoj mami.

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Pogrešno je uobročavati bebu u prvim nedeljama života, jer je sve do drugog meseca života ritam obroka nepravilan, nekada na četiri sata, a nekada i na sat vremena.

Trajanje podoja je vrlo različito i strogo individualno – nekim bebama je i u prvim danima dovoljno 10-15 minuta, a drugim može biti potrebno i po 45-50 minuta. Podoji mogu različito trajati i kod jedne iste bebe ( pa ni naš obrok ne traje uvek isto! ). Vrlo je važno da pustite bebu da sama odredi trajanje podoja, naročito kada već počne da se stvara tzv. zrelo mleko, čiji sastav nije isti na početku i pred kraj podoja. Prvo se stvara vodeno, prednje mleko, a zatim kremasto, masnije, zadnje mleko, koje bebi daje osećaj sitosti.

Kako ćete znati da li je beba pravilno uhvatila dojku?

Bebina usta su široko otvorena ( kao da zeva ), a usne izvrnute upolje;
Beba je ustima obuhvatila najveći deo areole ( tamni krug oko bradavice ) koji može, bradavica je duboko u ustima;
Sisanje je ritmično, snažno, sa kraćim pauzama;
Kada se poveća količina mleka čuje se kako beba guta;
Nakon nekoliko prvih gutljaja bradavica nije bolna ( nelagodnost koja se često javlja na početku podoja nije ista kod svih žena, opisuje se kao da vas mnoštvo iglica bocka u predelu bradavice; obično traje oko minut ili kraće, i svakim danom je osetno manja; najčešće potpuno nestaje nakon dve nedelje ).
Vaša beba može preferirati jednu dojku u odnosu na drugu, ali vi ipak treba da joj nudite obe dojke naizmenično.

Najčešći problemi prilikom dojenja

1. U prvim danima nakon porođaja većina žena iskusi bolnu i neprijatnu pojavu – ragade, pukotine u nežnoj koži bradavice. Iako prilično bolne, ragade brzo zarastaju, dovoljno je da „preskočite“ jedan podoj sa te dojke (duži prekid dojenja vam nikako neće pomoći). Nakon nekoliko dana aktivnog dojenja, kada vaša beba i vi dobro uvežbate pravilno hvatanje dojke, a nežna koža areole i bradavice malo ogrube, ragade će same prestati da se pojavljuju. Za negu se preporučuje utrljavanje sopstvenog kolostruma ili mleka, a zatim sušenje bradavice na vazduhu. Osim što hidrira i „podmazuje“, mleko(a naročito kolostrum) sadrži i antitela koja sprečavaju razvoj infekcije (jer svaka ranica je ulazno mesto za infekciju!). Treba izbegavati pranje dojki sapunom, jer to isušuje kožu, čineći je podložnijom povredi. Ukoliko se pojavi blago krvarenje iz ragada, to neće smetati vašoj bebi, možete nastaviti sa podojima, ali možete očekivati da, kada vaša beba „bljucne“, mleko izgleda kao čokoladno mleko, zbog male količine krvi koja je u bebinom želucu potamnela. Ako beba bljucne neposredno nakon podoja, mleko može sadržati i primese sveže krvi. Sve dok postoji jasna uzročno-posledična povezanost – vi imate ragadu koja krvari, beba bljucka sa primesama krvi ( mala količina krvi! ), razloga za brigu nema.

2. Ukoliko bol traje tokom celog podoja, iako je beba pravilno obuhvatila bradavicu, moguće je da imate neki problem sa kožom u predelu bradavice i areole, pa bi najbolje bilo da se obratite dermatologu. Najčešće se radi o gljivičnoj infekciji, uzročnik je iz roda Candida, inače normalni stanovnik kože i sluzokože, koji se samo malo „oteo kontroli“. Bradavica može biti crvenkasta i sjajna, ali može delovati potpuno normalno. Prilikom dojenja javlja se jak bol u vidu bockanja u predelu bradavice, koji se širi ka leđima. Često beba ima gljivičnu infekciju usne duplje, tzv. soor (bele naslage u usnoj duplji, koje se ne mogu ukloniti), ili u pregibima. Ponekad je prisutna i vaginalna kandidijaza kod mame. Lečenje podrazumeva primenu antigljivičnih preparata, i to masti, kapi ili tableta, u zavisnosti od lokalizacije promena.

3. Dojke mogu biti bolne i zbog „prepunjenosti“, koja se često javlja i u prvim danima nakon porođaja. Najbolji „lek“ je redovno dojenje na zahtev novorođenčeta, što će vremenom dovesti do usklađivanja bebinih potreba i količine mleka koje se stvara. Nekada dojke mogu biti toliko prepunjene, da poprimaju oblik lopte, bebi postaje zaista teško da pravilno uhvati bradavicu, a majci bolno. U takvoj situaciji može vam pomoći tuširanje mlakom vodom ili stavljanje toplih obloga pred podoj, kao i istiskivanje male količine mleka kako biste razmekšali dojku. Ukoliko je otok veliki, između podoja mogu se primeniti i hladne obloge. Trudite se da menjate položaje u kojima dojite, kako bi se svi delovi dojke ravnomerno praznili. Blagom masažom dojke u toku podoja, u smeru od periferije ka areoli, potpomoći ćete isticanje mleka.

dojenjeUkoliko uprkos svim preduzetim merama u grudima zaostane previše mleka, možete se izmlazati ručno ili uz pomoć pumpice i višak mleka čuvati u zamrzivaču do 6 meseci, ili, još bolje, donirati za banku mleka pri „Institutu za neonatologiju“ u Beogradu (ova, najplemenitija banka, namenjena je prevremeno rođenim bebama koje borave u ovoj ustanovi, jer one najčešće nemaju majčino mleko na raspolaganju, a za njih je prirodna ishrana od izuzetnog značaja).

4. Ukoliko vam se začepi mlečni kanal, napipaćete čvorić koji je izrazito bolan na dodir, a koža iznad može biti crvena. Ovo je savršena podloga za razvoj infekcije, zato morate primeniti iste mere kao i u slučaju prepunjenosti dojki: najbitniji su redovni podoji, zatim menjanje položaja pri dojenju, stavljanje toplih i hladnih obloga naizmenično, kao i pražnjenje dojki uz blagu masažu tkiva oko čvorića u smeru ka areoli, sve dok čvorić ne nestane. Ako je prisutan i nakon nekoliko dana, uvećava se i postaje sve bolniji, a koža sve crvenija, kao i ako dobijete povišenu temperaturu, obavezno se javite svom lekaru. Za sprečavanje začepljenja mlečnih kanalića bitno je i da ne nosite veš i majice koje vas stežu.

5. Ukoliko se iz dela dojke slabije prazni mleko, vrlo lako se može razviti infekcija koje se plaši svaka porodilja – mastitis. Uzročnici su najčešće bakterije koje se mogu naći na koži ( Staphylococcus aureus ), a manifestuje se otokom, bolom i crvenilom, koji su često praćeni povišenom temperaturom. Terapiju određuje lekar nakon pregleda, a sastoji se od antibiotika, lekova protiv bolova ( ukoliko je potrebno ), kao i toplih obloga. Ovde moramo podvući da je pogrešno prekinuti sa podojima, naprotiv, jedna od osnovnih terapijskih mera jesu što češći podoji i to sa obe dojke. Dojenje neće naškoditi vašoj bebi ( kao ni antibiotik koji vam je prepisan ), a vama će samo pomoći, dojka će se bolje drenirati ( nema bolje pumpice za izmlazanje od bebe ), čime će se sprečiti širenje infekcije i ubrzati izlečenje.

Ukoliko vas i zadesi neki od ovih problema, ma koliko neprijatan on bio, u najtežem trenutku setite se kako je vaša beba iz sigurnosti i topline vaše materice došla na ovaj bučan i blještav svet, pun novina, u kome joj je jedino poznato – vaša toplina. Držeći je u naručju i hraneći njeno telo neprikosnovenom hranom, pomažete joj da shvati da je voljena i zaštićena dok se prilagođava novom okruženju.

Dr. Ivana Veljić

Nema sumnje da je promocija dojenja dala rezultate. Sve više majki zna da je dojenje “zakon” za bebino zdravlje, i to je dobro.
Ipak, kroz brojna pitanja provejava nedoumica oko prekida dojenja!

Kada je pravo vreme da se dojenje prestane jeste aktuelno, pa da ga razmotrimo kroz odgovor na pitanje jedne majke:

Moj sin sada ima 19 meseci, zdrav je i napredan, lepo jede sve što mu se da, ali traži bar jednom da sisa. To je obično uveče pred spavanje, ali ponekad i kada se bezrazložno unervozi. Kad je vreme da prestanem da ga dojim?

Šta je optimalni period dojenja
Pre tri decenije je važilo „pravilo – da majka treba da doji namanje četiri meseca, šest je dovoljno, a preko osam nema potrebe“. Ovo se pokazalo kao POGREŠNO učenje, jer je ogroman broj ozbiljnih naučnih i kliničkih istraživanja pokazao da je korist od dojenja NEPROCENJIVA, a da su efekti bolji kada majka duže doji.

Naprosto je jednostavno razumeti – duže dojenje, veća korist za dete! I to ne samo korist koja se vidi odmah, već i „udaljeni“ efekti u prevenciji gojaznosti, respiratorinh infekicja, dijabetetsa…

Da li je prvi rođendan idealno vreme za prekid dojenja
Dugo se majke ohrabruju da nastave dojenje i tokom druge godine života – naravno, uz poštovanje principa zdrave ishrane i činjenicu da mleko NIJE glavna hrana u ovom uzrastu. Raznovrsna nemlečna ishrana je „stub“ zdravlja, ali se odlično slaže sa majčinim mlekom koje obezbeđuje brojne koristi za dete.

Bebi posle pune godine života ne treba više od 400 ml mleka dnevno, a tu se računa i jogurt, tako da je jedan do dva podoja sasvim dovoljno u ovom periodu.

A posle drugog rođendana
NIJE dobro da se pretera!

Posle drugog rođendana ogromna većina dece je spremna za kravlje mleko i proizvode (pod uslovom da nema alrgije ili intolerancije), a „psihološka“ vezanost za majku postaje ključni razlog sisanja.

Dete se ovako smiruje i „uživa“, ali to može postati opterećenje za majku, ali i uzrok frustracije za dete koje ne dobija podoj kada poželi. Majka je i dalje od neprocenjive važnosti za dete, ali u trećoj godini dojenje više NIJE glavni način da se ova veza produbljuje.

Ako možete, slobodno nastavite dojenje do proleća, da se dete Vašim mlekom dodatno imunološki ojača u hladnim mesecima prepunih virusa i drugih napasti. Potom mislim da je pametno da se polako prekine sa dojenjem.

Kako prekinuti, da li su potrebni lekovi
Lekovi za „seču“ dojenja NISU dobar put! Imaju prilično neugodne neželjene efekte, a i zašto bi se primenjivali kad mama, koja već dugo doji, ima sasvim dovoljno vremena.

Prirodni put je najbolji – postepeno treba skraćivati podoje, pa ih prorediti i onda prekinuti. Ako ostane „višak“ mleka može se izmusti, ali kad se odluka donese NEMA povratka na podoje!

Ako se dete ponovo vrati „na dojku“ mleko će ponovo početi da se stvara, jer je baš sisanje stimulator laktacije. Zato, kad se odluka donese, treba je sprovesti, iako će dete negodovati, bez sumnje.

Ass.dr Goran Vukomanović

Da dojenje ima izuzetno pozitivan uticaj na razvoj mozga pokazale su mnogobrojne studije i potvrdili mnogobrojni stručnjaci, a najnovija je pokazala deca uzrasta do 2 godine koja su bila isključivo dojena barem tri meseca imaju bolje razvijene ključne delove mozga u odnosu na bebe hranjene adaptiranim formulama ili kombinovano (dojenje i formula).

Nova studija istraživača sa Univerziteta Brown sprovedena je korištenjem posebne vrste magnetne rezonance, pogodne za bebe, kako bi se pratio razvoj mozga kod dece mlađe od 4 godine.

Poboljšani razvoj bio je najizraženiji u delovima mozga odgovornim za jezik, emocionalne funkcije i kognitivni razvoj, pokazala je studija.

“Bihevioralne studije su ranije pronašle vezu između dojenja i boljih kognitivnih rezultata kod starijih adolescenata i odraslih ali je ovo prva koja ukazuje na razlike u razvoju mozga kod zdrave i veoma male dece, a u vezi su sa dojenjem”, rekao je Sean Deoni, asistent na Univerzitetu Brown i glavni autor studije.

“Hteli smo da vidimo koliko se rano ove razlike u razvoju mozga zaista dešavaju,” kazao je Deoni. “Dokazali smo da se one dešavaju gotovo od samog početka.”

Deoni je na čelu Laboratorije Univerziteta Brown za bebe. Zajedno sa kolegama koristi bešumne aparate za magnetnu rezonancu (MRI) koje snimaju mozgove dece dok ona spavaju. MRI tehnika koju je Deoni razvio analizira mikrostrukturu bele materije u mozgu, tj. tkiva koje sadrži duga nervna vlakna i pomaže različitim delovima mozga da međusobno komuniciraju. Tačnije govoreći, ova tehnika ispituje količinu mijelina, masne materije koja se nalazi oko nervnih vlakana i ubrzava električne signale koji se skupljaju oko mozga.

Promene koje se dešavaju “gotovo od samog početka” znače da količina mijelina — masne materije koja obmotava nervne završetke i ubrzava električne signale — raste zahvaljujući dojenju. Promene u mozgu koji se razvija počinju izuzetno rano.

Deoni i njegov tim su posmatrali 133 bebe starosti od 10 mjeseci do 4 godine. Sva deca su imala normalno gestacijsko vreme i dolazile su iz porodica sličnog socio-ekonomskog statusa. Istraživači su decu razdvojili u tri grupe: u jednoj su bila djeca koja su isključivo dojena barem do trećeg mjeseca, u drugoj deca koja su hranjena i majčinim mlijekom i formulom i u trećoj su bila deca koja su hranjena isključivo formulom. Istraživači su upoređivali stariju sa mlađom decom kako bi napravili krivulje rasta bele materije mozga za svaku od grupa.

Studija je pokazala da je grupa u kojoj su bila isključivo dojena deca imala najbrži rast mijelina (bijele mase). Grupa u kojoj su bila deca hranjena i majčinim mlekom i formulom imala je veći porast od one u kojoj su bila deca hranjena samo formulom, ali svakako manji od isključivo dojene djece.

“Razlike u razvoju bijele materije kod dojene i dece koja nisu dojena kreću se u rasponu od 20 do 30 odsto,” rekao je Deoni. “Mislim da je iznenađujuće da može postojati tolika razlika u tako ranom uzrastu.”

Deoni i njegov tim su potom potkrepili podatke rezultatima osnovnih kognitivnih testova kod starije dece. Na ovim su testovima dojena deca pokazala bolje jezičke sposobnosti, vid i kontrolu motorike.

Studija se takođe bavila time kakve efekte ima trajanje dojenja na razvoj mozga. Istraživači su upoređivali bebe koje su dojene duže od godinu sa onima koje su majčino mleko dobijale kraće od ovog perioda i otkrili da je mozak beba koje su dojene duže značajno razvijeniji – naročito u delovima mozga koji su odgovorni za motoričke funkcije.

Deoni kaže da su ova otkrića samo dodatak značajnom broju istraživanja koja pronalaze pozitivnu vezu između dojenja i razvoja mozga kod dece.

 

Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi Srpskih žena, gde je otišlo i kada će se vratiti, ne znamo. Obeshrabrujući statistički podaci navode da manje od 20 odsto žena doji svoje bebe! Iako je formula tj. adaptirano mleko u opticaju tek 60 godina a žene i njihove mlečne žlezde pola miliona godina, gle apsurda, žene se mahom opredeljuju za nezdraviju, skuplju, konformističku opciju!

Skoro sam naišla na odličan tekst o tome kako proizvođači adaptiranog mleka potkopavaju dojenje i prirodno majčino mleko. Elem, jedini problem je u tome što ne verujem da je odgovornost za toliki procenat žena koje ne doje u reklami za formulu, već neznanju, strahu, lenjosti! Da lenjosti!!! Sve nam je postalo teško, i ako treba da se oko nečega pomučimo svojski onda to proglasimo za nešto što nije vredno truda. Kao da imamo pametnija posla nego da othranimo kako valja tih u proseku 1,6 odsto dece što je ima prosečna porodica s decom u Srbiji. A znamo da smo ih dobili na jedvite jade u tridesetpetoj, iz epruveta, na kredit, kao podstanari, bez posla i još svašta kroz šta prolaze obični parovi u ovoj šugavoj državi. Ili je za sve kriv osiromašeni uranijum?

Ja sam fanatični zaluđenik za dojenje. Kada sam ostala trudna sa prvim detetom, jedina briga mi je bila da li ću moći da ga dojim. U okolini sam imala drugarice i koje su dojile i koje nisu. Iskustva i stavova je bilo raznih. Osuđivala sam najviše drugaricu koja nije želela da doji svoje dete, iako je imala mleka, jer joj je dojenje bilo “odvratno, neprirodno i bolno”. Sad joj se divim jer je imala herca da kaže iskreno kako se oseća. Nije potegla izgovor “nemam mleka”, a bilo bi joj lakše, jer bi tada svi imali razumevanja za nju.

Nažalost danas niko ne razmišlja o tome koliku odgovornost nosi izjava “nisam imala mleka”. Kada to isto kaže 80 odsto žena koje su rodile decu, samim time što su najglasnija većina, njihov glas postaje najdominantniji i najrasprostranjeniji. Njihov glas kao većinski poprima uticaj “istinitog” za sve one nesnađene, novopečene majke koje u svom okruženju već nemaju podršku da doje. Dojenje jeste lični izbor i ne bi ga trebalo nametati kao prioritet i uslov za “dobru majku”. Sve smo mi dovoljno dobre mame.

Za sve one “lude” žene koje bi išle korak dalje da osiguraju uspešno dojenje najvažnije je da nađete bar samo jednu ženu, bilo prijateljicu, patronažnu sestru ili savetnicu za dojenje koja će vas ohrabriti i posavetovati svaki put kad budete ubeđene da nemate više mleka. Žene prestaju da doje, u ogromnoj većini, u trećem mesecu, ne shvatajući da je do tog smanjenja u količini mleka došlo privremeno zbog uspostavljanja normalnog hormonalnog funkcionisanja.Najvažnija stvar u vezi sa dojenjem je da bebu do 4-5 meseci starosti (dok se sama ne u obroči) dojite isključivo na zahtev (to podrazumeva i noćno dojenje kao najkvalitetnije!). Beba nije ni robot, ni biće koje linearno raste pa joj je u određenom momentu potrebna određena količina hrane. Nekada je gladnija a nekada ne, kao i vi. Zar vam to nije logično! Takođe, što je češće dojite više mleka će nadoći. Sisanje nije za bebu samo hranjenje i pojenje (ako ne pije vodu), već i maženje, smirivanje i sigurnost. Mama je tu za mene.

U svojim ludovanjima i paničnim strahovima vraćala sam se ovom tekstu i savetima jedne prijateljice.

Da bi se pripremila i osigurala uspešno dojenje išla sam i u školicu za trudnice, čitala sve što mi je došlo pod ruku na tu temu, ali najviše su mi pomogli saveti drugarice koja je bez sujete i srama pričala o svom iskustvu sa dojenjem. Prvi savet je bio da ničim ne mažem bradavice da ne omekšaju, već suprotno, posle svakog kupanja da ih par puta suvim peškirom prortljam, da vremenom malo otvrdnu. Zatim da u bolnici kada se porodim prvu i drugu noć dok ne nadođe mleko, najnežnije, kružnim pokretima, masiram nekolko puta dojke da se ne bi napravile ploče. Saveti su bili na mestu u potpunosti. Iako sam se porađala 12 sati, bebu vadili vakumom, primala transfuziju krvi dva dana, isto toliko bila odvojena od bebe, umirala od straha da li će sa detetom sve biti uredu, nikakav problem sa grudima i dojenjem tada nisam imala! Znala sam da je u početku bebi dovoljan kolostrum iz grudi i da nema mesta panici ako isti dan ne krene da lije mleko. Takođe bebu hrane u bolnici ako je potrebno, mada iskusnije majke ne traže nikad dohranu već drže bebu na grudimanon stop. Sada znam da sam u prva četiri meseca dojenja imala hiperprodukciju mleka. Grudi su mi bile kao dve ogromne dinje iz kojih je nekontrolisano curilo i štrcalo mleko na sve strane. Bebac je dobio prvog meseca 1,5 kg, drugog 1,6 kg. i trećeg 1,2 kg. Međutim u četvrtom mesecu grudi su mi splasnule i delovalo je da nemam više dovoljno mleka. Glupača! Nisam shvatala da se ponuda i potražnja mleka uspostavila, kanali razradili, već sam mislila da mi mleko presušuje! Nema tog čaja za dojilje, tablete za laktaciju i litre i litre boze, koju nisam probala i popila, misleći da nemam više dovoljno mleka. Nije mi bilo dovoljno da se smirim, što je objektivno bebac bio na ivici da postane Mišelin beba sa svojih 9 kg. sa četiri meseca, moj strah od gubitka mleka je bio iracionalan. Do šestog meseca sam opsesivno paničila oko količine mleka koju imam, da li mu je dovoljno, koliko je napredovao i tako u krug. U šestom mesecu sa uvođenjem nemlečne ishrane, vratio mi se i ciklus. Svaki mesec, dan-dva pre nego što dobijem menstruaciju, količina mleka mi se smanji, bebac nerado sisa i jasno pokazuje da mu se ne sviđa ukus tog mleka. Za par dana se sve u normali i tako 18 meseci koliko sam ga dojila. Za to vreme sam imala dva mastitisa i to u 8 i 10 mesecu. Ono što sam naučila na teži način je da upaljenu dojku ne diram a kamoli masiram, već samo oblozi od kupusa i ako tako doktor proceni antibiotik.

E sad, pošto se u mom životu sve dešava naopako tako je bilo i sa iskustvom sa drugim detetom. Za razliku od prvog drugi porođaj je prošao fantastično, za poželeti. Ista procedura sa nežnim masiranjem grudi i postepenim nadolaženjem mleka dva dana. Međutim, već kod kuće sam bila iznenađena što mi grudi nisu kao dinje već samo “malo” nabrekle. Bez obzira na staž od 18 meseci uspešnog dojenja panika me opet savladava. Bebac i ovaj put lepo napreduje ali nije pasionirani sisavac poput prethodnika, pa je dobio “samo” 1,3 kg. za prvi i 1 kg. za drugi mesec. Sa nepuna četiri meseca počinje da odbija da sisa u budnom stanju. Čim ga položim u naručje, na grudi, poćinje histerično da vrišti i plače. Nije imao upalu uveta, zapušen nos, niti bilo šta slično ali je imao pojačano lučenje pljuvačke, što je uglavnom znak da će “uskoro” zubi. To uskoro može da se otegne na mesece! Za kratko vreme moj život se pretvorio u haos. Nisam mogla nigde da idem i ništa da radim već samo da čekam kad će da zaspi pa da se u određenom trenutku prišunjam da ga podojim ali i ne probudim! A kako se vreme budnosti povećavalo nisam mogla ni po 5 sati da ga nagnam da sisa. Naravno sledi krug izmuzavanja pa nuđenja na flašicu, on naravno ni u ludilu neželi to da prihvati. Pošto ni cucle nisam nikad davala deci, nikakvu flašicu nismo takođe koristili. U panici da mi se mleko ne smanji jer u toku dana ređe sisa, počinjem da se izmuzavam i hranim ga na kašičicu skoro tri meseca!!! Imala sam Aventovu pumpicu ali za čudo moja ručna tehnika je bila znatno brža i bolja. Za sve to vreme nema doktora, specijaliste, interneta, knjiga i zamalo baba vračara, koje nismo konsultovali. Svi nas gledaju belo, nije im jasno o čemu pričamo. Nisu nikad čuli da beba odbija da sisa u budnom stanju dok super sisa dok spava i po celu noć. Naravno, beba lepa, napredna, dobija više nego dovoljno na kilaži. Ali se hrani na kašičicu?! Moj ceo dan se svodio na izmuzavanje i hranjenje po pola sata. A gde je starije dete, muž, kuća, obaveze? Nikakvu pomoć u vidu mame, svekrve, sestre, nemamo. Sami ko ludaci. Pored sveg tog ludila, ciklus se opet kao sat vratio u 6. mesecu a bebac takođe odbija da sisa tih dan-dva, zbog promene ukusa i mirisa mleka. Pa, ovaj put pošto se izmuzavam znam tačno u mililitar koliko je popio, odnosno koliko imam mleka. Na netu u “stručnim” tekstovima i po forumima žene pričaju o meni tada nezamislivim količinama mleka. Na primer, bebi je potrebno ili već pije u petom mesecu 200 ml. naravno formule po obroku, dok moj bebac ne može da popije ni 150 ml. mog mleka. Sa prvim detetom nisam se izmuzavala ni hranila ga dodatnim mlekom da bi znala koliko pije i koliko imam mleka po dojci. Samo sam pratila njegove potrebe i njegovo napredovanje. Sada me i pedijatrica gleda sa nevericom kad joj kažem da dete ne može da popije više od 180 ml. mog mleka ni za živu glavu. Takođe mislim da ni nemam više po obroku. To je sad već pet punih, šesti mesec, dobio je 800 gr; sasvim u redu za taj uzrast. Doktorici ništa nije jasno. Zna koliko je potrebno adaptiranog mleka po obroku ali shvata da to nije isto i sa majčinim mlekom. Kaže, možda imaš masno i jako mleko kao foka, pa mu je dovoljno i manje nego kad bi pio formulu. Žalosno i čudno. Znaju sve o adaptiranom mleku a o majčinom ne. Pa onda kad se brojke i mililitraža za majčino mleko ne podudara sa formulom proglašavaju da naše nije dovoljno?! Sve u svemu, sa izbijanjem gornjih jedinica i normalno sisanje se uspostavilo. Sada znam da nije želeo i mogao da sisa tih par meseci zbog preterane preosetljivosti na bol i neprijatnosti u desnima zbog izbijanja zubića. Nije mi žao što sam ga hranila kao ludača na kašičicu svojim mlekom. Da sam tada bila potpuno luda od umora, stresa, nerazumevanja situacije, priznajem. Ali to je bio moj izbor. Iznad svega sam želela da sačuvam mleko i da ga dojim bar godinu dana. Dojila sam i njega 18 meseci bez problema

Vi to možete i ne dajte da vas drugi ubede u suprotno, vaša deca i vi to zaslužujete!!! Srećno!!!

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek dojite dete koje je preraslo bebeći period.
– “Ma prekini, već je veliki. Ponudi mu dojku prelivenu sirćetom, posutu ljutom paprikom ili je posoli, pa ćeš da vidiš kako će da prestane.”

Dojenje je snažna veza između mame i deteta koju je teško prekinuti.

Ja se sirota pravdam da ne mogu, još mi je mali da ga tako uznemirim, šta ću ako se zaplače. Kad još malo poraste, onda ću moći lepo da mu objasnim, pa će sam prestati.

Put dojenja je truckav, retko kad ide sve glatko. Mučila sam se u početku sa prvim detetom dok se nismo uhodali i ja i on, a sad se natežem sa drugim kad treba da prestane. I pored tih sitnih peripetija, zahvaljujem Bogu što sam imala sreću da dojim obojicu mališana.

Međutim, noćno dojenje donosi veliku iscrpljenost. Jasno mi je da moram da prekinem. Doktorica mi daje savet: ‘Dojite ga još, šta fali? Pa i ja sam moje do druge godine.’ U mislima joj odgovaram: -“Fali mami i detetu san, eto šta fali. Fali da se noću lepo naspavamo, da se ne budi često tražeći mlečnu uspavanku i da bolje jede čvrstu hranu. Fali i mom starijem sinu odmornija mama koja bi mogla da isprati njegovu sve razigraniju energiju. Eto, toliko fali.” Da ne pričam o obavezama na poslu i kod kuće. Naravno, ovaj monolog ostaje neizrečen, na vrhu jezika. Umesto toga smeškam se i klimam glavom.

Tako vreme prolazi, u susret nam leti i ta druga godina, ali dojenju se kraj ne nazire. Scenario je svaki dan isti: po povratku sa posla dočekuje me vesela cika i odmah potom upit ‘Daj mama kikim’. Udruženim snagama sa starijim trogodišnjakom ubeđujem mlađeg da je veliki da bi sikio, ali on nam sve glasnijim plačom uzvraća da mu se ne dopada takav odgovor.

Kraj ima dva moguća rešenja zavisno od količine energije koju imam:

Kapituliram, pa mu udovoljim. Mlađi je srećan, stariji negoduje – hoće da se odmah igram sa njim.
Idemo odmah napolje, pa kroz igru uspevam da mu skrenem pažnju i izbegnem bar taj popodnevni podoj.
Gospodin muž vidi koliko sam umorna i reši da preseče situaciju kad već ja nisam u stanju. “Nema više dojenja, vreme ti je da prekineš. Vidiš da se samo zaigrava.” Mene štrecne ta pomisao. Kako nema dojenja, pa dojim već tri godine. Jedino sam pauzirala tokom druge trudnoće. Shvatim da je moje majčinsko srce najveća prepreka odvikavanju od dojenja, jer ja u stvari ne želim da prestanem.

Toliko sam navikla da imam bebe u kući, da mi je teško da prihvatim da moja deca odrastaju i da je njihova svakodnevnica sve više ispunjena drugim stvarima i ljudima i da su sve nezavisniji od mene. Dojenje mi je još jedina veza sa tom bebom koja je tako brzo porasla. Nisam stigla da izljubim te medene obraščiće koliko sam želela, a oni su već izgubili bebeću bucmastost. Nisam stigla da se izigram sa tim ljupkim prstićima, u treptaju oka su naučili sami da drže kašiku i da sklapaju kockice. Nisam stigla da zagolicam ta mala stopala, a već su trčala ka novim uzbudljivim avanturama.

Razum mi kaže da su deca živa i zdrava i da ne patetišem, već da uradim ono što moram. Srce se buni, otežalo je pod teretom suza koje prete da će se izliti svakog časa i razmrljati ispisana slova. Još jednom pregledam listu za i protiv. Čitam činjenice koje savremena medicina navodi u korist produženog dojenja. Malo me pokolebaju. Ipak, način života koji pojedinac vodi utiče i na proces donošenja odluka. Svaka porodica je organizam za sebe. Nije isto da li je mama zaposlena ili ne, da li porodica ima jedno ili više dece, koji očekuju i imaju pravo da im se svima podjednako posvetiš, da li je razlika između dece manja ili veća…

Bliži se vreme kada ću morati da stavim tačku na jedan divan i istovremeno iscrpljujući životni period. Ostaće utkan u mojim uspomenama, koje će mi grejati srce dok god kuca. Ne mili mi se još da prekidam , bez obzira na sve. Kao i sve lepe stvari, želim da traje bar još malo duže.

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo. Evo koje su sve pozitivne strane dojenja…

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo i dodaje da dojenje ima nesporan i dokazan pozitivan uticaj na odojče, ali i na majku koja doji.

“Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivo dojenju u ovom važnom životnom razdoblju”, rekla je ona Tanjugu.

Prema njenim rečima, majčino mleko je jedina “živa hrana” pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja.

“Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik”, ističe Niseteo.

Ona podseća da je sastav majčinog mleka jedinstven i da osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima, pa zato dojenje ima neosporno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.

Niseteo ukazuje da se energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo menjaju tokom njegove prve godine života zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka.

Takođe, ona ističe da proteini u majčinom mleku nemaju samo ulogu hranjivih sastojaka, već su oni mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema.

“Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno “skrojene” proteine tačno prema potrebama odojčeta da bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta”, kaže Niseteo i dodaje da, osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.

Novija naučna istraživanja, među kojima se ističe istraživanje Nestle Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i zato proteini u majčinom mleku predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.

“Zato ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka je nemoguće zameniti kravljim mlekom, jer ono ne može da nadoknadi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta”, objašnjava Niseteo.

Zato Svetska zdravstvena organizacija i Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek posle napunjene prve godine života.

Da biste bili sigurni da pravilno dojite bebu i pravilno postupate prema svojim grudima vodite računa o sledećem:

- Zauzmite pravilan položaj dok dojite. Sedite udobno zavaljeni unatrag i bebu prinosite dojci. Ne naginjite se nad nju i ne poklapajte je dojkom.

- Beba treba ustima da obuhvati što veću površinu areole kako bi zaista sisala (desi se da beba ponekad "vuče" u prazno ) i da vam ne bi povredila bradavicu.

- Ukoliko vam se pojave ragade na bradavicama to je znak da beba nije dobro obuhvatila dojku. Zapamtite, beba donjom vilicom pritiska tkivo oko bradavice i na taj način pretače mleko iz dojke u usta. To je jednostavna tehnika koju ćete primenjivati i prilikom izmlazanja (kada je to potrebno).

- Tehnika izmlazavanja podrazumeva mehaničke pritiske na areolu. Taj predeo se obuhvati prstima tako sto je palac gore, a kažiprst dole. Zatim se vrši pritisak ka dubini dojke, nikako ka bradavici, i to sa svih strana (u pravcu kretanja kazaljki na satu). Zapamtite, ne treba da "cedite" dojke, već da istisnete mleko iz njih.

Obavezno:

- Održavajte ličnu higijenu ruku i dojki, blagim, neutralnim sapunom i mlakom vodom.

- Posle porođaja posebnom tehnikom treba da tretirate uvučene bradavice kako bi ih izvukli i očvrsnuli i tako olakšali bebi a i sebi. Najbolje bi bilo da vam babica ili patronažna sestra pokažu kako to da radite.

- Pre svakog podoja svojim mlekom premažite bradavicu i areolu, jer tako stvarate mirisni kontakt sa bebom, a ujedno i zaštitu od infekcije, ragada i mastitisa. Naime, majčino mleko stvara pravi zaštitni film u tom predelu.

- Praznite dojke izmlazavanjem posle svakog podoja sve dok ne postanu meke kao sunđer. Tehnika je jednostavna, a najbolje je da vam je pokažu babica u porodilištu ili patronažna.

- Ako su vam grudi nabrekle od naglog nadolaženja mleka i ako ne možete da postigneta da ih izmlazate u tom trenutku, dozvoljeno je staviti hladne obloge (maksimalno 15 minuta). Kada se spremite za dojenje ili izmlazavanje stavite na dojke tople obloge (takođe maksimalno 15 minuta), kako bi se opustili mlečni kanali i omogućili lakše "pražnjenje" nabrekle dojke.

- Vodite računa o ishrani (jedite voće, povrće, unosite dovoljno tečnosti), ne konzumirajte alkohol, kafu, koka kolu i namirnice koje sadrže kofein, a posebno izbegavajte cigarete.

Nikada nemojte...

... intenzivno nadraživati bradavice u toku trudnoće, posebno ne u poslednja tri meseca

... mazati kreme na bradavice, jer ćete ih tako razmekšati

... masirati celu površinu dojke, ne gnječite je i ne radite ništa na silu, jer ih možete povrediti i stvoriti krvne podlive

... prekidati dojenje bebe ako vam grudi postanu tvrđe nego što bi trebalo, jer će se mleko tako još više nagomilati i stvoriti vam veće probleme

... prekidati dojenje zbog uvučenih bradavica, jer one nisu prepreka za uspešno dojenje. Beba ne sisa bradavicu, već celu regiju oko nje

... prevelike grudi, nabrekle od mleka ne treba modelirati prema ustima deteta, jer se na taj način pritiskaju kanali kojima mleko treba da izađe

... na silu izvlačiti dojku iz bebinih usta (zbog vakuuma koji se stvori prilikom sisanja), jer možete povrediti bradavicu i stvoriti ragade. Znači, kada je podoj završen prstom blago odvojite dojku od bebinih usta kako bi vazduh ušao i oslobodio se vakuum.

Kako da se izmlazavam?

Tehnika izmlazavanja podrazumeva mehaničke pritiske na areolu. Taj predeo se obuhvati prstima tako što je palac gore, a kažiprst dole. Zatim se vrši pritisak ka dubini dojke, nikako ka bradavici, i to sa svih strana (npr. u pravcu kretanja kazaljki na satu). Zapamtite, ne treba da "cedite" dojke, već da istisnete mleko iz njih.

Kako da koristim pumpicu za izmlazavanje?

Najbolje bi bilo da sledite uputstvo za upotrebu pumpice za izmlazavanje koje ste dobili prilikom kupovine. Ako ste, pak dobili ili nasledili nečiju pumpicu zamolite patronažnu sestru da vam pokaže kako se koristi. Nemojte ništa raditi na silu kako se ne bi povredili.

Kako da prepoznam mastitis?

Mastitis nastaje kao upala mlečnih kanala usled zadržavanja mleka u dojkama. Javlja se iznenada drhtavicom, povišenom temperaturom dok su dojke nabrekle, tvrde i izuzetno bolne. Najbolji lek protiv mastitisa je dojenje i izmlazavanje mleka, zato ne odustajte lako iako bolovi mogu da budu veoma jaki.

Nastaje zato što su u početku bebine potrebe za mlekom male, a priliv mleka u dojkama velik. Dok se priliv mleka i bebine potrebe ne ujednače potrebno je posle svakog podoja izmlazavati preostalo mleko i mastitis će izostati.

Kako da se izborim sa ragadama?

Ragade su sitne rane, bolne naprsline na bradavicama iz kojih može da se vidi i po koja kap krvi a stvaraju se i kraste. Nastaju kao posledica nepripremljene dojke, lošeg bebinog stavljanja bradavice u usta, dužeg i učestalog podoja. Da bi izbegli stvaranje ragada ograničite podoj na određeno vreme (na primer 10 minuta) i/ili nemojte dozvoliti da beba zaspi dok sisa i da tako ostane na dojci. Ragade se leče tako što se bradavice suše na vazduhu (najbolje je biti bez odeće) između dva podoja. Mogu da se mažu posebnim melemima i mastima.

Kako da znam da li imam dovoljno mleka?

Dojke nemaju merače protoka mleka kao benzinske pumpe tako da sa sigurnošću ne možete da znate koliko imate mleka. Da bi znali da li imate dovoljno mleka posmatrajte svoju bebu. Ako ona izgleda srećno, zadovoljno i ako napreduje onda imate sasvim dovoljno mleka. Ukoliko beba ne napreduje kako treba pokušajte da je dojite češće – svaki put kad zatraži.

Kako da dojim, s obzirom da su mi grudi (bradavice) ispucale?

Pojava ragada ili ranica na bradavicama često se sreće kod majki koje prvi put doje. Uzroci su raznoliki, mada se na prvo mesto obično stavlja neadekvatni pristup dojenju (položaj majke, odnos dojke i usta deteta, način prekidanja dojenja), ravne ili uvučene bradavice, nabrekle dojke, neadekvatna pumpa za izmlazanje mleka, i naravno infekcija.

Prvo probajte da uz savet patronažne sestre popravite svoj i bebin položaj pri dojenju, te otklonite sve nabrojane uzroke do infekcije. Ako se stanje ne popravlja, potražite savet lekara.

Pre svakog podoja dezinfikujte dojke, a nakon podoja premažite dojke sveže izmlazanim mlekom. Dojenje u prvih par dana može biti blago neugodno, ali nakon tog perioda bi trebalo da postane rutina.

Porodila sam se pre par dana i pokušavam da dojim, ali su mi danas grudi izrazito tvrde i bolne. Šta da radim?

Nakon porođaja, počinje lučenje prvog mleka iz dojki, kolostruma, koje je izrazito bogato proteinima i mastima, te idealno za prve podoje Vaše bebe. Lučenje mleka se nastavlja na kolostrum i dojke počinju da proizvode velike količine mleka, te se dojenjem ili izmlazanjem oslobađa prostor za stvaranje novih količina mleka. Ukoliko je izmlazanje otežano, dolazi do galaktostaze, odnosno zastoja i nakupljanja mleka u dojkama, koje može biti izrazito bolno, dojke su tvrde, može se javiti i povišena temperatura.

U ovoj fazi još nije potrebna antibiotska terapija, ali je neophodno izmlazati dojke do potpunog pražnjenja! To možete raditi ručno, što Vam patronažna sestra ili babica mora pokazati, ili pomoću za to napravljenih pumpica. Izmlazanje je često veoma bolno, ali je velika pomoć u sprečavanju nastanka infekcije, odnosno mastitisa.

Ukoliko nastane mastitis, potrebno je javiti se lekaru, radi utvrđivanja stepena upale ili eventualne pojave gnojnih nakupina, apscesa, te ordiniranja terapije, bilo antibiotske, bilo da je potrebna hirurška intervencija.

Ne dojim. Da li će mi mleko samo presušiti?

Ukoliko ne dojite, za 10-tak dana će dojke spontano početi da smanjuju lučenje mleka, da bi uskoro i presahnuule. U toku tog perioda Vaše dojke biće napete, čak ponekad i bolne, ali je to prolazno.

Par saveta: Ne preterujte sa unosom tečnosti, koristite čvršće grudnjake, tako da »pritisnete« dojke, nemojte stimulirati bradavice, jer ćete pojačati produkciju mleka, nemojte koristit pumpice za izmlazanje, jer daju isti efekat, stavite hladne obloge na dojke.

Da li treba da jedem više tokom dojenja?

Nema potrebe da jedete za dvoje, kao ni tokom trudnoće. Najvažnije je da jedete raznovrsnu hranu, bogatu proteinima, da jedete puno voća i povrća, a da izbegavate hranu koja goji, a nema nutritivnu vrednost. Zabluda je da treba jesti mnogo i da postoje namirnice koje povećavaju količnu mleka (pivo, kiselo testo...).

Kakvu hranu treba da unosim tokom dojenja?

U ishrani treba da budu zastupljene sve vrste hrane, sa dovoljnim količinama hrane bogate belančevinama, voće i povrće. Pokušajte da jedete zdravo: beli hleb zamenite crnim, grickalice zamenite voćem, masnu i tešku hranu smanjite na minimum ili je izbacite, ali zato unosite što više povrća i hrane vlaknaste strukture.

Umesto gaziranih, vestačkih pića tipa kole, pijte vodu, limunadu zaslađenu medom i prirodne, ceđene sokove.

Izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos kafe, čokolade, bibera, ljute paprike, čilija i drugih jakih začina - beba može da ima grčeve zbog ovih namirnica.

Da li treba da uzimam vitaminske dodatke tokom dojenja?

Pre svega je potrebno da se adekvatno hranite - kvalitetno i dovoljno. Ako unosite dovoljno voća i povrća, nije potrebno uzimati i dodatne vitaminske preparate. Ipak, vitaminske dopune vam neće škoditi, posebno ako ste bili anemični tokom trudnoće. Želite li da pijete vitaminske preparate, nastavite sa onima koje ste koristili tokom trudnoće, oni imaju dobro izbalansiran sastav i za period dojenja.

Treba li da dajem bebi D vitamin?

Da, preporuka lekara je da se bebi daje D vitamin, posebno zimi. Sa ovim vitaminom treba početi kad beba napuni 15 dana. Sa dečijim lekarom koji prati razvoj vaše bebe razgovarajte o tome kada i kako da uvodite D vitamin i koji preparat da dajete.

Da li smem da pijem alkohol dok dojim?

Naravno. Ukoliko govorimo o jednom piću (čaša vina, jedno pivo, čašica žestokog alkoholnog pića ili jedan koktel), malo je verovatno da će ostaviti traga na dojenje. Ipak, uzimanje jednog pića svakodnevno može dovesti do smanjenja količine mleka koja se luči. Neke studije su pokazale da već manje količine alkohola mogu izazvati usporen motorni razvoj deteta, mada postoje studije koje to opovrgavaju.

Svakako uzimanje veće količine alkohola, bilo jednokratno, bilo redovno, čini bebu uspavanom, ometa njen refleks sisanja, ponekad čak i ometa spavanje bebe.

Alkohol prelazi u mleko. Značajno manje nego u cirkulaciji majke, ali ipak prelazi. Najveća koncentracija je oko 30-90 minuta nakon uzimanja. Ukoliko Vam prija čaša vina ili piva nedeljno, sačekajte da završite podoj, tada popijte piće, da bude malo više vremena da se alkohol razgradi.

Mogu li da jedem sve?

Konačno ste se porodili, i sve što je doktor koji je vodio trudnoću zabranjivao sada može da se jede! Na žalost, nije baš tako. Dosta namirnica može da utiče na mleko, čak da se nađe u mleku, i da izazove razne poremećaje kod bebe. Najčešće su to stomačni problemi (popularno: »beba ima grčeve«), proliv, ili crvenilo po koži, što može biti znak alergijske reakcije.

Luk, beli luk, brokoli, kupus, paprika, krastavac – mogu da izazovu napetost trbuha i gasove kod bebe, obično tegobe prestaju posle 24 sata.

Kravlje mleko, sirevi, jogurt ili puter – mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Narandže, limun, grejpfrut – mogu biti iritantni za bebin stomak, te se mogu javiti grčevi, povraćanje, proliv, osip po koži.

Jaja, pšenica, kukuruz, riba, kikiriki, lešnici – mogu se ponašati kao alergeni i izazivati osip po koži.

Smem li da pijem kafu dok dojim?

Kofein (kafa, energetska pića, čokolada, koka kola, čajevi) prelazi u mleko već nakon tri šoljice kafe dnevno (300 mg). Izaziva i kod vas i kod bebe nervozu, nesanicu, uznemirenost.

Kofein takođe izaziva pojačano izlučivanje tečnosti, tako da morate obratiti pažnju da dnevno uneste bar 7-8 čaša vode ili druge tečnosti. Kofein se teško izbacuje iz bebinog organizma, pa zato umereno konzumirajte takva pića.

A da li je dozvoljeno pušenje tokom dojenja?

Ne, naravno! Nikotin prelazi u mleko i dokazano je da može izazvati povraćanje, dijareju, ubrzan rad srca, uznemirenost. Opet, mama koja u jednoj ruci drži cigaretu a u drugoj bebu baš i nije neka slika!

Mogu li da uzimam tablete za mršavljenje posle porođaja?

Ne, nije bezbedno. Lekovi (tablete) za mršavljenje često imaju opasne nus-pojave i nisu sigurni za majke posle porođaja. Gubitak težine je proces koji traje dugo, i potrebno je posvetiti se načinu ishrane uz prilagođavanje potrebama deteta.

Šta je sa pikantnom i ljutom hranom, da li smem to da jedem?

Neke namirnice daju ukus mleku. Svaka beba već kroz amnionsku tečnost može da oseti različite ukuse hrane koju vi unosite tokom trudnoće. Zato kada se ponovo javi taj ukus u mleku, beba je već upoznata sa njim.

Najčešće bebe reaguju na čokoladu, začine, limun, narandžu, kivi, jagode, luk, beli luk, krastavac itd. Izbegavajte veće količine kafe, čajeva. Svakako, ako primetite da beba reaguje na nešto što ste pojeli, to je nešto što ste uneli u organizam u poslednjih 2-6 sati pre dojenja.

Smem li da pijem sok od narandže?

Sok od narandže (đus) je odličan za nadoknadu tečnosti i vitamina za vreme perioda dojenja. Međutim, neke majke se žale da ukoliko popiju nekoliko čaša đusa dnevno, primećuju da bebe imaju grčeve, ili bljuckaju za vreme dojenja. U ovakvim slučajevima treba izbegavati đus, jer nezreo digestivni trakt bebe još ne može da ga prihvati i obradi.

Da li mogu da pijem gazirane sokove?

Bolje ne. Najbolji su sveže ceđeni voćni sokovi. Kako nemamo uvek priliku da sebi priuštimo to zadovoljstvo, gotovi gusti sokovi su takođe dobri, naročito bez dodatka šećera. Mlečni napici su odlični za nadoknadu tečnosti i energije (čokoladno mleko, frapei, mlečni kokteli bez alkohola). Izbegavajte gazirane sokove od aromatičnih baza, pijte vodu umesto mineralne vode.

Da li je bezbedno da koristim pozajmljenu pumpicu za izmlazavanje?

Ukoliko želite da pozajmite pumpicu za izmlazavanje, morate biti svesni rizika koji to nosi:

Bakterije i virusi, uključujući i HIV mogu da prežive u majčinom mleku – tako da ukoliko koristite pumpicu gde se zadržavalo mleko i verovatno ostalo u samom motoru, vi i vaša beba ćete rizikovati da se zarazite.

Kako je moguće da se to desi? Većina pumpica za individualnu upotrebu poseduje sistem sa otvorenom cevi, gde motor pumpa vazduh kroz cev koja sa druge strane izmlazava mleko iz vaše dojke.

Veoma je retko, ali je moguće da se mleko povuče u cev i dalje u motor. Možete da sterilišete cev ali ne i motor!

Električne pumpice vremenom gube jačinu izmlazavanja i tada zadržavaju deo mleka, a ukoliko ne ispraznite odmah pumpicu može doći do zadržavanja mleka u pumpici.

Koju god opciju da odaberete, pumpica za izmlazavanje nije stvar koja se pozajmljuje. Možete pozajmiti od sestre ili najbolje prijateljice, ali čak i ako je dobro poznajete nikada ne možete sigurni da li je njen partner potpuno zdrav.

Ukoliko ste spremni na takav rizik, pozajmite pumpicu, ali jedini način da budete 100% sigurni je da kupite novu pumpicu.

Slikovnice su za bebe prozor u svet

Slikovnice su za bebe prozor u svet

Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu ...

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od nadolazećeg talasa virusa i gripa

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od n…

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom pr...

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete bes i razmaženost!

Dr Ranko Rajović: Evo kako da suzbijete …

Za dečji bes nisu kriva deca, već roditelji koji su iz ...

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino mleko utiču na imunitet deteta?

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino ml…

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da...

Vodena kila

Vodena kila

Prvi «set» pitanja je posvećen jednom veoma čestom prob...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spavati...

Teškoće u govoru

Teškoće u govoru

Uzrok zamuckivanja nije dovoljno jasan, mada se zna da ...

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan stres u trudnoći?

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan s…

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U telu...

Kako utvrditi datum porođaja?

Kako utvrditi datum porođaja?

Možda je i kod vas reč o maloj zbrci kada je reč o datu...

Zašto bebe trljaju oči?

Zašto bebe trljaju oči?

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba por...

Govor se neće razviti sam: Istine, zablude i izazovi u razvoju govora i jezika kod dece

Govor se neće razviti sam: Istine, zablu…

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su na...

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta mi je potrebno za prepovijanje bebe? Osnovne stvar...

Da li je bezbedan prekid trudnoće tabletama?

Da li je bezbedan prekid trudnoće tablet…

Najnoviji, neinvazivan metod za prekid trudnoće, pomoću...

Beba ima zapušen nosić… Šta da radim?

Beba ima zapušen nosić… Šta da radim?

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje n...

Sprečite karijes mlečnih zubića

Sprečite karijes mlečnih zubića

Stanje zuba najmlađih predstavlja direktnu posledicu na...

Obožavaju igru skrivanja

Obožavaju igru skrivanja

Deca tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje...

Polazak u vrtić: Odgovori na najčešća pitanja roditelja

Polazak u vrtić: Odgovori na najčešća pi…

Pitanjima u vezi sa polaskom u vrtić nema kraja. Rodite...

Kako da smirite bebu koja plače

Kako da smirite bebu koja plače

Muzika ima neverovatno dejstvo na decu, umiruje im nerv...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.