januar 24, 2020

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Ishrana dojilja

novembar 28, 2018

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođenče više sisa, majka ima više mleka. Redovni obroci, raznovrsna ishrana, svakodnevne šetnje majke i bebe, utiču na dobro raspoloženje ne samo majke koja doji, već i na odojče. Na taj način se pospešuje i proizvodnja mleka dojilje. Nervna napetost, umor ili stres u životu dojilje utiču na količinu i kvalitet mleka.

Prvih šest do osam nedelja u periodu dojenja je period u kojem se majka i beba navikavaju jedno na drugo, i u kojem je neophodno uspostaviti redovan ritam obroka za majku. Redovan ritam obroka uključuje pet obroka: doručak, užinu, ručak, užinu, večeru. U ovom ključnom periodu dojenja neophodno je da majka koja doji bude posvećena samo novorođenoj bebi. Kada beba spava, neophodno je i da se mama odmara.

Bebe koje se hrane majčinim mlekom su otpornije na bolesti jer su 80% ćelija u majčinom mleku makrofagi koji su odgovorni za borbu protiv bakterija i virusa. Potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama za majku koja doji novorođenče/odojče su veće nego u trudnoći. Nije teško zaključiti zbog čega potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama novorođenčeta, a kasnije i odojčeta, zavise od ishrane majke.

Majčino mleko sadrži najmanje 100 komponenti/činilaca koji se ne nalaze u gotovim formulama za ishranu novorođenčadi/odojčadi. Nijedno dete nije alergično na majčino mlako, ali način ishrane majke utiče na ponašanje bebe. Tokom prvih šest meseci dnevna količina mleka koju dojilja poklanja svojoj bebi je 600 do 900 ml! Dnevna količina mleka koja se stvara u organizmu majke je veća ili manja u zavisnosti od potreba novorođenčeta ili odojčeta. Šolja majčinog mleka od 250 ml obezbeđuje novorođenčetu i odojčetu 225 kcal. Kako bi odojčetu bilo obezbeđeno 750 ml mleka, majka mora da osigura dodatnih 700 kcal.

Masne naslage koje su se stvorile tokom trudnoće obezbeđuju 200 – 300 kcal u periodu prva tri meseca dojenja (laktacije). Dodatnih 500 kcal neophodno je obezbediti u daljem periodu dojenja. Mnoge žene su zabrinute gubitkom kilograma nakon porođaja. Većina dojilja, gube na telesnoj masi u proseku od 0,5 do 1 kg za mesec dana u toku prvih šest meseci dojenja. Veći gubitak u telesnoj masi nije poželjan, niti se preporučuju radikalnije mere za gubitak dobijenih kilograma tokom perioda trudnoće i dojenja.

Potrebe u belančevinama su veće u odnosu na žene koje nisu trudne i koje ne doje i iznose 15 do 20 grama dnevno. Najjednostavniji račun je 1 gram belančevina svaki dan za svakih pola kilograma telesne mase. Namirnice bogate belančevinama su mleko, mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine...

Unos vode mora da bude veći od jedne litre dnevno, a unos tečnosti mora biti obezbeđen i unosom dodatnih količina tečnosti – šolja mleka, čaša soka... Ukoliko dojilja unosi manje tečnosti, količina unete tečnosti će biti sačuvana za novorođenče/odojče, a na taj način će organizam dojilje biti u opasnosti time će manje mokriti, čime će se mokraća koncentrisati više nego što je fiziološki, te će se na taj način stvarati uslovi za nastanak bubrežnih kamenaca.

Masti treba da obezbede od 40% do 50% energetskih potreba novorođenčeta i odojčeta. Majčino mleko, kao i formule mleka, ukoliko je to neophodno, obezbeđuju 50% energije iz masti. Unos pojedinih vitamina u ishrani majke utiče na kvalitet mleka. To se odnosi na vitamine C, B6, B12, A i D. Ukoiliko je unos ovih vitamina manji, unos je manji i za novorođenče/odojče. Unos kalcijuma za novorođenče/odojče u mnogome zavisi i od rezervi kalcijuma u organizmu majke.

Potrebe u folnoj kiselini su povećane jer je neophodno zadovoljiti potrebe u ovom vrlo važnom vitaminu i majkama i bebama. Unos kalcijuma zavisi od ishrane majke – unos mleka i mlečnih proizvoda mora biti adekvatan. Neophodno je izbegavati duvan i alkohol, kao i upotrebu lekova, a ukoliko su oni neophodni, potrebno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom.

Izvor: www.gaialife.rs

Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčeta. Majčino mleko je najbolja hrana za bebu.

 

Telo žene je pripremljeno da stvara mleko u trenutku rađanja, a majčino mleko zadovoljava sve bebine potrebe, prilagođavajući se zahtevima rasta bebe.

U Srbiji samo 12,8 odsto porodilja hrani svoje bebe isključivo majčinim mlekom tokom prvih šest meseci. U skladu sa „KALENDAROM ZDRAVLjA“ 40. nedelja u godini je „NACIONALNA NEDELjA PROMOCIJE DOJENjA“ u Republici Srbiji, navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Današnje globalne preporuke su:

  • dojenje u prvih pola sata po rođenju,
  • isključivo dojenje majčinim mlekom u prvih 6 meseci života,
  • dalje dojenje uz ishranu drugim namirnicama – majčino mleko je osnova u ishrani odojčeta tokom prve godine,
  • nastavak dojenja u drugoj godini života i duže.

Svetska Zdravstvena organizacija (WHO), Ujedinjene nacije (UN), UNICEF, kao i Evropsko društvo za dečiju gastroenterologiju (ESPHAGAN) preporučuju isključivo dojenje do šestog meseca, jer majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe u prvih šest meseci života. Ovo podrazumeva individualni pristup bebi između 17. i 24. nedelje života odojčeta kada pedijatar proverava da li je bebi potrebno uvođenje još neke hrane. Ova preporuka je sadržana u njihovim standardima.

Dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je međutim i podrška šire okoline.

Dojenje i majčino mleko predstavljeju normativni standard u hranjenju odojčadi. Niska stopa dojenja je javnozdravstveni problem, a ne izbor načina života. Dojenje utiče na kratkoročne i dugoročne neurorazvojne prednosti. Ovo su globalne preporuke sa samita iz Madrida.

Ishrana deteta majčinim mlekom pruža brojne prednosti: nutritivne, zdravstvene, imunološke, razvojne, psihološke, socijalne i ekonomske.

Dojenje je dobro i za mamu i bebu.

Ovo su neke prednosti dojenja za bebu:

  • smanjen rizik od kolika
  • smanjen rizik od pojave infekcija
  • smanjen rizik za pojavu ekcema
  • smanjen rizik od pojave dečjeg dijabeta
  • pozitivan uticaj na razvoj mozga
  • pozitivan uticaj na razvoj vilice
  • uspostavljanje dublje emocionalne veze između majke i bebe
  • bolji psihomotorni emocionalni i socijalni razvoj
  • Prednosti dojenja za mamu su:
  • pomaže vraćanje materice na prvobitnu veličinu, posporođajno krvarenje je manje
  • ređa je pojava postporođajne depresije
  • isključivo dojenje odlaže ponovno uspostavljanje menstrualnog ciklusa (laktacijska amenoreja -LAM) i samim tim može poslužiti kao jedan vid „kontrole rađanja“
  • jača prirodna povezanost majke i deteta
  • omogućava majci da poboljša samopoštovanje
  • smanjen rizik od osteoporoze
  • smanjen rizik za rani karcinom dojke i jajnika

prednosti dojenja

Majčino mleko bogato je hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života.

Ne morate da mislite da je majčino mleko najbolji izbor samo zato što je hranljivo i zdravo, nego i zato što je praktično. Dostupno je u svako doba dana i noći, toplo taman koliko treba, a količina i sastav mleka su prilagođeni Vašoj bebi.

Zdravlje nema cenu, a majčino mleko je i besplatno.

Dojenje je najbolje:

  • Kada majka i beba imaju kontakt „koža na kožu“ neposredno nakon porođaja
  • Kada beba počinje sisati u toku prvog sata života i dobija kolostrum.
  • Kada je beba stavljena na dojku na ispravan način i kada može efikasno da sisa.
  • Kada beba može da sisa kada god zaželi – tokom dana i noći. Ovo se zove „dojenje na zahtev“
  • Kada je beba blizu majke.
  • Kada je bebi omogućeno da sisa koliko god dugo ona to želi.
  • Kada se bebi ne daju cucle ili laže koje mogu da je učine manje zainteresovanom za sisanje
  • Kada se beba doji na ovaj način, majka će imati dovoljno mleka, a sama beba će biti zadovoljnija i napredovaće brže.

Telefonsko savetovalište „Halo Beba“ u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd kontinuirano radi na promociji dojenja, podršci majkama da doje svoju decu i podsticaju ostalih članova porodice da podrže majke u ovim naporima.

Izvor:zdravlje.org.rs

Kako ukinuti noćni podoj

septembar 25, 2018

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe

U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: Yumama

Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Izvor: bebac.com

Kao majke dojilje, ponekad se možete osećati kao mašina za pravljenje mleka 24 sata dnevno!

Ne postoji trenutak u danu kada vaše telo nije aktivno u stvaranju mleka za vaše dete. Mnoge majke dojilje izjavljuju da osećaju stalnu glad, a ta glad potiče od količine kalorija koje vaše telo troši pri stvaranju svakog mililitra mleka.
Jako je važno pružiti svom telu gorivo s hranjivim materijama koje pružaju telu sve što mu je potrebno. Da li beba dobija dovoljno mleka? Prepoznajte znakove!

 AVOKADO
Ovo je prehrambena elektrana za negu mame. Čest prigovor dojilja je da često budu veoma gladne zbog povećane potrošnje kalorija, a imaju vrlo malo vremena za pripremu i konzumaciju jela. Avokado čini gotovo 80 posto masnoća, što pospešuje osećaj sitosti, a to pruža vašem telu masti koje su zdrave za vaše srce. Takođe, dobar je izvor vitamina B, vitamina K, folne kiseline, kalijuma, vitamina C i vitamina E.

ZELENO LISNATO POVRĆE
U Tajlandu je prva linija odbrane majke protiv niske ponude mleka upravo konzumacija povrća. Iako ne postoje objavljena istraživanja o laktogenim svojstvima zelenog lisnatog povrća, konzumiranje više povrća može samo biti korisno za vaše zdravlje. Takođe, pomoći će vam u uspostavljanju dobrih prehrambenih navika za bebu kada počne konzumirati čvrstu hranu. Zeleno lisnato povrće sadrži fitoestrogene koji su pokazali da imaju pozitivan učinak na proizvodnju mleka. To može biti ključno za razumevanje njihove laktogene moći. Mnoge majke brinu da će konzumiranje zelenog lisnatog povrća poput brokule ili kupusa doprineti tome da se njihove bebe osećaju naduto i nervozno. Međutim, to nije tačno: ugljenihidrati od zelenog lisnatog povrća su krivci za gasove, a oni se ne mogu preneti u majčino mleko.

ORAŠASTI PLODOVI
Orašasti plodovi imaju visok udio esencijalnih minerala kao što su gvožđe, kalcijum, cink, kao i vitamina K i B. Oni su takođe zdrav izvor esencijalnih masnih kiselina i proteina. Takođe, smatraju se hranom bogatom laktogenim svojstvima u mnogim delovima sveta. Po tradicionalnoj ayurvedskoj medicini su već generacijama, posebino bademi, jedni od najčešće korištenih laktogenih namirnica u svetu.

CRVENO I NARANDŽASTO KORENASTO POVRĆE
Crveno i narandžasto korenasto povrće, poput šargarepe i batata se također već generacijama koristi u tradicionalnoj kineskoj zuoyuezi prehrani (zuoyuezi znači “sedi mesec dana” i vreme je odmora za nove majke) uz uverenje da hrane majku i pomažu joj nahraniti dete kroz povećanje kvalitete i količine majčinog mleka. Laktogena svojstva koja crveno i narandžasto korenasto povrće može imati verovatno su slična onima koje ima zeleno lisnato povrće.

PASULJ I MAHUNARKE
Pasulj i mahunarke su dobar izvor proteina, vitamina i minerala, kao i fitoestrogena. Leblebije sadrži materiju koja pojačava laktaciju, od vremena starog Egipta i osnovna je hrana u severnoj Africi, Bliskom istoku i mediteranskoj kuhinji. Iako se leblebija najviše koristi, nema potrebe za ograničavanjem na jednu vrstu pasulja ili mahunarke. Npr. soja sadrži najviše fitoestrogena od svih sorti. Jedenje raznih vrsta pasulja i mahunarki je dobro za opše zdravlje dojilje, ali i za osiguravanje potrebne količine mleka.

SEMENKE
Semenke su pravi prehrambeni poklon! Pružaju koncentrirani izvor svih hranjivih materija koje se nalaze u zreloj biljci, kao i hranjive materije potrebne za rast male semenke. Sadrže visok udeo belančevina i esencijalnih minerala kao što su gvožđe, cink i kalcijum, kao i zdravih masnoća. Poput orašastih plodova, za semenke nije klinički dokazano da imaju laktogena svojstva, ali se stolećima koristi kao pomoć dojiljama. Svaka semenka ima svoje jedinstvene karakteristike, pa izaberite različite vrste uključujući semenke suncokreta, semenke bundeve i susama.

GLJIVE
Gljive se obično ne smatra laktogenom hranom, ali neke vrste su dobri izvori polisaharida beta-glukana, za kojeg se misli da je odgovoran za laktogena svojstava ječma i zobi. Iz tog razloga nije teško zaključiti da će druge namirnice bogate beta-glukanom, kao što su gljive, imati isti učinak. Žene koje povećavaju unos hrane bogate beta-glukanom, kao što su zob, ječam, određene vrste gljiva i kvasca povećat će količinu proizvedenog mleka. Reishi, shiitake, maitake, shimeji i bukovača imaju najviše beta-glukana u porodici gljiva.

CHIA SEMENKE
Chia semenke mogu se činiti kao neki novi fenomen, međutim, one se konzumiraju već stolećima i bile su osnovna hrana Asteka i Maja. Chia semenke su bogat izvor vlakana, proteina, kalcijuma, i magnezijuma, a sadrže i omega-3 masne kiseline. Zbog svog visokog udela vlakana i belančevina, kao i njihove povoljne koncentracije masnih kiselina, Chia semenke pomoći će vam da se osećate zadovoljnije i sito, puno duže nakon obroka. Chia ulje je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina, a ima neutralan i ugodan ukus.

SEMENKE LANA
Semenke lana su izvrstan izvor proteina, vlakana i omega-3 masnih kiselina, ali da bi se otključale njihove prednosti, oni moraju biti celovite. Semenke lana ne mogu se provariti i izlučuju se nepromenjene. Laneno ulje je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina, a ima slatki i lagan ukus koji se dobro slaže s povrćem i neprimetno se stapa s vašim smoothijem. Istraživanja zdravstvenih prednosti semenki lana su potvrdila njihove brojne beneficije – od gubitka težine i kontrole nivoa glukoze u krvi do smanjenja rizika od određenih vrsta raka, kardiovaskularnih bolesti i upala.

SEMENKE KONOPLJE
Poput chia sjemenki, semenke konoplje su pronašle svoj put do ovog popisa superhrane zbog visokog udela omega-3 masnih kiselina i zdravog hranjivog sastava. Semenke konoplje sadrže sve bitne aminokiseline koje su potrebne ljudskom telu, i to u savršenom omeru. Bogate su vitaminima i mineralima, a posebno gvožđem i cinkom, koji su važni za rast dojenčadi i zdravlje mama.

KURKUMA
Iako kurkumu kao galaktagoge koriste mame dojilje u celom svetu, nema kliničkih dokaza koji podupiru da biljka ima bilo kakav uticaj na količinu mleka koje majka proizvodi. Međutim, anti-upalna svojstva kurkume su se dokazala kliničkim istraživanjima. Važna su za zdravlje i dobrobit majki koje doje, te za prevenciju i liječenje mastitisa, kao i za ublažavanje simptoma povezanih s bubrenjem dojki. U nekoliko zajednica diljem Azije, za kurkumu se također veruje da pomaže u jačanju imunološkog sistema.

Izvor: Klokanica

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe. Ali, da bi mleko bilo maksimalno korisno, majka treba da vodi računa o ishrani.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300 kalorija, nego u obrnutom slučaju. Možete da gubite od 500 grama do dva kilograma mesečno, bez ugrožavanja produkcije mleka. Ukoliko suviše smanjite kalorijski unos, možete da narušite zdravlje, jer će telo da koristi hranljive sastojke iz rezervi – kako bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, pa će beba da bude manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500 grama nedeljno) je povezan sa otpuštanjem štetnih materija (koje se nalaze u masnom tkivu) u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama ćete imati prvih četiri do šest meseci, tj. u fazi dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate, npr. tri serviranja ugljenih hidrata više (tri parčeta hleba), 100 grama mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove “dodatke” možete da ukinete.

Osnovni vodič zdrave ishrane

Ukoliko sledite navedena uputstva, obezbedićete dovoljan unos kalorija, a samim tim i dovoljnu količinu kvalitetnog mleka za vašu bebu:

– Jedite kada ste gladni. Uzmite čašu vode ili svežeg, ceđenog soka uvek kada dojite bebu.

– Ishrana mora da bude uravnotežena.

– Doručak daje “pun gas” metaboličkoj brzini, sagorevajući kalorije brže nego kada preskačete obroke.

– Neka žitarice budu osnova obroka (jedite integralni, smeđi, pirinač), jer sprečavaju konstipaciju (zatvor).

– Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.

– Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamine.

Izbegavajte:
– grickalice umesto obroka
– intenzivne, stroge dijete(nezdrave su, garantovano ćete biti gojazni)

Važan je i adekvatan unos proteina. Meso obezbeđuje odgovarajuću količinu proteina u vašoj ishrani (kao dojilji, potrebno vam je oko 65 grama dnevno). Takođe, obezbeđuje povećane potrebe za vitaminom B6, gvožđem i cinkom. Proteine možete uzeti i iz mleka, jaja, ribe, ili živine.

– Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i slatke sokove.

– Pijte pre nego što postanete žedni, jer je žeđ rani simptom dehidracije (pijete dovoljno ako vam je urin svetlo žut). Zdrava pića sadrže vitamine i prirodne šećere iz voća i povrća. Vodu slobodno pijte, naročito u toplim letnjim mesecima. Zdrava pića su: voda, prirodni sokovi od voća i povrća, mleko, supa…

– Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, žitaricama. Manjak ovog vitamina može da izazove uznemirenost deteta.

– Lekovi prelaze u mleko. Ako morate da ih uzimate, neka to budu oni koji ne štete bebi.

– Izostavite pušenje i alkohol.

– Kofein je jak stimulans, pa ponekad može da uzrokuje gasove kod bebe.

– Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, začini ili pasulj) može da mleko učini neprijatnim i da kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Ako dođe do toga, napravite pauzu u uzimanju te hrane. – Neke bebe ne tolerišu proteine kravljeg mleka, a majci koja doji je potreban kalcijum. Nemlečni izvori kalcijuma su: brokoli, kupus, sok od narandže, žitarice, bundeva, losos. Poslednja istraživanja su pokazala da kalcijum i druge komponente iz mlečnih proizvoda potiskuju hormone koji potpomažu nagomilavanje masti.

Predlog jelovnika za majke koje doje

Doručak

– izblendirati šolju jogurta, šolju sitnog voća, 1/3 šolje mleka, integralna pogačica, kašičica butera, list presovane šunke

Užina

– velika narandža, tri kašičice suvog grožđa, čaša oligomineralne vode

Ručak

– pileća supa, pečena piletina sa parmezanom, zelena salata

Užina

– voćni kolač, velika narandža

Večera

– proja, šolja jogurta, oligomineralna voda

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: yumama.com

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele da izbegnu. Pojava bola je česta jer je koža bradavica osetljiva i već tokom prvih podoja može da ispuca i počinje da boli dok beba sisa.

Zapamtite, bol pri dojenju je prvi znak da beba nije pravilno uzela dojku. Na sreću, ovaj neprijatan bol može lako da se ublaži i eliminiše, evo nekoliko jednostanih saveta za mame koje se suočavaju sa njim.

Pre dojenja:

Smestite se udobno i pokušajte da se opustite.
Blago masirajte grudi da biste ih opustili kako bi vašoj bebi bilo lakše da pravilno prihvati bradavicu.
Umirite grudi toplim mekanim peškirom.
Iscedite malo mleka blagim pritiskom prstiju na deo dojke iznad bradavice kako bi je beba lakše prihvatila u usta.
Ako vam je potrebno neko sredstvo protiv bola, posavetujte se sa lekarom ili pokušajte da ga sami ublažite stavljajući pakovanje leda na bolno mesto.

Tokom dojenja:

Prvo ponudite bebi dojku koja vas manje boli – beba je na početku podoja gladna i može da vuče bradavicu pa početak dojenja može da bude neprijatan.
Proverite da li je beba pravilno uhvatila bradavicu i proverite njen položaj – pobrinite se da držite bebu tako da vam ne vuče bradavicu na dole tokom dojenja
Ako mislite da su bolne bradavice posledica načina na koji držite bebu slobodno isprobajte različte pozicije za dojenje. Mame nekad menjaju pozicije kako njihove bebe rastu da bi se prilagodile promeni u dužini i težini bebe.
Kada prekidate dojenje i odvajate bebu od dojke, odvojite bebina usta prstima umesto da je samo povučete (tako ćete povući i bradavicu i izazvati bol).

Nakon dojenja:

Nakon svakog dojenja proverite da li je koža bradavica povređena.
Izmuzite malo mleka nakon dojenja i utrljajte ga na bradavicu. Pustite se same osuše na vazduhu.
Ne ostavljajte bradavice vlažnim – možete češće da menjate uloške za grudi i izbegavajte korišćenje onih sa plastičnom pozadinom.
Štitnici za bradavice će zaštiti nežne bradavice od kontakta sa odećom.
Izbegavajte korišćenje pumpice za izmuzavanje dok vas bradavice bole jer ovim možete da pogoršate problem.

Pomoć kod ispucalih bradavica:

Ispucale bradavice se javljaju kao rezultat nepravilnog prihvatanja dojke. One jesu bolne ali pokušajte da nastavite sa dojenjem bebe dok ih lečite, uz to da posebnu pažnju obratite na položaj bebe i njeno zahvatanje bradavice.

Vazduh je odličan lek za ispucale bradavice, pa nastojite da budu izložene vazduhu dovoljno dugo nakon svakog podoja.
Ako vas dojenje suviše boli, pokušajte da izmuzete mleko za 24 sata kako biste dali vremena bradavicama da se odmore i počnu da zarastaju.
Ukoliko morate da izmuzete mleko, učinite to ručno, izbegavajte korišćenje pumpice (može samo da pogorša bol).
Polako ponovo uvodite dojenje. Pokušajte da bebi ponudite kratke podoje tokom dana.
Ako zarastanje bradavica teče sporo ili je bol jako izražen, posavetujte se sa svojim lekarom.
Ako su vam bradvice često ispucale, bilo bi dobro da potražite stručan savet kako da prevaziđete probleme.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Jasmina Mihnjak, psiholog
Izvor: bebac.com

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

 Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođeno potrebama bebe. Dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan rast i razvoj.

Istrajnost

Za uspešno dojenje, potrebno je od samog porođaja ispoštovati neka pravila kako bi mleko počelo da se stvara u dovoljnoj količini. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32. nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“ ali svakako ima dobru predispoziciju da uz „trening“ nauči dobro da sisa. U početku to ne ide baš sjajno, beba se brzo umori, zasiti, zaspi, ali je potrebna velika istrajnost da se mama i beba naviknu jedno na drugo.

Podoj na zahtev kod novorođenčeta

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Podoji na zahtev pokreću stvaranje mleka. Zbog toga treba insistirati na baby friendly porodilištima u kojima su mame i bebe zajedno i imaju priliku da započnu pravilnu stimulaciju stvaranja mleka od najranijeg perioda. Bebu u prvim nedeljama života ne treba uobročavati nego joj dati da jede kad god poželi, Ne sme se zaboraviti i na noćne podoje, bez kojih se dojke mogu prepuniti, a njihovim preskakanjem će se i manje mleka stvarati.

Što više sisa, više se mleka proizvodi

Već posle prve-druge nedelje počne da se stvara onoliko mleka koliko beba pojede. Proizvodnja mleka /laktacija/ je stimulisana potražnjom od strane bebe: što više dete sisa, više mleka se proizvodi. Potrebno je i pet-šest nedelja kako bi se dete uobročilo. Ono što je jako važno u ovom periodu je da se bebi daje da pojede svo mleko iz jedne dojke do kraja pa tek onda da se predje na drugu dojku. Na ovaj način beba bolje napreduje a stimuliše se i veće stvaranje mleka.

Podoji na zahtev, raznovrsna ishrana i odmor

Za mamu je u ovom periodu važno da odmara kad god je u prilici i da bude rasterećena i smirena i da veruje u uspeh. Nijedan početak nije lagan a ovaj zahteva puno truda. Preporuka je da se izbegne dohrana u prvim danima kako bi se mehanizam stvaranja mleka uspostavio, jer dodavanjem dohrane pravi se manja količina mleka od onoga što je bebi potrebno.

Svaka mama želi da ima dovoljno mleka za svoju bebu i da može da je nahrani koliko je bebi potrebno. Ima raznih priča o tome što povećava laktaciju; pivo, određeni čajevi, sokovi, med.. a ono što i mame znaju je da baš to pomoglo.

Najvažnija osnova za stvaranje dovoljne količine mleka su podoji na zahtev i zdrava raznovrsna ishrana. Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće pa je potrebno povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno. Ovu količinu zameni šolja mleka ili jogurta, kuvano jaje i jedno parče hleba dnevno. Zbog toga što majke žele što pre da vrate težinu pre trudnoće, dolazi do smanjene proizvodnje mleka, pa se stroge dijete tokom dojenja ne preporučuju.

Uravnotežena ishrana

Ono što je preporuka je zdrava, uravnotežena ishrana, sa tri glavna obroka i dve lagane voćne užine, sa što manje slatkiša i prostih šećera. Prednost u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati obogaćeni celuloznim vlaknima (integralni hleb i različite vrste brašna, žitarice…).

Vitamin B iz kvasca i žitarica pospešuje stvaranje mleka. Ovog vitramina ima i u pivu, pa mame dojilje često piju pivo, ali sa konzumiranjem zdravih žitarica, stvaranje mleka će biti uspešno kao i da koristite pivo. Svakodnevno ispijanje piva tokom dojenja nikako nije preporučljivo, jer pivo sadrži alkohol, koji bebi ne treba. Bolji i zdraviji izvor vitamina B jeste pivski kvasac.

Potrebe za proteinima su povećane, pa je potrebno da dojilja jede meso, ribu, sir, jaja, popiju šolju mleka ili jogurta dnevno više nego inače. Najbolje je da svaki obrok dojilje sadrži voće i/ili povrće, najbolje što manje termički obradjeno, sirovo u obliku salata.

Od masti prepručuju se zdrava ulja: maslinovo ulje i ulje od košpica groždja ili bundeve a dva do tri puta nedeljno treba da pojede ribu zbog razvoja bebinog mozga. Ostale masti treba izbegavati u ishrani.

Sva hrana koju dojilja pojede se preko mleka prenosi do bebe i ona dobija sve potrebne nutrijente. Preporučuje se da dojilja pije od 2,5-3 l tečnosti dnevno (600 ml više od preporuke za žene koje ne doje). Najzdravije je da pije vodu, negaziranu mineralnu vodu, nezaslađene čajeve i prirodne cedjene sokove (u početku treba izbegavati citruse zbog toga što bebin stomačič još uvek nije spreman za teške ukuse i može imati problema sa grčevima). Izuzetno je bitno da se vodi računa o unosu kalcijuma u toku dojenja. Kalcijum se nalazi u sirevima, ribi, žitaricama od celog zrna, zelenom lisnatom povrću, sušenom voću. Kalcijum ne traba unositi samo mlekom, pa nije potrebno piti značajno veće količine mleka. Tečnost u toku dana je bolje nadoknaditi specijalno pripremljenim čajavima za dojilje nego mlekom. Bitno je da se unosi i cink , čiji su izvor jaja, meso i žitarice. Postoje odredjene namirnice za koje se veruje da povećavaju stvaranje mleka: ovas, lan, leblebije, hmelj, kopriva – ove namirnice treba u većem odnosu uvrstiti u dnevni jelovnik.

Dojilja se hrani onako kako je navikla, ali se trudi da glavni obroci budu zdravo pripremljeni, kuvani ili grilovani, bez dodataka jakih začina i velike količine soli. Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, cvekla, jaki začini ili pasulj) može da promeni ukus mleka i kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Tada je jednostavno potrebno prekinuti konzumiranje ovih namirnica na neko vreme i osluškivati svoju bebu šta joj prija a šta ne.

Pušenje i alkohol treba izbaciti u potpunosti, a kofein iz kafe svesti na minimum jer može uznemiriti bebu.

Mami je potreban odmor, šetnja i relaksacija, svaka briga, stres i umor dovode do smanjenja količine mleka. Mame i bebe su u početku u istom ritmu, maze se, odmaraju, spavaju i jedu i to je sve što treba da rade.

Ako dojilja unese malo potrebnih nutrijenata (kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i kalijum) njih će u mleku biti u odgovarajućoj količini, ali na uštrb majke jer će biti korišćeni iz depoa majčinog organizma. Suprotno od pomenutih nutritijenata količina vitamina rastvorljivih u vodi, joda, selena i određenih masnih kiselina zavisi od ishrane. Ako majka kroz ishranu unosi malo ovih nutrijenata, njih je manje i u mleku, pa ih beba dobija u nedovoljnoj količini. Zbog toga je zdrava i raznovrsna ishrana osnova dobrog dojenja.

Uspostavljanjem dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja.

Pridržavajte se ovih saveta, hranite se zdravo, raznovrsno, uživajte u svojoj bebici i ulozi koju imate. Verujte u sebe da ćete uspeti. I uspećete!

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kod napredovanja zdrave dojene dece mogu slobodno iz prakse da kažem da postoji nekoliko tipova dece:

– imate decu koja odlično napreduju u prvom mesecu, kao i u drugom, a u trećem dobiju značajnije manje u odnosu na prva dva (primer mesečnog napredovanja: 1200gr, 1000gr, 600gr). Kod ovog tipa deteta majka je sigurna, lako doji i ima mnogo manje briga od drugih majki ali znaju one jako da se zabrinu kada treće merenje bude ispod kg, naravno bez razloga ?

– zatim imamo decu koja loše krenu u prvom, u drugom sve nadoknade, a u trećem su već na normali kao i prva grupa (primer napredovanja po mesecima: 500gr, 1100gr, 550gr). Deca sa težim uspostavljanjem dojenja, koja iz raznih razloga, da ih ne nabrajam sada sve, loše uzimaju dojku i samim tim ne dolaze do mleka iako ga majka ima, zatim pospana deca zbog izražene fiziološke žutice, deca sa većim padom na težini koja nakon uspostavljanja pravog ritma dojenja, popravljanja sisanja, razbuđivanja… sve to nadoknade.
Dešava se da njihove majke imaju velike probleme sa ranicama na bradavicama, krvarenjima iz istih, upalama dojke, terapijama… ali se sve to da srediti. Nakon toga dete počinje mnogo aktivnije, lepše, bezbolnije da sisa što se naravno odražava i na vagu. Ovaj slučaj je najosetljiviji za prelazak na adaptirano mleko iz više razloga: strah da mleka nema dovoljno, da je dete gladno, da će mu se naškoditi sa nastavkom dojenja, majke gube volju, želju i zainteresovanost za dojenje što je razumljivo jer niko ne voli bol…

– tu je i treća grupa koja je relativno česta da dete dobija konstantno prvih meseci (primer 500gr, 500gr, 450gr…), zdrava deca koja su aktivna, motorički napredna, rastu u dužinu… Jednostavno su takva da ne dobijaju mnogo, sisaju lepo, redovno bez problema, pelene su urednomokre i ukakane ali ne dobijaju onoliko koliko se očekuje.

– i najmanje zastupljena grupa koja jako dobro napreduje više meseci pa naglo uspori (primer 1000gr, 1200gr, 1000gr, 800gr, a onda padnu na 200-300gr mesečno i majke se uplaše jako, a najčešće bez razloga)

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete u ni jednoj grupi NEMA razloga brigu.

Ukoliko imate problem sa dojenjem on se najčešće NEĆE rešiti sam od sebe, a najčešće su samo male nijanse ono što razdvaja loše dojenje od dobrog dojenja.

Idealno bi bilo da do problema ne dođe i da se najveći procenat dojenja odvija lagano, bez bola, udobno i prijatno i za majku i za dete. Zato je važno prevenirati probleme pripremom još u trudnoći, informisanjem kako bi znali šta vas sve čeka i kako da date voj maksimum.

Ne dozvolite da se mučite nedeljama, da pređete na adaptirano mleko, AKO je sve moglo da se reši na vreme i da ne patite zbog dojenja ni vi ni dete. Javite se kada je problem na početku da ga rešimo koliko je god moguće.

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete draga majko najvažnije je da dete raste, da napreduje, ne samo u kilaži već u celokupnoj slici deteta. Pravilan rast i razvoj nije takmičenje u dobijanju na kilaži već zdravo odrastanje uz puno ljubavi.

Izvor: superbeba.com

Dojenje zna da u određenim momentima, iz mnogo poznatih razloga, da bude bolno. Ukoliko se fokusiramo na bol u dojkama on se najčešće javlja kada su dojke prepunjene ili ako postoji zastoj u mleka u delu dojke ali znaju da budu bolne i kada naizgled deluju potpuno mekane, najčešće zbog neprimetnog zastoja u dubini dojke koji se malo teže napipa. Šta tada raditi? Kako pomoći sebi, a bez upotrebe lekova?

Najčešće se koriste tri vrste obloga:
topla obloga
hladna obloga
listovi svežeg kupusa

Kada se koja od obloga koristi?

Topla obloga
U slučajevima kada su dojke jako pune koriste se radi olakšavanja izlaska mleka ili tople obloge ili tuširanje toplom vodom. Na taj način zagreva se tkivo dojke, dolazi do opuštanja i lakšeg pokretanja mleka. Oko minimum pet minuta pred podoj na dojku koju planirate dati detetu da iz nje sisa stavite toplu oblogu, kada je sklonite lagano izmasirajte dojku sa svih strana i stavite dete na nju da izvlači mleko.

Tople obloge su od pomoći i kod izdajanja mleka. Koriste se po istom principu kao i pre podoja.

Hladna obloga
Hladne obloge se koriste isključivo posle podoja ili između podoja, nikako pred podoj. Kada dete posisa mleka koliko mu treba, slobodno stavite na celu površinu dojke hladnu oblogu ili ako se radi o upaljenom delu dojke zbog zastoja mleka, tada možete i samo na taj bolan deo dojke.

Pored hladne obloge povremeno se koriste i primera radi kese sa zamrznutim graškom. U tom slučaju stavite između kese i kože dojke pamučnu pelenu koja će ublažiti malo hladnoću da ne dođe do povreda kože.

Obloga od kupusa
Kupus, tj listovi svežeg kupusa, su narodni lek koji je jako specifičan i delotvoran kada se radi o upali dojke. Pokazao se u praksi kao jako delotvoran za sprečavanje upale, za smanjenje kličine mleka (kod prepunjenosti bez obzira da li je do nje došlo za vreme dojenja ili pri prestanku dojenja) ali i kao dobar lek za lečenje blažih upala dojke.

Za razliku od gore pomenutih toplih i hladnih obloga kupus zahteva i određenu pripremu. Idealno bi bilo da koristite domaći kupus iz svoje ili komšijske bašte ali poslužiće i kupovni.

Glavicu kupusa držite ili na sobnoj temperaturi ili u frižideru. Jednako su delotvorne obe varijante. Nekome više prija da je list rashlađen mada će delovati i ako je sa sobne temperature.

Kada vam zatreba obloga:

Izvadite glavicu kupusaiz frižidera
Skinite gornje listove i bacite ih pa odvojite dva lista za obloge
Ostatak vratite u frižider za kasnije
Operite listove pod mlazom vode,
Isecite sa oba lista središnji nerv (zadebljanje na sredini lista)
Poželjno je da preko lista pređete oklagijom kako bi pustio malo soka
Stavite obloge na bolno mesto na dojci ili na celu dojku (izbegavajte bradavicu i areolu)
Sa oblogama od kupusa ne bi trebalo preterivati jer ako se koriste predugo i prečesto znaju da smanje laktaciju. Da li je to zbog njihovih sokova ili same hladnoće… niko još nije ortkrio ali je praksa pokazala da ako ih koristite 3-4 puta na dan do 10 minuta onda nema većih promena količine mleka a deluju na smirenje upale. Sve preko toga utiče na smanjenje mleka.

Kod zaustavljanja mleka potpuno je ok da stavite obloge preko noći u brushalter i da tako prespavate.

Za sva dodatna pitanja javite se slobodno putem FB stranice “Moja podrška dojenju” ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Znate li kakav je ukus majčinog mleka? Ili koliko se kalorija troši dojenjem?

Pronašli smo deset zanimljivosti o majčinom mleku.

Proizvodnja majčinog mleka troši 25 odsto energije tijela. Poređenja radi, mozak troši tek 20 odsto energije.

Majčino mleko pomaže ženama u gubitku kilograma, odnosno u vraćanju na kilažu pre trudnoće. Proizvodnjom majčinog mleka telo troši oko 600 do 1.000 kalorija svakog dana.

Sastav mleka menja se kako beba raste. U početku je ono plavičaste boje i vodenaste teksture, a pri kraju dojenja gušće i puno masnoća, odnosno kalorija potrebnih za rast i razvoj snažnog deteta.

Svakome bi dosadilo da iz dana u dan jede istu hranu. Ali majčino mleko nema uvek isti ukus. On se menja u zavosnosti od toga šta je majka jela. Na ovaj način beba se priprema i za ukuse čvrste hrane koju će uskoro početi da jede.

Mleko ne izlazi kroz samo jednu rupicu. Svaka bradavica ima nekoliko minijaturnih otvora koji ispuštaju mleko, a broj varira od žene do žene.

Beba isprazni oko 65 odsto mleka u dojci po obroku jer jede do sitosti, a ne dok ne isisa sve mleko.

Da dojke nisu iste veličine, dobro je poznata činjenica. Ali da li ste znali da oko 75 odsto žena proizvodi više mleka u desnoj dojci, koja se smatra dominantnijom? Ovaj podatak nevezan je uz to da li je žena desnoruka ili levoruka.

Majčino mleko sadrži hormon sna – melatonin, koji uspavljuje bebu. Jedna studija pokazala je da tromesečne bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom spavaju 45 minuta duže nego druge bebe.

Majčino mleko je unikatno poput otiska prstiju – ne postoje dva ista uzorka. Od majke i njene ishrane zavise izgled, kvalitet i ukus njenog mleka.

Od majčinog mleka može se napraviti čak i sir. Njujorški šef Ričard Adams od mleka svoje supruge napravio je sir i poslužio ga u svom restoranu. Rekao je da ima suptilan ukus sa slatkim notama i da ima mekanu konzistenciju poput panna cotte.

Izvor: www.zadovoljna.hr

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.
Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.

Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Izvor: Zelena učionica

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Izvor: superbeba.com

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.


Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.


Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Soor ili mlečac je česta pojava kod beba i nije razlog za paniku. Sve što treba da uradite je da pokušate da prevenirate pojavu soora tako što ćete povesti računa o stvarima koje mogu da ga izazovu.

Veliki je broj benefita koje i mami i bebi pruža dojenje. Međutim, prilikom dojenja mogu se pojaviti i određeni problemi poput ragada kod majke ili soora kod beba, koji mogu otežati taj čin. Na sreću, ti problemi se lako mogu izlečiti, a dojenje nastaviti sa uživanjem.

Soor ili mlečac je gljivična infekcija usne duplje, koja se često javlja kod beba i odojčadi, na sluzokoži usta i jezika. Pojavljuje se u vidu okruglih, beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka (otuda i ime mlečac).

A kako biste mogli da ga prevenirate, potrebno je znati i zbog čega se on javlja:

Ako majka ima vaginalnu infekciju na porođaju

"Dete se može zaraziti i tokom samog porođaja, prolaskom kroz porođajni kanal majke koja ima ovu infekciju”, kaže dr Preti Puranik za roditeljski portal Roomper.

Dakle ako vam se bliži termin porođaja potrebno je da dodatno vodite računa o higijeni, i ukoliko je potrebno da obavite dodatne testove i otkrijete da li imate neku vaginalnu infekciju.

Prema podacima sa čuvene Mejo klinike, na vaginalnu infekciju možete posumnjati ukoliko imate neke od sledećih simptoma: svrab, peckanje prilikom mokrenja, neprijatan miris vagine.

Ako majka ima ragade na bradavicama

"Ranice na bradavicama idealno su mesto za bakterije i gljivice da se u njima razviju. Pojava ragada prilikom uspostavljanja dojenja je uobičajeno, ali ukoliko one ne prolaze nekoliko nedelja i sve vreme su bolne, potrebno je da zakažete pregled kod lekara, a oni će vam pružiti potrebnu pomoć i podršku", kaže Liza Malc savetnica za dojenje i osnivač jedne privatne klinike.

Ako je beba pila antibiotike

"Kod beba koje su bile na terapiji antibioticima povećan je rizik od pojave soora", kaže dr Eboni Holier sa pedijatrijske klinike u Hjustonu.

Antibiotici utiču na smanjenje dobrih bakterija u ustima, što povećava šanse drugim, lošim bakterijama (poput kandide) da se pojave i razvijaju", dodaje ova doktorka.

Ako je mama bila na terapiji antibioticima

Majke koje doje stavraju izuzetnu vezu sa svojom bebom, ali u toj vezi one sa svojim novorođenčetom dele i neprijatne stvari, kao što su bakterije i infekcije.

"Ako mama doji, a nedavno je uzimala antibiotike, to može da smanjit nivo zdravih bakterija u njenom telu i zbog toga može dobiti gljivičnu infekciju", kaže dr Holier.

"Ako dobije takvu infekciju, ona onda može da je prenese i na svoju bebu tokom dojenja."

Ako pribor za dojenje i predmeti koje beba stavlja u usta nisu dobro sterilisani

"Redovno pranje rukuje obavezno. Takođe i sterilisanje svih predmeta koji često dolaze u kontakt sa bebinim ustima, a to su cucle varalice, silikonske bradavice za dojenje, flašice, igračke i glodalice", kaže Holier.

Izvor: yumama.com

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 18 posto manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Ranija istraživanja su pokazala da dojenje može smanjiti rizik od raka dojki i jajnika, zatim od osteoporoze i gojaznosti, a naučnici se nadaju da će i ovo novo otkriće podstaći majke da pre izaberu dojenje nego da bebu hrane flašicom.

Istraživanje je provedeno među 280.000 žena i pokazalo je da što duže dojenje traje, rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti je manji.

"Zdravstvene koristi dojenja za majku mogu se objasniti brzim uspostavljanjem normalnog metabolizma nakon poroda", rekla je Seni Piters, naučnica sa Oksforda.

Ona je dodala kako se metabolizam tokom trudnoće dramatično menja jer se masti skladište u telu kako bi se obezbedila energija potrebna za bebin rast i za dojenje nakon porođaja.

"Dojenje smanjuje nataložene masti u telu brže i učinkovitije", rekla je Piters.

Majčino mleko štiti novorođenčad od infekcija i bolesti i preporučuje se da traje najmanje prvih šest meseci bebinog života.

Izvor: B92

Dermosens sprej

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju crtane filmove

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo …

Zbog čega mališanima do druge godine ne bi trebalo pu...

Kako zabaviti decu na plaži?

Kako zabaviti decu na plaži?

  Ukoliko je prvi put na moru, dete će se možda upl...

Dadilja oštro: Roditelji, ovde grešite!

Dadilja oštro: Roditelji, ovde grešite…

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontin...

Kako da prepovijem bebu?

Kako da prepovijem bebu?

1. Operite ruke sapunom i vodom. Nikad ne počinjite sa...

6 dobrih navika za jak imunitet dece

6 dobrih navika za jak imunitet dece

Prelazni vremenski period pogađa imuni sistem i dece i...

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine odsutnosti

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine…

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna i...

Kako izgleda prvi sat u životu bebe?

Kako izgleda prvi sat u životu bebe?

Ako ste se pitali kako će ona izgledati po rođenju, ...

Zbog čega može da ih boli stomak

Zbog čega može da ih boli stomak

Zbog čega može da ih boli stomakMališani se najčeš...

Dijareja kod dece

Dijareja kod dece

Dijareja (proliv) se definiše pojavom više od 3 tečn...

Visoka temperatura u sred noći

Visoka temperatura u sred noći

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipne...

Bebin govor tela

Bebin govor tela

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođ...

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice:…

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene n...

Cenite svaki trenutak sa svojim detetom

Cenite svaki trenutak sa svojim detetom

Prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne...

Zablude o varičeli

Zablude o varičeli

Ovčje boginje su čest “nezvani gost” dečjih kole...

5 efektnih načina da umirite bebu

5 efektnih načina da umirite bebu

Svaka beba je drugačija i svaka drugačije reaguje, al...

Kako zaštititi dete od komaraca?

Kako zaštititi dete od komaraca?

Sa toplim danima, dolaze i komarci. Evo saveta za preve...

Govor se neće razviti sam: Istine, zablude i izazovi u razvoju govora i jezika kod dece

Govor se neće razviti sam: Istine, zabl…

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su na...

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino mleko utiču na imunitet deteta?

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino m…

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.