septembar 16, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele da izbegnu. Pojava bola je česta jer je koža bradavica osetljiva i već tokom prvih podoja može da ispuca i počinje da boli dok beba sisa.

Zapamtite, bol pri dojenju je prvi znak da beba nije pravilno uzela dojku. Na sreću, ovaj neprijatan bol može lako da se ublaži i eliminiše, evo nekoliko jednostanih saveta za mame koje se suočavaju sa njim.

Pre dojenja:

Smestite se udobno i pokušajte da se opustite.
Blago masirajte grudi da biste ih opustili kako bi vašoj bebi bilo lakše da pravilno prihvati bradavicu.
Umirite grudi toplim mekanim peškirom.
Iscedite malo mleka blagim pritiskom prstiju na deo dojke iznad bradavice kako bi je beba lakše prihvatila u usta.
Ako vam je potrebno neko sredstvo protiv bola, posavetujte se sa lekarom ili pokušajte da ga sami ublažite stavljajući pakovanje leda na bolno mesto.

Tokom dojenja:

Prvo ponudite bebi dojku koja vas manje boli – beba je na početku podoja gladna i može da vuče bradavicu pa početak dojenja može da bude neprijatan.
Proverite da li je beba pravilno uhvatila bradavicu i proverite njen položaj – pobrinite se da držite bebu tako da vam ne vuče bradavicu na dole tokom dojenja
Ako mislite da su bolne bradavice posledica načina na koji držite bebu slobodno isprobajte različte pozicije za dojenje. Mame nekad menjaju pozicije kako njihove bebe rastu da bi se prilagodile promeni u dužini i težini bebe.
Kada prekidate dojenje i odvajate bebu od dojke, odvojite bebina usta prstima umesto da je samo povučete (tako ćete povući i bradavicu i izazvati bol).

Nakon dojenja:

Nakon svakog dojenja proverite da li je koža bradavica povređena.
Izmuzite malo mleka nakon dojenja i utrljajte ga na bradavicu. Pustite se same osuše na vazduhu.
Ne ostavljajte bradavice vlažnim – možete češće da menjate uloške za grudi i izbegavajte korišćenje onih sa plastičnom pozadinom.
Štitnici za bradavice će zaštiti nežne bradavice od kontakta sa odećom.
Izbegavajte korišćenje pumpice za izmuzavanje dok vas bradavice bole jer ovim možete da pogoršate problem.

Pomoć kod ispucalih bradavica:

Ispucale bradavice se javljaju kao rezultat nepravilnog prihvatanja dojke. One jesu bolne ali pokušajte da nastavite sa dojenjem bebe dok ih lečite, uz to da posebnu pažnju obratite na položaj bebe i njeno zahvatanje bradavice.

Vazduh je odličan lek za ispucale bradavice, pa nastojite da budu izložene vazduhu dovoljno dugo nakon svakog podoja.
Ako vas dojenje suviše boli, pokušajte da izmuzete mleko za 24 sata kako biste dali vremena bradavicama da se odmore i počnu da zarastaju.
Ukoliko morate da izmuzete mleko, učinite to ručno, izbegavajte korišćenje pumpice (može samo da pogorša bol).
Polako ponovo uvodite dojenje. Pokušajte da bebi ponudite kratke podoje tokom dana.
Ako zarastanje bradavica teče sporo ili je bol jako izražen, posavetujte se sa svojim lekarom.
Ako su vam bradvice često ispucale, bilo bi dobro da potražite stručan savet kako da prevaziđete probleme.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Jasmina Mihnjak, psiholog
Izvor: bebac.com

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

 Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođeno potrebama bebe. Dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan rast i razvoj.

Istrajnost

Za uspešno dojenje, potrebno je od samog porođaja ispoštovati neka pravila kako bi mleko počelo da se stvara u dovoljnoj količini. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32. nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“ ali svakako ima dobru predispoziciju da uz „trening“ nauči dobro da sisa. U početku to ne ide baš sjajno, beba se brzo umori, zasiti, zaspi, ali je potrebna velika istrajnost da se mama i beba naviknu jedno na drugo.

Podoj na zahtev kod novorođenčeta

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Podoji na zahtev pokreću stvaranje mleka. Zbog toga treba insistirati na baby friendly porodilištima u kojima su mame i bebe zajedno i imaju priliku da započnu pravilnu stimulaciju stvaranja mleka od najranijeg perioda. Bebu u prvim nedeljama života ne treba uobročavati nego joj dati da jede kad god poželi, Ne sme se zaboraviti i na noćne podoje, bez kojih se dojke mogu prepuniti, a njihovim preskakanjem će se i manje mleka stvarati.

Što više sisa, više se mleka proizvodi

Već posle prve-druge nedelje počne da se stvara onoliko mleka koliko beba pojede. Proizvodnja mleka /laktacija/ je stimulisana potražnjom od strane bebe: što više dete sisa, više mleka se proizvodi. Potrebno je i pet-šest nedelja kako bi se dete uobročilo. Ono što je jako važno u ovom periodu je da se bebi daje da pojede svo mleko iz jedne dojke do kraja pa tek onda da se predje na drugu dojku. Na ovaj način beba bolje napreduje a stimuliše se i veće stvaranje mleka.

Podoji na zahtev, raznovrsna ishrana i odmor

Za mamu je u ovom periodu važno da odmara kad god je u prilici i da bude rasterećena i smirena i da veruje u uspeh. Nijedan početak nije lagan a ovaj zahteva puno truda. Preporuka je da se izbegne dohrana u prvim danima kako bi se mehanizam stvaranja mleka uspostavio, jer dodavanjem dohrane pravi se manja količina mleka od onoga što je bebi potrebno.

Svaka mama želi da ima dovoljno mleka za svoju bebu i da može da je nahrani koliko je bebi potrebno. Ima raznih priča o tome što povećava laktaciju; pivo, određeni čajevi, sokovi, med.. a ono što i mame znaju je da baš to pomoglo.

Najvažnija osnova za stvaranje dovoljne količine mleka su podoji na zahtev i zdrava raznovrsna ishrana. Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće pa je potrebno povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno. Ovu količinu zameni šolja mleka ili jogurta, kuvano jaje i jedno parče hleba dnevno. Zbog toga što majke žele što pre da vrate težinu pre trudnoće, dolazi do smanjene proizvodnje mleka, pa se stroge dijete tokom dojenja ne preporučuju.

Uravnotežena ishrana

Ono što je preporuka je zdrava, uravnotežena ishrana, sa tri glavna obroka i dve lagane voćne užine, sa što manje slatkiša i prostih šećera. Prednost u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati obogaćeni celuloznim vlaknima (integralni hleb i različite vrste brašna, žitarice…).

Vitamin B iz kvasca i žitarica pospešuje stvaranje mleka. Ovog vitramina ima i u pivu, pa mame dojilje često piju pivo, ali sa konzumiranjem zdravih žitarica, stvaranje mleka će biti uspešno kao i da koristite pivo. Svakodnevno ispijanje piva tokom dojenja nikako nije preporučljivo, jer pivo sadrži alkohol, koji bebi ne treba. Bolji i zdraviji izvor vitamina B jeste pivski kvasac.

Potrebe za proteinima su povećane, pa je potrebno da dojilja jede meso, ribu, sir, jaja, popiju šolju mleka ili jogurta dnevno više nego inače. Najbolje je da svaki obrok dojilje sadrži voće i/ili povrće, najbolje što manje termički obradjeno, sirovo u obliku salata.

Od masti prepručuju se zdrava ulja: maslinovo ulje i ulje od košpica groždja ili bundeve a dva do tri puta nedeljno treba da pojede ribu zbog razvoja bebinog mozga. Ostale masti treba izbegavati u ishrani.

Sva hrana koju dojilja pojede se preko mleka prenosi do bebe i ona dobija sve potrebne nutrijente. Preporučuje se da dojilja pije od 2,5-3 l tečnosti dnevno (600 ml više od preporuke za žene koje ne doje). Najzdravije je da pije vodu, negaziranu mineralnu vodu, nezaslađene čajeve i prirodne cedjene sokove (u početku treba izbegavati citruse zbog toga što bebin stomačič još uvek nije spreman za teške ukuse i može imati problema sa grčevima). Izuzetno je bitno da se vodi računa o unosu kalcijuma u toku dojenja. Kalcijum se nalazi u sirevima, ribi, žitaricama od celog zrna, zelenom lisnatom povrću, sušenom voću. Kalcijum ne traba unositi samo mlekom, pa nije potrebno piti značajno veće količine mleka. Tečnost u toku dana je bolje nadoknaditi specijalno pripremljenim čajavima za dojilje nego mlekom. Bitno je da se unosi i cink , čiji su izvor jaja, meso i žitarice. Postoje odredjene namirnice za koje se veruje da povećavaju stvaranje mleka: ovas, lan, leblebije, hmelj, kopriva – ove namirnice treba u većem odnosu uvrstiti u dnevni jelovnik.

Dojilja se hrani onako kako je navikla, ali se trudi da glavni obroci budu zdravo pripremljeni, kuvani ili grilovani, bez dodataka jakih začina i velike količine soli. Određena hrana jakog mirisa (luk, brokoli, kupus, karfiol, cvekla, jaki začini ili pasulj) može da promeni ukus mleka i kod pojedinih beba izazove uznemirenost. Tada je jednostavno potrebno prekinuti konzumiranje ovih namirnica na neko vreme i osluškivati svoju bebu šta joj prija a šta ne.

Pušenje i alkohol treba izbaciti u potpunosti, a kofein iz kafe svesti na minimum jer može uznemiriti bebu.

Mami je potreban odmor, šetnja i relaksacija, svaka briga, stres i umor dovode do smanjenja količine mleka. Mame i bebe su u početku u istom ritmu, maze se, odmaraju, spavaju i jedu i to je sve što treba da rade.

Ako dojilja unese malo potrebnih nutrijenata (kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i kalijum) njih će u mleku biti u odgovarajućoj količini, ali na uštrb majke jer će biti korišćeni iz depoa majčinog organizma. Suprotno od pomenutih nutritijenata količina vitamina rastvorljivih u vodi, joda, selena i određenih masnih kiselina zavisi od ishrane. Ako majka kroz ishranu unosi malo ovih nutrijenata, njih je manje i u mleku, pa ih beba dobija u nedovoljnoj količini. Zbog toga je zdrava i raznovrsna ishrana osnova dobrog dojenja.

Uspostavljanjem dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja.

Pridržavajte se ovih saveta, hranite se zdravo, raznovrsno, uživajte u svojoj bebici i ulozi koju imate. Verujte u sebe da ćete uspeti. I uspećete!

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kod napredovanja zdrave dojene dece mogu slobodno iz prakse da kažem da postoji nekoliko tipova dece:

– imate decu koja odlično napreduju u prvom mesecu, kao i u drugom, a u trećem dobiju značajnije manje u odnosu na prva dva (primer mesečnog napredovanja: 1200gr, 1000gr, 600gr). Kod ovog tipa deteta majka je sigurna, lako doji i ima mnogo manje briga od drugih majki ali znaju one jako da se zabrinu kada treće merenje bude ispod kg, naravno bez razloga ?

– zatim imamo decu koja loše krenu u prvom, u drugom sve nadoknade, a u trećem su već na normali kao i prva grupa (primer napredovanja po mesecima: 500gr, 1100gr, 550gr). Deca sa težim uspostavljanjem dojenja, koja iz raznih razloga, da ih ne nabrajam sada sve, loše uzimaju dojku i samim tim ne dolaze do mleka iako ga majka ima, zatim pospana deca zbog izražene fiziološke žutice, deca sa većim padom na težini koja nakon uspostavljanja pravog ritma dojenja, popravljanja sisanja, razbuđivanja… sve to nadoknade.
Dešava se da njihove majke imaju velike probleme sa ranicama na bradavicama, krvarenjima iz istih, upalama dojke, terapijama… ali se sve to da srediti. Nakon toga dete počinje mnogo aktivnije, lepše, bezbolnije da sisa što se naravno odražava i na vagu. Ovaj slučaj je najosetljiviji za prelazak na adaptirano mleko iz više razloga: strah da mleka nema dovoljno, da je dete gladno, da će mu se naškoditi sa nastavkom dojenja, majke gube volju, želju i zainteresovanost za dojenje što je razumljivo jer niko ne voli bol…

– tu je i treća grupa koja je relativno česta da dete dobija konstantno prvih meseci (primer 500gr, 500gr, 450gr…), zdrava deca koja su aktivna, motorički napredna, rastu u dužinu… Jednostavno su takva da ne dobijaju mnogo, sisaju lepo, redovno bez problema, pelene su urednomokre i ukakane ali ne dobijaju onoliko koliko se očekuje.

– i najmanje zastupljena grupa koja jako dobro napreduje više meseci pa naglo uspori (primer 1000gr, 1200gr, 1000gr, 800gr, a onda padnu na 200-300gr mesečno i majke se uplaše jako, a najčešće bez razloga)

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete u ni jednoj grupi NEMA razloga brigu.

Ukoliko imate problem sa dojenjem on se najčešće NEĆE rešiti sam od sebe, a najčešće su samo male nijanse ono što razdvaja loše dojenje od dobrog dojenja.

Idealno bi bilo da do problema ne dođe i da se najveći procenat dojenja odvija lagano, bez bola, udobno i prijatno i za majku i za dete. Zato je važno prevenirati probleme pripremom još u trudnoći, informisanjem kako bi znali šta vas sve čeka i kako da date voj maksimum.

Ne dozvolite da se mučite nedeljama, da pređete na adaptirano mleko, AKO je sve moglo da se reši na vreme i da ne patite zbog dojenja ni vi ni dete. Javite se kada je problem na početku da ga rešimo koliko je god moguće.

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete draga majko najvažnije je da dete raste, da napreduje, ne samo u kilaži već u celokupnoj slici deteta. Pravilan rast i razvoj nije takmičenje u dobijanju na kilaži već zdravo odrastanje uz puno ljubavi.

Izvor: superbeba.com

Dojenje zna da u određenim momentima, iz mnogo poznatih razloga, da bude bolno. Ukoliko se fokusiramo na bol u dojkama on se najčešće javlja kada su dojke prepunjene ili ako postoji zastoj u mleka u delu dojke ali znaju da budu bolne i kada naizgled deluju potpuno mekane, najčešće zbog neprimetnog zastoja u dubini dojke koji se malo teže napipa. Šta tada raditi? Kako pomoći sebi, a bez upotrebe lekova?

Najčešće se koriste tri vrste obloga:
topla obloga
hladna obloga
listovi svežeg kupusa

Kada se koja od obloga koristi?

Topla obloga
U slučajevima kada su dojke jako pune koriste se radi olakšavanja izlaska mleka ili tople obloge ili tuširanje toplom vodom. Na taj način zagreva se tkivo dojke, dolazi do opuštanja i lakšeg pokretanja mleka. Oko minimum pet minuta pred podoj na dojku koju planirate dati detetu da iz nje sisa stavite toplu oblogu, kada je sklonite lagano izmasirajte dojku sa svih strana i stavite dete na nju da izvlači mleko.

Tople obloge su od pomoći i kod izdajanja mleka. Koriste se po istom principu kao i pre podoja.

Hladna obloga
Hladne obloge se koriste isključivo posle podoja ili između podoja, nikako pred podoj. Kada dete posisa mleka koliko mu treba, slobodno stavite na celu površinu dojke hladnu oblogu ili ako se radi o upaljenom delu dojke zbog zastoja mleka, tada možete i samo na taj bolan deo dojke.

Pored hladne obloge povremeno se koriste i primera radi kese sa zamrznutim graškom. U tom slučaju stavite između kese i kože dojke pamučnu pelenu koja će ublažiti malo hladnoću da ne dođe do povreda kože.

Obloga od kupusa
Kupus, tj listovi svežeg kupusa, su narodni lek koji je jako specifičan i delotvoran kada se radi o upali dojke. Pokazao se u praksi kao jako delotvoran za sprečavanje upale, za smanjenje kličine mleka (kod prepunjenosti bez obzira da li je do nje došlo za vreme dojenja ili pri prestanku dojenja) ali i kao dobar lek za lečenje blažih upala dojke.

Za razliku od gore pomenutih toplih i hladnih obloga kupus zahteva i određenu pripremu. Idealno bi bilo da koristite domaći kupus iz svoje ili komšijske bašte ali poslužiće i kupovni.

Glavicu kupusa držite ili na sobnoj temperaturi ili u frižideru. Jednako su delotvorne obe varijante. Nekome više prija da je list rashlađen mada će delovati i ako je sa sobne temperature.

Kada vam zatreba obloga:

Izvadite glavicu kupusaiz frižidera
Skinite gornje listove i bacite ih pa odvojite dva lista za obloge
Ostatak vratite u frižider za kasnije
Operite listove pod mlazom vode,
Isecite sa oba lista središnji nerv (zadebljanje na sredini lista)
Poželjno je da preko lista pređete oklagijom kako bi pustio malo soka
Stavite obloge na bolno mesto na dojci ili na celu dojku (izbegavajte bradavicu i areolu)
Sa oblogama od kupusa ne bi trebalo preterivati jer ako se koriste predugo i prečesto znaju da smanje laktaciju. Da li je to zbog njihovih sokova ili same hladnoće… niko još nije ortkrio ali je praksa pokazala da ako ih koristite 3-4 puta na dan do 10 minuta onda nema većih promena količine mleka a deluju na smirenje upale. Sve preko toga utiče na smanjenje mleka.

Kod zaustavljanja mleka potpuno je ok da stavite obloge preko noći u brushalter i da tako prespavate.

Za sva dodatna pitanja javite se slobodno putem FB stranice “Moja podrška dojenju” ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Znate li kakav je ukus majčinog mleka? Ili koliko se kalorija troši dojenjem?

Pronašli smo deset zanimljivosti o majčinom mleku.

Proizvodnja majčinog mleka troši 25 odsto energije tijela. Poređenja radi, mozak troši tek 20 odsto energije.

Majčino mleko pomaže ženama u gubitku kilograma, odnosno u vraćanju na kilažu pre trudnoće. Proizvodnjom majčinog mleka telo troši oko 600 do 1.000 kalorija svakog dana.

Sastav mleka menja se kako beba raste. U početku je ono plavičaste boje i vodenaste teksture, a pri kraju dojenja gušće i puno masnoća, odnosno kalorija potrebnih za rast i razvoj snažnog deteta.

Svakome bi dosadilo da iz dana u dan jede istu hranu. Ali majčino mleko nema uvek isti ukus. On se menja u zavosnosti od toga šta je majka jela. Na ovaj način beba se priprema i za ukuse čvrste hrane koju će uskoro početi da jede.

Mleko ne izlazi kroz samo jednu rupicu. Svaka bradavica ima nekoliko minijaturnih otvora koji ispuštaju mleko, a broj varira od žene do žene.

Beba isprazni oko 65 odsto mleka u dojci po obroku jer jede do sitosti, a ne dok ne isisa sve mleko.

Da dojke nisu iste veličine, dobro je poznata činjenica. Ali da li ste znali da oko 75 odsto žena proizvodi više mleka u desnoj dojci, koja se smatra dominantnijom? Ovaj podatak nevezan je uz to da li je žena desnoruka ili levoruka.

Majčino mleko sadrži hormon sna – melatonin, koji uspavljuje bebu. Jedna studija pokazala je da tromesečne bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom spavaju 45 minuta duže nego druge bebe.

Majčino mleko je unikatno poput otiska prstiju – ne postoje dva ista uzorka. Od majke i njene ishrane zavise izgled, kvalitet i ukus njenog mleka.

Od majčinog mleka može se napraviti čak i sir. Njujorški šef Ričard Adams od mleka svoje supruge napravio je sir i poslužio ga u svom restoranu. Rekao je da ima suptilan ukus sa slatkim notama i da ima mekanu konzistenciju poput panna cotte.

Izvor: www.zadovoljna.hr

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.
Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.

Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Izvor: Zelena učionica

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Izvor: superbeba.com

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.


Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.


Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Soor ili mlečac je česta pojava kod beba i nije razlog za paniku. Sve što treba da uradite je da pokušate da prevenirate pojavu soora tako što ćete povesti računa o stvarima koje mogu da ga izazovu.

Veliki je broj benefita koje i mami i bebi pruža dojenje. Međutim, prilikom dojenja mogu se pojaviti i određeni problemi poput ragada kod majke ili soora kod beba, koji mogu otežati taj čin. Na sreću, ti problemi se lako mogu izlečiti, a dojenje nastaviti sa uživanjem.

Soor ili mlečac je gljivična infekcija usne duplje, koja se često javlja kod beba i odojčadi, na sluzokoži usta i jezika. Pojavljuje se u vidu okruglih, beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka (otuda i ime mlečac).

A kako biste mogli da ga prevenirate, potrebno je znati i zbog čega se on javlja:

Ako majka ima vaginalnu infekciju na porođaju

"Dete se može zaraziti i tokom samog porođaja, prolaskom kroz porođajni kanal majke koja ima ovu infekciju”, kaže dr Preti Puranik za roditeljski portal Roomper.

Dakle ako vam se bliži termin porođaja potrebno je da dodatno vodite računa o higijeni, i ukoliko je potrebno da obavite dodatne testove i otkrijete da li imate neku vaginalnu infekciju.

Prema podacima sa čuvene Mejo klinike, na vaginalnu infekciju možete posumnjati ukoliko imate neke od sledećih simptoma: svrab, peckanje prilikom mokrenja, neprijatan miris vagine.

Ako majka ima ragade na bradavicama

"Ranice na bradavicama idealno su mesto za bakterije i gljivice da se u njima razviju. Pojava ragada prilikom uspostavljanja dojenja je uobičajeno, ali ukoliko one ne prolaze nekoliko nedelja i sve vreme su bolne, potrebno je da zakažete pregled kod lekara, a oni će vam pružiti potrebnu pomoć i podršku", kaže Liza Malc savetnica za dojenje i osnivač jedne privatne klinike.

Ako je beba pila antibiotike

"Kod beba koje su bile na terapiji antibioticima povećan je rizik od pojave soora", kaže dr Eboni Holier sa pedijatrijske klinike u Hjustonu.

Antibiotici utiču na smanjenje dobrih bakterija u ustima, što povećava šanse drugim, lošim bakterijama (poput kandide) da se pojave i razvijaju", dodaje ova doktorka.

Ako je mama bila na terapiji antibioticima

Majke koje doje stavraju izuzetnu vezu sa svojom bebom, ali u toj vezi one sa svojim novorođenčetom dele i neprijatne stvari, kao što su bakterije i infekcije.

"Ako mama doji, a nedavno je uzimala antibiotike, to može da smanjit nivo zdravih bakterija u njenom telu i zbog toga može dobiti gljivičnu infekciju", kaže dr Holier.

"Ako dobije takvu infekciju, ona onda može da je prenese i na svoju bebu tokom dojenja."

Ako pribor za dojenje i predmeti koje beba stavlja u usta nisu dobro sterilisani

"Redovno pranje rukuje obavezno. Takođe i sterilisanje svih predmeta koji često dolaze u kontakt sa bebinim ustima, a to su cucle varalice, silikonske bradavice za dojenje, flašice, igračke i glodalice", kaže Holier.

Izvor: yumama.com

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 18 posto manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Ranija istraživanja su pokazala da dojenje može smanjiti rizik od raka dojki i jajnika, zatim od osteoporoze i gojaznosti, a naučnici se nadaju da će i ovo novo otkriće podstaći majke da pre izaberu dojenje nego da bebu hrane flašicom.

Istraživanje je provedeno među 280.000 žena i pokazalo je da što duže dojenje traje, rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti je manji.

"Zdravstvene koristi dojenja za majku mogu se objasniti brzim uspostavljanjem normalnog metabolizma nakon poroda", rekla je Seni Piters, naučnica sa Oksforda.

Ona je dodala kako se metabolizam tokom trudnoće dramatično menja jer se masti skladište u telu kako bi se obezbedila energija potrebna za bebin rast i za dojenje nakon porođaja.

"Dojenje smanjuje nataložene masti u telu brže i učinkovitije", rekla je Piters.

Majčino mleko štiti novorođenčad od infekcija i bolesti i preporučuje se da traje najmanje prvih šest meseci bebinog života.

Izvor: B92

Ja sam od samog početka odlučila da želim da dojim svoje blizance i čitajući iskustva drugih majki blizanaca mislila sam da mi neće biti naporno jer mi je i inače organizacija jača strana.

Medjutim, neiskustvo i uticaj okoline doprineli su uvođenju dohrane.

Najteži trenutak je kada su obe bebe gladne u isto vreme. Nije lako namestiti ih da doje u isto vreme. Iako sam imala jastuk za dojenje, bilo je vrlo teško.

U samom početku sam i mogla da ih podojim na jastuku ali kako su rasli, čim bi ih približila da zajedno doje počeli bi da plaču. Hteli su da sisaju odvojeno. Takođe, čim bi počeli da plaču bilo ko prisutan u okruženju bi počeo sa spremanjem mleka i flašica, gotovo da mi nisu ni davali priliku da ih podojim, a ja sam popustila. To je bila moja greška.

Ubrzo nakon porođaja sam ostala sama sa njima, tako da sam i morala da im dam flašicu kada bi obojica bili gladni u isto vreme.

I pored svega toga, dojila sam ih. Održavala mleko kombinovanjem izmlazavanja i dojenja kada bi samo jedna beba bila budna, jer čim bih jednog uzela da dojim i drugi bi tražio.

Sada imaju skoro punih 4 meseca, i dalje ih dojim.

Mislim da je kombinacija dohrane i dojenja najbolja za mame blizanaca, jer je zaista nekad fizički nemoguće dojiti ih oboje. Ja čak i imam pomoć, tako da nemam obaveza oko kućnih poslova ali je i dalje teško kada je u pitanju dojenje.

Tako da priču mama blizanaca koje isključivo doje, uzimam sa zadrškom. To je moje iskreno mišljenje.

Imam jastuk gnezdo i dobro me je služio tokom trudnoće ali ga ne bih preporučila za dojenje jer je previše mekan pa bebe lako skliznu. Dojila sam ih na njemu kada si bili samo baš mali. Mislim da je najbolji onaj čvrst jastuk.

Izvor: superbeba.com

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: Klokanica

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta tema kada se pokrene pitanje uspešnosti dojenja tj količine mleka koju majka ima za svoje dete. Većina žena smatra da što više vode, čajeva, mleka, sokova, čak i piva unosi više će mleka imati. Da li je to baš tako ili ne?

Šta se dešava ako majka uzima veće količine tečnosti? Šta se dešava ako unosi manje? Koliko je uopšte tečnosti potrebno odnosno preporučljivo? Da li čajevi, voda, sokovi… utiču na količinu mleka? Sa kojim tečnostima se mora biti oprezan?

Na količinu mleka utiče u najvećem delu stimulacija tela da stvara mleko. Kako to telo radi i kako nastaje majčino mleko opisano je ovde: Kako nastaje majčino mleko? A da li vam je uopšte potrebno povećavanje količine mleka proverite ovde: Kako povećati količinu mleka?

Istraživanje koje je sproveo Medicinski Institut pokazalo je da je prosečan unos tečnosti zdrave osobe oko 2.2L na dan, kod trudnica 2.3L, a kod dojilja 3.1L. Unos tečnosti tj potreba za tečnostima zavisi od mnogo faktora. Primera radi od:

metabolizma,
fizičkih aktivnosti,
vremenskih prilika,
zdravstvenog stanja…

Osnovno pravilo koje bi trebalo da važi za sve nas pa i za dojilje je da se unos tčnosti radi prema svojim ličnim potrebama, uzimati tečnost kada telo traži i koliko traži. Unos više od toga, unošenje na silu , samo da bi se postiglo unošenje količine koju je neko negde objavio, neće uticati na povećanje količine mleka.

Dojilje često imaju potrebu da piju vodu za vreme podoja pa se drage dojilje trudite da vam se uvek kada dojite nađe pri ruci čaša vode, čaja, soka… kako bi je uzeli ako vam bude potrebna. Vodite računa da ne preterujete sa kupovnim sokovima ili zaslađenim čajevima jer u tom slučaju ne unosite ne samo tečnost već i nepotrebne šećere, veštačke zaslađivače, aditive, kalorije. Koristite vodu u većem delu, zatim prirodne sokove napravljene u kućnoj radinosti, a u manjem delu čajeve i sokove.

Kod upotrebe čajeva najsigurnija opcija je da menjate izbor čajeva ako niste sigurni na njihov uticaj na laktaciju jer postoje čajevi koji mogu da utiču na smanjenje količine mleka. Tu pre svega spadaju nana (menta) ili na primer lipa (kao čaj koji služi za izbacivanje tečnosti iz tela). Jedna šolja neće napraviti problem ako se pije povremeno ali ako se unosi više puta na dan onda može da utiče na količinu mleka.

Kravlje mleko… jedna od zabluda je da majka mora da pije što više mleka (kravljeg) kako bi imala dovoljno mleka. Pojedine bebe su jako osetljive na proteine iz kravljeg mleka koji preko majčinog mleka dođu do bebe. Nepotreban prevelik unos kravljeg mleka samim tim može napraviti izuzetno velike probleme bebi, ali o tome ću u zasebnom tekstu.

Najčešća greška koja se dešava je ignorisanje potrebe za unosom tečnosti. Majke su najčešće prezauzete, obavljaju mnogo sitnih poslova i odlažu unos tečnosti jer im se čaša sa vodom ne nalazi na dohvat ruke pa uzimanje odlažu za kasnije, a to vremenom može da napravi problem.

Koji su to znaci da ne unosite dovoljno tečnosti:

Tamniji urin
Suva usta
Jak miris urina
Tvrda stolica

Sa druge strane stalno nalivanje vodom, iako telo ne šalje signale, može da napravi probleme, a neće uticati na povećanje količine mleka. Neki od problema do kojih nailazi telo koje se preterano hidrira su česta potreba za mokrenjem, problem sa elektrolitima, opterećivanje bubrega…

Šta je to što se ne bi trebalo piti za vreme dojenja:

energetska pića (sadrže mnogo kofeina koji se prenosi preko mleka i do bebe, a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
preterane količine kafe (1 do maksimum 2 kafe na dan i ne svakog dana jer se kofein prenosi preko mleka do bebe a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
čajevi sa visokim procentom kofeina (isto kao kod kafe)
alkohol (alkohol prolazi delom i do mleka, detaljnije o korišćenju alkohola pročitajte ovde: Dojenje i alkohol)

U slučajevima kada se bavite fizičkom aktivnošću, kao i kada su u pitanju velike vrućine ili ako imate temperaturu tada vodite računa da unos tečnosti bude takođe prema zahtevima vašeg tela a i nešto više od toga jer je pri vežbanju telo zahtevnije, kao i po vrućini ili u slučajevima febrilnosti odnosno povećanja telesne temperature. Detaljnije o vežbanju i dojenju pročitajte ovde: Ishrana i dojenje, dijeta i vežbanje

Izvor: Super beba

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.


Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Autor: Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Tih, ne baš lagodnih trenutaka, bilo je. Ne želim da, pokrivena plaštom zaborava sačinjenim od trenutaka koji su uslijedili, zaboravim baš sve i da sada, sa određene vremenske distance, govorim kako je sve bilo »pjesma i igra«. Nije! Jednostavno je tako. Postojali su momenti iscrpljenosti, umora zbog kojeg je mozak išao na pauzu, čini mi se, i dok sam se nalazila u stojećem stavu, bilo je i bola fizičkog,… Bilo je i prošlo je!

Opet bih, da treba, izabrala sve to, uostalom kao što sam nakon prvog iskustva za koje sam bila nepripremljena, svjesno izabrala da i drugi put prođem kroz jednu tako prirodnu stvar koja se ponekad čini kao izazov.

Sve što pročitate i čujete, može, a ne mora da se odnosi na vas. Možda ćete upravo vi imati neko posebno iskustvo, možda lišeno priča o načinima saniranja ragada, liječenja mastitisa,… A, sve i da ne budete baš vi ta, proćićete kroz životnu lekciju koja pokazuje kako izgleda ljubav na djelu.

Može biti od koristi, ali nije od presudne važnosti da pratite i oslanjate se na iskustva drugih. Pored sve dobre namjere, niko se toliko detaljno ne može prisjetiti svega što je važno, već je to sjećanje isklesano danima i mjesecima koji stvaraju distancu, oblikovano drugim saznanjima, nesvjesno dopunjeno tuđim iskistvima,… Sve i da nije tako, svako dijete je jedinstveno, svaka majka, takođe, a time i odnos, način neverbalne komunikacije, prilagođavanje potrebama,…

Jednostavno, sve ide svojim tokom. Uprkos brojnim savjetima, ja sam mnogo toga radila vođena instiktima. Ne zato što nijesam vjerovala ljudima koji me savjetuju. Naprotiv! I onda kad sam htjela rečeno sprovesti u praksi, shvatala sam da u našem slučaju, prosto nije primjenjivo, i onda sam tražila alternativu koja je bebi i meni pogodna. Nasuprot tome, postojale su situacije u kojima su me savjeti spašavali. Na primjer, tokom mog prvog susreta sa mastitisom.
Tjelesna temperatura raste, bolovi se šire po cijelom tijelu, imam strahovitu groznicu iako je napolju +40. Hm,…šta je sad to? Čitala sam o mastitisu ranije, ali nijesam stekla utisak da baš tako intenzivne reakcije može izazvati. Prva pomisao, strašno sam se razboljela. A, onda stiže glas razuma koji nudi rješenje – pumpicu.
Tada sam naučila nešto novo i bila uvjerena da se u istoj situaciji ne mogu naći. Ipak, našla sam se, sa drugim djetetom još dva puta. Da li sam ja nešto pogrešno radila, mada ni danas nijesam svjesna šta, ili se to prosto dogodi, tek mastitis je ponovo zakucao na vrata. Eto, može se desiti svakom, važno je samo pravovremeno reagovati.

Pročitala sam i nekoliko stotina članaka koje se bave temom preventive i saniranja ragada. Primjenila sve preporučeno, i na kraju, ne znam šta je u mom slučaju urodilo plodom. Tek, kad je drugo dijete stiglo, taj problem se nije javljao, a baš sam strepila, kako se ispostavilo, bezrazložno.

Postojali su i oni trenuci kada bi umor natjerao neke čudne misli da se motaju po glavi, pa sam se, tako, pitala koliko ima ispravnosti u odluci pojedinih majki koje su, iz raznih razloga, svjesno odabrale da ne doje djecu. Nikada nijesam dovodila u pitanje značaj dojenja, već sam se ponekad prepuštala tim mislima zbog one pragmatične strane. Možda nema toliko istine u priči da djeca koja se hrane adaptiranim mlijekom spavaju bolje, jer je ono kaloričnije od majčinog, ali mliječnu formulu može ponekad pripremiti i neko drugi dok majka spava. Javljale su mi se ponekad, u gluvo doba noći, takve misli, dok sam ustajala teturajući se, oprezno uzimala svoj zamotuljak najljepši i hranila ga po ko zna koji put. A, već nakon petnaestak minuta, kada utone u san, prekorjevala sebe kako su mi takve misli uopšte mogle pasti na pamet, ne uzimajući kao olakšavajuću okolnost za sebe ni taj umor koji me je uzeo za svjedoka svoje snage.

I danas, kada moja djeca više nijesu bebe, pokušavam da im dnevni meni napravim tako da dominiraju oni proizvodi koje smatramo zdravim, a da industrijske prerađevine isključim koliko je moguće. Uostalom, kao i većina drugih roditelja.

A, na samom početku njihovog života taj zadatak je bio mnogo jednostavniji. I svakim danom, sve više, čini mi se da ne ostavlja prostor bilo kakvoj dijemi. Ono što je priroda ostavila ili ono što je industrijska tvorevina? Ukoliko majka ima mogućnost izbora, onda ona nema između čega da bira.

Mama Marija

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna.Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak.Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu.I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja.U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima.U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

Nedostajaće mi da budem njena baza.Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći.Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim.Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: zelenaucionica.com

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova garderoba i skupa igračka

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova…

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obuče...

Novine u kontroli trudnoće “NIFTY” ( Non-Invasive Fetal Trisomy Test )

Novine u kontroli trudnoće “NIFTY” ( Non…

NIFTY ili NIPT je jedna od novina u otkrivanju hromozom...

Nakon porođaja

Nakon porođaja

Čestitamo! Prošli stekli ste jedno od najznačajnijih ži...

Mleko, jaja i kikiriki u ishrani bebe do prvog rođendana

Mleko, jaja i kikiriki u ishrani bebe do…

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se ...

Putovanja jačaju porodicu

Putovanja jačaju porodicu

Stručnjaci kažu da putovanja, kada se svi posvećuju jed...

Zašto je loše terati decu da pojedu sve sa tanjira?

Zašto je loše terati decu da pojedu sve …

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanj...

PFAPA sindrom kod dece

PFAPA sindrom kod dece

PFAPA sindrom je bolest nepoznate etiologije koju karak...

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posledice na njihovu psihu

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posled…

Deca koju roditelji fizički kažnjavaju sklonija su prob...

Pustite djecu da greše

Pustite djecu da greše

Prije ili kasnije većina roditelja će postaviti sebi pi...

Fimoza – šta roditelji dečaka treba da znaju

Fimoza – šta roditelji dečaka treba da z…

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumem...

Batine krive za agresivnost

Batine krive za agresivnost

Fizička kazna u vidu udaranja deteta po guzi može da pr...

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na na...

Trovanje

Trovanje

Gde deca najčešće dođu u dodir sa otrovima? Oko 90% tr...

Zašto su priče za laku noć važne

Zašto su priče za laku noć važne

One imaju dugoročni učinak na psihu i kognitivne sposob...

Duvate u kašiku s hranom da biste je ohladili za svoje dete? ODMAH prestanite to da radite!

Duvate u kašiku s hranom da biste je ohl…

Ni malo nije dobra ideja da ljubite bebu u usta, kao ni...

Inhalacije smiruju kašalj

Inhalacije smiruju kašalj

Kašalj je najčešći razlog zbog kojeg roditelji decu vod...

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod male dece

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod…

Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod m...

Dojenje je još uvek tabu u Srbiji

Dojenje je još uvek tabu u Srbiji

Skretanje pažnje na probleme koje imaju trudnice i majk...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.