septembar 19, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

LAŽI O MMR VAKCINAMA PLAĆENE SA 15 ŽIVOTA Srbija posle dve godine pobedila epidemiju malih boginja, ali OPASNOSTIMA NIJE KRAJ

Srbija posle dve godine pobedila epidemiju malih boginja Srbija posle dve godine pobedila epidemiju malih boginja Foto: Shutterstock

Nakon skoro dve godine borbe sa malim boginjama, od kojih je u Srbiji umrlo 15, a obolelo čak 5.798 ljudi, iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut” saopšteno je da su se stekli uslovi za odjavu epidemije ove zarazne bolesti.

U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo u Srbiji.

Poslednji prijavljeni slučaj bio je u junu 2019. godine u Boru. Imajući u vidu da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, stekli su se uslovi za odjavu epidemije na teritoriji Srbije, saopšteno je iz "Batuta".

Brzo širenje virusa

Osnovni uzrok masovnog obolevanja od malih boginja bio je drastičan pad vakcinacije MMR vakcinom, čemu je doprinela i intenzivna kampanja antivakcinaških lobija.

"Blic" se prvi suprotstavio ovoj suludoj kampanji - serijom tekstova prvo smo objavili da je epidemija neminovna, a zatim i mesecima ukazivali da je do nje dovelo širenje nenaučnih tvrdnji.


Bez obzira na to što su brojni stručnjaci ukazivali za značaj vakcinacije, ona je ponovo dosegla zadovoljavajući nivo tek kada je 15 ljudi, među njima i deca, glavom platilo širenje laži o štetnosti MMR-a.

Da podsetimo, prvi sumnjivi slučajevi obolevanja koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja prijavljeni su početkom oktobra 2017. godine, a nakon laboratorijske potvrde u Institutu "Torlak" epidemija je prijavljena 23. oktobra.

- Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Naime, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto, a u pojedinim opštinama i ispod 50. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod u Srbiji posle 20 godina - navode u "Batutu".

Skočila vakcinacija

U ovom institutu objašnjavaju da je intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u našoj zemlji dovela do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere.

Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporavanje toka epidemije.

U 2018. vakcinacija je sprovedena sa obuhvatom od 93,4 odsto, u centralnom delu Srbije vakcinisano je 94,3 a u Vojvodini 90,9 odsto planiranih obveznika.

Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta (prvom dozom MMR 13.674 osobe, drugom dozom 3.233 osobe), kao i onih koju su primili obe doze (1.452 osobe).

Sramota u 21. veku

- Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja - ističu u "Batutu".

Prof. dr Branislav Tiodorović, poznati srpski epidemiolog, kaže da treba izvući vrlo ozbiljne pouke iz ove epidemije, a da je još važnije da se ne smeju ponoviti greške iz ranijeg perioda.

- Tih 15 umrlih, među kojima ima i dece i odraslih i trudnica, strašna je poruka da ta bolest nije za potcenjivanje. Ne smeju se ponoviti greške. U 21. veku pobediti male boginje i nije veliki uspeh. Ali mi nismo smeli da dođemo u tu situaciju jer to je nešto što smo znali da može da nam se desi i što nam se desilo samo zato što je najmanje osam do 10 godina unazad bila loša vakcinacija. Obuhvat vakcinacijom je u međuvremenu poboljšan, ali nije još uvek takav kakav bi trebalo da bude. Veći deo epidemiologa smatra da ne treba ovo proglašavati kao veliki uspeh, to nije uspeh, nego treba i dalje nastaviti sa obuhvatom koji bi osigurao kolektivni imunitet a to znaći postići procenat od 95 odsto vakcinisane dece - ističe prof. dr Tiodorović.

Antivakseri

On kaže da je antivakcinalni lobi dao doprinos nastaloj situaciji ali da smatra da nisu isključivi krivci za epidemiju malih boginja.

- Zdravstveni sistem mora i dalje da dobro i organizovano vrši vakcinaciju, roditelji moraju biti dobro obavešteni. Mislim da je dobro i pravovremeno snabdevanje vakcinom važnije od svih tih priča koje antivakcinalni lobi širi. Sve zdravstvene institucije moraju da rade na vakcinaciji na nabolji mogući način - od pedijatrije pa sve do službi koje su zadužene za praćenje, na skretanje pažnje, na upozoravanje da je vreme za vakcinaciju. Fond je taj koji mora da obezbeđuje vakcinu na vreme jer imali smo situacije kada nije bilo vakcine. To mora da bude izbegnuto - ocenio je prof. dr Tiodorović.

On smatra da je potrebno povećati broj pedijatara kako bi lekari imali dovoljno vremena da sa roditeljima razgovaraju o imunizaciji, da prate svako dete od rođenja pa do vakcinacija, a to se može postići samo ako imaju dovoljno vremena.

PRIČA O AUTIZMU GLUPOST

- Sva priča o autizmu koju plasiraju antivakcinaši je u proteklih 15 godina ocenjena ne samo negativno, nego je dokazano da nema veze sa imunizacijom protiv morbila. Priča koju plasiraju antivakcinaši nema ni naučnog ni praktičnog utemeljenja. Treba priznati da je autizam težak problem, treba se posvetiti njemu, ali ne i lažnim prikazivanjem da je to zbog vakcinacije. To je i naučno dokazivano u proteklih 15 godina - kaže prof. dr Tiodorović.

U EVROPI PRIJAVLJENO 82.596 OBOLELIH

U prethodnoj godini na Starom kontinentu prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više nego 2016).

Najveće epidemije prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su male boginje. Najveći broj bio je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123).

Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) i dalje se registruje cirkulacija ovog virusa u populaciji. To znači da nam je virus u komšiliku, te da opuštanja nema.

Izvor: Blic

Šta bi se desilo kada bismo prestali sa vakcinacijom?

Šta bi se desilo kada bismo prestali sa …

Svoj stav da ne žele da vakcinišu dete roditelji posmat...

Trudne ste? Ovu jednu stvar morate napravit odmah, prije nego bude kasno!

Trudne ste? Ovu jednu stvar morate napra…

Tu jednu stvar trebala bi svaka trudnica napraviti, ma ...

Najpopularnija srpska imena za dečake u poslednjih 70 godina

Najpopularnija srpska imena za dečake u …

U periodu od 1931. godine pa do danas jedno muško ime u...

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine odsutnosti

Čuvanje mleka za bebu u slučaju mamine o…

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna i...

Čitajte bebama!

Čitajte bebama!

Samo 15 minuta čitanja dnevno omogućava detetu da za go...

Uspavljivanje u naručju, da ili ne?

Uspavljivanje u naručju, da ili ne?

Mnogi roditelji tvrde da njihova beba ne može da zaspi ...

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju crtane filmove

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo d…

Zbog čega mališanima do druge godine ne bi trebalo pušt...

Kada je vreme za odvikavanje od cucle

Kada je vreme za odvikavanje od cucle

Stalna upotreba cucle inače nije poželjna, jer ograniča...

Zablude o varičeli

Zablude o varičeli

Ovčje boginje su čest “nezvani gost” dečjih kolektiva g...

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se pravilno nanosi krema za sunčanje i koji se zaštitni faktor preporučuje deci

Dermatolog dr Majcan savetuje: Kako se p…

Priznati stručnjak, dermatolog Predrag Majcan objašnjav...

Da li moje dete kasni u razvoju?

Da li moje dete kasni u razvoju?

Odmah nakon rođenja i nekoliko narednih dana u porodili...

Šta kad cucla padne na pod?

Šta kad cucla padne na pod?

Stručnjaci su ponudili rešenje, ali se to mnogima neće ...

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

Profesor dr Aneta Lakić, neuropsihijatar, o hiperkinets...

Ojačajte imunitet deteta ishranom

Ojačajte imunitet deteta ishranom

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane sa m...

Zašto dete ne treba da sedi u ovom položaju

Zašto dete ne treba da sedi u ovom polož…

Pravilan razvoj bebe , odnosno deteta svakom je roditel...

Rani razvoj: Zbog čega je važno da bebi čitate naglas bar 15 minuta dnevno?

Rani razvoj: Zbog čega je važno da bebi …

"Ne propustite priliku da čitate naglas svom detetu bar...

Da li moje dete ima alergiju ili prehladu?

Da li moje dete ima alergiju ili prehlad…

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ...

Saveti i trikovi kako da deca od malih nogu steknu dobre higijenske navike

Saveti i trikovi kako da deca od malih n…

Uvođenje rutine i redovnih navika koje će mališani zadr...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.