oktobar 16, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Adenoid (adenoidna vegetacija) ili treći krajnik, kod neke dece može da uzrokuje brojne tegobe. Pored toga što je izvor problema, treći krajnik je i izvor brojnih zabluda, od kojih su neke opasne po dete. Zato ćemo ispričati priču o adenoidu, razbijajući najčešće zablude.

Nemaju sva deca treći krajnik.. On se nalazi samo kod bolesne dece i nema nikakvu ulogu u organizmu, osim da pravi probleme..

Nije tačno! Sva deca imaju adenoid, ali on ne pravi svima probleme.

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići, koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na «mikronapadače» (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo, nalazi se treći krajnik.. Ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.. Adenoid je prva linija odbrane od mikroorganizama koji kroz nos ulaze u grlo. Tu se baš i nalazi – na mestu gde se nos «uliva» u grlo. Kada nije uvećan, on je koristan deo odbrambenog sistema deteta.

Uvećan treći krajnik nema veze sa nasleđem, to može da se desi svakom detetu.

Zabluda!

Problem dugotrajno uvećanog adenoida se daleko češće dešava kod dece čiji su roditelji imali slične probleme u detinjstvu. Svakako da postoje deca koja imaju problema sa trećim krajnikom a da su im roditelji bili potpuno zdravi.. Ali, to se ipak ređe dešava.

Naravno, ovo ne znači da će svako dete čiji su mama ili tata imali problematičan treći krajnik, takođe da ima problem. U porodicama sa više dece – neka imaju, a neka nemaju uvećanje trećeg krajnika koje traži operativno lečenje.

Tegobe koje pravi treći krajnik su uvek podmukle i dugotrajne, retko se ispoljavaju naglo i burno..

Nije baš uvek tako!

Kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje akutne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana). Obično virusi napadnu nos i grlo, pa se «usele» i u treći krajnik, što dovede do njegovog naglog uvećanja.. Tada nastaje akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoiditis), koje je obično praćeno povišenom temperaturom i bolom u ušima.

Treći krajnik nema veze sa upalama srednjeg uha. Tu je problem u «lošem» uhu, a ne u trećem krajniku..

Naprotiv, adenoid je najčešći uzrok ponavljanih upala srednjeg uha kod dece..

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali – Eustahijeve tube, koje su povezane sa srednjim uhom. Kada uvećan treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je srednje uho deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može da dođe i do oštećenja sluha deteta. Ne mora samo «klasično» (gnojno) zapaljenje uha da bude opasno za dete. Postoji upala srednjeg uha, kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret. Ukoliko se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok tog problema kod dece. Dakle, uho je bilo zdravo, ali dugotrajno i nelečeno uvećanje adenoida može stvarno da ga ošteti.

Pedijatar lako može da postavi preciznu dijagnozu hronično uvećanog trećeg krajnika..

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha. Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica: otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža. To jasno ukazuje da detetu nije dobro.

Ipak, definitivnu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor), koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i kako dete čuje.

Odluku o operaciji donosi pedijatar, ionako će svako dete morati da se operiše.

Nije tako! Neće baš svako dete sa uvećanim trećem krajnikom biti operisano!

Odluku donosi ORL specijalista, ali mu pedijatar koji prati dete može mnogo pomoći. Reakcija deteta na virusne infekcije, kao i problemi sa srednjim uhom, važni su parametri za donošenje odluke o operativnom uklanjanju adenoida. Tu nema dileme.. ORL lekar će obaviti operaciju, naravno, kada proceni da je pravo vreme!

Operacija trećeg krajnika je opasna i komplikovana.

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme da izvadi treći krajnik i reši dete muka. Ogromna većina dece ode kući nekoliko sati posle operacije!

Ne treba ići na operaciju trećeg krajnika – ona se radi u lokalnoj anesteziji, a to mnogo boli, dete će strašno da se istraumira..
Ovo više (hvala Bogu) nije tačno!

Nekada se stvarno radilo u lokalnoj anesteziji, ali je to zaista neprihvatljivo bolna i stresna situacija. Sa ogromnim napretkom anesteziologije, rizik od opšte anestezije je zanemarljivo mali, a postoperativni tok brz i bezbedan. Zato se već decenijama ova procedura obavlja u opštoj anesteziji.

Treba čekati da dete poraste, bar do trećeg rođendana, da ojača..

Ako je treći krajnik stvarno za vađenje, treba ga vaditi što pre!

Ne treba čekati da dete zaradi hronične probleme sa uhom i sluhom, a još je besmislenije lečiti upale srednjeg uha antibioticima svakih mesec-dva.

Zna se da deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa.. Pa zašto, onda, čekati? Za hirurga, ali ni za anesteziologa, nema značajnije razlike što se tiče uzrasta deteta – da li ima 18 meseci ili tri godine!

Priprema deteta za operaciju je komplikovana i traži mnogo vremena

Netačno!

Dovoljno je da pedijatar pregleda dete pre operacije i da da «dozvolu», odnosno da nema smetnji da se dete operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije) i bris gla, a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve ovo se obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete, a obavi se za jedan dan!

Treći krajnik se «vraća» kod većine operisane dece, zato je bolje čekati da sam «uvene».

Baš suprotno. Kod većine dece, treći krajnik se neće «vratiti»!

Zato to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Involucija («uvenjavanje», spontano smanjivanje) trećeg krajnika se zaista postepeno dešava posle šeste-sedme godine života. Međutim, besmisleno je čekati da se ovo desi kod dece koja imaju dugotrajno uvećanje adenoida! Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, a opšte stanje mu je sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, a nemaju ni potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da se ne ponavljamo kakve sve bolesti mogu da se očekuju). Čak i ako se krajnik «vrati», reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se adenoid neće vratiti, ali je garantovano da će detetu čekanjem biti još gore!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Koji su simptomi zbog kojih treba operisati treći krajnik? Koji je optimalan uzrast deteta kada to treba uraditi? Da li treći krajnik može da se "vrati"? Samo su neka od pitanja na koje je odgovorio dr Ranko Dergenc.

Krajnici (lat. tonzile) su limfni čvorovi koji učestvuju u odbrambenom mehanizmu organizma - kao filter koji zadržava bakterije i druge mikroorganizme, čime sprečava nastajanje infekcija.

Krajnici deci često prave probleme, a na najčešća pitanja odgovara prof. dr Ranko Dergenc.

Krajnici i ishrana
P: Zašto deca koja imaju krajnike ne smeju da jedu sladoled i piju hladnu vodu?

O: Običaj da se piju rashlađeni napici ili konzumira sladoled u velikim količinama nije bez uticaja na zdravlje, bez obzira da li deca (ili odrasli) imaju krajnike, ili ne. Rashlađivanje tkiva koje nastupa pri konzumiranju hladnog pića ili hrane dovodi do poremećaja lokalnog imuniteta, u ovom slučaju tonzila ili ždrela, pa sluzokoža postaje osetljivija na mikroorganizme koji se uobičajeno na njoj nalaze. To može da dovede do njihovog razmnožavanja i sledstveno tome kliničkog ispoljavanja bolesti. Razume se da su rashlađena pića i sladoled, naročito u letnjem periodu, prijatni i neškodljivi, ako se konzumiraju u razumnim količinama.

Rutinska operacija
P: Da li je operacija trećeg krajnika kako svi kažu, samo "rutinska" stvar, i kako se treći krajnik odstranjuje?

O: Rutinska operacija je ona koja se u određenoj zdravstvenoj ustanovi izvodi redovno i svakodnevno. Iz tog ugla, operacija trećeg krajnika je u nekim ORL klinikama i odeljenjima u Srbiji rutinska stvar. To nikako ne znači da rutinsku operaciju, u ovom slučaju uklanjanje trećeg krajnika, ne prate komplikacije koje su na sreću veoma retke, ali potencijalno prisutne. Svaka intervencija na živom organizmu, pa čak i davanje injekcije potencijalno nosi rizik, mada izuzetno retko. Ako je jedna hirurška intervencija rutinska, to ne znači automatski da ne može biti praćena komplikacijama.

Operacija trećeg krajnika se vrši u opštoj endotrahealnoj anesteziji - kroz usta, posebno konstruisanim instrumentom za takvu vrstu intervencije.

"Povratak" trećeg krajnika
P: Koji su simptomi zbog kojih treba operisati treći krajnik? Koji je optimalan uzrast deteta kada to treba uraditi? Da li treći krajnik može da se "vrati"?

O: Adenoidna vegetacija ("treći krajnik") je limfno tkivo koje se nalazi u gornjem spratu ždrela, znači iza nosne šupljine, i to isključivo kod dece.

Naime, u pubertetu se to tkivo smanjuje i polako nestaje, tako da treći krajnik kod odraslih ne postoji. Inače, njegov razvoj i rast počinju u prvim mesecima života, a najveću veličinu dostiže oko druge i treće godine, pa su tada tegobe najizraženije.

Zdravstveni problemi koje prekomerno uvećanje trećeg krajnika izaziva nisu imunološke prirode, već mehaničke - otežano ili čak potpuno onemogućeno disanje na nos, što uzrokuje mnoge manje ili više nepovoljne posledice po razvoj deteta (oštećenje sluha, poremećaj u razvoju vilice i zuba, loš san, pospanost i dekoncentracija u toku dana, stalno otvorena usta). Vrsta i intenzitet tegoba zavise od veličine trećeg krajnika, tj. od stepena zapušenosti disajnog puta.

Optimalan uzrast deteta za operaciju je onaj kada su tegobe izražene. Ukoliko nakon operacije dođe do ponovne, značajnije hipertrofije limfnog tkiva, tada dolazi i do recidiva tegoba. Ali, to se retko dešava.

Krvarenje i operacija
P: Moje dete je operisalo treći krajnik pre dve godine, ali od tada ima česta krvarenja iz nosa (4-5 puta nedeljno). Da li to ima veze sa navedenom operacijom i šta da preduzmemo?

O: Kod dece su krvarenja iz nosa relativno česta. Međutim, to nije u vezi sa prethodnom operacijom trećeg krajnika, pošto se on ne nalazi u šupljini nosa. S obzirom da na nos podjednako krvare i deca koja nisu prethodno operisana, potrebno je da dete odvedete na pregled kod ORL specijaliste.

Izvor: yumama.com

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Prava igračka za vašu bebu

Prava igračka za vašu bebu

Igračke su dragocene za pravilan razvoj svakog deteta i...

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osob…

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju...

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod dece

Kako prepoznati ozbiljnu infekciju kod d…

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i ...

Roditeljstvo i razvoj emocionalne inteligencije

Roditeljstvo i razvoj emocionalne inteli…

Pregledom literature o roditeljstvu može se uočiti da s...

Čuvajte bebe od vrućina

Čuvajte bebe od vrućina

U želji da pomognu deci da se izbore sa vrućinom, rodit...

Koliko je važan izbor prve kozmetike za vašu bebu

Koliko je važan izbor prve kozmetike za …

Kod pravilne nege i higijene, osim pravilnog pristupa s...

Neverovatan uticaj dojenja na razvoj delova mozga

Neverovatan uticaj dojenja na razvoj del…

Da dojenje ima izuzetno pozitivan uticaj na razvoj mozg...

Majčino mleko je dar koji ostaje za celi život

Majčino mleko je dar koji ostaje za celi…

Majčino mleko omogućava najbolji mogući početak života ...

Za zdravu i pametnu bebu: Preporuke za dnevni unos vitamina i minerala pre trudnoće (TABELA)

Za zdravu i pametnu bebu: Preporuke za d…

Za vreme planiranja trudnoće, doktori preporučuju pojač...

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Najvažnije da deca u obdaništu i školi redovno peru ruk...

Dojenjem protiv kilograma

Dojenjem protiv kilograma

Dojenje može da sagori između 600 i 1000 kalorija dnevn...

Evo zašto bebe gube kosu nakon rođenja

Evo zašto bebe gube kosu nakon rođenja

U prvih nekoliko nedelja i meseci bebinog života događa...

Bruh (kila) kod dece i beba

Bruh (kila) kod dece i beba

Neke mame u prvim nedeljama života svoje bebe, prilikom...

Kontakt kože na kožu majke i novorođenčeta

Kontakt kože na kožu majke i novorođenče…

Kangaroo mother care (KMC) je standardizovan sistem neg...

Dermosens pH 5,5 sprej - vaš prijatelj za bezbrižne trenutke i uživanje u prirodi

Dermosens pH 5,5 sprej - vaš prijatelj z…

Odlazak u prirodu nam nudi uživanje, ali nosi i izazove...

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino mleko utiču na imunitet deteta?

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino ml…

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da...

Do kada bi bebe trebalo da nose pamučne kapice?

Do kada bi bebe trebalo da nose pamučne …

Tek rođenim bebama još u porodilištu babice stavljaju p...

Priprema dece za prvo odvajanje od kuće

Priprema dece za prvo odvajanje od kuće

Odrastanje dece je podjednako teško i za decu i za rodi...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.