Sve što niste znali o trećem krajniku

Adenoid (adenoidna vegetacija) ili treći krajnik, kod neke dece može da uzrokuje brojne tegobe. Pored toga što je izvor problema, treći krajnik je i izvor brojnih zabluda, od kojih su neke opasne po dete. Zato ćemo ispričati priču o adenoidu, razbijajući najčešće zablude.

Nemaju sva deca treći krajnik.. On se nalazi samo kod bolesne dece i nema nikakvu ulogu u organizmu, osim da pravi probleme..

Nije tačno! Sva deca imaju adenoid, ali on ne pravi svima probleme.

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići, koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na «mikronapadače» (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo, nalazi se treći krajnik.. Ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.. Adenoid je prva linija odbrane od mikroorganizama koji kroz nos ulaze u grlo. Tu se baš i nalazi – na mestu gde se nos «uliva» u grlo. Kada nije uvećan, on je koristan deo odbrambenog sistema deteta.

Uvećan treći krajnik nema veze sa nasleđem, to može da se desi svakom detetu.

Zabluda!

Problem dugotrajno uvećanog adenoida se daleko češće dešava kod dece čiji su roditelji imali slične probleme u detinjstvu. Svakako da postoje deca koja imaju problema sa trećim krajnikom a da su im roditelji bili potpuno zdravi.. Ali, to se ipak ređe dešava.

Naravno, ovo ne znači da će svako dete čiji su mama ili tata imali problematičan treći krajnik, takođe da ima problem. U porodicama sa više dece – neka imaju, a neka nemaju uvećanje trećeg krajnika koje traži operativno lečenje.

Tegobe koje pravi treći krajnik su uvek podmukle i dugotrajne, retko se ispoljavaju naglo i burno..

Nije baš uvek tako!

Kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje akutne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana). Obično virusi napadnu nos i grlo, pa se «usele» i u treći krajnik, što dovede do njegovog naglog uvećanja.. Tada nastaje akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoiditis), koje je obično praćeno povišenom temperaturom i bolom u ušima.

Treći krajnik nema veze sa upalama srednjeg uha. Tu je problem u «lošem» uhu, a ne u trećem krajniku..

Naprotiv, adenoid je najčešći uzrok ponavljanih upala srednjeg uha kod dece..

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali – Eustahijeve tube, koje su povezane sa srednjim uhom. Kada uvećan treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je srednje uho deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može da dođe i do oštećenja sluha deteta. Ne mora samo «klasično» (gnojno) zapaljenje uha da bude opasno za dete. Postoji upala srednjeg uha, kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret. Ukoliko se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok tog problema kod dece. Dakle, uho je bilo zdravo, ali dugotrajno i nelečeno uvećanje adenoida može stvarno da ga ošteti.

Pedijatar lako može da postavi preciznu dijagnozu hronično uvećanog trećeg krajnika..

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha. Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica: otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža. To jasno ukazuje da detetu nije dobro.

Ipak, definitivnu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor), koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i kako dete čuje.

Odluku o operaciji donosi pedijatar, ionako će svako dete morati da se operiše.

Nije tako! Neće baš svako dete sa uvećanim trećem krajnikom biti operisano!

Odluku donosi ORL specijalista, ali mu pedijatar koji prati dete može mnogo pomoći. Reakcija deteta na virusne infekcije, kao i problemi sa srednjim uhom, važni su parametri za donošenje odluke o operativnom uklanjanju adenoida. Tu nema dileme.. ORL lekar će obaviti operaciju, naravno, kada proceni da je pravo vreme!

Operacija trećeg krajnika je opasna i komplikovana.

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme da izvadi treći krajnik i reši dete muka. Ogromna većina dece ode kući nekoliko sati posle operacije!

Ne treba ići na operaciju trećeg krajnika – ona se radi u lokalnoj anesteziji, a to mnogo boli, dete će strašno da se istraumira..
Ovo više (hvala Bogu) nije tačno!

Nekada se stvarno radilo u lokalnoj anesteziji, ali je to zaista neprihvatljivo bolna i stresna situacija. Sa ogromnim napretkom anesteziologije, rizik od opšte anestezije je zanemarljivo mali, a postoperativni tok brz i bezbedan. Zato se već decenijama ova procedura obavlja u opštoj anesteziji.

Treba čekati da dete poraste, bar do trećeg rođendana, da ojača..

Ako je treći krajnik stvarno za vađenje, treba ga vaditi što pre!

Ne treba čekati da dete zaradi hronične probleme sa uhom i sluhom, a još je besmislenije lečiti upale srednjeg uha antibioticima svakih mesec-dva.

Zna se da deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa.. Pa zašto, onda, čekati? Za hirurga, ali ni za anesteziologa, nema značajnije razlike što se tiče uzrasta deteta – da li ima 18 meseci ili tri godine!

Priprema deteta za operaciju je komplikovana i traži mnogo vremena

Netačno!

Dovoljno je da pedijatar pregleda dete pre operacije i da da «dozvolu», odnosno da nema smetnji da se dete operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije) i bris gla, a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve ovo se obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete, a obavi se za jedan dan!

Treći krajnik se «vraća» kod većine operisane dece, zato je bolje čekati da sam «uvene».

Baš suprotno. Kod većine dece, treći krajnik se neće «vratiti»!

Zato to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Involucija («uvenjavanje», spontano smanjivanje) trećeg krajnika se zaista postepeno dešava posle šeste-sedme godine života. Međutim, besmisleno je čekati da se ovo desi kod dece koja imaju dugotrajno uvećanje adenoida! Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, a opšte stanje mu je sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, a nemaju ni potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da se ne ponavljamo kakve sve bolesti mogu da se očekuju). Čak i ako se krajnik «vrati», reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se adenoid neće vratiti, ali je garantovano da će detetu čekanjem biti još gore!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Pročitano 862 puta

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…