decembar 05, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Kada može da se javi fras?

Febrilne konvulzije su napadi koji se javljaju kod pojedine dece koja imaju visoku temperaturu ili groznicu praćenu visokom temperaturom. Ovo stanje najčešće pogađa decu između šestog meseca i pete godine života.

Fras se obično javlja prvog dana bolesti, kada temperatura prelazi 38° C. Iako ovo stanje za roditelje izgleda zastrašujuće, febrilne konvulzije obično prestaju same posle nekoliko minuta, a ne izazivaju nikakve druge zdravstvene probleme.

Koji su simptomi?

Trzanje ruku i nogu
Grčenje
Krkljanje
Nesvestica

Šta da uradite?

Ako mislite da vaše dete ima fras, pokušajte da ostanete mirni i ne paničite. U ovom slučaju uradite sledeće:
Proverite da li je vaše dete na mestu sa kog ne može da padne i da se udari
Stavite dete na bok
Pazite na disanje, a pratite i boju lica deteta (da li je počelo da plavi)
Pokušajte da pratite koliko dugo traje napad
Pozovite svog pedijatra kada se napad završi i tražite dalja uputstva
Kada je potrebno zvati hitnu pomoć?
Obavezno zovite hitnu pomoć ako vaše dete:
Ima napad koji traje više od deset minuta
Poplavi ili posivi
Počne da povraća tokom napada
Ako dete počne da se guši

Mere prevencije

Još se ne zna zašto neka deca dobiju fras, a neka ne. Takođe, fras se ne može predvideti, pa ukoliko vaše dete ima visoku temperaturu, obavezno mu dajte paracetamol ili brufen i tuširajte ga mlakom vodom dok temperature ne spadne.

Visoka temperatura kod beba i dece

Iako se većina roditelja pribojava visoke temperature i groznice, povišena temperatura ne škode detetu, već čak mogu biti i od koristi, jer se na taj način organizam bori protiv infekcije.

Koji su simptomi?

Dete postaje nemirno
Toplo je na dodir
Oseća nelagodnost u telu
Pospano je
Obliva ga znoj

Šta da uradite?

Najbolje je dete ostaviti kod kuće da leži u krevetu i da ne ide u školu, odnosno u vrtić.
Dajte mu dosta tečnosti.
Dajte paracetamol ili brufen. Ne preporučuje se aspirin.
Nikada ne trljajte dete alkoholom.
Ne pretopljavajte dete.
Neka se što više odmara.
Istuširajte ga mlakom vodom.
Kada je potreba pomoć lekara?
Ako je dete mlađe od tri godine i ima temperature preko 38.5 stepeni Celzijusovih

Ako je dete starije od tri godine i pored temperature ima:
Konstantan proliv i povraćanje
Znake dehidratacijecije
Temperatura ne spada ni posle tri dana
Boluje od hronične bolesti

Mere prevencije

U slučaju temperature nema nekakve specijalne prevencije, jer temperatura kao i sama infekcija ili bolest deteta kreće naglo i bez najave.

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipnete ga – “gori” – temperatura 39.7!

Ovo je veoma česta situacija tokom zimskih meseci (mada se može desiti bilo kad). Većina roditelja se odmah užurbano sprema, dete pravo iz kreveta se hitno nosi u dežurnu ambulantu. Ako to uradite ovih dana, videćete da još bar desetak dece čeka sa istim problemom ispred ordinacije dežurnog pedijatra, i svi su “hitni slučajevi”.

Da li je baš tako?
Srećom, većina ove dece NISU pacijenti koji imaju ozbiljan zdravstveni problem koji traži neodložnan pregled i lečenje! Zato smo odlučili da vam pokažemo kako da pomognete Vašem detetu kada iznenada dobije visoku temperaturu, šta treba uraditi pre nego otrčite kod lekara.

Šta je povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37stepeni. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša – 37,5.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se “obara”.

Zašto se javlja visoka temperatura?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije najčešći uzrok iznenadno povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Kako je brzo “skinuti”?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

Prvo rashladite dete!
Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

Lekovi – antipiretici
Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Eferalgan Paracet, Febricet, Miralgin, Sanicet, …) i ibuprofen (Brufen, Ibuprofen).

Salicilate (Andol, Anbol, Midol, Aspirin, Novandol) ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Kako se daju lekovi za obaranje temperature?
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

A doziranje?
Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i intervali davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga pročitajte.

Kada počinje dejstvo leka?
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Kada možemo mirno sačekati jutro?
* Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, zna gde je, uspostavlja dobar kontakt sa roditeljima.

* Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni.

* Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (naravnom, bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).

* Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, mirno sačekajte jutro.

Kada stvarno treba što pre stići do pedijatra?
* Kada beba u prvom mesecu života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, pregled mokraće) pedijatar će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravili leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvoj godini života kojima temperatura ne padne posle rashlađivanja i datog leka (antipiretika).

* Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.

* Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga, pored temperature, još nešto “muči”. Povijte ga uz sebe, utešite, ali ako no to ne pomaže pođite kod pedijatra.

* Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra. Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, pre polaska kod pedijatra.

* Ako i pored ponavljanih tušriranja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti lekaru.

* Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali pročitajte šta tada roditelji mogu sami da urade.

Šta ako se desi “fras”?
* Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava, panika je nezaobilazna. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod skoro sve dece ima odličnu “prognozu”, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno.

Orijentaciono i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno, maksimalno šest doza (to znači da treba da prođe bar četiri sata između dve doze leka) , a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena.

 Obučeni roditelji (koji već imaju iskustva sa “frasom”) znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:

* Dete staviti na bok

* Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

* Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

* Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

* Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Izvor: mojpedijatar.co.rs

I tokom leta deca mogu dobiti visoku temperaturu - uzroka je mnogo, ali najčešće su u pitanju - prekomerno izlaganje suncu i mikroorganizmi, odnosno letnji virusi i bakterije

Visoka temperatura zna da obori decu u sred leta, kada asfalt gori, pa se roditelji odmah zabrinu. Stručnjaci kažu da je uzroka za ovu pojavu mnogo, ali da je najčešći - prekomerno izlaganje suncu i mikroorganizmi, odnosno letnji virusi i bakterije.

To se zato često dešava na moru, pa dok ne odete kod lekara ili lek - antipiretik ne počne da deluje, pomozite mu da prebrodi krizu. Kod dece koja su inače zdrava, sve dok je temperatura 38.5 stepeni, ne treba da se diže panika i nije potrebno lečenje. Ali, ako je mališan osetljiv, a Celzijusi rastu, trebalo bi da se obore.

Lekari savetuju da se dete u tom slučaju oslobodi garderobe, ostavi samo u vešu i stavi na krevet u prostoriji u kojoj temperatura ne prelazi 26 stepeni. Ne treba da se pokriva, nego baš naprotiv, da se rashladi dok lek ne počne da deluje. Kada je temperatura preko 39 stepeni, najbolje je da se dete istušira mlakom vodom, jer je hladna veoma neprijatna za mališana koji ima "vatru". Posle toga bi trebalo da se ostavi da se osuši bez pokrivanja.

Izvor: novosti.rs

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica.

Pozvali su me iz vrtića da uzmem sina (3,5 godine) zbog visoke temperature. Nije imao drugih problema pa je pedijatar tražio da se uradi pregled urina i pokazalo se da je nalaz normalan. Osim crvenog grla sve drugo je bilo u redu i lekar je zaključio da se radi o virusnoj infekciji jer je dete živahno čim padne temperatura.

Međutim, temperatura je skakala i do 40,1 pa smo se trećeg dana bolesti odlučili da uradimo krvnu sliku i CRP. Leukociti su bili niski (3,9) kao i CRP, pa se naš pedijatar odlučio da ne daje antibiotik. Četvrtog dana bolesti se sin probudio bez temperature, raspoložen ali se u nekoliko sati sav osuo. Sitne crvene bubuljičice su se pojavile na stomaku, ispod je koža bila crvena, a ubrzo se osip proširio i na vrat i butine. Nije bilo svraba, a naš pedijatar je rekao da se radi o virusnom osipu koji ne treba lečiti i da će sve proći samo od sebe. Želim da znam nešto više o ovoj bolesti.

Koja je ovo bolest u stvari
Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica. Kod beba se može javiti i otok limfnih čvorića, curenje nosića i proliv. Ovo se retko sreće posle druge godine života. Osip NE svrbi, za razliku od alergijskih osipa (sa kojim se ponekad može pomešati).

Koji virus je izaziva
Izaziva je virus koji spada u familiju herpesvirusa (HV) – herpesvirus tip 6. Nema direktne veze sa onim hepesvirusom (HV 1 i 2) koji izaziva problem na usnama ili genitalijama. Veoma retko ovu bolest izaziva HV tip 7.

Kako se prenosi
Lako – kontaktom sa bolesnim detetom, a kako su bebe do dve godine najčešće pogođene, nisu retke mini epidemije po jaslicama i vrtićima. Inkubacija (period od ulaska virusa u organizam deteta do pojave prvih simptoma i znakova bolesti) traje od 5 do 15 dana.

Koliko traje osip
Par dana i nestane.

Da li je moje dete opasno po okolinu
Dok je dete febrilno i osuto ono rasejava viruse i može zaraziti zdravu decu iz okoline.

Ima li komplikacija
Izuzetno se retko dešavaju, i to kod beba ili dece sa oštećenim imunitetum – produžena visoka temperatura uz blago i prolazno oštećenje funkcije jetre.

Može li dete ponovo oboleti
Ne može!

Ova bolest ostavlja trajan imunitet.

Zašto je pedijatar tražio da se uradi pregled mokraće
Mudra odluka – dete NIJE imalo drugih jasnih simptoma koji su pratili veoma visoku tesmperaturu, pa je Vaš pedijatar želeo da isključi urinarnu infekciju kao mogući uzrok febrilnosti.

Zašto lekar nije dao antibiotik
Zato što je ispravno procenio da je u pitanju virusna bolest, a tu antibiotici NEMAJU šta da traže. Antibiotici NE MOGU dotaći viruse!

Da jeste dat antibiotik, ovaj bi se osip verovatno (ali pogrešno) pripisao alergiji na lek.

Pedijatar je pitao da li u porodici ima frasa (febrilnih konvulzija) – zašto je to važno?
Exanthema subitum ide sa veoma visokom temperaturom, pa se febrilne konvulzije (“fras”) mogu očekivati kod ove bolesti. 5 do 35% beba sa ovom bolešću zaista dobije febrilne konvulzije. Ipak, to su skoro uvek deca koja u porodici imaju nekoga sa febrilnim konvulzijama.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

PFAPA sindrom kod dece

februar 15, 2019

PFAPA sindrom je bolest nepoznate etiologije koju karakterišu periodična pojava povišene temperature, afte u ustima, upala grla i povećanje limfnih čvorova vrata a ovaj sindrom je dobio ime po početnim slovima stanja koja ga čine.

Promene se javljaju najčešće kod dece predškolskog uzrasta od druge do pete godine, nešto češće kod dečaka, a dete je izmedju perioda bolesti zdravo bez tegoba, normalno raste i razvija se. Tegobe traju 3-6 dana i ponavljaju se na tačno odredjeni period izmedju 3 i 6 nedelja. Intervali pojavljivanja nekada nisu pravilni i mogu da se produže periodi kada je dete zdravo.

Uzrok bolesti nepoznat

Uzrok bolesti nije poznat. Za vreme trajanja simptoma nije utvrdjeno prisustvo infektivnog agensa. Faktori zapaljenja (leukociti, sedimentacija, CRP) su tokom trajanja simptoma povišeni a u pauzama su normalni. Zbog izrazito visokih temperatura i lošeg opšteg stanja deca često dobijaju antibiotike ali se bolest ne poboljšava njihovom primenom.

Dijagnoza ove bolesti se teško postavlja, i smatra se da je mnogo češća nego što se dijagnostikuje. Ima hronični tok ali ne ostavlja posledice. Prvi put je opisana 1987 godine kada se u literaturi pojavljuje pod imenom Maršalov sindrom. Opisano je oboljevanje članova jedne porodice od PFAPA sindroma ali do danas nije pronadjena genetska osnova za pojavu ovih tegoba. Ovaj sindrom spada u grupu autoinflamatornih bolesti – nije izazvan nekim poznatim spoljašnjim uzrokom.

Klinička slika

Bolest nije zarazna i ne prenosi se sa osobe na osobu. Infekcije mogu biti okidač za ponovnu pojavu epizoda bolesti. Glavni simptom je ponavljana povišena temperatura, udružena sa bolom u grlu, aftama u ustima i uvećanim vratnim limfnim čvorovima. Epizode povišene temperature i groznice počinju iznenada i traju od tri do šest dana. Tokom napada, dete izgleda jako bolesno i ima sve ili većinu od simptoma. Tegobe se periodično ponavljaju. Izmedju epizoda, dete je dobro i normalno aktivno. Neka deca mogu da imaju blažu formu bolesti, dok drugi mogu da imaju i dodatne simptome kao što su slabost, bolovi u zglobovima, bolovi u stomaku, glavobolja, povraćanje i dijareja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ne postoje laboratorijske analize i dijagnostičke procedure koje su specifične za postavljanje dijagnoze PFAPA. Dijagnoza bolesti se zasniva na kombinaciji fizikalnog pregleda i laboratorijskih analiza. Pre postavljanja dijagnoze, obavezno se moraju isključiti sve druge bolesti kod kojih se javljaju slični simptomi. Od analiza je potrebno uraditi brojne analize koje će savetovati pedijatar tokom pregleda a pri sumnji na PFAPA sindrom. Leukociti, sedimentacija i CRP obično budu povišeni. Brisevi grla su negativni. Ova deca često završe na lečenju u bolnici zbog visokih parametara zapaljenja sa radnom dijagnozom sepsa. Ranije dok se nije znalo za PFAPA sindrom, razmatralo se o opciji kliconoštva na beta-hemolitički streptokok grupe A, a neuspeh antibiotske terapije se objašnjavao mikroapscesima u krajnicima.

Terapija

Ne postoji specifični način lečenja PFAPA sindroma. Cilj lečenja jeste kontrola simptoma tokom epizoda bolesti. Kod velikog broja dece, simptomi će se vremenom smanjiti ili spontano nestati.

Simptomi obično ne prestaju u potpunosti na primenu ibuprofena i paracetamola koji inače pomažu kod virusnih infekcija. Pokazano je da pojedinačna doza kortikosteroida, data kada se simptomi pojave skraćuje dužinu trajanja napada. Ove lekove roditelji ne smeju sami da daju deci pre prethodnog saveta pedijatra i detaljnih pretraga! Roditelji treba da imaju poverenje u svog pedijatra i da koriste prepisane lekove ukoliko je pedijatar tako savetovao. Kod nekih bolesnika, može se razmatrati operacija krajnika, kada je kvalitet života deteta značajno ugrožen. Antibiotici, koji se često primenjuju tokom epizoda bolesti kod ovog sindroma nemaju nikakav efekat na dužinu trajanja tegoba.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Na sreću, najveći broj svih bolesti ovog uzrasta su banalne respiratorne infekcije, manifestovane kao sekrecija nosa, kašalj, povišena temperatura.

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i dva meseca koji od 13. meseca ide u kolektiv. Jednom u dva meseca se razboli, srećom do sada nije bilo težih oboljenja, uglavnom se sve završava na zapušenom nosu, kratkotrajnoj temperaturi i kašlju. Često posećujemo pedijatra, mada sam i sama naučila da prepoznam banalne probleme. Zanima me kako da prepoznam neku ozbiljniju infekciju kod mog sina?

Evo detaljnog odgovora Dr Zoran Brajkovića, specijaliste pedijatrije i anesteziologije.

 Svaki uzrast deteta, posmatrano sa strane pedijatara, ima svoje specifičnosti. Razlike među pojedinim uzrasnim grupama predstavljaju osnov za različite dijagnostičko terapijske pristupe i doktrine u pedijatriji, što upotpunjuje dinamičku sliku razvoja deteta kroz čitavo odrastanje.

Važan period – od tri meseca do tri godine

Najveće dileme i izazove u pristupu zahteva uzrast izmedju 3 meseca i 3 godine, dakle, uzrast koji obuhvata odojče i malo dete. Specifičnosti ove uzrasne grupe su brojne, u socijalnom i pedijatrijskom smislu, najkraće rečeno, to je doba kada se dete susreće sa najviše iskušenja kada je zdravlje u pitanju. Razlozi za to su mnogobrojni, pomenućemo samo najvažnije: odbrambeni sistemi deteta u ovom uzrastu još uvek nisu kompletirani, a dete gubi pasivno stečeni imunitet, dobijen od majke tokom trudnoće, to je doba kada se deca susreću sa najčešćim uzročnicima bolesti (respiratornim virusima), u tom uzrastu se deca po prvi put susreću sa specifičnostima koje nosi kolektiv (vrtić). Svi ovi činioci dovode do toga da su deca, statistički posmatrano, najčešće bolesna upravo u ovom uzrastu.

Najveći broj ovih bolesti spontano i brzo prolazi, bez velike potrebe za dijagnostikom, lekovima i lekarima uopšte. Neke od ovih infekcija, što je mnogo ređe, mogu biti izazvane bakterijama, u formi neinvazivnih bakterijskih infekcija ždrela, srednjeg uha ili donjih disajnih puteva, ovu vrstu infekcija treba prepoznati, otkriti i lečiti kauzalno, antibioticima.

Koje su infekcije najopasnije

Poseban problem predstavljaju potencijalno ozbiljne, invazivne bakterijske infekcije, kod kojih se bakterije preko lokalnog mesta ulaska u relativno kratkom roku probijaju u krvotok deteta, dajući sistemske infekcije (kada govorimo o septičnom stanju), sa mogućim nastankom ozbiljnih sekundarnih fokalnih infekcija (meningitis, osteomijelitis, septični artritis). Uzročnici ove vrste infekcija su četiri potencijalno opasne bakterije – Pneumokok, Meningokok, odredjeni sojevi Salmonele i Hemofilus influence. Ograničene odbrambene sposobnosti dece kritičnog uzrasta i imunološka svojstva samih bakterija čine potencijalno opasnu kombinaciju koja nekada može dovesti do pojave ozbiljnih infekcija.

Stvari, naravno, ne moraju da izgledaju zastrašujuće, zato nudimo sledeća razjašnjenja:

– Pneumokok (posebno), kao i Hemofilus influence su gotovo redovni stanari gornjih respiratornih organa kod zdrave dece. Pozitivan nalaz brisa kod zdrave dece ne treba tretirati antibioticima, treba dozvoliti normalnoj flori da se sama izbori sa ovim sustanarima. Nije tačno razjašnjeno kako i zašto nekada ove bakterije postaju invazivne, a time i opasne. Pozitivan bris treba tretirati samo ako korelira sa znacima bolesti, dakle ako dete ima simptome infekcije. Meningokok se takođe doduše retko, može naći u brisu ždela potpuno zdravog deteta.

– vakcinacija Pentaxim vakcinom koja sadrži komponente koje stvaraju imunitet pema Hemofilusu sprečava nastanak invazivnih i ozbiljnih infekcija ovom bakterijom, dakle, vakcinisano dete ne može oboleti od ozbiljnih infekcija Hemofilusom, pa pozitivan nalaz brisa još više gubi na važnosti. Vakcine protiv Pneumokoka i Meningokoka nisu u redovnom kalendaru vakcinacije u našoj zemlji, iz brojnih razloga, ali su infekcije ovim bakterijama ipak ređe.

– stvar sa sojevima Salmonele je ipak nešto drugačija, jer “invaziji” po pravilu prethode simptomi crevne infekcije, pa, iako je moguće širenje ove bakterije putem krvi, obzirom na prethodeće simptome, na ovog potencijalnog uzročnika se lakše pomisli.

Signali za uzbunu

Pristup bolesnom detetu uzrasta od 3 meseca 3 godine ima svoja striktna pravila, pa se, slično kao kod slaganja slagalice koja se samo na jedan način uklapa, treba toga pridržavati:

Potencijalno invazivne i ozbiljne infekcije su po definiciji praćene visokom temperaturom bez „fokalnih znakova infekcije” – dakle nema znakova respiratorne ili crevne infekcije, a dete ima visoku temperaturu, obično preko 39 stepeni. To je prvi signal za uzbunu. Ukoliko pak, dete ima izraženu sekreciju iz nosa, akutni kašalj ili proliv kao prethodni ili prateći znak, vrlo je verovatno da imamo razlog zašto ima temperaturu, pa je retko potrebno ići dalje u detaljnu dijagnostiku. Ukoliko je izmerena temperatura niža, npr. oko 38 stepeni ili niže, bez obzira na postojanje ili nepostojanje simptoma, retko kada je potrebno sprovoditi dalje dijagnostičko terapijske protokole.
Kategorija „opšteg stanja deteta” (ili u zapadnoj literaturi „Appearance”) je prilično pouzdan kriterijum. Ovo se odnosi na izgled, aktivnost, raspoloženje, ponašanje i apetit deteta nakon obaranja temperature antipireticima. Ukoliko se nakon efikasne primene lekova za obaranje temperature dete uobičajeno ponaša, velika je verovatnoća da bolest nije potencijalno ozbiljna. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci, koji na sreću, nisu česti – statistika kaže da 2-3 % dece, posebno uzrasta od 3 do 12 meseci i pored uobičajenog ponašanja možda ima ozbiljnu infekciju.

Dakle, ukoliko dete navedenog uzrasta ima temperaturu preko 39 stepeni, a kod koga se pregledom ne vide jasni znaci infekcije, posebno ako je i nakon obaranja temperature ponašanja koje odstupa od uobičajenog (razdražljivo ili letargično), neophodno je uraditi osnovne pretrage: analizu krvne slike i mokraće, eventualno CRP kao pokazatelj infekcije.

Kako tumačiti dobijene rezultate:

krvna slika: oprez zahteva ukupni broj leukocita veći od 15.000, (posebno ako je apsolutni broj neutrofila iz leukocitarne formule veći od 10.000), ili broj leukocita manji od 5.000. Broj nezrelih leukocita u perifernoj krvi („band count”) uglavnom nije prihvaćen kao objektivni kriterijum. Ukoliko je broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, verovatnoća da dete ima invazivnu ozbiljnu bakterijsku infekciju je 1:20. Ukoliko je broj leukocita 5 do 15.000, verovatno se ne radi o ozbiljnoj infekciji.
Pregled urina (analiza sedimenta mokraće i urinokultura): statistika govori da u proseku svako deseto dete ovog uzrasta bez fokalnih znakova infekcije ima urinarnu infekciju, učestalost je veća u prvoj godini života.
CRP (C reaktivni protein) – jednostavan pokazatelj, ali sa nekim ograničenjima: može biti povišen i kod drugih oboljenja, tipa zapaljenskih oboljenja vezivnog tkiva (dečji reumatizmi), a ne samo kod infekcija; vrlo često je u granicama normale ako je od prvog skoka temperature do uzimanja uzorka proteklo manje od 12 sati, bez obzira na vrstu infekcije

Kako pristupiti detetu sa temperaturom:

ukoliko izostaje bilo koji od kriterijuma za potencijalno ozbiljnu bakterijsku infekciju – uzrast, visina temperature, postojanje fokalnih znakova infekcije – uz neophodno praćenje, drugi elementi dijagnostičko terapijskog protokola nisu neophodni. Uz pravilno prepoznavanje simptoma fokalne infekcije i pravilno usmerenu terapiju, bolest se brzo okončava.

ukoliko dete kritičnog uzrasta ima temperaturu višu od 39 stepeni, a bez vidljivih znakova infekcije, posebno ako je izmenjenog opšteg stanja, odmah i obavezno uraditi krvnu sliku i pregled mokraće
ukoliko je kod deteta koje ispunjava kliničke kriterijume broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, potrebno je uzeti dodatne dijagnostičke analize, na prvom mestu analizu urina i hemokulturu kojom se direktno dokazuje prisustvo bakterija u krvi. Do dobijanja rezlutata hemokulture, za šta je potrebo minimalno 24 do 48 sati, dete treba tretirati antibioticima, potentnim oralnim ili parenteralnim (intravenskim), uz poželjnu kontinuiranu opservaciju, zbog čega se ova deca obično zadržavaju u bolničkim ustanovama, na kraće vreme. Kao što je rečeno, svako dvadeseto dete koje ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume, zaista ima potencijalno vrlo ozbiljnu bakterijsku infekciju, zbog koje se primenjuje antibiotska terapija.
U prepoznavanju i lečenju ovih problema, svaka karika ima svoje mesto – počev od roditelja, ka pedijatru koji prvi i po potrebi ponavljano pregleda dete, do dijagnostičkih službi i kliničara, koji u konačnoj instanci rešavaju ove probleme.

Umesto zaključka, treba reći još jednom da su ove bolesti, na sreću vrlo retke, ali da njihova ozbiljnost i moguće vrlo teške posledice zahtevaju stalni oprez kod svih koji se bave zdravljem dece.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Evo kako to izgleda iz ugla naše čitateljke:
„Petomesečna devojčica je imala blago povišenu temperaturu (38.5 rektalno) bez ikakvih drugih simptoma.

Posle pregleda kod pedijatra konstatovano je crveno grlo, pa je prepisan antibiotik (amoksicilin). Po dolasku kući, komšinica (takođe specijalista pedijatar) pregleda bebu, nalazi blago upaljeno grlo i izričito je protiv antiboitika.

Ko je u pravu?

Ovo je samo jedan od veoma čestih nesuglasica, kada je u pitanju upala grla kod beba, tako da bi niste usamljeni primer, a situacija je potpuno jasna. Da bi vam to lakše objasnili počećemo redom:

Razlika između upale grla kod beba i starije dece

Kod beba u prvoj godini života je izuzetno retka “prava” teška upala grla. Kod veće dece je upala grla gotovo neizbežni pratilac odrastanja, a nisu retke i prave gnojne upale grla – angine. Bebe često imaju crvenkasto grlo, ali to nije klasično zapaljenje grla uzrokovano bakterijama!

Šta je uzrok crvenog grla kod beba ?

Ubedljivo najčešći uzrok crvenog grla kod beba su virusi. U prvoj polovini prve godine šansa da se desi bakterijsko zapaljenje grla je ispod 3 odsto. Ovde treba da napravimo malu ogradu – radi se o deci koja nemaju imunodeficijenciju – izuzetno retku grupu bolesti kod koje dolazi do drastičnog smanjenja otpornosti organizma prema infekcijama usled poremećaja u imunološkom sistemu deteta.

Da li treba da se uradi bris ?

Bris treba uraditi ako se sumnja na bakterijsku infekciju grla. Bris grla je jednostavna analiza koja daje dobru informacju o uzročniku crvenog grla.

Zašto se javlja povišena telesna temperatura ?

Prosto – zato što virusi prouzrokuju infekciju koja ide sa povišenom telesnom temperaturom. Nije bakterija “privilegovana” da uzrokuje povećanje temperature kod dece – to virusi daleko češće rade kod male dece nego bakterije!

Da li antibiotik može da škodi ?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Ruku na srce, amoksicilin i nije neki “opasan” lek, ali ima svoje mane. Može napraviti proliv, povraćanje, a ono što je skoro redovna pojava je bujajne gljivica u ustima pa nastaje soor – kandidijaza usta koja je veoma neprijatna za bebu. To boli, pa dete slabije jede i nervozno je. Lepo se soor leči, ali zašto davati antibiotik kada za to nema razloga!

Druga važna mana antibiotika je što može maskirati težu infekciju, na primer infekciju mokraćnih kanala, što može biti veoma opasno. Infekcija se samo pritaji, pa po prestanku davanja leka ponovo se vrati, ali u još gorem svetlu.

Šta je trebalo da se uradi kod ovog deteta

Kada dete ima povišenu telesnu temperaturu u prvoj godini života OBAVEZNO treba uraditi kompletnu krvnu sliku (dakle sa leukocitarnom formulom) i pregled mokraće.

*Krvna slika će pokazati koliko je infekcija “uzela maha”, i dati orijentaciju u pogledu uzroka povišene telesne temperature.

*Pregled urina (sediment urina) je brza anliza koja za sat – dva jasno pokaže da li beba ima infekciju mokračnih puteva. Nema drugog načina da se ovo dokaže! Kada se u urinu nađe povišen broj leukocita (leukociturija) obavezno se uzme mokraća i za urinokulturu – bakteriološki pregled mokraće koji će jasno pokazati bakteriju – prouzrokovača infekcije. Tada se uradi iantibiogram – jednostavna analiza koja pokaže koji su antibiotici najefikasniji u borbi sa tom bakterijom.

Izuzetno je važno isključiti urinarnu infekciju kao uzrok povišene temperature kod odojčeta, jer ove infekcije traže adekvatnu antibiotsku terapiju, ali i druge dijagnostičke procedure koje se preduzimaju posle sanacije infekcije, u cilju otkrivanja pravog uzroka infekcije mokraćnih puteva.

*Ako je pregled urina uredan, onda smo “na konju” jer se skoro sigurno radi o virusnoj infekciji. Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Ovo je primer kontraverze koja ne bi smela da bude problem, ali je dobar primer kako nepoštovanje jednostavne medicinske doktrine dovodi do sasvim nepotrebnih problema.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Streptoke u grlu kod dece jesu problem sa kojim se većina roditelja srela barem jednom tokom odrastanja deteta.

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Koje streptokoke u grlu kod dece izazivaju anginu?

Streptokokna upala grla je zarazna infekcija tkiva ždrela i/ili krajnika. Infekciju izazivaju bakterije loptastog oblika koje delimo u pet skupina – A, B, C, D, G.

Infekcija izaziva glavobolju, iritaciju tkiva ždrela i krajnika.

Bakterije grupe A i B izazivaju anginu kod dece. Za razliku od virusnih respiratonih bolesti, koje su česte u jesen i u zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju, ali statistike pokazuju da se najčešće javljaju kod dece školskog uzrasta, zbog zatvorenosti kolektiva u kom svakodnevno borave.

Steptokoke u grlu kod dece – simptomi

Kako se bakterije nalaze u grlu i nosu, lako se prenose kijanjem, kašljanjem, zagrljajem ili nekim drugim dodirom. Deca se mogu zaraziti i dodirivanjem predmeta s kojim je drugo zaraženo dete ili odrasli bio u kontaktu. Vreme koje prođe od zaraze bakterijom pa do prvih simptoma je od dva do pet dana.

Najčešći znaci da postoje streptokoke u grlu kod dece su:

  • Iznenadna i nagla upala grla bez kašljanja i kijanja
  • Povećani i upaljeni krajnici
  • Limfne žlezde na vratu mogu biti upaljene i osetljive na dodir
  • Bol i teškoće pri gutanju
  • Visoka temperatura
  • Mogući i mučnina, glavobolja i gubitak apetita

Dijagnoza i lečenje

U slučaju jake upale grla kod dece, povišene temperature i teškog disanja, potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Ukoliko se lekarskim testovima utvrdi da postoje streptokoke u grlu kod dece, pored prepisane terapije koja će u najvećem broju slučajeva biti terapija antibioticima, bitno je obratiti pažnju da dete unosi dovoljno tečnosti, da odmara i tako dodatno smanji potrebu tela za tečnošću.

Uz pravilno uzimanje lekova i mirovanje, simptomi bi trebali da se povuku za dva do tri dana. Ne dajte da vas ovo zavara – ukoliko se lečenje antibioticima prekine, bakterije i dalje mogu biti prisutne u organizmu i simptomi se mogu vratiti ili se mogu zaraziti i druga deca.

Šta je šarlah?

Šarlah je streptokokna manifestacija koja počinje kao klasična streptokokna angina, posle koje se na koži pojavljuje osip – prvo ispod pazuha i na preponama, a zatim i na grudima, trbuhu i po leđima. Nakon nekoliko dana, osip bledi, koža se peruta i zatim se fini slojevi kože ljušte na šakama, tabanima i prstima.

Osoba može imati streptokoke više puta u životu. Mišljenje lekara je da prisustvo eritrogenog toksina stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija bolesti može imati samo jednom.

Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu?

Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima”, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.

Šarlahu sličan osip, veoma sličan po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka - kraći tok bolesti, ranija pojava ospice, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je “negativan”.

Postoji li prevencija od streptokokne upale grla kod dece?

Najočigledniji oblik prevencije jeste izbegavanje zaraženih osoba. Ukoliko živite sa osobom koja ima streptokoknu upalu, preporučuje se da pribor za jelo, hranu i piće te osobe držite odvojen od drugih ukućana.

Pravilna i uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost povećavaju otpornost dečijeg organizma na infekcije. U zimskim mesecima, kada je vazdug u zatvorenim prostorijama suv, preporučuje se upotreba ovaživača vazduha. Sklonite decu od duvanskog dima, jer dim iritira tkivo u grlu i čini ga podložnim infekcijama.

Izvor: bebeac.com

Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Evo kako to izgleda iz ugla naše čitateljke:
„Petomesečna devojčica je imala blago povišenu temperaturu (38.5 rektalno) bez ikakvih drugih simptoma.

Posle pregleda kod pedijatra konstatovano je crveno grlo, pa je prepisan antibiotik (amoksicilin). Po dolasku kući, komšinica (takođe specijalista pedijatar) pregleda bebu, nalazi blago upaljeno grlo i izričito je protiv antiboitika.

Ko je u pravu?

Ovo je samo jedan od veoma čestih nesuglasica, kada je u pitanju upala grla kod beba, tako da bi niste usamljeni primer, a situacija je potpuno jasna. Da bi vam to lakše objasnili počećemo redom:

Razlika između upale grla kod beba i starije dece

Kod beba u prvoj godini života je izuzetno retka “prava” teška upala grla. Kod veće dece je upala grla gotovo neizbežni pratilac odrastanja, a nisu retke i prave gnojne upale grla – angine. Bebe često imaju crvenkasto grlo, ali to nije klasično zapaljenje grla uzrokovano bakterijama!

Šta je uzrok crvenog grla kod beba ?

Ubedljivo najčešći uzrok crvenog grla kod beba su virusi. U prvoj polovini prve godine šansa da se desi bakterijsko zapaljenje grla je ispod 3 odsto. Ovde treba da napravimo malu ogradu – radi se o deci koja nemaju imunodeficijenciju – izuzetno retku grupu bolesti kod koje dolazi do drastičnog smanjenja otpornosti organizma prema infekcijama usled poremećaja u imunološkom sistemu deteta.

Da li treba da se uradi bris ?

Bris treba uraditi ako se sumnja na bakterijsku infekciju grla. Bris grla je jednostavna analiza koja daje dobru informacju o uzročniku crvenog grla.

Zašto se javlja povišena telesna temperatura ?

Prosto – zato što virusi prouzrokuju infekciju koja ide sa povišenom telesnom temperaturom. Nije bakterija “privilegovana” da uzrokuje povećanje temperature kod dece – to virusi daleko češće rade kod male dece nego bakterije!

Da li antibiotik može da škodi ?

Svaki lek ima neželjena dejstva, pa i antibiotici. Ruku na srce, amoksicilin i nije neki “opasan” lek, ali ima svoje mane. Može napraviti proliv, povraćanje, a ono što je skoro redovna pojava je bujajne gljivica u ustima pa nastaje soor – kandidijaza usta koja je veoma neprijatna za bebu. To boli, pa dete slabije jede i nervozno je. Lepo se soor leči, ali zašto davati antibiotik kada za to nema razloga!

Druga važna mana antibiotika je što može maskirati težu infekciju, na primer infekciju mokraćnih kanala, što može biti veoma opasno. Infekcija se samo pritaji, pa po prestanku davanja leka ponovo se vrati, ali u još gorem svetlu.

Šta je trebalo da se uradi kod ovog deteta

Kada dete ima povišenu telesnu temperaturu u prvoj godini života OBAVEZNO treba uraditi kompletnu krvnu sliku (dakle sa leukocitarnom formulom) i pregled mokraće.

*Krvna slika će pokazati koliko je infekcija “uzela maha”, i dati orijentaciju u pogledu uzroka povišene telesne temperature.

*Pregled urina (sediment urina) je brza anliza koja za sat – dva jasno pokaže da li beba ima infekciju mokračnih puteva. Nema drugog načina da se ovo dokaže! Kada se u urinu nađe povišen broj leukocita (leukociturija) obavezno se uzme mokraća i za urinokulturu – bakteriološki pregled mokraće koji će jasno pokazati bakteriju – prouzrokovača infekcije. Tada se uradi iantibiogram – jednostavna analiza koja pokaže koji su antibiotici najefikasniji u borbi sa tom bakterijom.

Izuzetno je važno isključiti urinarnu infekciju kao uzrok povišene temperature kod odojčeta, jer ove infekcije traže adekvatnu antibiotsku terapiju, ali i druge dijagnostičke procedure koje se preduzimaju posle sanacije infekcije, u cilju otkrivanja pravog uzroka infekcije mokraćnih puteva.

*Ako je pregled urina uredan, onda smo “na konju” jer se skoro sigurno radi o virusnoj infekciji. Ako je grlo “baš crveno” (a to nije često) PRE davanja leka treba uraditi bris grla, mada je šansa da je on pozitivan veoma mala! Ako se u brisu nađe bakterija koja zahteva lečenje TEK TADA treba prepisati antibiotik.

Ovo je primer kontraverze koja ne bi smela da bude problem, ali je dobar primer kako nepoštovanje jednostavne medicinske doktrine dovodi do sasvim nepotrebnih problema.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nedvosmisleno je jasno da antibiotici NE mogu izlečiti virusne infekcije! Žalosna je činjenica da deca (ovo važi i za odrasle) često NEPOTREBNO dobijaju antibiotike – iako se radi o jasnim virusnim infekcijama!

To je jedan, ako ne i najvažniji, vid nepravilne primene antibiotika, ali i glavni uzrok rastuće otpornosti (rezistentnije) bakterija na antibiotike. Svedoci smo pojave „superbakterija“ koje NE MOŽEMO pobediti ni jednim poznatim antibiotikom, ali i sve većeg broja „običnih“ bakterija koje više ne reaguju na standardne antibiotike, već traže primenu daleko jačih (i sa mnogo više neželjenih efekata) antibiotika, koji se moraju davati intravenski – u bolničkim uslovima.

Nažalost, sve više pacijenata umire zbog rastuće rezistencije na bakterije, a Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2050. godine godišnje biti deset miliona smrtnih ishoda upravo zbog rezistentnih bakterija!

Ne treba zaboraviti da antibiotici imaju i neželjena dejstva, a posebno treba naglasiti da se danas jasno znaju mehanizmi kako antibiotici SLABE detetov imuni odgovor! DA – nije greška, antibiotici SLABE imunološku sposobnost organizma da se bori sa infekcijama koje NISU bakterijske! A to je posebno izraženo kod dece koja često dobijaju antibiotike!

Mnogo toga se mora preduzeti da bi se ovo rešilo, a mi smo se odlučili da razbijemo najčešće zablude koje se gotovo svakodnevno javljaju, a vezane su za nepotrebnu – pogrešnu primenu antibiotskih sirupa (ili injekcija) kod dece sa virusnim infekcijama. Podelili smo ih u dve grupe zabluda: prve su vezane za povišenu temperaturu i respiratorne viruse, a druge za gušobolje i upale grla.

ANTIBIOTICI KOD POVIŠENE TEMPERATURE I RESPIRATORNIH VIRUSA

Čim je temperatura visoka – sigurno je bakterijska infekcija, da se što pre da antibiotik
Nije uvek tako!

Povišena telesna temperatura je jedan od znakova infekcije, ali ne ukazuje na vrstu uzročnika koji je infekciju izazvao. Lekari vole da kažu da je visoka temperatura nespecifičan pokazatelj, što znači da samo znamo da je dete u problemu, ali ne i zašto je temperatura visoka. Visoka temperatura obično ide iz infekcije, ali i bolesti koje nisu infekcije, a prati ih visoka telesna temperatura. Kada govorimo i infektivnim oboljenjima, kod dece su virusi veoma čest uzrok visoke temperature, a oni se NE LEČE antibioticima! Primer je aktuelni grip, a nažalost i epidemija malih boginja.

Pregled deteta, uz pomoć rutinskih analiza (krvna slika, CRP i pregled mokraće) brzo rešava dijagnostičku dilemu, pa kada se ustanovi da se radi o virusnoj infekciji – NE DAJE se antibiotik, bez obzira na visinu temperature! Dakle, NE treba ODMAH davati antibiotik samo zato što dete ima visoku temperaturu!

Dete je imalo febrilne konvulzije – „fras“, pa je zato najbolje već pri sledećoj pojavi povišene temperature odmah dati antibiotik – za svaki slučaj.
Potpuno pogrešno!

Febrilne konvulzije se javljaju NE zbog neke posebne bakterijske ili virusne infekcije, već zbog posebne reakcije deteta (koje ima predispoziciju – sklonost ka „frasu“) na visoku temperaturu!

Zato je najvažnije OBARATI temperaturu (lekovima – antipireticima uz rashlađivanje deteta), a dok se ne utvrdi uzrok visoke temperature, NE TREBA „napamet“ započinjati antibiotsku terapiju! Antibiotik nije antipiretik – lek kojim se obara povišena temperatura, dakle antibiotikom se NE obara visoka temperatura!

Dete ima jaku virusnu infekciju, dijagnoza je potvrđena i krvnom slikom u kojoj su leukociti na donjoj granici. Već pet dana ima visoku temperaturu da se ipak krene sa antibiotikom – da se spreči širenje virusa i komplikacije!
Ovo nikako ne treba raditi!

Ne može se sprečiti širenje virusa antibiotikom. Razlog je prost – antibiotici ubijaju bakterije, ali ne i viruse, pa ni virus gripa. To što dete ima pet dana temperaturu je TIPIČNO za aktuelni grip! Visoka temperatura obično traje sedam dana.

Činjenica je da se kod gripa ponekad mogu očekivati komplikacije koje se leče antibiotikom, ali se to ne radi unapred!

Prvo, može dete proći i bez komplikacija, a drugo, ako se dese “pod antibiotikom” u obavezi smo da u terapiju uključimo drugi “jači” (šireg spektra) koji je često u formi injekcija. Zato odluku o eventualnoj antibiotskoj terapiji donosi pedijatar – posle pregleda deteta!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipnete ga – “gori” – temperatura 39.7!

Ovo je veoma česta situacija tokom zimskih meseci (mada se može desiti bilo kad). Većina roditelja se odmah užurbano sprema, dete pravo iz kreveta se hitno nosi u dežurnu ambulantu. Ako to uradite ovih dana, videćete da još bar desetak dece čeka sa istim problemom ispred ordinacije dežurnog pedijatra, i svi su “hitni slučajevi”.

Da li je baš tako?
Srećom, većina ove dece NISU pacijenti koji imaju ozbiljan zdravstveni problem koji traži neodložnan pregled i lečenje! Zato smo odlučili da vam pokažemo kako da pomognete Vašem detetu kada iznenada dobije visoku temperaturu, šta treba uraditi pre nego otrčite kod lekara.

Šta je povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37stepeni. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša – 37,5.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se “obara”.

Zašto se javlja visoka temperatura?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije najčešći uzrok iznenadno povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Kako je brzo “skinuti”?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

Prvo rashladite dete!
Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

Lekovi – antipiretici
Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Eferalgan Paracet, Febricet, Miralgin, Sanicet, …) i ibuprofen (Brufen, Ibuprofen).

Salicilate (Andol, Anbol, Midol, Aspirin, Novandol) ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Kako se daju lekovi za obaranje temperature?
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

A doziranje?
Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i intervali davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga pročitajte.

Kada počinje dejstvo leka?
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Kada možemo mirno sačekati jutro?
* Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, zna gde je, uspostavlja dobar kontakt sa roditeljima.

* Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni.

* Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (naravnom, bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).

* Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, mirno sačekajte jutro.

Kada stvarno treba što pre stići do pedijatra?
* Kada beba u prvom mesecu života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, pregled mokraće) pedijatar će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravili leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvoj godini života kojima temperatura ne padne posle rashlađivanja i datog leka (antipiretika).

* Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.

* Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga, pored temperature, još nešto “muči”. Povijte ga uz sebe, utešite, ali ako no to ne pomaže pođite kod pedijatra.

* Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra. Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, pre polaska kod pedijatra.

* Ako i pored ponavljanih tušriranja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti lekaru.

* Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali pročitajte šta tada roditelji mogu sami da urade.

Šta ako se desi “fras”?
* Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava, panika je nezaobilazna. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod skoro sve dece ima odličnu “prognozu”, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno.

Orijentaciono i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno, maksimalno šest doza (to znači da treba da prođe bar četiri sata između dve doze leka) , a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena.

Obučeni roditelji (koji već imaju iskustva sa “frasom”) znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:

* Dete staviti na bok

* Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

* Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

* Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

* Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Osip posle temperature

februar 12, 2018

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica.

Pozvali su me iz vrtića da uzmem sina (3,5 godine) zbog visoke temperature. Nije imao drugih problema pa je pedijatar tražio da se uradi pregled urina i pokazalo se da je nalaz normalan. Osim crvenog grla sve drugo je bilo u redu i lekar je zaključio da se radi o virusnoj infekciji jer je dete živahno čim padne temperatura.

Međutim, temperatura je skakala i do 40,1 pa smo se trećeg dana bolesti odlučili da uradimo krvnu sliku i CRP. Leukociti su bili niski (3,9) kao i CRP, pa se naš pedijatar odlučio da ne daje antibiotik. Četvrtog dana bolesti se sin probudio bez temperature, raspoložen ali se u nekoliko sati sav osuo. Sitne crvene bubuljičice su se pojavile na stomaku, ispod je koža bila crvena, a ubrzo se osip proširio i na vrat i butine. Nije bilo svraba, a naš pedijatar je rekao da se radi o virusnom osipu koji ne treba lečiti i da će sve proći samo od sebe. Želim da znam nešto više o ovoj bolesti.

Koja je ovo bolest u stvari
Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je Exanthema subitum. Ponekad se naziva i rozeola (Roseola infantum) Tipično je za ovo obolenja da veoma visoka temperatura traje tri (ređe četiri) dana, a onda je više nema, ali se tad javi osip po trupu koji se brzo širi. Zato se i naziva trodnevna groznica. Kod beba se može javiti i otok limfnih čvorića, curenje nosića i proliv. Ovo se retko sreće posle druge godine života. Osip NE svrbi, za razliku od alergijskih osipa (sa kojim se ponekad može pomešati).

Koji virus je izaziva
Izaziva je virus koji spada u familiju herpesvirusa (HV) – herpesvirus tip 6. Nema direktne veze sa onim hepesvirusom (HV 1 i 2) koji izaziva problem na usnama ili genitalijama. Veoma retko ovu bolest izaziva HV tip 7.

Kako se prenosi
Lako – kontaktom sa bolesnim detetom, a kako su bebe do dve godine najčešće pogođene, nisu retke mini epidemije po jaslicama i vrtićima. Inkubacija (period od ulaska virusa u organizam deteta do pojave prvih simptoma i znakova bolesti) traje od 5 do 15 dana.

Koliko traje osip
Par dana i nestane.

Da li je moje dete opasno po okolinu
Dok je dete febrilno i osuto ono rasejava viruse i može zaraziti zdravu decu iz okoline.

Ima li komplikacija
Izuzetno se retko dešavaju, i to kod beba ili dece sa oštećenim imunitetum – produžena visoka temperatura uz blago i prolazno oštećenje funkcije jetre.

Može li dete ponovo oboleti
Ne može!

Ova bolest ostavlja trajan imunitet.

Zašto je pedijatar tražio da se uradi pregled mokraće
Mudra odluka – dete NIJE imalo drugih jasnih simptoma koji su pratili veoma visoku tesmperaturu, pa je Vaš pedijatar želeo da isključi urinarnu infekciju kao mogući uzrok febrilnosti.

Zašto lekar nije dao antibiotik
Zato što je ispravno procenio da je u pitanju virusna bolest, a tu antibiotici NEMAJU šta da traže. Antibiotici NE MOGU dotaći viruse!

Da jeste dat antibiotik, ovaj bi se osip verovatno (ali pogrešno) pripisao alergiji na lek.

Pedijatar je pitao da li u porodici ima frasa (febrilnih konvulzija) – zašto je to važno?
Exanthema subitum ide sa veoma visokom temperaturom, pa se febrilne konvulzije (“fras”) mogu očekivati kod ove bolesti. 5 do 35% beba sa ovom bolešću zaista dobije febrilne konvulzije. Ipak, to su skoro uvek deca koja u porodici imaju nekoga sa febrilnim konvulzijama.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Povišena telesna temperatura je pratilac (simptom) velikog broja bolesti. Ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature (febrilnosti) kod dece su infekcije. “Šta da radim sa detetom koje ima povišenu temperaturu” je jedno od najčešćih pitanja roditelja, pa hajde da pokušamo da pomognemo mamama i tatama da saznaju više o “gorućem” problemu.

 

Šta je normalna, a šta povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37oC. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša 37,5.

Postoji veoma lak, brz i izuzetno precizan način merenja temperature deci posebnim aparatom koji se na par sekundi nežno i potpuno bezbolno stavi u uvce. Što zbog nešto više cene, što zbog “straha od nepoznatog” kod nas ne koriste koliko bi trebalo. Toplomeri “za na čelo” su dobri za orijentaciju, ali nisu preterano precizni.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se obara.

Koji su uzroci povišene temperature?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije, kao što smo već rekli, najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura. Postoje i drugi (ređi) uzroci, nekada su bezazleni, ali ponekad i veoma opasne bolesti mogu izazvati povišenu temperaturu. Uzroci nisu tema ovog prikaza, lekar je zadužen da otkrije uzroke febrilnosti, a roditelji treba da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima povišenu temperaturu.

Kada se mora odmah kod pedijatra?
Ako znate kako, detetu se može pomoći u kućnim uslovima – potrebno je “oboriti” temperaturu, pa onda potražiti uzrok visoke temperature. Ipak, postoje situacije koje traže brzu intervenciju lekara:

Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod većine dece ima dobru prognozu, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno. Obučeni roditelji znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:
- Dete staviti na bok

- Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

- Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

- Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

- Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Ako je dete pri svesti, ali je izrazito pospano, totalno bezvoljno, stalno leži, a povremeno ječi ili plače. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz temperaturu. Zato je idealno staviti jedan čepić (supozitoriju) za obaranje temperature u guzu i odmah kod lekara. Tada se obično urade osnovna laboratorijska ispitivanja (krvna slika, pregled mokraće…) u cilju brzog utvrđivanja uzroka povišene telesne temperature i adekvatnog lečenja. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične stvari mogu biti uzrok ovakvom stanju, kao na primer gubitak veće količine tečnosti iz organizma deteta.
Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra.

Šta roditelji mogu sami da urade?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

- Dok tražite lek za obaranje temperature rashladite dete!

Iako postoji dobar izbor lekova za obaranje temperature (antipiretici), ne treba zaboraviti na hlađenje kao brz, lak i logičan pomoćni način snižavanja telesne temperature. Naravno rashlađivanje NIJE zamena za antipiretike već korisno dopunsko sretstvo u obaranju visoke temperature.

Kada ste u kući ili stanu raskomotite dete. Nemojte ga pokrivati. Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija (pre svega frasa). Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bud epokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

- Lekovi za “skidanje temperature” – antipiritici

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoje nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol i ibuprofen.

Salicilate ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Oba leka imaju približnu efikasnost, ali je reakcija na lek individualna. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Čepiće ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resporbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debeleog creva.

Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i učestalost davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni, a roditelji mogu pročitati uputstvo za doziranje leka, tako da se dete ne može “predozirati”. Ove lekove ne treba davati ako dete nema povišenu temperaturu! Besmisleno je davanje antipiretika “unapred” da bi se sprečio porast temperature.

Paracetamol i ibuprofen se obično daju do četiri puta dnevno (maksimalno šest puta – na četiri sata), a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena. Kao što smo već naglasili, najbolje je da se doze preciziraju sa pedijatrom koji leči dete – tada se ne može pogrešiti.

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Doktori su veoma zadovoljni da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Unos tečnosti je izuzetno važno za dete sa povišenom temperaturom – dete koje “gori” mora da pije!

Kada smo bolesni obično nemamo apetita, tako je i kod dece. Zato, ako dete samo ne traži, ne terajte dete da jede kada ima povišenu temperaturu.

Međutim, dete mora da pije, čak iako nije raspoloženo za unos tečnosti. U periodima visoke temperature dete gubi veće količine telesne tečnosti znojenjem, isparavanjem, ali i ubrzanim disanjem (koje često prati visoku temperaturu čak i kada nema bolesti pluća).

Povećanje telesne temperature ubrzava potrošnju energije u organizmu, a to takođe povećava potrošnju telesne vode. Zato je od izuzetnog značaja detetu davati tečnost. To praktično znači da dete često treba nuditi da pije (naravno kada je budno).

Koji je napitak najbolji za dete koje ima povišenu temperaturu?
Najbolje je da dete pije vodu!

U akutnoj fazi infekcije nepoželjni kiseli sokovi, ali i vrući napici koji mogu oštetiti sluzokožu želuca.

Može li dete da pije hladnu vodu?
Može!

Ne govorimo o ledenoj (skoro zaleđenoj) vodi, već o normalno ohlađenoj vodi iz frižidera (ne iz zamrzivača). Hladna voda je poželjan napitak (naročito kod starije dece) jer brže prolazi kroz želudac do creva odakle stiže u cirkulaciju, ali će prijati da malo rashladi dete “iznutra”.

Može li dete sa visokom temperaturom da se “prepije” vode?
Ne može!

Žeđ se javlja onda kada mu treba voda, a prestaje kada dete popije koliko mu treba. Zdravo dete višak vode izbaci preko bubrega, koji su glavni regulator protoka tečnosti u organizmu, pa znaju izbacuju višak tečnosti iz organizma. Dete “koje gori” ima veće potrebe za tečnošću, tako da ako traži da pije – nemojte mu ograničavati! Problem nastaje kada dete neće da pije, a voda mu je neophodna.

Šta da se radi ako dete povraća?
Deca koja povraćaju treba striktno da poštuju pravilo “često po malo”, svakih 5-10 minuta po 1-2 kafene kašičice tečnosti. Tada je najbolje koristiti sredstva za oralnu rehidraciju (Humanin elektrolit je odlično rešenje) koja se rastvaraju u vodi. Kada se koristi flaširana voda, ne treba je prokuvavati pre rastvaranja ovih preparata.

Pojenje deteta, naročito u prvim godinama života često zahteva veliko strpljenje i požrtvovanost. Treba u tome istrajati jer je jedina preostala mogućnost davanje tečnosti kroz venu (intravneska rehidracija) koja se obično sprovodi u bolnici. Naravno, ako i pored svih preduzetih mera dete ne može da pije javite se lekaru koji će odlučiti o daljem tretmanu. Bolje i ranije nego da se zakasni i da dete prekomerno dehidrira.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Jesen i zima su periodi kada vladaju virusi i druge bolesti koje su praćene groznicom.

Nažalost, deca često pate od visoke temperature tokom hladnog perioda. Stručnjaci kažu da se visoke temperature ne treba plašiti. Najvažnije je da znate kako ublažiti stanje deteta i šta se ne sme učiniti pod bilo kojim okolnostima.

Ne trljajte dete alkoholom i sirćetom

Neki roditelji i dalje koriste "bakine" metode za lečenje dece. Zapamtite, dete ne treba masirati alkoholom. Bilo koji alkohol je otrov za dete, a na povišenoj temperaturi veoma brzo prodire u krv i pogoršava opšte stanje. Isto važi i za sirće.

Važno: naročito je opasno trljanje, ako dete ima hladne ekstremitete.

Ne dajte analgetike

Zapamtite, deca mlađa od 12 godina smeju da uzimaju paracetamol i brufen koji snižavaju temperaturu. Analgin, aspirin i drugi lekovi su kontraindikovani za bebe i malu decu.

Nemojte utopljavati dete

Kada dete ima groznicu vazduh u sobi bi trebalo da bude hladan i svež. Ako dete sa temperaturom utoplite i pokrijete, zagrejate ćete ga još više.

Važno: Temperatura je znak da je telo u procesu borbe protiv infekcije. Telu je potrebna povećana temperatura radi efikasnijeg rada i zaštitnog mehanizama. Prema tome, nemojte smanjivati temperaturu, ako ne prelazi 38,5 stepeni.

(Kurir.rs/Zenskimagazin, Foto: Profimedia)

Visoka temperatura je jedan od najčešćih uzroka zabrinutosti, pa i straha kod roditelja, bez obzira na uzrok i vreme kada se javlja. Infekcije su glavni uzrok povišene temperature kod dece, pa se smatra da su hladni dani “pogodniji” period za ovaj problem.

Ipak, i leto je vreme kada deca neretko “gore”, a pošto je i napolju vruće, povišena telesna temperatura (febrilnost je stručni naziv) u toplim danima zaista jeste neprijatan problem.

Koji su uzroci povišene temperature u letnjem periodu?
Pored prekomernog izlaganja suncu (koje može izazvati sunčanicu) infekcije su ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature. I mikroorganizmi (“letnji” virusi i bakterije) često dovode do porasta telesne temperature kod dece.

Moramo naglasiti da je temperatura “pratilac” bolesti, a ne bolest sama za sebe, pa da je uvek važno pravovremno dijagnostikovati i izlečiti oboljenje (koje uzrokuje skok temperature) pa tako otkloniti uzrok febrilnosti. Ipak, dok se uzrok ne izleči detetu moramo obarati temperaturu koja je uvek neprijatna, a naročito tokom vrelih letnjih dana.

Kada treba obarati povišenu temperaturu
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva terapiju – obaranje. Kod dece koja su inače zdrava, sve do 38.5 može da se toleriše i ne zahteva lečenje.

Kako se boriti sa visokom temperaturom kod dece
Ipak, kad je vruće “i spolja i unutra” treba pomoći detetu, ali bez panike treba preduzeti sledeće jednostavne mere:

Rashladite dete – to je obavezni prvi korak!
U prijatnom ambijentu (najbolje je da bude 24-26 stepeni u sobi ili apartmanu) razgolitite dete, ako je malo ostavite ga samo u pelenici, a veće u pamučnim gaćicama.

Nemojte pokrivati dete dok ima visoku temperaturu. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat.

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružje za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom (nikako hladnom) vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije (“trljanje alkoholom”) su praktično napuštene, ali ima lekara (čak i veoma uglednih stručnjaka) koji ih i dalje savetuju deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda barem jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Antipiretici – lekovi za borbu sa povišenom temperaturom
Antipiretici su stub borbe sa visokom temeperaturom.

Lekove kod ogromne većine dece treba davati kada je telesna temperatura iznad 38,5oC. Na tržištu postoje nekoliko
preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Febricet) i ibuprofen (Brufen, Nurofen).

Kako se daju lekovi za obaranje temperature (antipiretici) kod dece
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno.

Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta, mogu se primeniti čepići (supozitorije).

Kako se stavljaju čepići – supozitorije
Dete staviti potrbuške ili na bok, nežno staviti čepić odgovarajuće doze u završni deo creva (“ćmarić”), potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija (Ferbicet supozitorije), za razliku od ibuprofena koji nije ragistreovan u Srbiji za rektalnu upotrebu. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv!

Kako se doziraju antipiretici
Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta.

Uputstvo za upotrebu leka sadrži bezbedno doziranje, pa ga pažljivo pročitajte. Iako se mogu dati veće doze od navedenih to nikada nemojte raditi bez konsultacije sa pedijatrom.

Pojednostavljeno: i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno (maksimalno šest doza na 4 sata, uz konsultaciju sa pedijatrom) , a pojedinačna doza je do 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola.

Kada počinje dejstvo leka
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. Ne treba očekivati da temperatura posle prve doze leka “padne” na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, to je sasvim bezbedna zona. Supozitorije (čepići) imaju nešto brži efekat od sirupa.

Mogu li se kombinovati paracetamol i ibuprofen
Kod veoma visokih temperatura koje se teško “obaraju” preporučuje se kombinacija ova dva leka. Važno je poštovati intervale doziranja za svaki lek posebno. Ne smete davati paracetamol u manjim intervalima od šest sati (ili 4 sata uz konsultaciju sa pedijatrom), a ovo važi i za ibuprofen.

Tako se, na svaka tri sata može dati naizmenično paracetamol i ibuprofen. Ovo ne treba raditi bez preke potrebe, dakle samo kad su temperature izuzetno visoke, a detalje ove kombinovane terapije je najbolje detaljno razmotriti sa pedijatrom.

Mogu li se paracetamol i ibuprofen dati istovremeno
Ovo se izuzetno retko primenjuje, i to samo kod dece koja imaju ogroman rizik od nastanka “frasa” (febrilnih konvulzija) uz OBAVEZNU konsultaciju (odobrenje) sa pedijatrom! To su ona deca koja su već imala “fras”, a sada imaju temperaturu koja prelazi 40 stepeni i ne reaguju na davanje jednog leka i rashlađivanje. Tada se pravi izuzetak i daje se čepić paracetamola (Ferbicet supozitorije) i ibuprofen “na kašičicu”. I ovo se detaljno objasni roditeljima od strane pedijatra koji prati dete, pa nije preporučljivo da ovo radite na svoju ruku kod deteta koje nije imalo “fras”.

Ne zaboravite da dete MORA da unosi dovoljno tečnosti!
Leti je, i bez povišene telesne temperature, potrebno povećati unos tečnosti!

A kad dete ima i visoku temperaturu – tada gubi dodatnu tečnost iz organizma, pa je potrebno stalno nuditi dete da pije. Najbolje je da to bude rashlađena voda ili blagi čaj, a “što češće to bolje” je najbolji koncept nadoknade tečnosti kod deteta koje “gori”.

Kada NIJE potrebno da trčimo kod doktora
Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni, a dete se oraspoloži i povrati uobičajenu aktivnost

Kada se dete uspavalo i probudilo se zbog temperature, a posle obaranja temperature nastavi mirno da spava. Nemojte ga pretopljavati (samo lagani pamučni pokrivač je dovoljan) i pratite ga do jutra.

Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, treba videti kako će se dete ponašati u narednim satima. Moguće se da se samo radi o sunčanici koja će brzo proći
toplomer

Kada se mora ŠTO PRE kod pedijatra
Kada beba u prvim mesecima života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra u najbližoj bolnici ili ambulanti gde se mogu, pored pregleda, obaviti i potrebne laboratorijske analize koje će utvrditi uzrok povišene temperature.

Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost.

Kada dete i pored pada temperature bolno plače, neće da spava, uznemireno je, neraspoloženo.

Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti u putnoj apoteci), a dete ima visoku temperaturu (preko 39.5) dete mora kod pedijatra.

Ako i pored ponavljanih tuširanja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti dete lekaru da se utvrdi uzrok i pomogne detetu.

Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali bez panike i bez vađenja jezika. Samo ga treba transportovati okrenuto na bok, sa lako podignutom glavom (da se ne desi da povrati i aspirira povraćeni sadržaj u pluća).

Da li je pametno krenuti na put sa detetom koje tek što je dobilo povišenu temperaturu

Odgovor je jednostavan – NIJE!

Kao što smo naglasili – temperatura nije bolest već pokazatelj da nešto nije u redu. Ako dete “gori” – ima temperaturu preko 38.5, NE TREBA kretati na put. Rashladite dete, pratite situaciju, pa ako temperatura ima tendenciju da “skače” obavite pregled kod pedijatra, pa da se vidi šta dalje.

Bolje je odložiti put nego voditi bolesno dete na letovanje.

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i dva meseca koji od 13. meseca ide u kolektiv. Jednom u dva meseca se razboli, srećom do sada nije bilo težih oboljenja, uglavnom se sve završava na zapušenom nosu, kratkotrajnoj temperaturi i kašlju. Često posećujemo pedijatra, mada sam i sama naučila da prepoznam banalne probleme. Zanima me kako da prepoznam neku ozbiljniju infekciju kod mog sina?

Evo detaljnog odgovora Dr Zoran Brajkovića, specijaliste pedijatrije i anesteziologije.

Svaki uzrast deteta, posmatrano sa strane pedijatara, ima svoje specifičnosti. Razlike među pojedinim uzrasnim grupama predstavljaju osnov za različite dijagnostičko terapijske pristupe i doktrine u pedijatriji, što upotpunjuje dinamičku sliku razvoja deteta kroz čitavo odrastanje.

Važan period – od tri meseca do tri godine

Najveće dileme i izazove u pristupu zahteva uzrast izmedju 3 meseca i 3 godine, dakle, uzrast koji obuhvata odojče i malo dete. Specifičnosti ove uzrasne grupe su brojne, u socijalnom i pedijatrijskom smislu, najkraće rečeno, to je doba kada se dete susreće sa najviše iskušenja kada je zdravlje u pitanju. Razlozi za to su mnogobrojni, pomenućemo samo najvažnije: odbrambeni sistemi deteta u ovom uzrastu još uvek nisu kompletirani, a dete gubi pasivno stečeni imunitet, dobijen od majke tokom trudnoće, to je doba kada se deca susreću sa najčešćim uzročnicima bolesti (respiratornim virusima), u tom uzrastu se deca po prvi put susreću sa specifičnostima koje nosi kolektiv (vrtić). Svi ovi činioci dovode do toga da su deca, statistički posmatrano, najčešće bolesna upravo u ovom uzrastu.

Naravno, i na sreću, najveći broj svih bolesti ovog uzrasta su banalne respiratorne infekcije, manifestovane kao sekrecija nosa, kašalj, povišena temperatura. Najveći broj ovih bolesti spontano i brzo prolazi, bez velike potrebe za dijagnostikom, lekovima i lekarima uopšte. Neke od ovih infekcija, što je mnogo ređe, mogu biti izazvane bakterijama, u formi neinvazivnih bakterijskih infekcija ždrela, srednjeg uha ili donjih disajnih puteva, ovu vrstu infekcija treba prepoznati, otkriti i lečiti kauzalno, antibioticima.

Koje su infekcije najopasnije

Poseban problem predstavljaju potencijalno ozbiljne, invazivne bakterijske infekcije, kod kojih se bakterije preko lokalnog mesta ulaska u relativno kratkom roku probijaju u krvotok deteta, dajući sistemske infekcije (kada govorimo o septičnom stanju), sa mogućim nastankom ozbiljnih sekundarnih fokalnih infekcija (meningitis, osteomijelitis, septični artritis). Uzročnici ove vrste infekcija su četiri potencijalno opasne bakterije – Pneumokok, Meningokok, odredjeni sojevi Salmonele i Hemofilus influence. Ograničene odbrambene sposobnosti dece kritičnog uzrasta i imunološka svojstva samih bakterija čine potencijalno opasnu kombinaciju koja nekada može dovesti do pojave ozbiljnih infekcija.

Stvari, naravno, ne moraju da izgledaju zastrašujuće, zato nudimo sledeća razjašnjenja:

– Pneumokok (posebno), kao i Hemofilus influence su gotovo redovni stanari gornjih respiratornih organa kod zdrave dece. Pozitivan nalaz brisa kod zdrave dece ne treba tretirati antibioticima, treba dozvoliti normalnoj flori da se sama izbori sa ovim sustanarima. Nije tačno razjašnjeno kako i zašto nekada ove bakterije postaju invazivne, a time i opasne. Pozitivan bris treba tretirati samo ako korelira sa znacima bolesti, dakle ako dete ima simptome infekcije. Meningokok se takođe doduše retko, može naći u brisu ždela potpuno zdravog deteta.

– vakcinacija Pentaxim vakcinom koja sadrži komponente koje stvaraju imunitet pema Hemofilusu sprečava nastanak invazivnih i ozbiljnih infekcija ovom bakterijom, dakle, vakcinisano dete ne može oboleti od ozbiljnih infekcija Hemofilusom, pa pozitivan nalaz brisa još više gubi na važnosti. Vakcine protiv Pneumokoka i Meningokoka nisu u redovnom kalendaru vakcinacije u našoj zemlji, iz brojnih razloga, ali su infekcije ovim bakterijama ipak ređe.

– stvar sa sojevima Salmonele je ipak nešto drugačija, jer “invaziji” po pravilu prethode simptomi crevne infekcije, pa, iako je moguće širenje ove bakterije putem krvi, obzirom na prethodeće simptome, na ovog potencijalnog uzročnika se lakše pomisli.

Signali za uzbunu

Pristup bolesnom detetu uzrasta od 3 meseca 3 godine ima svoja striktna pravila, pa se, slično kao kod slaganja slagalice koja se samo na jedan način uklapa, treba toga pridržavati:

Potencijalno invazivne i ozbiljne infekcije su po definiciji praćene visokom temperaturom bez „fokalnih znakova infekcije” – dakle nema znakova respiratorne ili crevne infekcije, a dete ima visoku temperaturu, obično preko 39 stepeni. To je prvi signal za uzbunu. Ukoliko pak, dete ima izraženu sekreciju iz nosa, akutni kašalj ili proliv kao prethodni ili prateći znak, vrlo je verovatno da imamo razlog zašto ima temperaturu, pa je retko potrebno ići dalje u detaljnu dijagnostiku. Ukoliko je izmerena temperatura niža, npr. oko 38 stepeni ili niže, bez obzira na postojanje ili nepostojanje simptoma, retko kada je potrebno sprovoditi dalje dijagnostičko terapijske protokole.

Kategorija „opšteg stanja deteta” (ili u zapadnoj literaturi „Appearance”) je prilično pouzdan kriterijum. Ovo se odnosi na izgled, aktivnost, raspoloženje, ponašanje i apetit deteta nakon obaranja temperature antipireticima. Ukoliko se nakon efikasne primene lekova za obaranje temperature dete uobičajeno ponaša, velika je verovatnoća da bolest nije potencijalno ozbiljna. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci, koji na sreću, nisu česti – statistika kaže da 2-3 % dece, posebno uzrasta od 3 do 12 meseci i pored uobičajenog ponašanja možda ima ozbiljnu infekciju.

Dakle, ukoliko dete navedenog uzrasta ima temperaturu preko 39 stepeni, a kod koga se pregledom ne vide jasni znaci infekcije, posebno ako je i nakon obaranja temperature ponašanja koje odstupa od uobičajenog (razdražljivo ili letargično), neophodno je uraditi osnovne pretrage: analizu krvne slike i mokraće, eventualno CRP kao pokazatelj infekcije.

Kako tumačiti dobijene rezultate:
krvna slika: oprez zahteva ukupni broj leukocita veći od 15.000, (posebno ako je apsolutni broj neutrofila iz leukocitarne formule veći od 10.000), ili broj leukocita manji od 5.000. Broj nezrelih leukocita u perifernoj krvi („band count”) uglavnom nije prihvaćen kao objektivni kriterijum. Ukoliko je broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, verovatnoća da dete ima invazivnu ozbiljnu bakterijsku infekciju je 1:20. Ukoliko je broj leukocita 5 do 15.000, verovatno se ne radi o ozbiljnoj infekciji.

Pregled urina (analiza sedimenta mokraće i urinokultura): statistika govori da u proseku svako deseto dete ovog uzrasta bez fokalnih znakova infekcije ima urinarnu infekciju, učestalost je veća u prvoj godini života.

CRP (C reaktivni protein) – jednostavan pokazatelj, ali sa nekim ograničenjima: može biti povišen i kod drugih oboljenja, tipa zapaljenskih oboljenja vezivnog tkiva (dečji reumatizmi), a ne samo kod infekcija; vrlo često je u granicama normale ako je od prvog skoka temperature do uzimanja uzorka proteklo manje od 12 sati, bez obzira na vrstu infekcije

Kako pristupiti detetu sa temperaturom:

ukoliko izostaje bilo koji od kriterijuma za potencijalno ozbiljnu bakterijsku infekciju – uzrast, visina temperature, postojanje fokalnih znakova infekcije – uz neophodno praćenje, drugi elementi dijagnostičko terapijskog protokola nisu neophodni. Uz pravilno prepoznavanje simptoma fokalne infekcije i pravilno usmerenu terapiju, bolest se brzo okončava.
ukoliko dete kritičnog uzrasta ima temperaturu višu od 39 stepeni, a bez vidljivih znakova infekcije, posebno ako je izmenjenog opšteg stanja, odmah i obavezno uraditi krvnu sliku i pregled mokraće
ukoliko je kod deteta koje ispunjava kliničke kriterijume broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, potrebno je uzeti dodatne dijagnostičke analize, na prvom mestu analizu urina i hemokulturu kojom se direktno dokazuje prisustvo bakterija u krvi. Do dobijanja rezlutata hemokulture, za šta je potrebo minimalno 24 do 48 sati, dete treba tretirati antibioticima, potentnim oralnim ili parenteralnim (intravenskim), uz poželjnu kontinuiranu opservaciju, zbog čega se ova deca obično zadržavaju u bolničkim ustanovama, na kraće vreme. Kao što je rečeno, svako dvadeseto dete koje ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume, zaista ima potencijalno vrlo ozbiljnu bakterijsku infekciju, zbog koje se primenjuje antibiotska terapija.
U prepoznavanju i lečenju ovih problema, svaka karika ima svoje mesto – počev od roditelja, ka pedijatru koji prvi i po potrebi ponavljano pregleda dete, do dijagnostičkih službi i kliničara, koji u konačnoj instanci rešavaju ove probleme.

Umesto zaključka, treba reći još jednom da su ove bolesti, na sreću vrlo retke, ali da njihova ozbiljnost i moguće vrlo teške posledice zahtevaju stalni oprez kod svih koji se bave zdravljem dece.

Najčešće, prva pomisao kada se javi povišena telesna temperatura (febrilnost), jeste postojanje infekcije.

Febrilnost kod novorođene bebe ima daleko ozbiljnije značenje nego kod starije dece ili odraslih, a to upravo potiče od sumnje na infekciju.

Dve važne karakteristike infekcije novorođenčeta su veoma lako zahvatanje čitavog organizma i veoma brz razvoj u poređenju sa decom starijeg uzrasta.

Postupak koji bi roditelji trebalo da obave kod kuće je otkrivanje povišene telesne temperature na vreme i odlazak u nadležnu pedijatrijsku ambulantu. Iako ovaj postupak može da deluje jednostavno, ima mnogo detalja koje treba znati kako se ne bi napravile uobičajene greške.

Merenje telesne temperature kod novorođenčeta
Kada se roditelji odlučuju za merenje temperature novorođenoj bebi? Najčešća situacija je ako im se učini da je beba previše topla na dodir.. Ponekad su prisutni znaci bolesti kod bebe (odbija da jede, previše je pospana, ima zapušen nos, itd.) – kada roditelji opravdano posegnu za termometrom.

Postoje različite vrste termometara za merenje telesne temperature. Klasičan termometar, sa živom, u najvećem delu sveta je standardni termometar, koji se najviše primenjuje. Sledeći koji je u upotrebi, i to mnogo više u razvijenim zemljama nego kod nas, jeste ušni termometar – koji se postavlja u ušni kanal, a vrednost temperature određuje znatno brže nego živin (za dve sekunde). Međutim, izuzetno je važno pravilno postavljanje u ušni kanal, pa svi koji koriste ovaj termometar – treba da imaju dovoljno iskustva kako ne bi došlo do pogrešnog merenja.

Kada je reč o standardnom živinom termometru, u našoj zemlji su uobičajene dve vrste merenja: aksilarno (postavljanje u predeo pazuha) i rektalno (postavljanje u čmar). Izuzetno je važno znati da se aksilarno merenje telesne temperature kod novorođenčeta ne primenjuje zbog nepreciznosti. Vrednost temperature koja treba da se meri je takozvana «unutrašnja temperatura». Manevrom spajanja nadlaktice i trupa sa termometrom između njih – kod starije dece i odraslih, imitira se «unutrašnja sredina». Ali, to je teško ostvarljivo kod novorođenčeta – prvo zbog male površine nadlaktice, a drugo zbog nestabilne termoregulacije i lakog rashlađivanja kože. Aksilarnim merenjem se, u stvari, dobija precizna temperatura kože, ali ne i «unutrašnja».

Kod rektalnog merenja, greška nije moguća ako se vrh termometra najpre premaže neutralnom mašću ili kremom, a zatim postavi dva do tri centimetra duboko u čmar. Pri postavljanju termometra ne treba strahovati od povrede – jer dubina nije velika, a vrh termometra je dovoljno zaobljen. Temperaturu treba meriti najmanje dva minuta, obično od dva do pet minuta..

Koja telesna temperatura je povišena?
Poznavanje vrednosti normalne i povišene telesne temperature većine ljudi je vezano za vrednosti aksilarne temperature. Tako se vrednost iznad 37 stepeni smatra povišenom. Vrednost od 37 do 38 stepeni je blago povišena temperatura (subfebrilnost), a vrednost iznad 38 stepeni se smatra visokom telesnom temperaturom (febrilnost).

Pošto se kod novorođenčeta telesna temperatura meri rektalno, roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura normalno viša od aksilarne za oko 0,8 stepeni. Dakle, normalna rektalna temperatura je do 37,8 stepeni. Stoga, blago povišenom temperaturom se smatra rektalna temperatura od 37,8 do 38,8 stepeni, a visokom iznad 38,8 stepeni.

Uzroci povišene telesne temperature
Iako je prva asocijacija febrilnosti kod novorođenčeta infekcija, postoje i drugi uzroci. Zadatak pedijatra u toku postavljanja dijagnoze je da utvrdi o kom uzroku se radi. Tri su najčešća: pretopljavanje, dehidracija i infekcija. Preostala dva uzroka su vrlo retka i o njima se razmišlja tek kada se isključe prethodni, najčešći.

1. Pretopljavanje
Do pretopljavanja bebe može da dođe na više načina. Ako dete ima pretoplu odeću, to može da bude jedan od razloga povišene telesne temperature. Ipak, ako se roditelji drže pravila da se temperatura meri 20-30 minuta od raspovijanja, onda će se sigurno izbeći takva greška u merenju. Osim toga, i povišena temperatura spoljne sredine može da bude razlog pretopljavanja – kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Leti je razlog visoka spoljna temperatura, koju je ponekad nemoguće izbeći, a zimi su to različite vrste grejnih tela koje se ne nalaze na propisanoj udaljenosti od novorođenčeta.

Bez obzira o kom načinu pretopljavanja se radi – ako se beba ostavi u peleni, u sobi sa normalnom temperaturom vazduha, a ponovo merena temperatura nakon 30 minuta ima normalne vrednosti, vrlo je verovatno da je došlo do pretopljavanja. Ako se povišena temperatura ne javlja u narednim satima i danima, definitivno je u pitanju pretopljavanje. Karakteristično je da se kod bebe sve vreme ne uočavaju drugi znaci bolesti (odbijanje obroka, povraćanje, mlitavost, pospanost)..

2. Dehidracija
Smanjen unos tečnosti, pre svega mleka, kod novorođenčeta može da izazove febrilnost. Visoka spoljna temperatura može da bude doprinoseći faktor za brži gubitak tečnosti iz organizma, što je vrlo često teško primetiti u kućnim uslovima. Potrebe organizma novorođenčeta za tečnošću mogu u takvoj situaciji da porastu i nekoliko puta. Nakon rehidracije – oralne ili intravenske, kod deteta se više ne javlja febrilnost. Drugi, ranije pomenuti znaci bolesti, mogu da budu prisutni kod dehidracije, tako da uzrok ove febrilnosti može da se utvrdi samo u bolničkim uslovima.

3. Infekcija
Protokolarni medicinski stav je da svako febrilno novorođenče ima infekciju, dok se praćenjem i analizama ne dokaže suprotno. Pošto za pouzdano isključenje infekcije treba nekoliko dana, uz analize koje mogu da se obave samo u bolničkim uslovima, gotovo sva febrilna novorođenčad se hospitalizuje.. U periodu obavljanja analiza, do potvrde ili isključenja infekcije, primenjuje se inicijalna antibiotska terapija. Drugi znaci bolesti su obavezno prisutni kod razvijene infekcije, ali ako se infekcija tek razvija, onda mogu da budu odsutni.

4. Hipertireoza
Ovo je redak razlog febrilnosti novorođenčeta. Najčešće majka ima poremećaj funkcije tireoidne žlezde, kada posredstvom njenih antitela – koja su preko posteljice prešla u krvotok deteta, dolazi do stimulacije tireoidne žlezde. Stanje je prolazno, ali su ponekad, osim smanjenja telesne temperature deteta, potrebne i druge terapijske mere.

5. Disfunkcija centralnog nervnog sistema
Radi se o, takođe, vrlo retkom uzroku febrilnosti novorođenčeta. Izolovano, ili zbog drugog oboljenja, poremećena je funkcija centra za termoregulaciju. Ova vrsta febrilnosti može da bude vrlo ozbiljna, jer je ponekad gotovo nemoguće normalizovati telesnu temperaturu.

Postupak od kuće do ambulante
Izmerena povišena telesna temperatura kod novorođenčeta zahteva da se istog dana obavi pregled (najviše jedan do dva sata posle merenja). Ako nema drugih znakova bolesti osim febrilnosti, ne radi se o previše hitnom stanju, zbog čega treba isključiti preveliku žurbu, a pogotovo paniku. Dok se ne krene ka ambulanti, ako je rektalna temperatura preko 38,8 stepeni, bebu treba svući do pelene, kako bi se delimično rashladila. Prilikom oblačenja za ambulantni pregled, treba voditi računa o spoljnoj temperaturi. Ako se radi o vrelim letnjim danima, dovoljna je samo pelena – kada se koristi nosiljka. Pri nižim spoljnim temperaturama, treba proceniti koliko obući bebu. Možda bi najbolji savet bio da se beba koja ima visoku temperaturu uvek obuče nešto manje nego što bi bila obučena da je zdrava – pri datoj spoljnoj temperaturi..

Kada je reč o lekovima za snižavanje temperature (antipiretici), ne bi ih trebalo davati dok se ne obavi pregled, jer bi tada pre svega trebalo da se potvrdi da li je telesna temperatura povišena.

Uzimajući u obzir sve što je navedeno u vezi povišene telesne temperature kod novorođenčeta – nemojte se iznenaditi, ali ni previše zabrinuti ukoliko vam pedijatar kaže kako vaša beba treba da ostane u bolnici, radi sprovođenja analiza i eventualnog lečenja..

Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Kada oblačite bebu za krevet, imajte na umu da je vašem mališanu isto kao i vama. Nemojte bebu noću pretopljavati, jer će se oznojati i kada se otkrije brže odaje toplotu zbog čega je u riziku da se preterano rashladi, a zatim i prehladi.

Važno je da pidžama bude pamučna, a ne od sintetike, kako bi koža mogla nesmetano da diše.

Kapice za spavanje
Pamučne kapice se bebama stavljaju odmah po rođenju jer su bebe navikle na toplo okruženje u maminom stomaku. Kada beba izađe iz porodilišta, ona ne mora da nosi kapicu.

 

Ako beba zaspi noseći kapicu, može se brzo pregrejati. Zato je važno da tokom spavanja bebina glava bude otkrivena kako se ne bi previše zagrejala. Kapica za glavu sa trakicama za vezivanje u krevetu nije preporučljiva jer može predstavlja opasnost od gušenja.

Skinite bebi kapicu i kada uđete u neki zatvoreni ili topli prostor, poput automobila, da se ne bi pregrejala.

Temperatura bebinog tela
Dobar pokazatelj da li je bebi hladno su ruke i noge vaše bebe. Ako su hladni, a pogotovo ako dete kija ili drhti, hladno mu je. Tada je potrebno da mu obučete deblju pidžamu ili da jače zagrejete sobu u kojoj beba spava.

Sa druge strane ako primetite da je beba znojava i koža joj je topla, preterali ste sa utopljavanjem. Vlažnu bebinu odeću zamenite suvom i raskomotite bebu.

Sobna temperatura
Prijatna temperatura oko 18 do 20 stepeni je idealna za sobu u kojoj beba spava. Ako je soba vaše bebe isuviše topla, možete koristiti podni ventilator kako bi soba održala ugodnu temperaturu. Najsigurnije mesto za ventilator je na suprotnoj strani sobe, daleko od bebe.

Tokom hladnog vremena ako je potrebno da dodatno zagrejete bebinu spavaću sobu, nemojte mnogo pokrivati mališana. I obavezno stavite posudu sa vodom na radijator kako bi se vazduh dovoljno ovlažio.

Umotavanje bebe u pokrivač
Umotavanje bebe u pokrivač pomaže da se beba umiri i opusti pred spavanje, kao i da ostane u bezbednom položaju za spavanje - na leđima.

Ako odlučite da umotate bebu, najbolje je koristiti lagane pamučne ili muslinske prekrivače. Uverite se da pokrivač ne prelazi preko ramena vaše bebe ili pokriva glavu, uši ili bradu. Previsoko umotavanje može ometati disanje vašeg deteta i uzrokovati pregrejavanje.

Takođe proverite da li ima dovoljno mesta za vašu bebu da ispruži noge i da obloga nije previše stegnuta oko grudi i kukova. Previše stegnuto omotavanje bebinih nogu i grudi može dovesti do problema sa kukom i disanjem.

Bebe mogu biti umotane u pokrivač od rođenja dok ne počnu pokazivati znake da mogu da se prevrnu na stomak, obično do trećeg ili četvrtog meseca.
Vreće za spavanje za bebe
Ako vaše dete nemirno spava i redovno se otkriva, najbolje je da ga noću stavite u vreću za spavanje. Dobro je da imate zimsku i letnju (od frotira) vreću za spavanje.

Obratite pažnju da vreća bude dovoljno komotna i da bebi dozvoljava da se pokreće. Ne zaboravite da vreća greje bebu sa svih strana, pa je zato potrebno da smanjite temeraturu sobe i obučete bebi tanju pidžamu.

Dobra strana vreće za spavanje je što sprečava da se beba skotrlja na stomak tokom sna i pomaže da ona zadrži noge tako da se ne zaglave na rešetke kolevke.

Ako vaša beba treba dodatnu toplinu, možete je prekriti laganim ćebetom preko vreće za spavanje.

Proverite da li je beba sigurna u vreći za spavanje tako što joj je nemoguće da sklizne unutra i bude potpuno pokrivena. Preporuka je da koristite vreću za spavanje koja ima ugrađeni vrat i rukavice, ali nema kapuljaču.

Izvor: bebeac.com

Dermosens sprej

Rituali pred spavanje

Rituali pred spavanje

Zašto su važni rituali pred spavanje? Što pre se be...

Ishrana za vreme dojenja

Ishrana za vreme dojenja

Majčino mleko je savršena hrana za rast i razvoj bebe...

Ishrana dojilja

Ishrana dojilja

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođen...

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođenčetom

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođen…

Bez obzira kako to budete zamišljali, prvo iskustvo bi...

Zablude o ishrani dece

Zablude o ishrani dece

Mališani koji ne vole povrće neophodne minerale i vit...

Polazak u jaslice i vrtić - važna psihološka priprema

Polazak u jaslice i vrtić - važna psih…

Prvi dan je veliko uzbuđenje i poseban je i za decu i ...

Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Laktacija: Kako povećati količinu mlek…

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođ...

Prednost majčinog mleka

Prednost majčinog mleka

Svakodnevni rad na podizanju svesti roditelja koliko je...

Prerano sedenje je štetno za bebu!

Prerano sedenje je štetno za bebu!

Kada beba počinje na sedi? Sem toga što su roditelji...

Saveti za bezbedno kupanje

Saveti za bezbedno kupanje

Vreme kupanja je zabavno i specijalno vreme koje delite...

Pustite ih da hodaju bosa

Pustite ih da hodaju bosa

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje rodit...

Razvoj govora do godinu dana

Razvoj govora do godinu dana

Šta je govor? Govorni razvoj započinje od rođenja d...

7 saveta kako da disciplinujete dete uzrasta od dve do četiri godine

7 saveta kako da disciplinujete dete uzr…

  Kako mnogi stručnjaci smatraju, disciplina je post...

Dobro je da leže na stomaku

Dobro je da leže na stomaku

Taj položaj sprečava pojavu sindroma zaležane glave...

Istine i zablude: Davanje antibiotika deci sa virusnim infekcijama

Istine i zablude: Davanje antibiotika de…

Nedvosmisleno je jasno da antibiotici NE mogu izlečiti...

Kako da se igrate sa bebama?

Kako da se igrate sa bebama?

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne u...

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino mleko utiču na imunitet deteta?

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino m…

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno ...

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema sa ZnO, za osetljivu kožu pelenske regije

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema…

BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom je spec...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.