novembar 17, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Koliko god voleli naše male anđele, moramo biti iskreni da oni umeju ponekad da se pretvore u prave đavolčiće i to, obično, baš kada ne treba. Kako da to sprečimo?

Neki roditelji jednostavno nemaju autoritet nad svojom decom koja to i te kako znaju da iskoriste. Ono što je zajedničko svoj deci koja imaju napade besa jeste uzrast, odnosno deca su sklona javno da histerišu između druge i četvrte godine života. Na taj način oni samo ispoljavaju svoju volju i želje.

Ana Neto, doktorka pedijatrije i koordinatorka Dečijeg centra pri bolnici “Cuf Descobertas” iz Lisabona, otkriva kako da obuzdamo dete koje se na javnom mestu “bacaka”, plače i vrišti.

1. Razgovarajte sa detetom

“Pokušajte da mu na lep način kroz primer objasnite zašto to ne sme to da radi. Ako je dete već imalo napad besa na javnom mestu, najbolje je da ga unapred pripremite i objasnite mu zašto to ne sme da radi, kao i da to nije lepo”, kaže dr Ana Neto.

2. Pokažite mu ko je glavni

“Jasno i glasno definišite pravila, kao i šta će mu se desiti ako ih ne poštuje”, savetuje pedijatrica.

3. Ne popuštajte

“Jako je bitno da ne popuštate detetu, kao i da ne odstupate od utvrđenih pravila.”

Pročitajte i Sprečite napade plača tokom naporne dvojke

4. Ignorišite napad besa

“Ukoliko dete vidi da ste se potresli zbog toga što je ono počelo da se bacaka po podu, samo će još više početi to da radi. Jednostavno ga ignorišite i time mu nećete dati povoda da nastavi, jer dete ovakvim ponašanjem želi da privuče vašu pažnju”, objašnjava dr Ana.

5. Pohvalite dete ako se lepo ponašalo

“Ukoliko pri izlasku niste imali problema sa detetom, onda ga obavezno pohvalite za dobro vladanje”, poručuje doktorka.

Kada beba počne da plače na javnom mestu roditelji, umesto da je smire, često počinju da histerišu, uznemire se zbog pogleda i reakcije ljudi i samo otežavaju situaciju

Kada beba počne da plače na javnom mestu, roditelji se odmah uspaniče, detetu dodatno prenose negativnu energiju i ono postaje još razdraženije - tvrdi pedijatar dr Majkl Kon. On je analizirao ponašanje mama u gradskom prevozu i u restoranima, koje su na plač mališana reagovale histerijom.

- Umesto da roditelji smire svoju bebu, oni počinju da histerišu, uznemire se zbog pogleda i reakcije ljudi u okruženju i samo otežaju situaciju - kaže Kon. - To se dešava zato što ih je sramota, što je potpuno pogrešno. Savetujem majkama da se usredsrede na svoju decu, a ne na okolinu, tako će bebe osetiti mir i pozitivnu energiju, pa će se brzo smiriti.

Izvor. novosti.rs

Kada dete histerično plače i nešto zahteva, treba mu reći upravo ono što želi da čuje, savetuje američki pedijatar, doktor Harvi Karp, autor knjige "Najsrećnije dete"

Kada dete histerično plače i nešto zahteva, treba mu reći upravo ono što želi da čuje, savetuje američki pedijatar, doktor Harvi Karp, autor knjige "Najsrećnije dete". Cilj nije da mu popustite, već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas razume.

- Ponavljajte reči koje dete koristi koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja i reflektujući njegova osećanja u tonu glasa i izrazu lica - kaže doktor.

Ako mališan dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, počeće da vrišti "Hoću! Hoću! Hoću lizu!". A vi onda ponovite te iste reči umirujućim tonom glasa: "Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada." Uplakano i histerično dete će u roku od nekoliko sekundi da se smiri i upitno pogleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Tek tada će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje zašto ne može u tom momentu da dobije ono što želi.

Iako vam takav pristup deluje čudno, on predstavlja verziju dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima.

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano ponašanje su epizode sa kojima se svaki roditelj deteta od jedne do tri godine ponekad sretne. Roditelji različito reaguju na takvo ponašanje, od ignorisanja deteta do momentalnog udovoljavanja svakom zahtevu. Bez obzira gde se nalazite u momentu kada dete napadom besa reaguje na neku zabranu, teško je ostati miran i reagovati na pravi način. Ne samo da osećate da svi koji prisustvuju toj sceni ocenjuju i sude vaše roditeljske sposobnosti, već je ovakva situacija veoma stresna kako za roditelje, tako i za dete.

U periodu od jedne do tri godine deca prolaze kroz veoma brz psihofizički razvoj. To je period kada se usvajaju brojne motorne veštine, dete uči jezik i usvaja načine za rešavanje problema, pa nimalo ne čudi da brzina kojom se ove promene dešavaju i eksplozivan razvoj zbunjuju dečiji um. Upravo taj brzi razvoj i jeste razlog za frustracije koje ponekad završe pravim napadima besa.

Iako fizički već podsećaju na male ljude, dečiji um je u ovoj fazi još uvek u razvoju, pokreću ga emotivne, instinktivne, primarne reakcije. Kako američki pedijatar, doktor Karp objašnjava, reakcija u besu je zasnovana na primarnim instiktima, ponašanju koje nam je urođeno, čak i kod odraslih čije ponašanje obično regulišu društvena pravila. Ovo je još izraženije kod dece koja još nemaju usvojene šeme prihvatljivog ponašanja, a suočavaju se sa brojnim novim iskustvima.

Metoda doktora Karpa

Čuveni američki pedijatar, doktor Karp, čija je knjiga „Najsrećnija beba“ postala gotovo neizostavna na policama porodica koje čekaju bebu ili su je tek dobile, u svojoj novoj knjizi „Najsrećnije dete“ se bavi između ostalog, upravo problemom napada besa kod dece.

Ovaj stručnjak savetuje roditeljima da detetu koje plače, vrišti i histerično zahetva nešto ne pristupaju na racionalan, praktičan način, jer ono to tada ne može da prihvati. Umesto toga, savet doktora Karpa je da se detetu kaže upravo ono što želi da čuje. To podrazumeva da se mentalno i fizički spustite na nivo deteta kada je uznemireno. Cilj nije da popustite i date detetu sve što traži već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas ono razume:

ponavljajući reči koje dete koristi
koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja
reflektujući detetova osećanja u tonu glasa i izrazu lica.
Na primer, u situaciji kada vaše dete dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, dete će početi da vrišti “Hoću! Hoću! Hoću lizu!”. Ako pokušate, kao odgovoran i smiren roditelj da blagim i ljubaznim glasom odgovorite mališanu “Zlato, ne možeš da dobiješ lizalicu sada jer još nisi jeo. Pokvarićeš ručak.”, takav odgovor će sasvim sigurno samo pogoršati stvar.

Ovo jeste logičan, razuman odgovor roditelja koji voli svoje dete, ali za dete tog uzrasta je nešto što će ga samo razbesniti, objašnjava doktor Karp. Ono tada smatra da mora da ponavlja svoj stav sve glasnije i histeričnije kako biste ga čuli i razumeli. Umesto toga, ovaj pedijatar savetuje da ponovite reči koje vaše dete vrišti i to umirujućim tonom glasa: „Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada.“

Možda vam takav pristup deluje čudno, ali ovakav odgovor je, u stvari, samo verzija već dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima. Cilj naravno, nije samo da ponavljate reči, već da osobi sa kojom razgovarate bude jasno da ste razumeli na šta se ona žali. Kada razgovarate sa odraslom osobom koja je uznemirena i besna njoj biste rekli: “Razumem. Razumem. Shvatam te. Stvarno mi je žao. Žao mi je.“ Van konteksta ovakav odgovor zvuči nepovezano i besmisleno, a ipak osoba kojoj to govorite može da se smiri i prestane sa histerijom. Sasvim je slična i reakcija dece.

Doktor Karp je i praktično demonstrirao ovaj metod i pokazao kako se uplakano i histerično dete u roku od nekoliko sekundi kada dobije takav odgovor smiruje i upitno gleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Kada to postignete i prevaziđete napad besa, možete detetu koje se smirilo da objasnite razloge zašto ste mu rekli ne, da ga utešite i ponudite mu neko drugo rešenje, već u zavisnosti od situacije. Tek smireno dete će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje.

Ukoliko se intenzivni napadi besa javljaju veoma često, mogu da budu i znak nekih zdravstvenih problema, pa se ukoliko to primetite ipak posavetujte sa pedijatrom.

 

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano ponašanje su epizode sa kojima se svaki roditelj deteta od jedne do tri godine ponekad sretne. Roditelji različito reaguju na takvo ponašanje, od ignorisanja deteta do momentalnog udovoljavanja svakom zahtevu. Bez obzira gde se nalazite u momentu kada dete napadom besa reaguje na neku zabranu, teško je ostati miran i reagovati na pravi način. Ne samo da osećate da svi koji prisustvuju toj sceni ocenjuju i sude vaše roditeljske sposobnosti, već je ovakva situacija veoma stresna kako za roditelje, tako i za dete.

U periodu od jedne do tri godine deca prolaze kroz veoma brz psihofizički razvoj. To je period kada se usvajaju brojne motorne veštine, dete uči jezik i usvaja načine za rešavanje problema, pa nimalo ne čudi da brzina kojom se ove promene dešavaju i eksplozivan razvoj zbunjuju dečiji um. Upravo taj brzi razvoj i jeste razlog za frustracije koje ponekad završe pravim napadima besa.

Iako fizički već podsećaju na male ljude, dečiji um je u ovoj fazi još uvek u razvoju, pokreću ga emotivne, instinktivne, primarne reakcije. Kako američki pedijatar, doktor Karp objašnjava, reakcija u besu je zasnovana na primarnim instiktima, ponašanju koje nam je urođeno, čak i kod odraslih čije ponašanje obično regulišu društvena pravila. Ovo je još izraženije kod dece koja još nemaju usvojene šeme prihvatljivog ponašanja, a suočavaju se sa brojnim novim iskustvima.

Metoda doktora Karpa

Čuveni američki pedijatar, doktor Karp, čija je knjiga „Najsrećnija beba“ postala gotovo neizostavna na policama porodica koje čekaju bebu ili su je tek dobile, u svojoj novoj knjizi „Najsrećnije dete“ se bavi između ostalog, upravo problemom napada besa kod dece.

Ovaj stručnjak savetuje roditeljima da detetu koje plače, vrišti i histerično zahetva nešto ne pristupaju na racionalan, praktičan način, jer ono to tada ne može da prihvati. Umesto toga, savet doktora Karpa je da se detetu kaže upravo ono što želi da čuje. To podrazumeva da se mentalno i fizički spustite na nivo deteta kada je uznemireno.

Cilj nije da popustite i date detetu sve što traži već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas ono razume:

ponavljajući reči koje dete koristi
koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja
reflektujući detetova osećanja u tonu glasa i izrazu lica.

Na primer, u situaciji kada vaše dete dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, dete će početi da vrišti "Hoću! Hoću! Hoću lizu!". Ako pokušate, kao odgovoran i smiren roditelj da blagim i ljubaznim glasom odgovorite mališanu "Zlato, ne možeš da dobiješ lizalicu sada jer još nisi jeo. Pokvarićeš ručak.", takav odgovor će sasvim sigurno samo pogoršati stvar.

Ovo jeste logičan, razuman odgovor roditelja koji voli svoje dete, ali za dete tog uzrasta je nešto što će ga samo razbesniti, objašnjava doktor Karp. Ono tada smatra da mora da ponavlja svoj stav sve glasnije i histeričnije kako biste ga čuli i razumeli. Umesto toga, ovaj pedijatar savetuje da ponovite reči koje vaše dete vrišti i to umirujućim tonom glasa: „Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada.“

Možda vam takav pristup deluje čudno, ali ovakav odgovor je, u stvari, samo verzija već dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima. Cilj naravno, nije samo da ponavljate reči, već da osobi sa kojom razgovarate bude jasno da ste razumeli na šta se ona žali. Kada razgovarate sa odraslom osobom koja je uznemirena i besna njoj biste rekli: "Razumem. Razumem. Shvatam te. Stvarno mi je žao. Žao mi je.“ Van konteksta ovakav odgovor zvuči nepovezano i besmisleno, a ipak osoba kojoj to govorite može da se smiri i prestane sa histerijom. Sasvim je slična i reakcija dece.

Doktor Karp je i praktično demonstrirao ovaj metod i pokazao kako se uplakano i histerično dete u roku od nekoliko sekundi kada dobije takav odgovor smiruje i upitno gleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Kada to postignete i prevaziđete napad besa, možete detetu koje se smirilo da objasnite razloge zašto ste mu rekli ne, da ga utešite i ponudite mu neko drugo rešenje, već u zavisnosti od situacije. Tek smireno dete će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje.

Ukoliko se intenzivni napadi besa javljaju veoma često, mogu da budu i znak nekih zdravstvenih problema, pa se ukoliko to primetite ipak posavetujte sa pedijatrom.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Dermosens sprej

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako se leči?

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako s…

Ovaj “set” pitanja je posvećen jednom veoma često...

Krvarenje iz nosa

Krvarenje iz nosa

Zbog čega deci curi krv iz nosa? Obično se roditelji...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

Ne kupajte bebu svaki dan

Ne kupajte bebu svaki dan

Dr Ari Braun iz Američke akademije pedijatara kaže da...

Deca progovaraju sve kasnije i to na izmišljenom jeziku

Deca progovaraju sve kasnije i to na izm…

Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći b...

Roditeljski autoritet: Kako se stiče, a kako čuva

Roditeljski autoritet: Kako se stiče, a…

Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je u tome ...

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnjavanje utiče na nivo inteligencije

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnja…

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih...

10 modernih imena za devojčice koja imaju prelepo značenje

10 modernih imena za devojčice koja ima…

Nevažno da li ste pobornik tradicionalnih ili savremen...

Pas, mačka i – beba

Pas, mačka i – beba

Jula 2012. godine, u časopisu Pediatrics, objavljen je...

Kako se pravilno tretira temenjača kod beba?

Kako se pravilno tretira temenjača kod …

Ako primetite da vaša beba ima žućkasti, masni i lju...

Dojenje i najčešći problemi prilikom dojenja

Dojenje i najčešći problemi prilikom …

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko...

Ešerihija koli

Ešerihija koli

Ešerihija koli (Escherichia coli – E.coli) je bakter...

Seks tokom trudnoće

Seks tokom trudnoće

Da biste uživali u seksu važno je znati da vođenje l...

Šta trudnica jede, dete voli

Šta trudnica jede, dete voli

Profesor Piter Heper sa Univerziteta u Belfastu zaklju...

Hiperaktivno dete

Hiperaktivno dete

Normalno je da su deca nemirna, da skaču, trče i da s...

Zašto su mališani hiperaktivni?

Zašto su mališani hiperaktivni?

Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivno...

Ishrana trudnica: 5 jednostavnih načina da vaši obroci budu zdraviji

Ishrana trudnica: 5 jednostavnih načina…

Tokom trudnoće veoma je važno da vodite računa o ish...

Da li i koliko unos vode i drugih tečnosti utiče na količinu mleka?

Da li i koliko unos vode i drugih tečno…

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako če...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.