oktobar 16, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Kada kod logopeda?

decembar 19, 2018

Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj

AKO ste do druge godine primetili da vaš mališan kasni u razvoju govora, ali se nadate da će se sve, kako se to često misli, promeniti do polaska u predškolsko, možda bi trebalo da ga, ipak, odvedete do logopeda. Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj.

Stručnjaci preporučuju da ga odvedete kod logopeda ukoliko je dete rođeno pod određenim rizikom (ima genetske predispozicije za poremećaj u govoru, desila mu se produžena žutica, hipertonija ili hipotonija) i ako primetite sledeće stvari:

* do godinu i po ne može da identifikuje ni nekoliko osnovnih predmeta niti se odaziva na ime

* do druge godine ne razume jednostavne verbalne zahteve

* do treće godine mu je govor vrlo teško razumljiv

* nije savladao najveći broj glasova maternjeg jezika do četvrte godine

* između druge i pete godine se javlja mucanje

Izvor: novosti.rs

Rotacizam ili poremećaj izgovora glasa R lako se uočava i prepoznaje.

Glas R u odnosu na ostale glasove zahteva dobru pokretljivost jezika i koordinisane pokrete jezičkih mišića. Glas R je zvučan i specifična mu je vibracija prednjeg dela jezika. Zbog svoje specifičnosti u izgovoru i kasnije se formira kod dece do pete godine jer zahteva dobru fiziološku zrelost deteta.

Nepravilna artikulacija glasa R može da bude po tipu:

Omisije kada izostaje glas R ,a javlja se kod dece do 3 godine
Supstitucija zamena) glasa R sa glasovima J, L, W
Distorzija (oštećenje ) glasa R
Distorzija može biti:

Bilabijano (umesto vrha jezika vibrira usna)
Grleno R (podseća na H)
Francusko R
Uzroci poremećaja glasa R mogu biti :

Organski uzroci kratak jezik,kratak frenulum(podjezična resica),visoko tvrdo nepce, rascep nepca ili neurološke smetnje (hipotonija ili hipertonija jezika)
Funkcionalni : zakasneo govorno-jezički razvoj
Kada treba početi sa vežbama glasa R

Od velikog je značaja sistematski pregled dece sa četiri godine gde je uključen i logoped. Dijagnostičkim testovima se proverava govorno jezički status četvorogodišnjaka. Logoped procenjuje zrelost deteta i mogućnost korekcije supstituisanih i distorzovanih glasova za taj uzrast. Govorno –jezički razvoj treba da bude ispravan od 5-5,5 godina. Početne vežbe kreću od vežbi oralne praksije jezika, špatulom ili vibrafonom. Važno je pravilno postaviti jezik radi dobre vibracije i bolje razvijenosti fonemskog sluha. Kada se vežba glas R nikada ne treba počinjati sa rečima gde je R u inicijalnom položaju već se uvek kreće od suglasničke skupine (tž,tč,tš,tr,dr). Većina roditelja greši i počinje sa R na početku reči (npr. riba ribi grize rep). To je veoma pogrešno jer dete od napinjanja može da formira grleno R i tada je korekcija mnogo teža.Vežbe uvek počinjemo sa rečima kombinacije sa klasterima trč, trž,  (npr.trčanje,trči,drži,država…) zatim , ploziva i glasa R (trag, trava, drug, drugi….), nastavljamo rečima gde su ovi glasovi u sredini itd. Kada dete ovlada pravilnom artikulacijom glasa R ide se na diskriminaciju sa glasovima L, LJ, J ..

Saveti roditeljima

Ako dete im problem sa artikulacijom glasa R ili nekih drugih glasova potrebno je potražiti pomoć logopeda. Glas R je među poslednjim glasovima koji se koriguje upravo zbog svoje složenosti. Loš izgovor je i loša navika i ukoliko se ne krene na vreme sa korekcijom teže se ispravlja i duže traje tretman. Iskustva iz prakse nam govore da je potrebna dobra saradnja logopeda i roditelja, a rad roditelja je značajan upravo zbog lakšeg i bržeg uspeha u korekciji.

Da bi dete moglo pravilno da izgovara sve glasove važno je da bude stimulisano kroz razne vezbe mišiča lica, jezika i usana. Potrebno je da roditelji stimulišu dete kroz razne voklane igre,pesmice, reči i rečenice.

Radmila Čvorović, diplomirani logoped

Šta je mucanje?

Po definiciji mucanje je govorni poremećaj, a ispoljava se u isprekidanosti i nepravilnosti govornog procesa, usled grčeva organa za artikulaciju,fonaciju i disanje. Ovi prekidi dok dete govori mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja muca radi dok pokušava da govori.

Kada se javlja mucanje?

Mucanje se javlja najčešće u uzrastu između druge i šeste godine života. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Dobra stvar je što mališani prerastu mucanje, a vroj onih koji nastave da mucaju i kasnije u odraslom dobu je oko jedan odsto. Ukoliko vaše dete muca, ne očajavajte jer mnoge slavne ličnosti su izgradile odličnu karijeru, a mucale su. Na ovom spisku su Vinston Čerčil, Merilin Monro, Džejms Erl Džons, Brus Vilis i Džimi Stjuart.

Koji tipovi mucanja postoje?

Fiziološko mucanje – Nema tog deteta koje nije prošlo kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put govora i traje od 20 do 40 dana. Naime, između druge i četvrte godine života dete bi trebalo savlada oko 2.500 gramatičkih oblika. U ovom period dok uči nove pojmove, sasvim je normalna stvar da dete zapliće jezikom dopk pokušava da izgovori neku malo složeniju reč. Kada su roditelji preambiciozni, dete počinje da muca iz straha. Taj strah se javlja zbog treme, pa dete počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije mucanje. Svako skretanje pažnje na sam način dečijeg govora ometa spontane jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.

Primarno mucanje – kod ove vrste mucanja mališan ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Tada se kod deteta obično uočava napetost, ali dete ipak nije svesno da ima problem sa govorom. Kod prelaska između primarnog i sekundarnog mucanja dolazi do tranzijentnog mucanja. Ovo mucanje ima dve karakteristike: učestalo i naporno mucanje, pritisak mišića je povećan, trajanje grča je produženo i dete postaje svesno svojih govornih poteškoća.

Sekundarno mucanje - Ovaj oblik mucanja se javlja kada je priisutna opšta mišićna napetost celog tela,a posebno govornih organa. Tada dete obično strahuje od govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca. U ovom period se javljaju i tikovi i odbrambeni pokreti, mucanje ima povratno dejstvo na psihu deteta i može znatno uticati na razvoj ponašanja i problema u učenju.

Traumatsko mucanje - Kod dece se ovao mucanje javlja iznenada i naglo. Može se javiti u svakom uzrastu, ali pre svega između prve godine i u pubertetu. Ono je naglo, iznenadno, oštro. Uzrok ovog mucanja je uvek neka za dete traumatična situacija.

Zašto neka deca mucaju?

Kada je reč o mucanju, razloga ima nekoliko. Ipak, da bi došlo do mucanja u tome učestvuje bar tri faktora. Biološka sklonost ka mucanju, nasleđena ili urođena, traumatska situacija kao neposredni povod i psihološki unutrašnji i spoljni činioci. Svako dete ima svoj svoj set faktora koji može da doprinese mucanju.

Kako se leči mucanje?

Mucanje se leči isključivo vežbanjem. Vežbama disanja i opuštanja. Postoji i nekoliko metoda vežbanja, a to su Švarcova metoda, Brajovićeva metoda i Frejzerova metoda. Ove metode se vežbaju isključivo kod logopeda.

Kako možete da pomognete detetu?

Ukoliko vaše dete muca, nemojte ga grditi ili ismevati. Podržavajte ga da govori, a ne podstičite druge da govore umesto njega. Posvetite detetu dovoljno vremena, odvojte svakog dana nekoliko sati kada ćete provoditi vreme samo sa svojim detetom. U tom period mu pričajte priče, doživljaje iz vašeg detinjstva, planove. Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je uspešno. Ne svađajte se pre detetom i smanjite stresne situacije u porodici. Ne krivite sebe ni svoje dete zbog mucanja. Imajte strpljenja dok dete govori. Pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao.

Aktivnosti koje vam predstavljamo su korisne za usvajanje i imenovanje oblika i boja, uočavanje deo/celina, vizuelno pretraživanje, vizuelnu percepciju, finu motoriku, usmeravanje i održavanje pažnje, prebrojavanje, usvajanje pojma količine.

Za prvu aktivnost vam je potreban veliki papir na kome ćete nacrtati pet vazni u kojima će biti po četiri cveta čija sredina ima određeni oblik. U jednoj vazni neka bude jedan oblik sa četiri cveta različite boje. Papire u boji isecite u različitim oblicima koji se uklapaju sa sredinom cveta. Dete ima zadatak da uzme jedan po jedan oblik i stavi na odgovarajuće mesto.

Za drugu aktivnost vam je, takođe, potreban veliki papir. Na velikom papiru nacrtajte nekoliko cvetova čija je sredina različitog oblika. Zatim nacrtajte pčelice u oblicima koji odgovaraju oblicima na cvetovima (npr. cvetu na kome je trougao potrebna je pčelica u obliku trougla). Detetov zadatak je da poređa pčelice na odgovarajuće cvetove. Pre nego što stavi pčelicu na odgovarajući cvet, dete treba da izimitira u vazduhu pčelicin let u obliku u kom je ona.

Obe aktivnosti su, pored zabave, veoma korisne.

Izvor: yumama.com

GOTOVO da nema deteta koje nije prošlo kroz fazu ponavljanja reči i zamuckivanja. Ali to nikako ne znači da dete ima problem mucanja, već je obično u pitanju prolazna pojava, koju logopedi zovu disfluentnost.

– Kod gotovo 80 odsto dece tokom govorno-jezičkog razvoja dolazi do disfluentnosti – kaže Budimirka Simić Kužić, logoped Zavoda za psihofiziološke poremećaje i patologiju govora „Dr Cvetko Brajović“.

– Ako dete dok govori ponavlja kompletne reči, ili imate imate utisak da je zastalo pa ne može da se seti neke reči, kada ponavlja reči nevezano za emocionalno stanje i emocije, i ako se to javlja kao povremeni, prolazni problem, onda se najverovatnije radi o disfluentnosti.

Do ove faze u razvoju govora dolazi naročito ako je dete u roku od nekoliko nedelja naučilo dosta novih veština, ili novih reči. S druge strane, ako dete ponavlja prve glasove, ili prve slogove reči, ako pokušava, pa odustaje od govora, ako su smetnje intenzivnije kada je srećno, i vidi se povezanost smetnji u govoru sa emocijama, bilo pozitivnim bilo negativnim, onda se sumnja na mucanje.

– Čim se jave prva ponavljanja reči ili zamuckivanje, treba otići kod logopeda i to onog koji se ciljano bavi mucanjem i uraditi diferencijalnu dijagnostiku kako bi se utvrdilo da li se radi o mucanju, ili prolaznoj fazi u razvoju govora – upozorava Budimirka Simić Kužić.

 

Kako sprečiti nastanak 'modernih' razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.

Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.

"Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest", kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".

1. Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.

"Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština", ukazuje doktorka Vukićević.

Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

2. Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.

"Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala", savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

3. Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.

"Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba", kaže Bojana Vulić, logoped.

Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.

"Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika", stiče Vulićeva.

Izvor: yumama.com

Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika

LOGOPEDSKE ordinacije prepune su dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Drugi problem su deca koja su progovorila na izmišljenom jeziku, nekoj mešavini engleskog i srpskog. To je posledica preterane upotrebe tehnologije i nekomunikacije sa decom, što kasnije može da utiče na sposobnost čitanja i pisanja čak i tokom celog školovanja, upozoravaju logopedi i psihijatri.


Normalan jezički razvoj podrazumevada da dete koje je napunilo godinu dana polako počinje da "brblja", imitira zvukove ili već koristi jednostavne reči. Do 18. meseca, već bi trebalo da postoje i kratke, jednostavne fraze.

- Sve češće roditelji dolaze na prvi logopedski pregled sa dvogodišnjacima koji znaju svega pet ili deset reči., svoje potrebe izražavaju upiranjem prsta i nisu razvila rečenicu. Tada roditelji primete da se njihovo dete razlikuje od svojih vršnjaka. Umesto da im svakodnevno čitaju, zajedno gledaju slikovnice imenujući predmete i životinje, imitirajući zvukove, roditelji sve češće ostavljaju decu ispred televizora ili računara. Deca mnogo toga ne znaju, jer ih niko tome nije naučio - objašnjava, za "Novosti", logoped Jelena Ivanović iz Doma zdravlja "Dr Đorđe Kovačević" Lazarevac.

Umesto učenja reči, pojmova i zvukova, kroz pesmu ili čitanje priča, roditelji sve češće deci od godinu ili dve, dopuštaju da većinu vremena provode ispred televizora i računara. Posledica preterane upotrebe tehnologije u ranom uzrastu su poremećaji u razvoju govora, o čemu svedoče pune ordinacije dece koja su prve reči progovorila na nekom svom, izmišljenom jeziku.

TEPANjE I "ČITANjE MISLI"
RAZLOG za to koji takođe doprinosi nepravilnom razvoju govora kod dece, jeste takozvano bebeće tepanje i nepravilno izgovaranje reči kada se obraćamo malom detetu. "Linija manjeg otpora" i dopuštanje detetu da dobije na šta pokaže prstom, takođe nije dobro rešenje. - Kada dete dobije sve na šta pokaže prstom, niko ne traži od njega da izgovori reč i bukvalno mu se "čitaju misli", to može da smanji potrebu deteta da komunicira sa okolinom - kaže Jelena Ivanović.

- Često se dešava da dete ne progovori razumljivo i razgovetno, već kombinuje reči sklopljene od maternjeg i engleskog jezika. To se dešava jer dete nije dovoljno zrelo da napravi razliku između stranog i maternjeg jezika, pa uči pogrešno. Ono praktično ne zna nijedan jezik i taj problem je potrebno shvatiti izuzetno ozbiljno.

Isto misli i doktorka Olivera Aleksić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

- Ekran je često interesantniji, bučniji, brži i veseliji od stvarnih događanja. Zbog toga se mala deca navikavaju da ćute i da sve što žele dobiju pokretima prstiju. Ukoliko nema nikakvu stimulaciju da priča, da ponavlja reči, imitira zvuke, to može stvoriti problem u daljoj komunikaciji - objašnjava dr Aleksić.

Ukoliko dete nije progovorilo do svoje druge godine, potrebno ga je odvesti kod logopeda koji će utvrditi da li postoji potreba za tretmanom. Treća godina je granica do koje dete treba odvesti stručnjaku, kako ne bi nastale dugoročne posledice u jezičkom razvoju.

- Najpre se utvrđuje da li dete kasni u razvoju govora i jezika i sprovodi se testiranje kojim se utvrđuje zbog čega dete ima problem. Potrebno je sprovesti određene vežbe i razgovarati sa roditeljima kako da pravilno stimulišu dete da progovori u porodičnoj sredini, kako bi se problem rešio. Tretmani mogu da traju nekoliko meseci, ali u nekim slučajevima, potrebno je i nekoliko godina - kaže logoped Jelena Ivanović.

Ukoliko postoji dobar vaspitni obrazac i jezička stimulacija, a progovaranje kasni, ne treba zaboraviti da je svako dete "svet za sebe", zbog čega je nekima potrebno malo više vremena. U tom slučaju, najvažnije je isključiti fizičke prepreke, kao što je oštećen sluh ili vid, ali i izvršiti procenu intelektualnih sposobnosti.

- Ankiloglosija ili "sapet jezik" je urođeni problem, zbog kojeg dete može da kasni sa govorom. Rešava se vrlo jednostavnom stomatološkom intervencijom, nakon čega dete može normalno da razvija svoj govor.

Izvor: novosti.rs

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su najčešće zablude u razvoju govora i kako roditelji mogu da pomognu detetu, otkriva logoped dr Nataša Čabarkapa.

Da li postoje razvojne norme pri progovaranju?
Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju istina je da postoje norme u razvoju: faza gukanja koja počinje između drugog i trećeg meseca, faza brbljanja od petog do šestog meseca, fazu slogovnog govora možemo očekivati oko devetog meseca kada dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, ba-ba) i gde se nazire začetak buduće reči. Oko dvanaestog meseca se
očekuje- pojava prve funkcionalne reči.

Funkcionalna (smislena) reč je ona reč koja se u trenutku izgovaranja odnosi na osobu koja je pored deteta.

Kako uočiti eventualne probleme u razvoju govora?
- U prvih 12 meseci majka je ta osoba koja provodi najviše vremena sa bebom (doji je, presvlači, igra se sa njom, kupa je). Takođe, u prvih godinu dana beba ide na redovne kontrole kod pedijatra koji je druga karika, pored majke, u prepoznavanju problema kod deteta.

Šta bi sve trebalo pratiti u prvoj godini deteta?
-Rani psihomotorni razvoj podrazumeva: da li beba puzi, da li pokušava da se okrene, podigne glavicu, odigne na rukice, pokušava da se podigne na noge, kada počinje da sedi, kada prohoda. Kašnjenje bilo koje od ovih faza je znak kašnjenja u psihomotornom razvoju deteta.

Šta je to pokazni gest i zbog čega je on važan?
Kada govorimo o pokaznom gestu, za njega kažemo da je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Uobičajno se javljaju između 10. i 12. meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezani su za finu motoriku, vizuomotornu kordinaciju i vizuelnu pažnju.

Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest, neophodno je da se mišići šake diferenciraju tako da dete može voljno da pokreće, odnosno ispravi kažiprst ili pokazni gest. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega koristi reči da izrazi svoju potrebu.

Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Dete će prstom pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu, između ostalog, i izvršenje naloga, što je dobar znak razumevanja govora.

Kada detetu date nalog: pokaži gde je tvoje oko. Ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali razvijen i pokazni gest kojim će to sve pokazivati.

Koje su najčešće zablude u razvoju govora kod dece?
Zabluda je da će se govor razviti sam. Govor je razvoj i za njegov razvoj je potreban sagovornik, a to su roditelji i detetovo okruženje. Ukoliko nije dovoljno verbalno stimulisano dete neće progovoriti na vreme.

Takođe, postoji mnogo nedoumica u vezi sa odlaskom kod logopeda (često roditelji čuju da je "još rano" za to). Međutim, poslednji trenutak je 18. mesec jer postoje govorno-jezičke norme koje prate razvoj deteta. Izostanak bilo koje faze je kašnjenje u detetovom govornom razvoju.

Zabluda je kada roditelji postavljaju sami dijagnozu svom detetu, pa kažu malo je, ima vremena, tvrdo je na jeziku i ja sam kao mali kasnije progovorio itd. Dragi roditelji, ne postoji čarobni štapić za razvoj govora. Govor se razvija učenjem, usvajanjem i razumevanjem.

Kada govorimo šta radi logoped, mnogi misle da on radi samo na korekciji glasova. To nije tačno. Logoped je stručnjak koji procenjuje razvoj govora i jezika, dijagnostikuje poremećaje, pravi metodološki strukturisan logopedski tretman i pristup detetu, a u cilju rešavanja problema koje dete ima.

Kako roditelji mogu da potpomognu razvoj govora kod deteta?
Kada govorimo o upotrebi moderne tehnologije i gledanju stranih crtanih filmova, zabluda je da će se govor razviti pored njih. Uslovi za razvoj govora ne nalaze se samo u samom detetu već i u govornoj i emocionalnoj klimi, tj. porodici gde dete živi i u podsticaju koji dete dobija od njih i sredine u kojoj živi.

Šta to znači?

Roditelj i porodica moraju da obezbede komunikaciju i igru sa detetom. Dete sve uči imitacijiom, pa i govor. Model za imitaciju su mama, tata i ostali članovi porodice ili vaspitači u vrtiću.

Današnji brz tempo življenja i jurnjava za poslom je dovela do toga da roditelji nemaju dovoljno vremena za svoju decu i bavljenje njima. Pa još jedna od zabluda je da će dete imati bolji apetit uz TV ili telefon. Previše vizuelne stimulacije neće doprineti da dete razvije govor već samo opsednutost i hipnotisanost ekranom i slikom koja je na njemu.

Zabluda je da dete mora da ima puno igračaka. Naravno da ne. Deca se od malena uče vrednostima. Ukoliko im se na samom početku njihovog razvoja da mnogo u kasnijem periodu neće znati da razumeju kada im kažete nemam, nisam dobio platu, kupićemo drugi put. Isto tako, ukoliko im date puno igračaka one za njega neće imati značaj i brzo će se zasititi i prelaziti sa jedne na drugu tako da se igra neće razviti.

Jedno od pitanja koja roditelji često postavljaju je i "da li dete treba da jede pasiranu hranu do druge, treće ili četvrte godine? Detetu za razvoj oralne praksije, govora i glasova su potrebni zubi, pokretljivost jezika, gornje i donje vilice. Zato je potrebno da dete na vreme počne da žvaće i da koristi akt gutanja koji je, takođe, potreban za regulaciju salivacije.

Početak logopedskog tretmana znači kontinuitet i on se ne završava sa detetovim progovaranjem. Mnogi roditelji kada dete progovori prestaju sa tretmanima kod logopeda što je velika greška jer ukoliko prođe kritični period za razvoj i napredak to je nenadoknadivo.

Kada govorimo o izazovima u razvoju govora, jedan od njih je biti svestan da dete ima problem i obratiti se stručnjaku za pomoć. Izazov je odrastati, baviti se svojim detetom, biti strpljiv, čekati njegov napredak. Takođe, veliki izazov je i škola jer ukoliko ne rešite problem koji vaše dete ima i sa tim problemom uđe u školski sistem onda je problem mnogo veći i u nekim slučajevima nerešiv.

I na kraju, dragi roditelji, treba znati istinu o razvoju govora, ne živeti u zabludi da će se sam razviti i suočiti se sa svim izazovima u odrastanju i rešavanju problema koje dete ima.

Savet je vreme, strpljenje i zrelost. Vreme da dete progovori, strpljenje roditelja da istraju do kraja i zrelost deteta da govor dobije svoju funkcionalnost.

Izvor: yamama.com

Bol u uhu

Bol u uhu

Zašto bebe i decu boli uho? Bol u uhu je vrlo česta po...

Brat i sestra se najlepše vole

Brat i sestra se najlepše vole

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i...

Kako da vam dete bude uspešno

Kako da vam dete bude uspešno

Prvo, budite uzor svojoj deci. Bitno je i da roditelji ...

PREPOZNAJTE IH: Znaci da dete ne vidi dobro

PREPOZNAJTE IH: Znaci da dete ne vidi do…

Nije lako prepoznati da dete, naročito ako je malo, ima...

Ortopedski problemi

Ortopedski problemi

Kako vaše dete raste… tako ćete, možda, primetiti da se...

Greške neiskusnih roditelja: 7 stvari koje smo svi radili pre nego što smo shvatili da nema potrebe

Greške neiskusnih roditelja: 7 stvari ko…

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se ...

Osip posle temperature

Osip posle temperature

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je E...

Slike beba na Fejsbuku: Za ili protiv?

Slike beba na Fejsbuku: Za ili protiv?

Čak 75 odsto novopečenih roditelja objavljuju slike beb...

Pedijatri upozoravaju: Roditelji, sačekajte nekoliko godina s ovom vrstom 'ukrašavanja'

Pedijatri upozoravaju: Roditelji, sačeka…

Bušenje ušiju spada u hiruršku intervenciju, koju bi tr...

Da li i koliko unos vode i drugih tečnosti utiče na količinu mleka?

Da li i koliko unos vode i drugih tečnos…

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta...

Boja razotkriva mališane

Boja razotkriva mališane

Ali da li ste znali da boja koju deca najviše koriste t...

Brže prohodaju kada puze

Brže prohodaju kada puze

Lekari kažu da je puzanje dobro, jer deca tako lakše i ...

Gušenje

Gušenje

Zbog čega deca počnu da se guše? Gušenje stranim predm...

11 loših roditeljskih navika koje mogu da unište dete za ceo život

11 loših roditeljskih navika koje mogu d…

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspit...

Duvate u kašiku s hranom da biste je ohladili za svoje dete? ODMAH prestanite to da radite!

Duvate u kašiku s hranom da biste je ohl…

Ni malo nije dobra ideja da ljubite bebu u usta, kao ni...

Kako da smirite dete koje vrišti

Kako da smirite dete koje vrišti

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano pon...

Krvarenje iz nosa kod dece

Krvarenje iz nosa kod dece

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru», a...

Prve godine života ključne za razvoj deteta

Prve godine života ključne za razvoj det…

Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj d...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.