septembar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u prva 3-4 dana,Moj bebac gubi na težini a do 7-10 dana mališan, po pravilu, vraća izgubljenu težinu i do kraja prvog meseca dobija još 500-600 grama. Dakle, ako gubitak ne pređe dozvoljeni procenat (6-9 %, a najviše – 10% od prvobitne mase), ne treba se brinuti. Dete ima “ozbiljne” razloge da do sredine meseca postane malo lakše nego što je bilo na rođenju.

Razlog “kaliranja” novorođenčeta
Detetova creva počinju aktivno da rade izbacujući primarnu stolicu – mekonijum, mokraćni mehur se prazni 10-12 puta dnevno, vlaga pojačano isparava pri disanju i preko kože, a beba zasad jede malo i deo pojedenog povrati.

Istina, porcije rastu iz dana u dan: u prvoj nedelji 60-80 ml za svako hranjenje (6-7 puta dnevno, na 3-3,5 sata), a do kraja meseca prosek je 100-120 ml. Osim toga, kolostrum, koji se stvara u maminim grudima odmah posle porođaja, sadrži maksimum kalorija i hranjivih materija. A i kad se kasnije pojavi ono drugo, “pravo” mleko, njegov sastav idealno odgovara energetskim potrebama mališana.

Na početku i na kraju prvog meseca života, komponente koje čine mamino mleko se suštinski razlikuju po kvalitetu i količini. Zapravo, ne pričamo o mesec dana – sadržaj masti, belančevina i ugljenih hidrata se menja i u roku od 24 časa: danju je mleko slađe kako bi dete dobilo veću količinu energije koja mu je potrebna u budnom stanju, a uveče je masnije – masti se duže vare, dajući mališanu osećaj sitosti i omogućavajući mu da duže spava tokom noći.

„Havarijski režim“
Ovo je razlog zašto deca koja se stave na grudi odmah po rođenju manje gube na težini i brže obnavljaju prvobitne pokazatelje u poređenju sa mališanima koji su na prvo dojenje doneti nekoliko sati po rođenju, a tim više u odnosu na one koji mamino mleko dobiju tek sutradan ili su uopšte već u porodilištu na veštačkoj hrani. Njen sastav je uvek isti, ne uzimajući se u obzir osobenosti deteta i potrebe njegovog organizma.

Dete ubrzano sagoreva kalorije ne samo kada aktivno mrda ručicama i nožicama, plače i sisa.

Čitavog prvog meseca unutrašnji organi i sistemi funkcionišu u „specijalnom, havarijskom režimu“, prilagođavajući se autonomnom životu, pa je otuda i kolosalna potrošnja energije koja pojačava gubitak težine.

Ako je dete rođeno kao nedonošče, ako je imalo traume na porođaju, preležalo neku bolest odmah po rođenju, slabo sisa i povraća, telesna masa se smanjuje znatno brže, a sporije se obnavlja.

Takva beba se meri i pre i posle hranjenja, kako bi se znalo koliko mleka popije i da li joj je to dovoljno. I naravno, neophodna je kontrola pedijatra kako se ne bi propustio momenat kada fiziološki gubici težine pređu u patološke.‚

Izvor: Mama i beba

Koliko ste puta čuli : “ Mislim da je moja beba mala . “ Ili „ Mislim da je mršava . “ Za ove strepnje postoje odgovori, a često malo ne znači i nedovoljno…
Koji su to pokazatelji dobrog napredovanja bebe?

Grami, centimetri…

Laički posmatrano, najbitniji pokazatelji napredovanja bebe iskazuju se upravo u ovim mernim jedinicama. Stručno su ovo takođe bitni pokazatelji, ali isključivo posmatrani u kontekstu celokupnog rasta i razvoja svakog deteta ponaosob, ne zanemarujući ni period pre rođenja, dok je beba u maminom stomaku. Obzirom da je taj, tzv. prenatalni period, vrlo specifičan, priču o njemu ostavićemo za neki drugi put i ovog puta ćemo se baviti bebama rođenim u terminu, nakon urednih trudnoća.

U trenutku rođenja prosečan dečak u Srbiji težak je 3626±410g i dugačak 51,4±1,6cm, a prosečna devojčica teška je 3474±360g i dugačka 50,7±1,6cm. Tako kaže statistika, a u ovim podacima snalaze se samo stručnjaci i roditelji koji već imaju decu čije se mere uklapaju negde u ovu gomilu cifara. Ko se baš i ne uklapa, ima problem, jer će, prirodno, zaključiti da sa njegovim detetom nešto nije u redu. Međutim, reč prosečan u ovom kontekstu nije sinonim za zdrav. To je samo presek stanja na rođenju, pri čemu se ne razmatraju brojni faktori koji utiču na rast, a pre svega nasledni činioci ( ukoliko su oba roditelja nižeg rasta i sitnije građe, prirodno je i da njihovo potomstvo bude sličnih karakteristika).

Jednostavan uvid u cifre, npr. težinu i dužinu na rođenju, nije dovoljan da bi se definisalo zdravstveno stanje bebe. Beba težine 2600g može biti „konstitucionalno sitna“ ( što bi značilo da je genetski sitno, zdravo novorođenče ) ili „hipotrofična“ ( novorođenče koje usled nekih faktora u trudnoći ( visok pritisak majke, pušenje, težak oblik šećerne bolesti kod majke… ) ili prevremenog rođenja nije dostiglo svoju optimalnu težinu ). Ni težina bebe veća od proseka nije uvek dobra, pa je tako jedna beba „krupna“, a druga može biti „hipertrofična“ ( najčešće kod beba majki sa šećernom bolesti u trudnoći; beba deluje otečeno, i često joj je potrebno više vremena i pomoć lekara i pedijatrijskih sestara da se prilagodi vanmateričnim uslovima ).

Prvi mesec

Najduži i za roditelje često najstresniji mesec po mnogo čemu je specifičan. Beba najčešće još u porodilištu izgubi na težini, zbog eliminacije viška tečnosti i evakuacije stolice s jedne, i malog unosa s druge strane. Gubitak i do 10% telesne mase je očekivan i normalan. Ovo se naročito odnosi na bebe rođene u tzv. baby friendly porodilištima, koje su isključivo dojene, jer je prvo mleko, tj. kolostrum, iako neprocenjive biološke, ipak niže kalorijske vrednosti i stvara se u vrlo malim količinama. To nikako ne znači da bebi treba formula, naprotiv, potreba novorođenčeta i jesu češći, a manji obroci ( u uzrastu od nedelju dana bebin želudac je tek veličine golf loptice! ). Dakle, gubitak težine u prvim danima života pokazatelj je uspostavljanja funkcije bubrega i creva, tako da neonatologe može vrlo da se zabrine ako do ovog gubitka ne dođe.

Kada dođete kući, gubitak se može nastaviti još nekoliko dana, a zatim je očekivano da beba polako počne da dobija u težini, i da početni gubitak nadoknadi do petnaestog dana života. Lično nisam pobornik merenja deteta u kućnim uslovima, niti prečestog merenja ( nikako nekada savetovano merenje pre i posle podoja, zato što: dojene bebe ne uzimaju uvek iste količine mleka, one nekada imaju stolicu 10 puta dnevno, a nekada nemaju po 7 i više dana, nekada je stolica u toku obroka itd ). Ukoliko vam je beba već izgubila svojih 10%, i zabrinuti ste da ne izgubi još, možete odvesti bebu na prvi pregled u vaš dom zdravlja sa 15 dana, kada ćete bebu izmeriti ( ako je beba teška kao na rođenju ili teža – odlično! ), i istovremeno će je pregledati pedijatar, pa ćete dobiti pravi i kompletan uvid u trenutno stanje. Ono na šta treba obratiti pažnju je činjenica da se merenje obavlja na prvi put toj vagi, pa da su manja odstupanja moguća i očekivana.

Kako da znam da beba dovoljno sisa, ako je ne merim? Ovo pitanje mori novopečene roditelje, naročito ako mama isključivo doji, jer dojka nažalost nije providna i graduirana kao flašica. Ova dilema, srećom, retko se ponavlja kod drugog, trećeg i svakog sledećeg deteta. Ukratko, ukoliko je beba mirna najmanje sat i po vremena od početka prethodnog podoja, iako vrlo naporno, to je dovoljno u prvim danima života ( beba je nedovoljno snažna, kolostruma se stvara po malo, i češći podoji su normalni za taj period ). Nepravilan razmak između podoja je takođe očekivan. Najbitnije je pratiti da li beba redovno mokri – suve pelene pri presvlačenju novorođenčeta razlog su za sumnju u dovoljnost ishrane i raniji odlazak na merenje ( ukoliko niste sigurni da li je pelena suva, predlažem da beležite vreme kada menjate pelenu i izmerite nju na vagici, razlika u težini lako će vam dati odgovor ).

Vrlo česta zabluda, čijem iskorenjivanju dovoljno ne doprinose ni zdravstveni radnici, jeste da je uvid u stolicu, njenu količinu i, naročito, boju, najbolji za procenu dovoljnosti bebine ishrane. Tako se svakodnevno zelenkasto prebojena stolica novorođenčeta proglašava stolicom gladi i uvodi se adaptirana mlečna formula u ishranu novorođenčeta, što ima značajan, a često i presudan ( negativan ) uticaj na uspostavljanje laktacije. Istina je da je prava stolica gladi izuzetno retka, a ustvari se radi ili o tzv. prelaznoj stolici ( najčešće od 4-7.dana života ), ili beba ima ubrzanu crevnu peristaltiku, pa zeleni žučni pigment biliverdin „ne stigne“ da oksidira do žute i smeđe boje i stolica ostaje zelenkasta. U oba slučaja pojava je fiziološka, i nije razlog za menjanje režima ishrane, niti posetu lekaru.

Plač takođe nije uvek znak da je beba gladna, to je njen jedini način da iskaže nelagodnost usled bilo čega ( glad, puna pelena, grčevi, potreba za kontaktom, pospanost… ). Ponekada ćemo bebi dodatno otežati tegobe ukoliko je prečesto hranimo misleći da je gladna ( npr. u slučaju grčeva ), pa će nas na prvoj kontroli iznenaditi da je beba natprosečno mnogo dobila u telesnoj masi, iako je često plakala.

Prva godina

Prosečan dobitak u telesnoj masi u prva 3 meseca života iznosi 20-30g dnevno ( što ne znači svakog dana, nego prosečno za 30 dana, tj. jednog dana možda ništa, a sledećeg 50g ( još jedan razlog protiv čestog merenja ) ). Bebe koje jedu na flašicu često imaju veći priraštaj mase, jer je takvo hranjenje lakše i za njih, pa uzimaju veće obroke. Ove vrednosti su prosek, i ne znače da beba koja nije prosečna, nije zdrava. Najbitniji je utisak pri pregledu bebe, jer nema tih cifara koje mogu da zamene oko iskusnog pedijatra. Sitne bebe mogu dobijati manje ( jer 600g nije isto za bebu od 2,5kg i za bebu od 4kg ! ), a mogu dobiti i znatno više od proseka, i već nakon mesec dana preći u kategoriju buckastih.

U drugom tromesečju bebe prosečno napreduju 15-20g dnevno, i najčešće dupliraju porođajnu težinu u uzrastu od 5 meseci. U ostatku prve godine napreduju tempom od 10 g dnevno, pa je sa godinu dana njihova telesna masa najčešće utrostručena, i iznosi oko 10 kg.

Telesna dužina i obim glave

Preostale dve mere koje se rutinski beleže kod svakog novorođenog deteta su telesna dužina i obim glave. Ove mere nisu toliko pouzdane, naročito dužina, i dosta zavise od onoga ko vrši merenje, zbog čega se ne savetuje merenje kod kuće.

Kao što smo ranije naveli, prosečne dužine dečaka i devojčica u Srbiji su 51,4±1,6 cm i 50,7±1,6 cm. Sa godinu dana prosečna telesna dužina je 75 cm ( 50% veća od dužine na rođenju ).

Što se obima glave tiče, njegovo praćenje je od velike važnosti, jer odražava intenzivan rast mozga posle rođenja. Tako je prosečan obim glave na rođenju 35 cm, a uvećava se tempom od 2 cm mesečno prva tri meseca, a zatim sporije, ukupno oko 12 cm tokom prve godine života.

Kada grami i centimetri ne deluju ohrabrujuće…

U toj situaciji pedijatrima su na raspolaganju grafikoni rasta – specijalni grafikoni na kojima se ucrtavanjem mera deteta jednostavno može odrediti tačna pozicija bebe u odnosu na vršnjake i pratiti njeno dalje napredovanje. U prvoj godini koriste se grafikoni koji pokazuju telesnu masu, telesnu dužinu i obim glave za uzrast, kao i odnos telesne mase i telesne dužine za uzrast, i to za svaki pol posebno. Najbitnije je da dete prati svoj tempo rasta, tj. da ne dolazi do značajnog usporavanja rasta, što bi ukazivalo na postojanje nekog razloga koje dovodi do nedovoljnog napredovanja bebe ( neadekvatna ili nedovoljna ishrana, postojanje nekog hroničnog oboljenja… ) i potrebu za detaljnijim pregledom i dijagnostikom. Bez analiziranja ovih grafikona neodgovorno je izjašnjavati se o nedovoljnom napredovanju bebe samo na osnovu podatka o gramima koje je beba dobila prethodnog meseca.

Miljokazi razvoja

Ovi pokazatelji napredovanja bebe nepravedno su podređeni gramima i centimetrima. Oni obuhvataju krupne i fine motorne veštine, kao i socijalne miljokaze. Značaj ovih pokazatelja je ogroman, kao i njihov broj. Najkrupnije vrlo lepo primećuju i roditelji, a za one diskretnije neophodno je oko stručnjaka:

– u uzrastu od oko mesec i po dana beba se smeje u odgovoru na glas i lice;

– sa tri meseca drži glavu, privlači ruke u „srednju liniju“ i istražuje ih, razgleda, stavlja u usta;

– sa četiri meseca pokušava da uhvati igračke, čime otpočinje uspostavljanje vizuelno-motorne koordinacije;

– u uzrastu oko 6 meseci brblja; sedi bez podrške, što joj omogućava da istražuje prostor oko sebe, prebacuje igračku iz ruke u ruku;

– u sedmom mesecu može da se prevrne na stomak;

– u osmom već zastane na „ne“;

– u devetom mesecu javlja se tzv. pincetni hvat – skuplja mrvice hvatajući ih između palca i kažiprsta;

– sa godinu dana neka deca samostalno hodaju, govore još po neku reč, osim „mama“ i „tata“, okreću stranice knjige…

Dr Ivana Veljić

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koliko ćete često hraniti bebu i koliko će ona dobijati na težini. Ako beba stalno dobija pomalo na težini, bićete uvereni da je ispravno hranite i da je beba zdrava. Pritom vrlo lako možete upasti u zamku da upoređujete svoju sa drugim bebama.

Mnoge mame mogu postati vrlo zabrinute ako njihova beba ne dobije na težini svake nedelje onoliko koliko se očekuje. Zato je važno zapamtiti da je svaka beba osoba za sebe i da treba gledati način na koji vaša beba dobija na težini i na koji raste.

Šta određuje težinu?

Ima mnogo razloga zbog kojih će se težina vaše bebe razlikovati od težine svih ostalih beba.

1. GENETIKA
Vaša je beba nasledila gene od vas i od svog oca, i oni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu očekivati da će imati sitnu bebu manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je takođe određen rođenjem) takođe će odrediti hoće li vaša beba, kad poraste, moći jesti šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati paziti šta jede.

2. POL
Tabele rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta razlikuju se za dečake i devojčice jer i jedni i drugi dobiju na težini na drugačiji način i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog doba. Devojčice koje su pri rođenju imale prosečnu težinu, za godinu dana dobiće u proseku oko 8,9 kg, dok će dečaci dobiti oko 10 kg.

3. RAST
Tabele rasta koje se kod nas upotrebljavaju, zasnivaju se na prosečnoj težini i visini beba bele rase.

Ako je beba npr. azijske rase, ona će najverovatnije biti manja i lakša od proseka beba bele rase, a bebe crne rase naginju da budu duže i teže. Prema tome će se odvijati i njihov rast.

Još neki uticaji

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male težine, što je možda posledica problema sa posteljicom, ona može biti vrlo zahtevna i pohlepno jesti prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebala dobiti pre rođenja. Ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle poroda dobijati na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu vaše bebe takođe utiče i činjenica puže li vaša beba uokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci. Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će trošiti kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednome mestu. Ali čim beba počne hodati, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih «buhtlica» na nogama.

2. Bolesti
Ako je u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, može usporeno dobijati, a ponekad čak i gubiti na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju, npr. ima rascepljeno nepce, trebaće joj posebna briga i način ishrane.

Kako će rasti?
Najčešće se kao pravilo navodi da bi beba trebala udvostručiti svoju porođajnu težinu sa šest meseci, a udvostručiti sa godinu dana. To možda može biti tačno za bebe koje su prosečne po težini i visini, ali za one koje su mnogo teže, ili lakše, ne mora biti tačno. Malene bebe mogu udvostručiti svoju porođajnu težinu već u tri meseca, dok velikim i teškim bebama može trebati i više od godinu dana da utrostruče svoju težinu. Sve su bebe međusobno različite i treba gledati na način na koji dobijaju na težini kroz nekoliko nedelja i meseci. Zatim to treba uporediti sa bebinom dužinom i opsegom glave i tek tada videti razvija li se beba proporcionalno.

Previše uhranjene bebe
Gojaznost je problem u porastu, i kako raste procenat odraslih koji su gojazni, tako raste i procenat dece koja su teža nego što bi trebala biti. Ako vaša beba u dobu od dve i po godine ima preveliku težinu (prema tablicama težine i visine), onda naginje gojaznosti. Stručnjaci se slažu da gojazne bebe najčešće izrastu u debelu decu, koja zatim, kao odrasli, imaju problema sa težinom. Često i roditelji gojazne dece govore da su ta deca i kao bebe bila gojazna.

Ako mislite da bi i vaša beba mogla biti gojazna, provera i poređenje bebine težine i visine može upozoriti na problem. Ako beba dobija na težini mnogo brže nego što raste, možda gomila previše kalorija. Retko je taj problem vidljiv pre nego što beba počne jesti tvrdu hranu. Tada roditelji postanu preterano oduševljeni time što je beba počela jesti i zanemaruju na mleko koje bi trebalo imati najveću ulogu u bebinoj ishrani sve do prvog rođendana.

Ako ste zabrinuti da vaše dete postaje sve deblje, proverite količinu slatke hrane i pića koju dete pojede u toku danu i pokušajte to smanjiti. Smanjiti želju za slatkim dok je dete malo može značiti manje problema sa težinom posle. Dobra je ideja voditi dnevnik ishrane u koji se upisuje sve što dete pojede (i vrstu i količinu hrane) jer pruža mogućnost da se razmisli o tome šta dajete svojem detetu.

Neuhranjene bebe
Neke su bebe prirodno malene, ali dok dobijaju na težini i dok rastu nema razloga za zabrinutost. Ipak, ako beba gubi na težini, ili ako ne dobija na težini nekoliko meseci, treba svakako posetiti lekara.

Poremećaj rasta znači da beba kroz tri i više meseci gubi na težini, odbija jesti ili jede vrlo malo i ne dobija na visini. Uzroci poremećaja rasta mogu, ali ne moraju biti organske prirode. Organski uzroci povezani su sa fizičkom bolešću, kao što su npr. bolesti srca ili bubrega, alergije na hranu, ne podnošenje glutena u hrani i sl. Neorganski se uzroci odnose i rezultat su slabe i nedovoljne ishrane bebe u odnosu na njene potrebe. U tom slučaju treba se obratiti pedijatru i lekaru, koji će pronaći problem i predložiti promene u načinu bebine ishrane koje treba sprovesti.

Saveti o ishrani
Bebe imaju vrlo malen želudac, a imaju potrebu za srazmerno velikim brojem kalorija – tokom prve godine 50% potrebnih kalorija moraju dobiti iz izvora masti. Majčino mleko i adaptirano mleko imaju visok procenat masnoća, i često se problemi u ishrani beba javljaju upravo u vreme kada se smanjuje ishrana mlekom, a u bebinu ishranu uvodi druga vrsta hrane. Roditelji tada često hrane bebe kašicama od voća i povrća, ali pritom ne pojačavaju kalorijsku vrednost dodavanjem pahuljica ili mleka. Neki daju bebi jednostavno deo svoje hrane, tj. od svojeg obroka, koju bebe mogu jesti, npr. pire od krompira sa prelivom od mesa, umesto da daju hranu prilagođenu bebi.

Stručnjaci preporučuju punomasno mleko do najmanje treće detetove godine, a najbolje do pete, kako bi dete dobilo dovoljno kalorija. Ako vaše dete ne voli mleko, dajte mu umesto toga dovoljno mesa ili mahunarki, sira, jaja i jogurta, ili mu ponudite hranu koja sadrži mleko, npr. puding, pirinač na mleku, pahuljice s mlekom itd.

Anemija
Anemija ili nedostatak gvožđa takođe je u porastu kod male dece. Glavni uzrok smatra se loša ishrana i izbirljivost deteta – mnogi mališani ne vole jesti meso, koje je dobar izvor gvožđa. Dok deo stručnjaka preporučuje davanje punomasnog umesto adaptivnog mleka od godinu dana, neki se s tim ne slažu i smatraju da to može izazvati dodatne probleme jer je adaptivno mleko obogaćeno gvožđem kojeg nema u tolikoj meri u običnom mleku. Sa godinu dana bebe se počinju i same hraniti i počinju biti izbirljive, pa ako im se još uvek daje adaptivno mleko, to može pomoći u prevenciji anemije – smatra deo stručnjaka. Njihov je predlog da se detetu nastavi davati adaptivno mleko do 18. meseca.

Drugi dobri izvori gvožđa su pšenične pahuljice sa mlekom, hleb, jaja, pasulj i druge mahunarke, a ako se detetu istovremeno daje hrana bogata vitaminom C, poput soka od narandže ili kiseli kupus, to će dodatno poboljšati apsorpciju gvožđa u telu.

Da li je važan način na koji se beba hrani?

Bebe koje se od prvog dana hrane na bočicu ne moraju uopšte izgubiti na težini u prvim danima, dok je za bebe koje majke doje uobičajeno da im treba oko dve nedelje kako bi ponovno dostigle svoju porođajnu težinu. Iako ima mnogo bucmastih beba koje majke doje, najčešće su bebe koje se hrane na bočicu teže. Prilično je teško previše nahraniti bebe ako ih dojite, ali ako se kod beba koje se hrane na bočicu pažljivo ne meri količina mleka, može se napraviti hrana koja je previše koncentrovana. Osim toga, kada se beba hrani na bočicu, mnogo je češća pojava da majka podstiče bebu da popije svu količinu hrane iz bočice zato što vidi koliko je beba jela (što nije slučaj kod dojenja).

Kod beba koje se doje, dobijanje na težini može biti vrlo promenljivo – nekoliko nedelja beba dobija na težini, a onda neko vreme ne dobija ni grama. Dok je beba zadovoljna, nema razloga za zabrinutost.

Autor: MamaiBeba.rs

Jedan od glavnih pokazatelja zdravlja bebe je dobar 'prirast' u težini i dužini. Kada beba lepo napreduje, jedra je i zadovoljna… tu nema mnogo dileme – radi se o zdravom odojčetu! Ali, šta ako beba ne napreduje kako treba?

Šta bebi treba da lepo napreduje?
Tek rođenoj bebi je potrebna mama i njeno mleko! To je idealna kombinacija! Podrazumeva se redovno presvlačenje i zdrav bebin san, koji je isprekidan “gladnim” plačem i podojima. Ako mama ima dovoljno mleka, a beba nema zdravstvenih problema – sve je lako, i svi su zadovoljni.

Šta je važnije, težina ili dužina?
U prvim mesecima života, pre svega treba pratiti težinu (telesnu masu) bebe. Važno je i napredovanje u dužini, ali se ono mnogo teže prati, jer nije lako odrediti pravu dužinu odojčeta. Telesna masa je jednostavniji parametar za praćenje. Beba do prvog rođendana utrostruči porođajnu težinu, a poraste samo 25 centimetara! Jasno je šta je lakše izmeriti. Naravno, to ne znači da ne treba meriti dužinu bebe, već da to treba činiti ređe – dakle, u dužim vremenskim intervalima.

Šta je sa obimom glave?
To je merenje koje treba ostaviti medicinskom osoblju! Babica ili pedijatar prate obim glave, a on se uglavnom meri jednom mesečno (kasnije i ređe), osim kada su u pitanju izuzetno retke bolesti – anomalije kostiju glave i mozga (koje se obično prepoznaju pre porođaja, ili u porodilištu).

Kako se najbolje prati napredovanje bebe?
Najbolji način za to je merenje bebine telesne mase (težine)! Idealno bi bilo da imate sopstvenu vagicu za merenje bebe, zato što je prečesto merenje kod pedijatra krajnje nepraktično. Nije baš zgodno ni da neko stalno dolazi kod vas da bi merio bebu.

Zato predlažemo da ipak nabavite vagicu (nije skupa). Možete i da je pozajmite od prijatelja, ili da uzmete “bakinu vagu” za kolače (koja meri do 10 kilograma) – ona može odlično da posluži. Nema potrebe da uzimate digitalnu vagu (iako je najpreciznija), sasvim je dobra i klasična vagica. Uostalom, kad pogledate šta ste sve morali da kupite za bebu, vagica nije preveliki trošak.

Kada i koliko često treba meriti bebu?
Novorođenče (prve četiri nedelje života) treba meriti jednom nedeljno!

Prvo merenje obavite po dolasku bebe u kuću (ne mora baš prvog dana). To je najbolje obaviti pre večernjeg kupanja (dakle, i pre obroka), u toplom ambijentu, a beba mora da bude gola. Pripremite sveščicu ili posebnu tabelu u koju ćete da beležite izmerene vrednosti, a korisnicima računara predlažemo da otvore poseban dokument za praćenje bebine težine (i dužine). Ova prva, “kućna vrednost” je veoma važna, iako može da odstupi od one koja je izmerena na otpustu iz porodilišta. Međutim, to ne treba da vas brine, jer se radi o različitim vagama. Za vas je vaša vaga etalon (osnovna mera). Pre svega, važno je upoređivati vrednosti telesne mase tokom narednih nedelja.

Sledeća merenja se vrše jednom nedeljno, pod istim okolnostima, i na istoj vagici! Posle četiri nedelje (mesec dana od prvog merenja), uporedite petu izmerenu vrednost sa prvom (posle dolaska iz porodilišta), pa ćete saznati koliko je beba dobila za mesec dana!

Dužinu merite jednom mesečno, ili to ostavite da se obavi na redovnim pedijatrijskim kontrolama.

Od drugog meseca, bebu treba meriti jednom u dve nedelje, a posle par nedelja dobrog napredovanja – jednom mesečno. Kada mame i tate nauče da pogledom prepoznaju napredno i zadovoljno dete, merenje će se obavljati samo na redovnim pedijatrijskim kontrolama.

Da li beba mora ravnomerno napredovati u težini?
Prvih par meseci, naročito prvih nekoliko nedelja, dobijanje u težini je veoma nepravilno. Ima beba koje najbolje napreduju u poslednjoj nedelji prvog meseca, a neke to “obave” ranije. Često se dešava da “sveža” mama nema dovoljno mleka prvih nekoliko dana, pa je i napredovanje bebe u tom periodu nešto sporije. Zato se upoređuju mesečne vrednosti napredovanja u telesnoj masi! Treba sačekati sa tumačenjem rezultata do kraja prvog meseca (pod uslovom da beba nema zdravstvenih problema).

Šta je normalno napredovanje u težini?
Moramo istaći da prave antropometrijske mere za naše područje nisu napravljene. Mi koristimo tablične vrednosti priznatih autora koji nisu uzimali u obzir činjenicu da su ljudi (pa i deca) sa ovih područja nešto veći (i viši, i teži). Zato navedene vrednosti treba shvatiti kao iskustvene za ovo geografsko područje!

Beba u prvom mesecu treba da dobije bar 700 grama (negde se donja granica spušta na 600 grama)! Govorimo o vrednostima koje su izmerene u kućnim uslovima. Sve ispod toga znači da beba ne napreduje dovoljno.

Koji su najčešći uzroci nenapredovanja u prvih šest meseci?
Nije uvek lako otkriti razlog nenapredovanja. Ipak, postoje dve najvažnije grupe uzroka nenapredovanja beba u prvim nedeljama i mesecima života.

Uvek prvo treba posumnjati da beba ne unosi dovoljno mleka. U tom slučaju je dete nervozno, stalno bi da sisa, često se budi, a stolice su mu zelenkaste, iako pije samo mamino mleko. Podoji traju dugo, a beba nekad posle desetak minuta prestane da “siki” (nema šta da izvuče).

Druga grupa razloga su bolesti koje mogu da uzrokuju nedovoljno unošenje mleka, ali i veću potrošnju energije. Infekcije su na prvom mestu, ali je lista bolesti duga, i u isključivom domenu pedijatra, pa se nećemo time baviti.

Važno je znati da bebe u prvim nedeljama (nekada i duže) ne moraju da imaju povišenu temperaturu, čak i ako imaju ozbiljnu infekciju! Zato, ukoliko beba nevoljno jede, neobično dugo spava i teško se budi za podoj – treba posumnjati na neko oboljenje!

Šta raditi ako beba ne napreduje?
Ako se utvrdi da nema dovoljnog porasta telesne mase, neophodno je da se roditelji obrate pedijatru! To je najbolji način da se utvrdi uzrok nenapredovanja. Naravno, i najbrži način da se otkloni taj uzrok, a beba što pre vrati na “pravi put”.

Treba li uraditi neke laboratorijske analize?
Veoma je korisno da se uradi krvna slika (kompletna krvna slika se uzima iz prsta, ili iz bebine pete), kao i “običan” pregled mokraće (koja se “hvata” u samolepljive kesice za uzimanje mokraće od beba). Ove dve analize mogu da se lako obave u nekoj od laboratorija (kojih sada ima “na svakom ćošku”), nisu skupe, a pedijatru će da “skrate put” do pravog uzroka nenapredovanja. Naravno, u dogovoru sa pedijatrom, ove analize mogu da se “ostave” za kasnije.

Šta možemo sami da uradimo?
Kod beba koje izgledaju sasvim dobro, često se bude za podoj, halapljivo i snažno sisaju – treba posumnjati na nedostatak maminog mleka. Postoji jednostavan test da se to proveri: napravite dve merice adaptiranog mleka (60 mililitara), pa posle podoja ponudite bebi da popije. Ako “osuši” bočicu, to je siguran pokazatelj nedostatka majčinog mleka!

Tada mama treba sve da učini kako bi pospešila stvaranje mleka (laktaciju) – pre svega dobrom ishranom sa dosta tečnosti, ali i redovnim odmaranjem, uz dobar san. Naravno, ako i dalje nema dovoljno mleka, bebine obroke treba dopuniti adaptiranom mlečnom formulom. Ali, uz očuvanje dojenja. Što duže – to bolje!

Kada treba potražiti lekarsku pomoć?
U slučaju da dete predugo spava, teško se budi za podoj, kratko i teško sisa, posle par minuta zaspi na maminim grudima – odmah ga treba odvesti pedijatru!
Ako beba ima povišenu temperaturu.
Ukoliko beba često povraća između podoja, ili ima brojne prolivaste stolice.
Kada beba posle nekoliko minuta sisanja naglo, sa vriskom odbaci dojku.
Ukoliko posle svakog podoja dete obilno povraća (ne računa se bljuckanje – koje je normalno kod malih beba), a naročito ako sat vremena posle podoja povraća u mlazu!

Srećom, ogromna većina beba lepo napreduje u prvim mesecima života. Među bebama koje ne dobijaju dovoljno u težini, najveći broj nema na raspolaganju dovoljno mleka. Samo mali broj beba ima neku bolest koja ih ometa u normalnom rastu i razvoju. Skoro svako oboljenje u prvim nedeljama i mesecima života brzo dovodi do nenapredovanja bebe, pa je važno konsultovati se sa pedijatrom čim se prepozna ovaj problem.

Autor: Ass.dr Goran Vukomanović
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoju govora i jezika kod dece

Pokazni gestovi i njihova uloga u razvoj…

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika k...

Pranje zubića mora biti navika

Pranje zubića mora biti navika

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako v...

Zablude o ishrani dece

Zablude o ishrani dece

Mališani koji ne vole povrće neophodne minerale i vitam...

Govor se neće razviti sam: Istine, zablude i izazovi u razvoju govora i jezika kod dece

Govor se neće razviti sam: Istine, zablu…

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su na...

Kako da se izborim sa ragadama?

Kako da se izborim sa ragadama?

Ragade mogu izazvati ozbiljne probleme tokom dojenja. E...

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “Daj mama siku”

Dojite, iako vaša beba ume da kaže “Daj …

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek doji...

Zašto je važno izabrati igračku prema uzrastu deteta

Zašto je važno izabrati igračku prema uz…

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja. M...

Kada je beba spremna za sedenje

Kada je beba spremna za sedenje

Ako pažljivo pogledamo položaj koji beba stara četiri, ...

Kako i zašto čitati sa bebom od prvog dana njenog života?

Kako i zašto čitati sa bebom od prvog da…

Nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati p...

"Ko detetu nametne vegansku ishranu treba da ide u zatvor"

"Ko detetu nametne vegansku ishranu…

Roditelji u Italiji koji svojoj deci nameću vegansku is...

Razlike između dojenja i hranjenja bebe adaptiranom formulom - iskrena priča jedne mame

Razlike između dojenja i hranjenja bebe …

Dok se neke mame odlučuju za dojenje, druge radije bira...

Alergijske reakcije

Alergijske reakcije

Na šta sve deca mogu da budu alergična? Alergijske rea...

Razvoj govora do godinu dana

Razvoj govora do godinu dana

Šta je govor? Govorni razvoj započinje od rođenja dete...

7 trikova koji će roditeljima olakšati život sa dvogodišnjacima

7 trikova koji će roditeljima olakšati ž…

Imate radoznalog dvogodišnjaka kojeg treba naučiti disc...

Ruke dalje od mog trbuha!

Ruke dalje od mog trbuha!

  Ono što me najviše smetalo u trudnoći, nije ono što ...

Sve prednosti dojenja

Sve prednosti dojenja

Zašto je majčino mleko najbolja hrana za bebu? Majčino...

10 aktivnosti kojima možete zabaviti decu dok su bolesna

10 aktivnosti kojima možete zabaviti dec…

Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su ...

Dojenje je najbolje

Dojenje je najbolje

Ishrana tokom prvih šest meseciPočinjemo sa bebama i nj...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.