oktobar 18, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Kod jednog broja dece, naročito školskog uzrasta, se može javiti jak bol u grlu koji nije praćen povišenom telesnom temperaturom. Obično se deca probude sa suvim, bolnim grlom i brzo traže “nešto da se uradi”.
O čemu se radi – hajde da vidimo!

DA LI LEČITI ILI ČEKATI?

Zašto se javlja “jutarnje bolno grlo”?

Grlo je “na udaru” različitih mikroorganizama, pre svih virusa i bakterija. Zato ne treba da čudi što mnogo dece “boluje” od grla. Tokom grejne sezone je suv vazduh u spavaćim sobama, pa ako se ne stave “ovlaživači” na radijatore (ili druga grejna tela) jutarnja suvoća usta i grla je neprijatna i bez infekcije.

Ipak, ovde je bol toliko jak da se sigurno radi o infektivnom procesu. Tu postoje dve varijante ili je početak bakterijske infekcije ili je “u pitanju” virus.

Da li treba odmah dati antibiotik?

Naravno da ne!

Nije svaki bol u grlu angina (kako se to obično pogrešno misli), a naročito ako nema visoke temperature. Ima mnogo virusa koji “grickaju” grlo i prave veoma bolno zapaljenje. Ima ih mnogo krajem jeseni i tokom zime, a prenose se prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom (poljupcem, na primer).

Kada dete pregleda pedijatar, vidi se “ranjeno grlo” koje je crveno, ali bez gnojnih “čepova”.

A bris grla?

To je najbolji način da se utvrdi ima li bakterija u grlu koje treba lečiti.

Bris je jednostavna i jeftina dijagnostička metoda koja se može uraditi u velikom broju laboratorija, čak i bez odlaska u zdravstvenu ustanovu. Posle 24-sata i “prvog čitanja” se već može znati da li “raste” neka od patogenih bakterija koju treba “tući” antibiotikom.

Može li bez brisa?

Može!

Ako dete nema visoku temperaturu, dobrog je raspoloženja i ne žali se na druge tegobe, nema potrebe da se žuri sa brisom grla. Ako se radi o “standardnim” virusnim upalama grla dete će već za dan – dva biti bolje, bol će se smanjivati i proći, pa bris nije neophodan!

Treba li dati neki lek protiv bolova?

Treba, tu je paracetamol ili ibuprofen koji efikasno smanjuju bol u grlu. Pogrešno je misliti da će ovi lekovi prikriti pojavu temperature koja može biti znak streptokokne angine. Kada se radi o početku gnojne angine temperatura će se “probiti” i pored lekova za bolove. Tada će i bol biti sve jači, i pored terapije, pa će dete brzo stići na pregled.

A biljni preparati?

Ima mnogo preparata (tableta, rastvora, dražeja, “sprejeva”) koji sadrže biljne ekstrakte – ublaživače bola, ali i zapaljenja. To nisu antibiotici, ali su korisni kao pomoćno sredstvo za ublažavanje tegoba. Oni oblažu bolnu sluznicu grla, smanjuju neprijatan osećaj, ali deluju i kao brojni “antiseptici” i tako smanjuju mogućnost dodatne (sekundarne) infekcije grla.

Jedino ograničenje je eventualna alergija na neki od sastojaka preparata, ali se to srećom retko dešava.

Kada treba pregledati dete?

Ako se bol u grlu ne smanjuje i pored primene analgetika treba potražiti pomoć lekara, čak iako nema povišene temperature. Zato, ako posle 24 sata od pojave tegoba bolovi pojačavaju (iako dete uzma lekove protiv bolova) treba se posavetovati sa pedijatrom. Pregled ne treba odlagati ako je bol u grlu praćen otokom limfnih “žlezda” na vratu

Ima bolesti grla koje se pregledom mogu “namirisati” već na samom početku. Na primer, početak infektivne mononukleoze, kod jednog broja dece, može “ići” i bez visoke temperature, a pregledom grla se može posumnjati na ovo oboljenje. Naravno, nije svaki “produženi” bol u grlu mononukleoza, ali će pedijatar lako postaviti dijagnozu i brzo pomoći detetu.

Ass.dr Goran Vukomanović

Dr Matthew Thompson sa Vašington Univerziteta u Sijetlu i njegovi saradnici analizom 48 ranije sprovedenih studija, došli su do zaključka da simptomi respiratornih infekcija kod dece mogu trajati duže nego što je ranije procenjivano, i najčešće ne zahtevaju terapiju.

Deca u ovim studijama dobijala su simptomatsku terapiju, placebo pilule ili nisu dobijala ništa, a lekari su pratili razvoj njihovih simptoma.

Među decom koja su imala bol u uhu, njih 90% bilo je bolje nakon 7-8 dana od posete lekaru. Deca sa simptomima prehlade ( kijavice ), bila su bolje nakon 15 dana, dok je skoro svoj deci kod koje se javio kašalj bilo potrebno 25 dana za potpun oporavak. Bol u grlu obično je prolazio nakon 2 do 7 dana, u zavisnosti od studije.

Naročito duže od očekivanog bilo je trajanje bola u uhu, kao i simptoma prehlade, napisali su autori 11.decembra na veb stranici British Medical Journal-a. prehlada

Dr Sharon B. Meropol ( Medicinski fakultet Univerziteta u Klivlendu ) izjavila je da većini dece sa simptomima infekcije disajnih puteva ( kašalj, kijavica itd ) nije potreban odlazak kod lekara. Sa izuzetkom streptokoknih angina, ove infekcije uglavnom su prouzrokovane virusima.

„Neki ljudi…smatraju da je, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, detetu potreban antibiotik,“ kaže dr Meropol. Antibiotici ne deluju na viruse, a mogu prouzrokovati proliv ili druga neželjena dejstva, među kojima je najznačajnije razvoj otpornosti bakterija na antibiotike, čime se znčajno otežava lečenje budućih bakterijskih infekcija.
„Poruka je da simptomi mnogih respiratornih infekcija mogu trajati neko vreme, i da njihovo duže trajanje ne mora da znači da je detetu potrebna antibiotska ili neka druga terapija,“ rekao je dr Theoklis Zaoutis ( specijalista za infektivne bolesti, Dečja bolnica u Filadelfiji, Pensilvanija ) u svom imejlu Reuters Health-u.

Naravno, i dalje postoje situacije u kojima je dete sa simptomima respiratorne infekcije potrebno odvesti kod lekara – kada se simptomi neprestano pogoršavaju, ili ako izostane njihovo postepeno poboljšanje. Lekaru takođe treba odvesti i dete koje otežano diše ili ima neki drugi ozbiljan simptom, navodi dr Meropol.

Priredila: dr Ivana Veljić

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ne prehladu?

Simptomi nazalne alergije veoma su slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – i vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Proverite sledeće:

- Da li vam izgleda da je vaše dete uvek prehlađeno? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.

- Da li je nos vašeg deteta stalno zapušen ili curi?

- Da li vaš mališan stalno češka ili trlja nosić?

- Da li su izlučevine iz nosa providne i tanke (ili žute do zelenkaste i „debele“)?

- Da li dete mnogo kija?

- Da li mališana svrbe oči, da li su crvene i vodene?

- Da li je koža ispod očiju tamna (ljubičasta ili plava)?

- Da li dete diše na usta?

- Da li je prisutan suv kašalj?

- Da li je koža iziritirana ili je prisutan crveni osip?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je dete alergično na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Šta izaziva nazalnu alergiju?

Glavni krivci za alergije kod beba i dece su:

- Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

- Životinjska perut — bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

- Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Izvor: bebac.com

Upala pluća najčešće se javlja kao komplikacija prehlade, gripa ili bronhitisa.

Kako je reč o respiratornim bolestima koje mogu da imaju neke slične simptome, ljudi najčešće i ne mogu da ih razlikuju, ali to i nije važno dok su simptomi takvi da mogu da ih ublaže neki domaći lekovi ili lekovi za snižavanje temperature, odnosno ako se stanje nakon nekoliko dana mirovanja popravlja.

Ali ako čovek ima povišenu temperaturu koja traje duže od četiri dana, oseća bol u grudima i ima problema zbog otežanog disanja, treba obavezno da se javi lekaru.

Kod dece uz te simptome može da se javi i povraćanje, što je takođe razlog da odmah odete kod lekara, kaže prof. dr sc Ilija Kuzman, infektolog sa Klinike za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević" u Zagrebu.

Uzrok i simptomi bronhitisa
Slično kao i kod prehlade ili gripa, najčešći uzročnik bronhitisa je virus i takođe se najčešće javlja zimi, obično "udružen" sa prehladom ili gripom. Glavni simptomi bronhitisa su produktivni kašalj sa iskašljavanjem prozirne ili bele sluzi, vrlo retko uz pojavu sukrvice, bol u grudima i otežano disanje. Mogu se javiti opšti umor ili bol u zglobovima, kao i jeza, ako se javi povišena temperatura.

Ako je reč o virusnom bronhitisu, bolest po pravilu traje desetak dana, odnosno kašalj može da potraje još nekoliko dana nakon što se povuku drugi simptomi i najčešće nije potrebna neka posebna terapija. Međutim, slični simptomi mogu biti i znak bakterijske upale pluća, pa ako ne prolaze, svakako se javite lekaru jer će u tom slučaju biti potrebno lečenje antibioticima.

"Kod odraslih ljudi ređe se javlja akutni bronhitis, a češće hronična opstrukcijska plućna bolest, koja se povezuje sa hroničnim bronhitisom, kog može da prati i emfizem pluća", kaže lekar.

Prema nekim procenama, hronični bronhitis je uzrok oko 85 posto hroničnih opstrukcijskih bolesti pluća, a uz spomenute simptome karakteristično je da kašalj može da potraje puno duže, odnosno da se tokom godine može da se desi više epizoda pogoršanja stanja. U tom slučaju uzročnik bolesti nije virus nego dugotrajna iritacija bronhija duvanskim dimom, česticama industrijske prašine i sličnim zagađivačima, pa pušači, ljudi koji su izloženi dimu ili prašini, odnosno hemijskim isparenjima na poslu, imaju povećan rizik od oboljenja.

Ako kašalj traje duže od tri nedelje i ako ga prati temperatura viša od 38 stepeni, uz otežano disanje i bol u grudima, svakako se treba javiti lekaru, kaže dr Ilija Kuzman.

Kako se dijagnostijuje bronhitis?
Bronhitis može da se dijagnostikuje već kod pregleda stetoskopom, ili na rendgenu, a postoji mogućnost da vas lekar - radi utvrđivanja stadijuma bolesti - pošalje na ispitivanje plućne funkcije. To se radi ako lekar sumnja da je uzrok bolesti ipak bakterija, tada može da vas pošalje na mikrobiološku obradu iskašljaja. U slučaju da se potvrdi da je reč o bakterijskoj upali, Sprovodi se lečenje antibioticima, dok se kod Hronične opstruktivne bolesti pluća primenjuje samo terapija za olakšavanje disanja, najčešće u obliku inhalacije.

"Kod akutnog bronhitisa lečenje najčešće nije potrebno, odnosnosavetuje se odmaranje uz čaj sa medom i limunom koji ublažava kašalj. Po potrebi se mogu koristiti i pastile (za odrasle) ili lekovi koji pomažu da se ublaži kašalj, ili sirupi za razređivanje sekreta, kako bi se olakšalo iskašljavanje", kaže dr Kuzman. Naravno, ako se javi povišena temperatura, treba je snižavati odgovarajućim lekovima.

Najbolji saveti za pomoć dr Ksenije Krajina Pokupec

Majčina dušica

Ublažava grčenje, pa opušta bronhije i olakšava disanje i razređuje sluz i pomaže kod iskašljavanja, pa se i kod akutnog i kod hroničnog bronhitisa preporučuje čaj od majčine dušice.

Med i limun

U čašu mlake vode dodajte jednu kašičicu meda i tri kašičice soka od limuna pa dobro promešajte i pijte nekoliko puta dnevno. Med i limun čiste pluća i bronhije od sekreta.

Čaj od korena belog sleza

Poznati je lek za ublažavanje kašlja. Oblaže grlo zaštitnim slojem i razređuje sluz. Priprema se prema uputstvi i pije se dva do tri puta na dan.

Čaj od zove

Pomaže kod iskašljavanja, začepljenog nosa i upaljenoga grla. Stavite od 2 do 5 grama suvih cvetova zove u šoljicu vruće vode i ostavite od 5 do 10 minuta. Nakon toga procedite i pijte dve-tri šoljice tokom dana.

Sirup za kašalj (za odrasle)

Skuvajte jaki čaj od nekoliko biljaka (3 kašike na pola litre vode) pa dodajte med i malo limunovog soka. Na primer, u istoj razmeri koristite crni ili beli slez, majčinu dušicu, žalfiju i islandski lišaj.

Izvor: yumama.com

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mame savetuju kako da pomognete svom mališanu kada ga kašalj ’ne ostavlja na miru’.

Kašalj potresa čitav organizam i ne dozvoljava detetu da spava upravo kada mu je san najviše potreban. Kako bi obezbedile mirne noći i bar malo ublažile simptome respiratorne infekcije, mame pokušavaju na različite načine da pomognu svom mališanu. Tada često pribegavaju korišćenju prirodnih lekova.

Izdvajamo osam tretmana koji, kako tvrde mame, smiruju kašalj kod dece:

1. Voda

Dajte detetu što više vode jer tečnost razređuje sekret a i pomaže kod kašlja uzrokovanog suvim vazduhom u prostoriji, posebno za vreme zimskih meseci. I čajevi i sok mogu biti od pomoći, ali voda je ipak nezamenljiv lek.

2. Topao čaj

Vruć čaj umiruje nadraženo grlo.

Skuvajte detetu kamilicu ili nanu i dodajte med (ukoliko je dete starije od godinu dana) kako bi borba sa kašljem bila još uspešnija. Takođe, od pomoći će biti i čajne mešavine koje ublažavaju simptome respiratorne infekcije.

3. Đumbir

Napravite detetu čaj od đumbira jer on "razbija" sluz u grlu i ublažava kašalj.

4. Origano i majčina dušica

Ove biljke su, takođe, veoma delotvorne u borbi protiv kašlja. U zavisnosti od toga šta dete više voli da pije, skuvajte mu čaj od jedne ili druge biljke i zasladite medom.

5. Limun

Veliki broj dece voli da liže limun, što će olakšati primenu ovog prirodnog leka. Sok od limuna sa medom razređuje gust sekret i smiruje iziritirano grlo.

6. Slana voda

Slana voda pomaže kod svih simptoma prehlade i infekcije respiratornih organa, uključujući kašalj, zapušen nos i bol u grlu. Jedina mana je to što se ovaj prirodni lek sipa u nos, što deca baš i ne vole.

7. Para

Pustite vrelu vodu kako bi se kupatilo ispunilo parom i dodajte par kapljica eteričnog ulja eukaliptusa ili nekoliko listića žalfije u vodu.

Udisanje pare, pa čak i nad šoljom vrelog čaja, olakšaće disanje i umiriti kašalj.

8. Med

Med je najbolji prirodni lek protiv kašlja. Preporučene doze za decu su: od jedne do pet godina pola čajne kašičice, od šest do 11 godina - jedna kašičica meda. Deca starija od 12 godina mogu uzeti po dve kašičice u toku dana.

Napomena: deci mlađoj od godinu dana ne treba davati med!

Izvor: yumama.com

Temperatura, bol u grlu, curenje nosa, glavobolja... Sve su to simptomi koji se često javljaju i kod majki dojilja ALI oni nisu znak za uzbunu i prestanak dojenja

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Jako je malo bolesti zbog kojih treba obustaviti dojenje bilo privremeno ili stalno.

Da se za sada zadržimo oko simptoma gripa… Šta se dešava u organizmu majke koja se ne oseća najbolje i koja oseća da je nešto „hvata“?

Onog trenutka kada majka počne da oseća slabost u bilo kom vidu tada je i beba već pod uticajem istog virusa koji muči majku. Virus se nije pojavio tog trenutka već je duže vreme prisutan a onošto majka oseća je početak “invazije” koja je napada sve jače. U tim trenutcima najbolja stvar koju majka može da uradi je da nastavi da redovno doji svoje dete. Preko svog mleka majka ne može da prenese bebi viruse ali joj prenosi ono što je mnogo važnije, a to su antitela koja stvara njeno telo u borbi za ozdravljenje.

Ako prestanete da dojite dok ste pod udarom virusa ostavljate vašu bebu da se sama bori protiv njega bez imalo zaštite koju bi imala preko vašeg mleka.

Da li se smem dojiti pod temperaturom? Ili drugo pitanje na koje često odgovaram: Sa kolikom temperaturom moram da prestanem da dojim?

Temperatura nije smetnja dojenju. Ne postoji nikakvo ograničenje da se sme ili ne sme dojiti iznad određene visine ali je preporučljivo da se temperatura koja je iznad 38.5 stepeni skida antipireticima kako bi se majka osećala bolje. Najčešće se koriste preparati na bazi paracetamola ili ibuprofena. U slučajevima ako lekovi ne uspevaju da spuste temperaturu poželjno je da se majka javi doktoru radi pregleda. Dojenje se ni tada ne prekida. Doktoru je potrebno naglasiti da majka doji i da ne želi da prestaje. Na doktoru je da tada prilagodi terapiju tj da prošiše lekove za koje se zna da ih mogu dojilje uzimati.

Koje lekove mogu da uzimam?

Bez konsultacije sa doktorom ne možete uzimati ništa od lekova osim lekova za temperaturu i to u dozi za odrasle osobe. Ako se simptomi ne smiruju i ne osećate se bolje javite se doktoru.

Da li mogu da koristim neke od kućnih tretmana ili lekova?

Ovo najčešće pomaže:

Odmarajte. Koliko je god moguće odmarajte uz dete jer vam je odmor preko potreban kako bi telo imalo snage da se izbori sa virusima.
Pojačajte unos vitamina C bilo iz hrane bogate vitaminom C ili koristeći suplemente.
Ehinacea je poznata po dobrom uticaju kada su virusi u pitanju.
Beli luk, u sirovom obliku, kuvan ili kao suplement.. mada je najbolje uzimati sirov.
Homeopatski lekovi se obično smatraju sigurnim uz dojenje.
Propolis, ako niste alergični na pčelinje proizvode slobodno ga koristite, odlična je pomoć.
Za zapušen nos koristite fiziološki rastvor. Možete se inhalirati iznad vruće vode kojoj ste dodali par kapi esencijalnog ulja od eukaliptusa ili žalfije.

Čajevi: uglavnom se preporučuju: voćni čajevi, hibiskus, kamilica, anis, komorač, matičnjak, šipurak, kopriva, brusnica… izbegavati zeleni, mentu (nana), žalfiju (kadulja), peršun, uvin…

Za bolno grlo:

Spremite sebi jak crni čaj.
Topla limunada sa medom.
Ispirajte grlo čajem od žalfije (kadulje) ili kamilice. Kamilicu možete i da pijete ali žalfiju ne jer smanjuje laktaciju.

Za kašalj:

Umesto fabrički spremanih sirupa preporučuje se upotreba čaja od korena belog sleza.

Čaj od korena belog sleza:

Prikuvati i ohladiti 2dcl vode, u ohlađenu vodu sipajte jednu supenu kašiku korena i poklopite. Neka odstoji 2 sata. Procedite i u to dodajte sok od pola limuna i med prema svom ukusu (1 kašika najčešće). Ovaj čaj se pije hladan ali ne sve odjednom već u toku dana uzimajte po gutljaj dva uvek kada se setite. Narednog dana spremite novu dozu. Odlično pomaže sazrevanju kašlja i lakšem iskašljavanju, a ide uz dojenje tj ne smeta bebi preko mleka.

Da li trebam da nosim masku na licu? Da li da boravim u zasebnoj prostoriji da ne zarazim bebu?

Ne i ne. Kao što je već rečeno beba je bila u kontaktu sa istim virusom i pre pojave simptoma kod vas. Potpuno je nepotrebno sada se razdvajati. Slobodno boravite sa bebom u istoj prostoriji ma u istom krevetu.

Kada “pokvarite stomak” ili se suočite sa stomačnim virusom i tada važe ista pravila, ne uzimajte lekove na svoju ruku, odmarajte, unosite vodu malo po malo kako bi se zadržavala u telu i iskoristila, ishranu prilagodite ličnim potrebama, a beba neka je uz vas i neka sisa nesmetano. Ukoliko se simptomi pogoršavaju javite se doktoru radi pregleda i eventualnog uključenja terapije koja ide uz dojenje.

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Autor: Tereza Miljković, savetnica za dojenje

Izvor: Super Beba

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda

Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Sekret u disajnim putevima česta je situacija kod mališana tokom hladnih dana. To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe.

Pitanje mame:

Petogodišnja ćerka od sedmog meseca života ima problema sa plućima. Tada je imala bronhiolitis koji se ponovio još tri puta u narednih šest meseci. Skoro svaka virusna infekcija je praćena sekretom u nosu koji se često spuštao na pluća, pa su nam inhalacije bile od velike pomoći.

Dete je bilo preko 12 meseci na profilaksi Singulairom i situacija se značajno popravila – opsturkcije su se proredile, a od 4. rođendana ih više nema. Pošto ide u vrtić često zakači neki od virusa i opet nam se javlja sekret koji dugo izbacuje, nekada i dve nedelje od početka bolesti. Tada su pluća čista, pedijatar redovno prati dete i nikad nema opstrukcije, ali kašalj ume da bude uporan. Kako stigne hladnije vreme sve se ovo češće javlja. Probali smo razne sirupe i lekove, ali bez nekog ozbiljnijeg efekta. Zato imam nekoliko pitanja o tome kako izbaciti sekret iz disajnih puteva:

• Zašto dete zimi ima više sekreta disajnim organima?
To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe. Njima prija hladno vreme, ali zatvoreni prostori, u kojima boravi mnogo ljudi i dece, pogoduje njihovom širenju. To su respiratorni virusi, ima ih mnogo vrsta, a neretko se dešava da se slično ispoljavaju kod dece u vidu curenja nosa, kašlja, a ponekad i u brzanim i otežanim disanjem.
Skoro svi imaju jednu zajedničku karakteristiku – stvaranje sekreta (mukusa) u disajnim putevima

• Da li je ovo u stvari astma?
NIJE!
Astma je bolest gde se javlja suženje disajnih puteva – bronhoopstrukcija! Kad se ove brojhoopstrukcije ponavljaju nastaje astma. Kako su pluća Vašeg deteta čista, to znači da nema suženja disajnih puteva – bronhoopstrukcije, pa to nije astma

• Kakva je razlika između astme i bronhitisa?
Bronhitisa ima više vrsta, ali ako se bronhitisi ponavljaju i praćeni su bronhoopstukcijom onda to zapravo jeste astma. Kad se bronhitis javlja retko, a izazvan je nagomilavanjem sekreta u broonhijama, onda to nije astma, već virusno zapaljenje bronhija.

• Može li se ovo pretvoriti u upalu pluća?
Teško – mala je šansa!
Očigledno je da Vaše dete NEMA sekret u donjim disajnim putevima, jer bi to onda bio bronhitis ili opstrukcija, ali tada pluća NISU čista!
Kad se sekret dugo zadrži u bronhijama (ili bronhiolama) i NE izbaci se kako treba, postoji rizik od nastanka upale pluća – pneumonije. Ipak, ovo očigledno nije Vaša “priča”.

• Da li inhalacije mogu da pomognu?
Mogu, tu nema sumnje!
Iako je sekret “visoko” (u nosu, grlu i traheji – dušniku) inhalacije mogu da pomognu,čak i kod starije dece. Pogrešno se misli da su inhalatori samo za bebe – to nije tačno.

• Čime da se dete inhalira?
Za početak je dovoljno da to bude inhalacija običnim fiziološkim rastvorom (0,9% NaCl). On će pomoći da se sekret “razredi” i tako lakše izbaci (iskašlje ili proguta). Ovo izgleda banalno, ali je sjajan način da se pomogne detetu.

• Koliko dugo i koliko često da se sprovode inhalacije?
Tu nema striktnih pravila – tri puta dnevno, po oko pet minuta je sasvim dovoljno pa da se vidi kako će dete reagovati. Inhalacije se sprovode PRE (ili između) obroka, a NIKADA posle jela. Po potrebi se broj inhalacija se može povećati – nema opasnosti da se se pretera.

Ass.dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića:

Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?

Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje i potpuno je nepotrebno.

Čime se čisti bebin nos?

Kod beba je najbolje koristiti najobičniji fiziološki rastvor koji se može kupiti u svakoj apoteci. Kupuje se ili u manjim ampulama namenjenim baš za ispiranje nosića kod beba ali i u velikom pakovanju od pola litra za koji će Vam trebati igla i manji špric za izvlačenje rastvora iz pakovanja. Veća količina je mnogo ekonomičnija.

Pored fiziološkog rastvora majke često koriste razna pomagala poput “pumpica” za izvlačenje sekreta.

Kako se nosić pravilno čisti?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) fiziološkog rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra.
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu. Sobzirom da fiziološki rastvor nije lek već tečnost koja može da se koristi u većoj ili manjoj količini ne morate da brinete ako stavite manje ili više.
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovakvo čišćenje nosića može obaviti jedan od roditelja samostalno ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj drži bebinu glavu dok drugi polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprica, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruškicom”.

* Stisnite gumenu kruškicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju
* Nakon čišćenja slobodno nakapajte malo fiziološkog rastvora da se nosić očisti do kraja ili ako dojite par kapi svog mleka.

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

* Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?

Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Broj kapi određuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od leka, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpor. Budite strpljivi jer i sami znate da će detetu biti lakše nakon što lepo prodiše na nos.

Izvor: superbeba.com

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda
Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Noćno mokrenje

Noćno mokrenje

Noćno umokravanje predstavlja simptom nekoliko poremeća...

Očistite nosić bez imalo muke

Očistite nosić bez imalo muke

Sa hladnim vremenom dolaze i prehlade pa zapušen nosić ...

10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici

10 retro imena koja ćete poželeti da dat…

Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta, ...

Osnovna nega bebe

Osnovna nega bebe

Svaka majka želi sve najbolje svom detetu, ali se ujedn...

Šta raditi kada odojče ima problem sa stolicom?

Šta raditi kada odojče ima problem sa st…

Šta činiti kada stolica sasvim izostane? Koliko je uopš...

Značaj lokalne terapije kod prolećnih alergija (polenskog rinitsa)

Značaj lokalne terapije kod prolećnih al…

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu p...

Zašto dete ne treba da sedi u ovom položaju

Zašto dete ne treba da sedi u ovom polož…

Pravilan razvoj bebe , odnosno deteta svakom je roditel...

Šarlah – bakterijska infekcija

Šarlah – bakterijska infekcija

Kakva je to bolest – ko je uzročnik? Nekada, pre antibi...

Najpopularnija srpska imena za dečake u poslednjih 70 godina

Najpopularnija srpska imena za dečake u …

U periodu od 1931. godine pa do danas jedno muško ime u...

Da san ništa ne remeti

Da san ništa ne remeti

Važno da beba stekne rutinu i da se uvek opusti pre spa...

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja. M...

Sve što niste znali o trećem krajniku

Sve što niste znali o trećem krajniku

Adenoid (adenoidna vegetacija) ili treći krajnik, kod n...

Ne forsirajte dete, prohodaće samo

Ne forsirajte dete, prohodaće samo

Decu ne treba forsirati da što pre počnu da sede, stoje...

Zašto deci curi krv iz nosa

Zašto deci curi krv iz nosa

Pojava krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ...

Neka deca budu deca: Ovo ne branite mališanima

Neka deca budu deca: Ovo ne branite mali…

Deca treba da budu deca, međutim, roditelji ih često u ...

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet sekundi

Ne slušaju vas? Disciplinujte ih u pet s…

Mnogi roditelji imaju problema s mališanima koji jednos...

Bebin govor tela

Bebin govor tela

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođenog ...

Povraćanje kod bebe

Povraćanje kod bebe

Zbog čega deca i bebe povraćaju? Deca povraćaju iz raz...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.