septembar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Za vreme planiranja trudnoće, doktori preporučuju pojačan unos određenih grupa nutrijenata. Saznajte koji su najpotrebniji vitamini i minerali i u kojoj količini bi trebalo da ih unosite.

Tokom trudnoće, vaše telo treba dodatne vitamine i minerale za vas i vašu bebu koja raste. Svakodnevno uzimanje vitamina pre trudnoće će vas osigurati od manjka istog za vreme začeća, preko trudnoće do dojenja.

Dnevna rutina bi trebalo da podrazumeva najmanje 400 mcg folne kiseline da bi ste predupredili defekte nervnog sistema, koji se razvija u prvih 28 dana trudnoće - pre nego što i ustanovite da vam menstruacija kasni.

Koji vitamini i minerali su vam potrebni?

Folna kiselina

Folna kiselina se dobija sintezom iz folata vitamina B, koji se nalaze u lisnatom povrću. Neki prenatalni vitamini imaju 800mcg folne kiseline, koji su dozvoljei i pomažu u prevenciji defekata kod novorođenčadi. Ako ste ranije imali trudnoću u kojoj je došlo do sličnih defekata možda vam trebaju i veće količine folne kiseline nego što je uobičajeno (posavetujte se sa svojim doktorom).

DHA

Želite li pametniju bebu? Mnogi prenatalni vitamini uključuju DHA (dokozaheksaenska kiselina), zasićena omega-3 masna kiselina koja podstiče razvijanje bebinog mozga i očiju. Losos, orasi i seme lana su dobri izvori omega-3 masti.

Vitamin D

Treba vam 600 IU/dnevno vitamina D tokom trudnoće. Većina preparata koji se koriste tokom planiranja trudnoće imaju 400 IU, tako da vam trebaju dodatni izvori. Prekomerne količine vitamina D međutim nisu dobre, tako da nemojte prekoračiti iznos od 2,000 IU do 4,000 IU po danu.

Kalcijum

Kalcijum vam pomaže u zaštiti od gubitka gustine kostiju tokom trudnoće- od velike je pomoći kada u vama raste još jedan skelet! Uzimajte 1000mg po danu. Ako mlečni proizvodi nisu vaš izbor, jedite hranu bogatu kalcijumom kao što su brokoli, kelj, pasulj i narandže.

Vitamin B6

Nije lako biti osetljiv! Vitamin B6 vam pomaže kod ublažavanja jutarnjih mučnina, naučnici savetuju oko 50mg vitamina B6 dnevno.

Gvožđe

Ako ste skloni anemiji, izaberite suplement sa većim nivoom gvožđa, ali znajte da gvožđe može da izazove mučnine i zatvor. Ako niste anemični, uzimajte najmanje 27 mg/dnevno. Možete ga pronaći u crvenom mesu, ribi, pasulju i grašku, kao i soku od suvih šljiva. Bolje ćete apsorbovati gvožđe kada jedete hranu bogatu vitaminom C, kao što su paradajz i citrusno voće.

Pažljivo birajte
Nisu svi prenatalni suplementi isti i nisu svi testirani da bi bili sigurni za upotrebu kod trudnica. Izaberite prenatalne suplemente pažljivo i neka se podudaraju sa vašim dnevnim rutinama - razmišljajte o maksimalnom učinku sa minimalnim brojem suplemenata.

Npr, previše vitamina A može biti štetno za vašu bebu i često se redukuje unos, što je razlog da obične multivitaminske formule neće biti dovoljne tokom trudnoće i posle.

Suplementi neće nadoknaditi lošu ishranu - hranite se u skladu sa dnevnim potrebama trudnice.

Da li otežano gutate kapsule? Potražite one koje se žvaću, tečne ili gumene prenatalne vitamine.

Izbegavajte biljne suplemente - mnogi od njih su rizični za zdravlje bebe. Posavetujte se sa lekarom ili apotekarom pre nego što ih uzmete.

Koje količine vitamina i minerala su potrebne?

Folna kiselina - 400 mcg

Vitamin D - 400 IU

Vitamin C - 70 mg

Vitamin B12 - 6 mcg

Vitamin E - 10 mg

Tijamin - 3 mg

Riboflavin - 2 mg

Niacin - 20 mg

Cink - 15 mg

Kalcijum - 200 do 300 mg

Gvožđe - 27 mg

Izvor: yumama.com

Žene u drugom stanju bi trebalo da obrate posebnu pažnju na ishranu, jer neke namirnice mogu da štete i njima i bebi.

Namirnice koje se uzimaju u trudnoći moraju da prijaju i mami i bebi. Jedna porcija hrani njih dvoje, i da bi zadovoljio potrebe, jelovnik mora malo da se koriguje. To se pre svega odnosi na namirnice koje mogu potencijalno da budu štetne, ali treba da se izbegavaju i namirnice koje izazivaju nadimanje, mučninu i slično.

Stručnjaci su napravili listu namirnica koje bi trudnice trebalo da izbegavaju.

Džigerica

Paštete i drugi proizvodi napravljeni od džigerice sadrže dosta vitamina A, ali je preporuka da ih trudnice izbegavaju, naročito u prvom trimestru.

Stručnjaci upozoravaju da se preterana upotreba namirnica koje obiluju vitaminom A u trudnoći dovodi u vezu sa urođenim manama. To znači da bi buduće mame trebalo da izbegavaju suplemente sa ribljim uljem i multivitamine koji sadrže i vitamin A.

Ako niste sigurni da li kroz uravnoteženu ishranu uzimate dovoljno vitamina A, beta karoten ili tzv. provitamin A može da bude dobra zamena. Značajan je za rast ćelija, zdravlje kože a pozitivno utiče i na vid. Nalazi se u paprici, mangu, šargarepi, paradajzu, kajsijama.

Jaja

Meko kuvana ili termički neobrađena jaja u domaćem majonezu ili nekim tortama, trudnice ne bi trebalo da jedu. Jaja, naime, mogu da sadrže bakterije koje izazivaju salmonelozu, a manifestuje se povraćanjem i prolivom, što može da utiče i na plod.

Kada se uzimaju u trudnoći jaja moraju da budu dobro tremički obrađena. Čak i kada pripremate jelo sa jajima, dobro operite ruke, jer opasne bakterije mogu da se nalaze i na ljusci.

Alkohol

Ne postoji količina alkohola koja je dozvoljena kada je žena u drugom stanju.

Razlog je što kroz placentu alkohol stiže i do tkiva i organa bebe. Štaviše, alkohol negativno utiče na razvoj ploda ne samo u prvom tromesečju, nego tokom cele trudnoće. A što više i češće trudnica pije alkohol, povećava se rizik za pobačaj, urođene malformacije, razvoj mentalnih problema i za razvoj uopšte.

Sir

Problemi mogu da nastanu nakon uzimanja nepasterizovane hrane, na primer mekih sireva kao što su bri, feta, kamember, ili plesnjivci.

Nepasterizovane namirnice mogu da sadrže bakterije, među kojima je najopsanija listerija, koja može da dovede do pobačaja ili prevremenog porođaja. Pasterizovanjem se ove bakterije uništavaju.

Meso

Trudnice ne bi trebalo da jedu nedovoljno pečeno meso, jer može da sadrži mikroskopski parazit toksoplazmoza gondi. Iako oboljenje koje ovaj parazit izaziva nije za ljude opasno, u trudnoći može da ima veoma ozbiljne negativne efekte.

Naime, kada infekcija kroz placentu stigne do ploda, uzrokuje ozbiljna oštećenja nervnog sistema, a u težim slučajevima i do smrti u utrobi ili odmah po rođenju.

Kofein

Sa kafom, čajem i gaziranim napicima koji sadrže kofein ne bi trebalo preterivati u ovom periodu. U manjim količinama ovaj prirodni alkaloid nije štetan, ali kako napreduje trudnoća, organizam ne može da preradi veće količine, pa ostaje duže u krvnim sudovima.

Smatra se da je za eliminaciju kofeina pri kraju trudnoće potrebno čak 18 sati. Iako za plod nije direktno opasan, kofein kroz placentu stiže do ploda i ubrzava rad srca.

Ovaj stimulativni efekat se održava u organizmu ploda 20 puta duže nego u telu trudnice. Zbog toga se trudnicama preporučuje da tokom dana ne piju više od dve šoljice kafe, odnosno da ne uzimaju više od 300 mg.

Kad jedete ribu, pazite na živu

Nisu sve ribe zabranjene u trudnoći, već samo one koje sadrže velike količine žive, kao što su sabljarka, ajkula, velika kraljevska skuša.

Živa usporava razvoj mozga i nervnog sistema ploda. U bubrezima se zadržava decenijama i može da izazove opadanje kose i ispadanje zuba, promenu ponašanja, malokrvnost ili poremećaj cirkulacije.

Izvor: stvarukusa.rs

Saznajte zbog čega je meso važna namirnica u ishrani trudnica i koje vrste mesa su najkorisnije za buduću majku i bebu...

Meso, zajedno sa jajima i ribom, predstavlja važan izvor biološki vrednih proteina, gvožđa, cinka, bakra i vitamina B12. Saznajte koje korisne sastojke kriju teletina, jagnjetina, svinjetina...

1. Govedina
Od svih vrsta mesa, najveću biološku vrednost (koja zavisi od sadržaja esencijalnih aminokiselina) imaju proteini govedine - 80 odsto, koji su neophodni za razvoj zdravog ploda. Pored toga, plodu je za izgradnju ćelija, tkiva i hemoglobina potrebna određena količina gvožđa, koju on „uzima“ od majke. Zbog toga kod nje može da dođe do anemije, odnosno malokrvnosti (dešava se, otprilike, u 20 odsto slučajeva). Da bi se to sprečilo, trudnicama se preporučuje konzumiranje namirnica bogatih gvožđem, naročito posnijih delova govedine. Govedina je, takođe, bogata cinkom, koji utiče na razvoj belih krvnih zrnaca.

2. Teletina
Sadrži visokovredne proteine, koji su značajni za rast, obnovu i izgradnju organizma, a obiluje i kalcijumom (ima ga dva-tri puta više od svinjetine). Teletina je bogata i cinkom, kojeg najviše ima u butu. Prisutna je i velika količina gvožđa, kao i vitamina B grupe (naročito B1, B2 i nikotinske kiseline) - koji su potrebni organizmu za oslobađanje energije iz hrane.

3. Jagnjetina
Lako svarljivo, izvanredno je meso za trudnice. Odličan je izvor belančevina, koje su količinom i kvalitetom ispred belančevina iz teletine i piletine. Osim toga, jagnjeće meso je bogato gvožđem i cinkom. Jagnjeće meso je naročito važan izvor vitamina B12, kojeg nema u biljnoj hrani, a potreban je za izgradnju crvenih krvnih ćelija i normalno funkcionisanje nervnog sistema.

4. Svinjetina
Izvrstan je izvor proteina, kao i cinka. Svinjsko meso je bogato i kalijumom, koji igra veliku ulogu u održavanju optimalnog krvnog pritiska i pravilnog srčanog ritma. Takođe sadrži selen, fosfor i gvožđe, neophodno organizmu u borbi protiv anemije, kao i vitamine B grupe (naročito B1, B6 i B12).

5. Piletina
U visokom procentu obezbeđuje esencijalne aminokiseline, neophodne za pravilan razvoj ploda. Pored toga, pileće meso obogaćuje ishranu trudnica gvožđem, kao i drugim mineralima (kalcijum, fosfor), ali i visokim procentom vitamina, naročito B grupe. Zbog nutritivnog sastava i lake svarljivosti, Svetska zdravstvena organizacija ga preporučuje kao namirnicu koja bi trebalo da se često konzumira.

6. Ćuretina
Ćuretina je, takođe, odličan izvor proteina, a bogata je i kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, selenom i cinkom. Sadrži i znatnu količinu vitamina B kompleksa. Ćuretina sadrži i aminokiselinu triptofan, koja pomaže telu da proizvodi serotonin, supstancu koja deluje umirujuće. A to je veoma važno za raspoloženje buduće mame.

7. Džigerica
Jedan je od najboljih izvora vitamina A. Osim toga, obiluje proteinima i gvožđem, a sadrži i hrom, kao i folnu kiselinu, vitamin B1 i biotin. Međutim, savetuje se unos manje količine, kao i da na jelovniku ne bude češće nego jednom u dve nedelje, jer veće količine vitamina A mogu da dovedu do oštećenja ploda. To nikako ne znači da se džigerice treba odreći u toku trudnoće, a ukoliko postoji neka nedoumica, najbolje je posavetovati se sa svojim lekarom.

Tekst: Snežana Damnjanović Mitić

Žitarice, odnosno cerealije, posebno one sa dodatkom gvožđa i kalcijuma, snabdevaju trudnicu obiljem važnih hranljivih sastojaka.


Na primer, tri četvrtine šolje žitarica sadrži 400 mikrograma folne kiseline, što je preporučena dnevna količina. Inače, lekari savetuju da žene, ukoliko planiraju trudnoću, u periodu pre začeća uzimaju 800 mikrograma folne kiseline dnevno. To je veoma značajno zbog zdravlja buduće bebe.

Celo zrno pšenice
Nutricionisti upozoravaju da se prirodni sastojci pšenice optimalno iskorišćavaju samo ako se u ishrani upotrebljava celo zrno.Musli - idealan doručak za trudnice U tom slučaju, trudnicama je obezbeđena velika količina folne kiseline, koja pomaže da se izbegnu neurološki defekti kod bebe. U opni zrna se nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma. Celo zrno pšenice sadrži 70,7 odsto ugljenih hidrata, 10,2 odsto belančevina, oko 2 odsto masti, 1,7 odsto minerala, vitamine B grupe (B1, B2, B3 i folnu kiselinu), E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50 odsto) i kalijum (20-30 odsto), zatim gvožđe, bakar, magnezijum, kalcijum i cink. Sadrži i dijetna vlakna.

Ovsene (zobene) pahuljice
U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem, i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama - predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Mogu da se koriste u kašama, supama, hlebu i poslasticama. Ovas je poznat po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina: sto grama pahuljica sadrži čak 15 grama proteina.Zdrav obrok
Pahuljice natopiti sokom u koji nije dodat šećer i ostaviti da odstoje. Potom ih pomešati sa malo nemasnog jogurta. Može da se doda cimet, kao i manja količina suvog voća. Bogate su i vitaminima B grupe i vitaminom E, kao i mineralima - kalcijumom, magnezijumom, selenom i kalijumom, gvožđem i cinkom. S obzirom na visok sadržaj dijetnih vlakana, blagotvorno deluju na creva i pospešuju varenje. Deluju blago laksativno (odlične su protiv zatvora) i štite debelo crevo (naročito od nastanka hemoroida). Samo pola šolje ovsenih pahuljica (bez dodatih ukusa, aroma i začina) snabdeva trudnice sa značajnom količinom dnevno potrebnih nutrijenata. Stoga bi trebalo da budu česta stavka na meniju i nakon porođaja.

Testenina
Šolja kuvanih makarona od celog zrna pšenice obezbeđuje proteine i vlakna. Obogaćena testenina, kao i ona od celog pšeničnog zrna - podjednako su vredan izvor folne kiseline. Testenina od integralnog brašna je zdrav obrok, posebno u kombinaciji sa povrćem, najbolje uz dodatak maslinovog ulja. Može da se posluži i sa posnim mesom ili ribom.

Smeđi (integralni) pirinač
Trudnice bi trebalo da unose 350-400 miligrama magnezijuma dnevno, a smeđi pirinač se pokazao kao njegov odličan izvor (isto je i sa drugim žitaricama celog zrna). Osim toga, izvrstan je "snabdevač" organizma gvožđem i folnom kiselinom. Karakteriše ga nizak nivo ugljenih hidrata, masti ima samo u tragovima (ne sadrži holesterol), a veći je postotak vlakana. Smeđi pirinač ima pet puta više vitamina E i nikotinske kiseline od belog pirinča, četiri puta više vitamina B1 i vlakana, tri i po puta više magnezijuma, kao i 1,6 puta više folne kiseline. U klici se nalazi vitamin E, dok je opna bogata gotovo svim vitaminima B grupe. Važan podatak je da pirinač ne sadrži gluten (kompleks proteina koji kod nekih osoba izaziva imunološku reakciju organizma).

Tekst: Snežana Damnjanović Mitić

Tokom trudnoće, možda ćete se susresti sa mučninama, gorušicom i gubitkom apetita. Međutim, redovna i zdrava ishrana od suštinskog je značaja dok ste u drugom stanju.

Trudnicama je potrebno da unose kalorije i namirnice bogate folnom kiselinom, kako bi se smanjio rizik od urođenih mana. Konzumiranjem zdravih tečnosti, poput voćnih sokova, sokova od povrća i mleka sa niskim procentom mlečne masti, svom obroku lako možete dodati na kaloričnosti.

Značaj zdrave ishrane
Slab unos zdrave hrane može uticati na rast i razvoj bebe. Masna hrana, poput čipsa i slatkiša, ne mora u potpunosti da se izbaci iz ishrane, ali imajte na umu da ove namirnice nemaju esencijalne nutrijente potrebne za rast vaše bebe.

Potrebe u ishrani
Svaka žena je različita i oko specifičnih zahteva trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom. Ipak u ishranu trudnice svakako bi trebalo uvrstiti čiste proteine, nemasno mleko, porcije voća i povrća i integralne žitarice.

Vremenski okvir obroka
Generalno, potrebno je jesti četiri do šest malih obroka dnevno, tokom trudnoće. Manji, ali češći obroci ublažavaju gasove, mučninu i gorušicu.

Hrana koju treba izbegavati
Pored alkohola, dok ste u drugom stanju izbegavajte ribu poput ajkule, sabljarke i skuše. Ne preporučuje se ni upotreba klica, sirovog mesa, prekuvanih jaja i mesa, kao i nepasterizovanih sireva.

Kilaža
Većina trudnica dobije 11 kg na težini. Majke koje su neuhranjene, odnosno imaju manje kilograma nego što je potrebno u odnosu na njihovu visinu, trebalo bi da se ugoje do 18 kg kako bi smanjile rizik od urođenih mana kod beba. Kod gojaznih majki, kilažu bi bilo poželjno smanjiti. Trudnica ne bi trebalo da se ugoji više od prosečnih 11 kg, jer to može povećati rizik od dobijanja trudničkog dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Izvor: Modernmom.com

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete da jedete jagode ako ste trudne ili dojite bebu?

Beba će putem majčinog mleka jagode dobiti u razblaženom obliku!

Mnogo je zabluda kada je u pitanju ishrana trudnica, a potom i majki koje doje. Jedna od njih je upravo vezana za, mnogima omiljeno voće, a to su jagode.

Da Vam odmah odgovorimo na pitanje: Da, smete i treba da jedete jagode u trudnoći i dok dojite svoju bebu.

Pored toga što su ukusne jagode su i zdrave

Jagode su bogate folatima, a znamo da se folna kiselna kao sintetički oblik folata, preporučuje svim trudnicama. Jagode, pomorandža i zeleno lisnato povrće od svih namirnica sadrže najviše folata. Jedan obrok jagoda osigurava 20 odsto preporučenih dnevnih potreba za folatima.

Takođe, sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam je puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.

Jagode su bogate vitaminom C koji je uvek bolje uzimati iz namirnica nego u sintetičkom obliku.

Dakle, jagode će vam pomoći u očuvanju zdravlja, pojačaće vam imunitet, unećete još folata pored folne kiseline koju pijete i kao takve, velika je šteta da ih se odričete tokom trudnoće ili perioda dojenja.

Šta je sa alergijama na jagode?

Razlog zbog kojeg se veliki broj trudnica i dojilja odriče jagoda su moguće alergije na ovo voće koje zaista može dovesti do veoma izraženih alergijskih reakcija.

Međutim, važno je napomenuti da upravo konzumiranjem namirnica tokom trudnoće i u periodu dojenja, mi navikavamo bebin organizam i pripremamo ga za namirnice koje će kasnije jesti.

Putem mleka samo se određeni sastojci iz namirnica prenose do bebe pa tako čak i u slučaju da se desi alergija, beba će odreagovati u blažem obliku, a vama će to biti signal da budete izuzetno pažljivi prilikom uvođenja jagoda u ishranu vaše bebe.

Dakle, ne uskraćujte sebi i bebi sve blagodeti jagoda, a izbacite ih iz ishrane samo u slučaju ako beba pokaže da joj smetaju.

Izvor: bebac.com

Mastioditis

Mastioditis

Mastioid (mastoidni nastavak) je onaj koštani “greben” ...

Kako prepoznati upalu uva kod dece

Kako prepoznati upalu uva kod dece

Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice...

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

Profesor dr Aneta Lakić, neuropsihijatar, o hiperkinets...

Rast zubića kod beba

Rast zubića kod beba

  Koji su simptomi rasta zuba? Dok kod neke djece prv...

Zašto su žitarice omiljena nemlečna hrana pedijatara i nutricionista

Zašto su žitarice omiljena nemlečna hran…

Kada početi sa nemlečnom ishranom?Kod beba koje su iskl...

Pupak bebe

Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje isp...

Virusi ili bakterije u grlu?

Virusi ili bakterije u grlu?

Kod upala grla, ne treba žuriti sa antibiotikom, naroči...

Vreme je za nošu

Vreme je za nošu

  Ne počinjite preranoPostoji više razloga zašto ne tr...

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolescenti

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolesc…

Dete mora da zna da nije učestvovao u donošenju te odlu...

Kako zaštititi dete od komaraca?

Kako zaštititi dete od komaraca?

Sa toplim danima, dolaze i komarci. Evo saveta za preve...

Zašto je važno izabrati igračku prema uzrastu deteta

Zašto je važno izabrati igračku prema uz…

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja. M...

Sisanje palca

Sisanje palca

Kada i kako se riješiti ove loše navikesisanje palca S...

Kako da se odbranite od prehlade dok ste u drugom stanju

Kako da se odbranite od prehlade dok ste…

Da li su prehlade u trudnoći češće nego obično? Da, ta...

Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođeno...

Streptokokne upale grla kod dece - simptomi i lečenje

Streptokokne upale grla kod dece - simpt…

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima...

Opekotine

Opekotine

Kada nastaju opekotine? Do opekotina najčešće dolazi u...

Seksualna radoznalost kod male dece

Seksualna radoznalost kod male dece

U deo normalnog seksualnog razvoja kod dece spada i dod...

Krvarenje iz nosa kod dece

Krvarenje iz nosa kod dece

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru», a...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.