Od refleksa koračanja do prvih koraka

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

Sa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Pročitano 457 puta

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…