Kako pomoći detetu da se izbori sa jesenjim virusima?

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Pročitano 93 puta

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…