januar 20, 2020

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Čak 90 procenata novorođenčadi se smeje u prvom mesecu života, neki čak i u prvoj nedelji, ali ima i slučajeva da se nisu osmehnuli nijednom za 12 meseci. Bebe imaju jak temperament od rođenja

Razumevanje beba pomaže da razumemo i odrasle, zaključio je Kaspar Edimen iz Centra za moždani i kognitivni razvoj Univerziteta Birkbek u Londonu. On je sproveo istraživanje, kojim je želeo da utvrdi šta sve zasmejava novorođenčad, a bio je toliko opčinjen da je dao otkaz kao bankar i otišao da studira psihologiju. Edimen je napravio anketu za roditelje i zamolio ih da mu pošalju snimke i izveštaje o tome šta je sve zasmejalo njihove mališane, u kom mesecu i u koje doba dana.

Oko 1.400 roditelja iz 25 država je odgovaralo na njegova pitanja, a rezultati analiza su pokazali da se bebe smeju praktično od prvog dana. Čak 90 procenata novorođenčadi se smejalo u prvom mesecu života, neki čak i u prvoj nedelji, ali ima i slučajeva da se nisu osmehnuli nijednom za 12 meseci.

– Ovo otkriće potvrđuje pretpostavku da bebe imaju jak temperament od rođenja – kaže istraživač.

Pokazalo se da se dečaci smeju više, čak i do 50 puta dnevno, a devojčice do 37. Međutim, Ediman ističe da je smeh stvar socijalizacije i interakcije sa drugima, a ne zavisi od pola.

– Nije uopšte važno šta odrasli rade dok su sa bebom. Dovoljno je što su pored njih i one se zato osećaju srećno. Zato se bebe i smeškaju – zaključuje naučnik.

Iskusni roditelji znaju da će proći neko vreme dok njihova beba ne počne da se osmehuje ali zašto je tako?

,,Da bismo bili srećni, moramo da budemo sposobni da razmišljamo o nama samima“ objašnjava profesor Dastin Šajnost.

Plaču i mršte se – dakle, pokazuju da njihovi mišići lica rade sasvim dobro, pa se onda postavlja pitanje: zašto je bebama potrebno malo više vremena da svoje lice razviju u osmeh? Najjednostavniji odgovor nauke glasi da je njihovim malenim mrežama neurona, koje im omogućavaju da prepoznaju osećaj sreće, potrebno neko vreme da se razviju i počnu da funkcnionišu.

Detaljniji odgovor na ovo pitanje donosi nam jedan novopečeni tata, Danijel Baron, koji specijalizira psihijatriju na prestižnom američkom Univerzitetu Jejl. Kako bi dobio što precizniji odgovor, Danijel je konsultovao svoje kolege sa Univerziteta, a ovo je njihovo objašnjenje.

Al Kaje, koji takođe specijalizira psihijatriju, ispričao je Danijelu o Frojdovom konceptu infantilne amnezije, koji se oslanja na ideju da nedostatak osećanja sreće kod novorođenčadi, koji rezultira nesmejanjem, dolazi kao posledica nemanja bilo kakvih, pa ni srećnih, uspomena. Naime, Frojd je krajem 19. veka skovao termin infantilna amnezija nakon što je uvideo da njegovi pacijenti nisu u stanju da se sete događaja iz ranog detinjstva. On je smatrao da uzrok tome leži u činjenici da su ovi ljudi potisnuli uznemirujuće, seksualne uspomene iz svog detinjstva (poput dojenja ili menjanja pelena). Frojdovo objašnjenje se pokazalo kao netačno, jer su ubrzo eksperimenti pokazali postojanje infantilne amnezije kod mnogih živih bića, pa i kod onih koji sasvim sigurno nisu potisnuli uznemirujuće uspomene, te da se infantilna amnezija objašnjava neseksualnim, neurobiološkim terminima.

A evo i novije, popularne studije profesorke Ketrin Akers sa Univerziteta u Torontu koja to objašnjava. Naime, formiranje memorije zahteva stabilnu mrežu međusobno povezanih neurona, koja se, za neke vrste sećanja, nalazi unutar dela mozga koji se naziva hipokampus. Kod novorođenčadi, novi neuroni se vrlo često rađaju u procesu koji se naziva neurogeneza. Kod odraslih osoba, neurogeneza vremenom slabi, pa je ukupna mrežna struktura neurona stabilnija.

Akers se potom zapitala da li mrežna nestabilnost neurona uzrokovana neurogenezom može da objasni činjenicu da novorođenčad imaju veoma lošu memoriju, dok odrasli pamte daleko bolje. Kako bi dobila odgovor na ovo pitanje, izvela je test na miševima: indukovala je proces neurogeneze kod starijih miševa i otkrila da oni zaista postaju veoma zaboravni. Sa druge strane, usporila je proces neurogeneze kod mlađih miševa, što je dovelo do toga da oni mogu da pamte više i bolje!

Odgovor je jednostavan – neurogeneza, odnosno stvaranje novih neurona, dovoljno je da izazove infantilnu amneziju, čak i kod odraslih! Tako, da bismo mogli da se sećamo, naši neuroni moraju da kodiraju, a potom i da „prizovu“ uspomene.

Rečnikom neurobiologije, možda bebe nisu srećne, i samim tim se ne smeju samo zato što ne mogu da prizovu srećne uspomene.

Postoji još jedno objašnjenje koje se takođe odnosi na razvoj mozga. ,,Da bismo bili srećni, moramo da budemo sposobni da razmišljamo o nama samima, dok nam za osećaj boli ili nesreće to ne treba,“ objašnjava profesor Dastin Šajnost iz Jejlovog Centra za istraživanje dece.

„Da bismo bili srećni, moramo da znamo da smo srećni. Inicijalno nezadovoljstvo (naših beba) ne znači da one nisu srećne, već je pre svega reč o osećanjima poput gladan sam, mokar sam. Dakle, nije reč se o tome da bebe misle o, baš bih bio srećan kad ne bih sedeo u ovoj mokroj peleni“, dodaje Šajnost.

Upravo je mogućnost da razmišljamo o našim osećanjima i željama, ili koncept self-referential thinking, povezan sa mrežom regije mozga koja se naziva mreža standardnog režima ili default mode network, i koja nije u potpunosti razvijena kod tek rođenih beba. Kako beba raste, tako i mozak, pa samim tim i ova mreža, postaju razvijeniji i funkcionalniji, pa bebe vremenom bivaju sposobne da razmišljaju o sebi, i naposletku, za osećaj sreće i osmeh.

Izvor: danas.rs

Dermosens sprej

Mala sprava, velika opsesija

Mala sprava, velika opsesija

Mališani i mobilni telefon: Psihijatri upozoravaju da ...

Brže prohodaju kada puze

Brže prohodaju kada puze

Lekari kažu da je puzanje dobro, jer deca tako lakše ...

Kako muzika utiče na razvoj deteta

Kako muzika utiče na razvoj deteta

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Brojni nau...

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Da li treba da jedem više tokom dojenja? Nema potrebe...

Misli za prvu pomoć kod majki

Misli za prvu pomoć kod majki

Nije nam uvek potrebno da čujemo ŠTA treba da radimo...

Sestra je životna privilegija

Sestra je životna privilegija

U detinjstvu se uglavnom svađaju, zbližavaju se u pub...

Šta kada dete neće u krevet...

Šta kada dete neće u krevet...

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati ...

Kada je vreme za prelazak u veliki krevet?

Kada je vreme za prelazak u veliki kreve…

Kako da znam da je pravo vreme da dete pređe u novi kr...

Zašto majka treba da pevuši bebi

Zašto majka treba da pevuši bebi

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno r...

Zatvor

Zatvor

Kako protiv zatvora? Zatvor je relativno čest problem...

Stolica beba – najčešće zablude

Stolica beba – najčešće zablude

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih...

Zamke modernog roditeljstva

Zamke modernog roditeljstva

Za mnoge porodice pametni telefoni, tableti i ostale sp...

Ruke dalje od mog trbuha!

Ruke dalje od mog trbuha!

  Ono što me najviše smetalo u trudnoći, nije ono ...

Kako pomoći detetu koje se guši?

Kako pomoći detetu koje se guši?

Sitne igračke ili predmeti koje mališani stavljaju u ...

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žuman...

Doktor otkriva tajnu kako smiriti novorođenče koje plače bez prestanka

Doktor otkriva tajnu kako smiriti novoro…

Pedijatar dr Robert Hamilton, kaže da je došao do ovo...

Hvala ti mama što me dojiš

Hvala ti mama što me dojiš

Ako ste pred porođajem ili ste tek dobili bebu i sumnj...

Bol u grlu bez povišene temperature

Bol u grlu bez povišene temperature

Kod jednog broja dece, naročito školskog uzrasta, se ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.