septembar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Mališani koji su tokom prve godine života često boravili u društvu psa, imaju 15 posto manji rizik da dobiju astmu

MALIŠANI koji su tokom prve godine života često boravili u društvu psa, imaju 15 posto manji rizik da dobiju astmu od onih koji nisu odrastali sa ovim ljubimcem. Ovako tvrde švedski stručnjaci, koji su sproveli studiju na 1.000 dece, utvrdivši prednosti "druženja" sa kučićima. Pretpostavlja se da je to zato što deca uz pse više vremena provode napolju, na vazduhu su i fizički su aktivnija, što se pozitivno odražava na zdravlje, posebno na pluća. Time je opovrgnuta teorija o negativnom uticaju životinja na mališane.

- Ima i onih koji tvrde da to nije higijenski, a baš zato što su domaćinstva sa psom više izložena mikrobima, deca su otpornija i ređe imaju astmu - kaže Tau Fol, profesorka sa Univerziteta u Upsali. - To se zove farmerski efekat, pošto je još ranije utvrđeno da su deca sa farmi daleko manje podložna astmi od onih koja nemaju kontakt sa životinjama. Pas utiče pozitivno na mališane na mnogo načina, čak i na hranu i vazduh koji udišu.

Izvor: novosti.rs

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece, međutim, evo šta savetuje Jevgenij Komarovski, čuveni lekar i autor mnogih knjiga o nezi dece.

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta kod deteta. Veoma je poznat i srpskim roditeljima, jer na veoma jednostavan način daje savete kako u današnje vreme vaspitati zdravo dete.

"Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečjim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečjim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji "u horu" pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama, to su sve "šarene laže". Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da "lupe recku" da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci "čarobne" tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata", izjavio je doktor Jevgenij Komarovski.

Prve alergijske reakcije na hranu mogu se pojaviti već na samom početku uvođanja čvrste hrane ali i kasnije ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip) ili ukoliko se neka namirnica uvede bebi i pre nego što se to preporučuje.

 

Alergijska reakcija na određenu namirnicu će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su kravlje mleko, belance, med, citrusno i bobičasto voće, koštunjavo voće, kikiriki, gljive i slično

Ukoliko se kod deteta neposredno nakon jela, ili nešto kasnije javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak ALERGIJE NA HRANU. U tom slučaju neophodno je datu namirnicu isključiti iz upotrebe u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par meseci probati detetu dati dotičnu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja.

Zbog svega navedenog u prvoj godini detetovog života ne treba koristiti med i proizvode od meda, kikiriki (štapiće od kikirikija, smoki…),orahe, lešnike, bademe, plodove mora, limun, narandže, mandarine, kivi, maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle…

UVOĐENJE VISOKO ALERGOGENIH NAMIRNICA

Tokom sezone bobičastog voća često je pitanje mamica da li da ga bebi daju ili da dočekaju iduću sezonu. Svakako, ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj se da neko bobičasto voće u manjim količinama, najbolje pomešano sa jogurnom u vidu voćnog jogura, bez dodataka ( izblendiran jogurt i npr. malina ili kupina ili jagoda). Ukoliko je beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada će se ove zdrave namirnice moći dati sveža ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Koštunjavo voće i kikiriki se po pravilu bebi daje tek posle treće godine, ali ima preporuka koje kažu da je to moguće uraditi i posle prvog rođendana. Najbitnije je da se ove namirnice izblediraju ili sitno iseckaju kako maloj bebi “ne bi zapale u grlo” kada može nastati veoma veliki problem. Daju se pomešane sa drugim namirnicama, najčešće u okviru nekih krema, namaza, domaćih piškota, keksića…

Primer uvođenja citrusnog voća je naveden kasnije s tim da se limun najbolje uvodi kao ceđen sok ( limunada), i veoma je bitno ne dati bebi krišku limuna da liže jer se ona može osuti i od kore limuna koja je tretirana raznim hemikalijama koje se pranjem ne mogu otkloniti.

Mleko se kod uvođenja jednostavno da u čaši ili flašici, najbolje za doručak da ima dosta vremena kako bi se ispratila bebina reakcija na isto. Zbog kontrole namirnica najbolje je za početak dati bebi kupovno mleko, a tek kasnije eventualno i domaće mleko isključivo od proverenog dobavljača.

dr med. Marija Mandić ( autor Kuvarskog dnevnika bebe Marte)

PRIMER UVOĐENJA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE:

UVOĐENJE MEDA: na parčetu hleba namazan puter i razmazano malo meda, na vrh noža. Marta pojela u parčićima oko pola kriške.

UVOĐENJE CELOG JAJETA: Kad bude vreme za celo jaje, onda ću Marti u varivonarendati celo tvrdo kuvano jaje i jelo će biti još bogatije.

UVOĐENJE MANDARINE: Kriška mandarine kojoj je skinuta kožica. Marta je prvo lizala kršku, a onda grickala, pa sam joj na kraju davala parčiće. verovatno bi isto odreagovala i na kivi.

(Deo iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se odlaže uvođenje u jelovnik namirnica koje se svrstavaju među alergene rizik od alergija se povećava.

DECA koja nisu probala kravlje mleko pre napunjene godine imaju skoro četiri puta veći rizik da postanu alergična na njega u kasnijem periodu, pokazuju najnovija istraživanja. Kada su u pitanju jaja i kikiriki, rizik je duplo veći.

Iako se ove namirnice godinama svrstavaju u nutritivne alergene, stručnjaci smatraju da odlaganje njihovog uvođenja u ishranu deteta donosi više štete nego koristi. Izbegavanje zapravo povećava rizik za razvijanje alergija, stoga - što pre se uvedu u ishranu u malim količinama, šanse za razvijanje alergije su manje.

- Studija o povezanosti namirnica koje dajemo detetu i riziku od razvoja alergije pokazala je da je rano uvođenje jaja u ishranu dece do godinu dana korisno, jer smanjuje verovatnoću razvoja preosetljivosti na bilo koji od tri alergena: jaja, mleko ili kikiriki - rekao je doktor Maksvel Trn.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od 2.100 kanadskih porodica, otkriveno je da većina roditelja zaista odlaže uvođenje ovih namirnica iz straha od neželjene reakcije. Istovremeno, jedno od 50 dece pati od alergije, što znači da ta pojava dostiže nivo epidemije.

Pojedini stručnjaci idu i korak dalje, tvrdeći da izbegavanje ove tri namirnice povećava rizik od astme, ekcema i alergijskog rinitisa u kasnijem dobu.

Izvor: novosti.rs

Deca koja sisaju palac ili grickaju nokte možda zbog toga izluđuju svoje roditelje, ali izgleda da ove navike imaju i jednu zdravstvenu korist – umanjuju rizik pojave alergija.

Nova studija je pokazala da ovaj zaštitni efekat traje sve do odraslog doba.

Ovo otkriće istraživača dalje je navelo na razmišljanje o hipotezi higijene koja ukazuje na to da rano izlaganje mikrobima može da pomogne u jačanju imunog sistema osobe u razvoju.

Iako je doktor Robert Hankoks, koji je bio na čelu ovog istraživanja, rekao da nema dovoljno jake dokaze koji bi podržali ovu teoriju, dodao je i to da je teško zamisliti bilo šta drugo što bi smanjilo osetljivost na alergije kod 1.000 dece sa Novog Zelanda koja su učestvovala u istraživanju i čije je zdravlje praćeno sve do odraslog doba.

Jedno od troje dece koja su učestvovala u istraživanju je ili sisalo palac ili grickalo nokte između pete i jedanaeste godine i imalo je manju osetljivost na alergije.

Šest zuba za godinu dana

Šest zuba za godinu dana

Neke bebe prvi zub dobiju još sa tri meseca, a druge te...

Alergijske reakcije

Alergijske reakcije

Na šta sve deca mogu da budu alergična? Alergijske rea...

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ne zaboravite da deca upijaju energiju roditelja i mnog...

Kako zabaviti decu na plaži?

Kako zabaviti decu na plaži?

  Ukoliko je prvi put na moru, dete će se možda uplaši...

Ne ismevajte mališane

Ne ismevajte mališane

Mnogo bolje ćete ga vaspitati ako ga budete manje kriti...

Bajke razvijaju inteligenciju

Bajke razvijaju inteligenciju

Iako u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se uspo...

Uvek hoće samo mamu

Uvek hoće samo mamu

Priča je skoro svima savršeno poznata: beba hoće samo m...

Do kada je opravdano voziti decu u kolicima

Do kada je opravdano voziti decu u kolic…

Ranko Rajović: Značaj dečje igre važan je za razvoj det...

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu in...

Nega genitalija kod dece

Nega genitalija kod dece

Od kada se beba rodi postoje dileme kako se neguje bebi...

Stidljivost ili problem: Ne vole ni pohvale ni kritike

Stidljivost ili problem: Ne vole ni pohv…

Ako na lepe reči dete spušta i okreće glavu, a na grdnj...

Najčešće letnje roditeljske dileme

Najčešće letnje roditeljske dileme

  Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditel...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, …

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosić...

Nenapredovanje bebe

Nenapredovanje bebe

Jedan od glavnih pokazatelja zdravlja bebe je dobar “pr...

Kako pomoći detetu koje se guši?

Kako pomoći detetu koje se guši?

Sitne igračke ili predmeti koje mališani stavljaju u us...

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova garderoba i skupa igračka

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova…

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obuče...

Inhalacija ili sirup?

Inhalacija ili sirup?

Devojčica od pet ipo godina je prvi put dobila opstrukt...

Upoznajte svoju bebu

Upoznajte svoju bebu

Zašto neke bebe tako snažno hvataju? Refleks hvatanja ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.