Prve igre za bebe

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Pročitano 248 puta

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…