decembar 08, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Žene u drugom stanju bi trebalo da obrate posebnu pažnju na ishranu, jer neke namirnice mogu da štete i njima i bebi.

Namirnice koje se uzimaju u trudnoći moraju da prijaju i mami i bebi. Jedna porcija hrani njih dvoje, i da bi zadovoljio potrebe, jelovnik mora malo da se koriguje. To se pre svega odnosi na namirnice koje mogu potencijalno da budu štetne, ali treba da se izbegavaju i namirnice koje izazivaju nadimanje, mučninu i slično.

Stručnjaci su napravili listu namirnica koje bi trudnice trebalo da izbegavaju.

Džigerica

Paštete i drugi proizvodi napravljeni od džigerice sadrže dosta vitamina A, ali je preporuka da ih trudnice izbegavaju, naročito u prvom trimestru.

Stručnjaci upozoravaju da se preterana upotreba namirnica koje obiluju vitaminom A u trudnoći dovodi u vezu sa urođenim manama. To znači da bi buduće mame trebalo da izbegavaju suplemente sa ribljim uljem i multivitamine koji sadrže i vitamin A.

Ako niste sigurni da li kroz uravnoteženu ishranu uzimate dovoljno vitamina A, beta karoten ili tzv. provitamin A može da bude dobra zamena. Značajan je za rast ćelija, zdravlje kože a pozitivno utiče i na vid. Nalazi se u paprici, mangu, šargarepi, paradajzu, kajsijama.

Jaja

Meko kuvana ili termički neobrađena jaja u domaćem majonezu ili nekim tortama, trudnice ne bi trebalo da jedu. Jaja, naime, mogu da sadrže bakterije koje izazivaju salmonelozu, a manifestuje se povraćanjem i prolivom, što može da utiče i na plod.

Kada se uzimaju u trudnoći jaja moraju da budu dobro tremički obrađena. Čak i kada pripremate jelo sa jajima, dobro operite ruke, jer opasne bakterije mogu da se nalaze i na ljusci.

Alkohol

Ne postoji količina alkohola koja je dozvoljena kada je žena u drugom stanju.

Razlog je što kroz placentu alkohol stiže i do tkiva i organa bebe. Štaviše, alkohol negativno utiče na razvoj ploda ne samo u prvom tromesečju, nego tokom cele trudnoće. A što više i češće trudnica pije alkohol, povećava se rizik za pobačaj, urođene malformacije, razvoj mentalnih problema i za razvoj uopšte.

Sir

Problemi mogu da nastanu nakon uzimanja nepasterizovane hrane, na primer mekih sireva kao što su bri, feta, kamember, ili plesnjivci.

Nepasterizovane namirnice mogu da sadrže bakterije, među kojima je najopsanija listerija, koja može da dovede do pobačaja ili prevremenog porođaja. Pasterizovanjem se ove bakterije uništavaju.

Meso

Trudnice ne bi trebalo da jedu nedovoljno pečeno meso, jer može da sadrži mikroskopski parazit toksoplazmoza gondi. Iako oboljenje koje ovaj parazit izaziva nije za ljude opasno, u trudnoći može da ima veoma ozbiljne negativne efekte.

Naime, kada infekcija kroz placentu stigne do ploda, uzrokuje ozbiljna oštećenja nervnog sistema, a u težim slučajevima i do smrti u utrobi ili odmah po rođenju.

Kofein

Sa kafom, čajem i gaziranim napicima koji sadrže kofein ne bi trebalo preterivati u ovom periodu. U manjim količinama ovaj prirodni alkaloid nije štetan, ali kako napreduje trudnoća, organizam ne može da preradi veće količine, pa ostaje duže u krvnim sudovima.

Smatra se da je za eliminaciju kofeina pri kraju trudnoće potrebno čak 18 sati. Iako za plod nije direktno opasan, kofein kroz placentu stiže do ploda i ubrzava rad srca.

Ovaj stimulativni efekat se održava u organizmu ploda 20 puta duže nego u telu trudnice. Zbog toga se trudnicama preporučuje da tokom dana ne piju više od dve šoljice kafe, odnosno da ne uzimaju više od 300 mg.

Kad jedete ribu, pazite na živu

Nisu sve ribe zabranjene u trudnoći, već samo one koje sadrže velike količine žive, kao što su sabljarka, ajkula, velika kraljevska skuša.

Živa usporava razvoj mozga i nervnog sistema ploda. U bubrezima se zadržava decenijama i može da izazove opadanje kose i ispadanje zuba, promenu ponašanja, malokrvnost ili poremećaj cirkulacije.

Izvor: stvarukusa.rs

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U telu žene dolazi do niza promena: raste trbuh, telesna masa, menja se hormonski status koji dovodi do fizioloških i psiholoških promena. Pri tome je veliko uzbuđenje oko prinove koja potpuno i zauvek menja lični život.

Tokom trudnoće treba izbegavati stresne situacije

Zbog toga nije čudno što su osećanja žene pomešana i promenljiva – od velike radosti koju pruža privilegija da se na svet donese novi život, do brige i strepnje kako će sa svim izazovima izaći na kraj. Može se, dakle, reći da je izvesno stanje stresa u trudnoći neizbežno i potpuno normalno.

O stresu smo razgovarali sa psihologom Željkom Kurjački.

Koji su najčešći uzoci stresa u trudnoći?

– Osećaj nelagodnosti i težine u trbuhu ili karlici, mučnina, zatvor, umor, bolovi u leđima, promene raspoloženja, strah od porođaja...

Koje su simptomi stresa u trudnoći?
– Umor, problemi sa spavanjem, glavobolja, a kod dugotrajnog i/ili jakog stresa povišenje krvnog pritiska, smanjenje imuniteta, anksioznost i depresija.

Kako se stres odražava na bebu?

– Sva istraživanja govore da je vrlo važno da majka svoje čedo nosi u što većem miru. Beba može da čuje majku već od 27. nedelje.

Pošto funkcionišu kao jedan organizam, svi hormoni sreće i hormoni stresa utiču i na malo biće koje se tek razvija.

! Ozbiljan dugotrajan stres može dovesti do prevremenog porođaja i
do rađanja beba sa manjom telesnom masom.

Kako kontrolisati stres u trudnoći?

- Čak i u najopterećenijem danu, trudnica mora imati vremena za odmor.

- Spavajte dovoljno. San je nezamenljiv način odmora i relaksacije. Zadremajte i u toku dana kada vam organizam pošalje signal da je to neophodno. Trudnoća je vreme kada je jako važno naučiti kako se gradi veza između uma i sopstvenog tela.

- Pružite negu svom telu. Napravite kupku sa lavandinim ili drugim eteričnim uljem i opustite se u toploj kadi.

Ovo će olakšati bolove u zglobovima i mišićima, naročito krsta.Idite na lagane masaže kod fizioterapeuta ili refleksologa koji su obučeni za rad sa trudnicama.

- Vodite računa da neobučeni maseri mogu izazvati prevremeni porođaj, pa ako u blizini nema kvalifikovanih stručnjaka, uradite samomasažu mišića koji su zgrčeni ili utrnuli. Najvažnije je obratiti pažnju na ramena, leđa i noge.

- Lagane fizičke vežbe, šetnja i plivanje (ako imate dozvolu lekara) mogu značajno smanjiti stres, kao i boravak u prirodi.

- Jedite zdravo. Od načina ishrane zavisi zdravlje i snaga, a samim tim i sposobnost da se nosite sa stresom. Dovođenje tela, uma i duha u ravnotežu najviše povećava otpornost prema stresu.

- Naučite da angažujete druge članove porodice za pomoć. Kasnije će ova navika biti više nego potrebna kada budete mnogo vremena i snage posvećivali svom detetu.

- Naučite da se suprotstavite svima koji od vas zahtevaju previše, bez obzira na to da li se radi o radnom mestu ili o porodici. Izbegavajte zadatke sa kratkim rokovima, jer je to čest uzrok stresa.

- Izbegavajte neprijatne osobe i situacije. Negativne emocije drugih utiču na vas i kada su neizgovorene.

- Naučite da odvajate bitno od nebitnog i ne budite perfekcionista. Roditeljstvo zahteva uvid u širu sliku i odricanje od beznačajnih sitnica. Kada se rodi beba, potrebno je energiju usmeriti na najvažnije stvari.

- Razgovarajte o svemu što vas muči sa bliskim prijateljima ili stručnjacima. Sama priča o problemu donosi olakšanje, a sigurno ćete čuti i mnogo korisnih saveta.

- Pripremite se za porođaj, dojenje i prve mesece kada dođe beba. Dobar trening uvek pomaže da što efikasnije odgovorimo svakom životnom izazovu.

Trovanja hranom podrazumevaju da se u organizam preko nje unese materija (toksin) koja izaziva burnu reakciju u organima za varenje. Toksin dospeva u hranu spolja – tokom transporta, pakovanja ili prerade, a često se namirnice «pokvare» i zbog nepravilnog čuvanja. I ovde je, najčešće, odgovorna bakterija. Odnosno, ona stvara toksin – odgovoran za simptome koji veoma liče na infekciju.

Velika ponuda svežeg voća i povrća, koje se često ne čuva i ne pere kako treba, takođe pogoduje trovanjima.

Kako roditelji mogu da prepoznaju trovanje?
Već posle par sati od unosa problematičnih namirnica – javlja se očigledna slabost, dete skroz «potone», počinje jako preznojavanje, ali BEZ visoke telesne temperature. Brzo potom počinje da uporno povraća, u talasima. Iako je iz organizma izbacilo sve što je pojelo, povraćanje se nastavlja, pa dete izbacuje žućkast sadržaj. Obično sledi proliv, sa obilnim vodenastim stolicama. Neka deca nemaju izraženiji proliv, naročito ako imaju «slabiji stomak», pa brzo izbace najveći deo toksina iz želuca. Dete «kopni» pred prestravljenim roditeljima. Prvo je uznemireno, a potom apatično, mlitavo, pospano. Ovi simptomi su, zapravo, znak gubitka velike količine telesne tečnosti, ali i znak za uzbunu da se dete hitno odvede lekaru.

Šta mame i tate mogu da urade kada se dete otruje?
Ako krenu uporna i brojna povraćanja, najbolje je da odvedu dete pedijatru!

Za razliku od letnjih proliva izazvanih crevnim infekcijama, kada ima vremena za procenu toka bolesti, kod trovanja hranom – stvar može da se pogorša izuzetno brzo. Pedijatru treba ostaviti da proceni da li dete može da izdrži, ili je potrebno započeti sa davanjem tečnosti kroz venu (intravenska rehidracija). To je suštinski problem – proceniti da li dete može da «izgura» uz dodavanje tečnosti na usta, ili mora da se pređe na intravenski unos (infuzija). U nekim slučajevima je i za lekara problem da se ta odluka donese, naročito kod gojaznih mališana, kod kojih je nekad veoma teško proceniti stepen gubitka tečnosti iz organizma.

Šta je glavni znak za uzbunu?
Loš izgled deteta (naravno, ako ga prati povraćanje), koji veoma lako upada u oči. Čim dete izgubi uobičajenu razdraganost, zna se da nešto ne valja. Ali, ako je pospano, klonulo, nezainteresovano za okolinu – ODMAH kod pedijatra!

Kada detetu može da se ponudi tečnost?
● Dok «letnji pljusak» ne prođe, ni ne treba pokušavati sa pojenjem deteta. Ali, čim dete samo zatraži da pije, treba početi nadoknadu tečnosti – oralnu rehidraciju, prema već mnogo puta opisanom principu – «često po malo». Već pominjana sredstva za rehdraciju, ili lagani čajevi (ohlađeni na sobnoj temperaturi) – prikladni su za nadoknadu tečnosti.
● Prvo, dete treba staviti u polusedeći položaj. Ležanje sa zavaljenom glavom NE VALJA, jer će se olakšati prelivanje tečnosti iz želuca u jednjak, pa i napolje kroz usta.
● Jedna do dve kašičice na pet do deset minuta je dobar recept.
● Ako dete ipak ponovo povrati, pola sata mu ne treba davati ništa, da se želudac ne iritira bez potrebe.
● Korisno je «napraviti» određenu količinu tečnosti i voditi evidenciju koliko je dete unelo – jer će, ako ipak mora kod lekara, pedijatru biti lakše da se odluči za dalju terapiju.

Šta biste uradili da vam se dete guši? Polovina nas ne bi znala kako da se ponaša u takvoj situaciji. „Izuzetno je značajno kako ćete reagovati u prvih nekoliko minuta nakon što se vašem detetu desi neka nezgoda. Time mu možete spasti život“, kaže Džo Maligan iz britanskog Crvenog krsta.

„Nekoliko jednostavnih postupaka za pružanje prve pomoći detetu lako je naučiti.“ Evo šta dr Maligan savetuje:

Kad se dete otruje
Šta treba da uradite: Pokušajte da otkrijete šta je dete progutalo, koliko i kada. Odmah pozovite Hitnu pomoć i sa sobom u bolnicu ponesite bočicu iz koje je dete pilo. Ako je dete povraćalo, ponesite sa sobom i malo sadržaja koji je mališan povratio. Šta ne smete da radite: Nemojte da izazivate povraćanje kod deteta jer ono što mu šteti dok ga guta, šteti mu i dok povraća. Nemojte mu davati da pije jer se neke supstance brže apsorbuju ako se rastvore.

Kad se dete opeče ili ošuri
Šta treba da uradite: Držite opečeno mesto pod mlazom hladne vode 10 minuta – toliko je vremena potrebno da se koža oslobodi efekta kuvanja. Pokrijte opečeno mesto sterilnom gazom. Šta ne smete da radite: Nipošto nemojte bušiti plikove, niti na silu skidati odeću s opečenog mesta. Ne mažite opečeno mesto puterom, uljem ili bilo kakvim losionom.

Gušenje
Šta treba da uradite: Savijte detetu glavu ka kolenima, a zatim ga snažno udarite između lopatica četiri do pet puta i terajte ga da kašlje. Stanite iza deteta, stavite mu svoju pesnicu na dno grudne kosti, a drugu ruku preko pesnice i čvrstim trzajima pritisnite pet puta. Isti postupak ponovite sa stomakom. Stavite pesnicu na sredinu detetovog stomaka, odmah ispod rebara i čvrsto pritisnite naviše pet puta (ovaj postupak ne važi za bebe do godinu dana). Posle tri neuspešna pokušaja, pozovite Hitnu pomoć. Šta ne smete da radite: Ne kopajte detetu po ustima. Stavite mu prst u usta samo ako možete da izvadite ono što mu se zaglavilo u grlo. Ne drmusajte dete i ne okrećite ga naglavačke.

Prelazni vremenski period pogađa imuni sistem i dece i odraslih, a stalno pribegavanje lekovima nije dobro. Zato je potrebno da naučite svoje mališane šta treba da rade kako bi se što više zaštitili od prehlada i gripa i kako da ojačaju imunitet.

1. Higijena

Naučite decu koliko je higijena važna. Pranje ruku je najvažnije od svega, jer se zarazne klice nalaze svuda, naročito u vrtiću i školi, gde deca provode dobar deo dana – piše Parents.com.

2. Bez deljenja posuđa

Svi težimo da naučimo mališane da ne budu sebični i koliko je važno deliti sa drugima, ali morate ih naučiti da su određene stvari ipak za samostalnu upotrebu. Usadite im naviku da čaše, flašice i escajg ne pozajmljuju nikom.

3. Oblačenje i ishrana

Tokom jeseni uvek oblačite decu slojevito. Često se dešava da jutro bude hladno, a popodne otopli, pa je poželjno da deca mogu da skinu jedan sloj odeće kada se temperatura podigne, jer ako hodaju oznojeni na vetru, veoma lako će se i prehladiti.

4. Ishrana

Vodite računa da deca svakodnevno unose materije i vitamine ključne za jak imunitet, kako bi se izbegle dosadne prehlade ili postigao brži oporavak. Dobar izbalansiran obrok je veoma važan za početak dana.

5. Dovoljno sna

Ovo može biti najproblematičnije za roditelje i decu. Često se dešava da se deci ne spava kada bi trebalo, žele da ostanu duže budni jer roditelji ne spavaju i slično. Ali, cena toga plaća se već sledeći dan, pa morate naći način da decu smestite u krevet na vreme, u zavisnosti od toga kada moraju da se probude. Važno je da sledećeg dana imaju dovoljno snage da izdrže u školi, što jako pozitivno utiče na zdravlje.

6. Ne šaljite bolesno dete u školu ili vrtić

Ovo nikako ne smete raditi! Pustite dete da se oporavi kod kuće – brže će se osloboditi prehlade i neće zaraziti drugu decu.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Atopijski dermatitis

april 09, 2016

Ekcem je stari naziv koji se odomaćio među roditeljima, a atopijski dermatitis je ime koje više vole doktori jer odražava suštinu ove dugotrajne i dosadne bolesti. Ovo su zapravo sinonimi i ne utiču na našu dalju priču.

Kako nastaje ekcem

Atopijska konstitucija znači da je dete predisponirano (ima skolonost) za alergijske bolesti. Ovo je zapisano u genetskom kodu, najčešće se nasleđuje, ali ima dece koja su prva u porodici započela “liniju” ekcema. Ekcem je zapravo kombinacija ove genetrske predispozicije i spoljašnjih faktora koji “provociraju” nastanak bolesti. Suština ekcema, na nivou same kože, je zapravo suva i osetlljiva koža. Ova koža je sklona svrabu i osipu. Alergolozi vole da kažu da je ekcem u stvari “svrab koji se osipa” što je u velikoj meri tačno .

Zašto je BabyMed kozmetika najbolja u
otklanjanju uzroka i posledica atopisjkog dermatitisa?

Zašto nastaje crvenilo kože

Kada se pojavi crvenilo, jasno je da je nastalo zapaljenje – ono je primarno (u početku) alergijsko (uz faktore sredine koji doprinosi reakciji), ali se kasnije može nadovezati sekundarna infekcija – bakterijska, ali nažalost i gljivice se mogu “uvaliti” u ranjenu kožu. Ovo prilično komplikuje lečenje, ali se često dešava u prvom “ataku” dermatitisa, dok se još ne zna od čega dete zapravo boluje.

Da li deca sa ovom bolešću mogu dobiti i druge alergijske bolesti

Nažalost da!

Ne nasleđuje se bolest nego sklonost ka oboljenju. Sklonost ka alergijskim bolestima znači da dete, pored ekcema može oboleti i od astme, polenkse kijavice, alergija na hranu…Sve se ovo može destiti, ali i NE MORA! Treba biti oprezni optimista.

Kada se otkriva i kako izgleda

Obično već u prvoj godini života kada se prvo uočavaju “ostrva” suve i hrapave kože koja postaje crvena (eritematozna), a ako se dete drapa, mogu se videti i znaci infekcije (žućkaste “ogebotine”, ljuspice, kao i brzo širenje promena). Može se pojaviti bilo gde, ali se obično vidi na obrazima, pregibima, ali i na spoljašnjoj strani ruku i nogu. Ima i “podmuklih” formi atopijskog dermatitisa koje mogu da zavedu roditelje, ponekad i lekare, pa da se zakasni sa postavljanjem dijagnoze.

Neretko su bebe sa ekcemom sklona i čestim ojedima.

Može se javiti i kod starije dece, ali se kod većine mališana javi relativno rano.

Da li često kupanje bebe pogoršava ekcem

Voda je “neprijatelj” za bebe koje imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu! Paradoksalno, ali istinito – voda, koje nema u koži (koja je suva) smeta! Smeta jer kupanje ISUŠUJE kožu i tako pogoršava problem suve i osetljive kože. Zato bebe ne treba kupati više od dva do tri puta nedeljno, naravno uz detaljni negu i pranje genitalnog regiona.

ODMAH posle kupanja bebu treba nežno osušiti mekim pamučnim peškirom, pa namazati hidrantnom kremom.

Kako se leči


Najvažnije je da se dijagnoza atopijskog dermatitisa postavi što pre! Kada se zna sa čime se borimo, navažnija je adekvatna nega suve i osetljive kože. Osnov nege su hidrantne kreme kojima se koži “dotura” ono što joj nedostaje – voda! Hidrantne kreme “hrane” suvu kožu i tako joj pomažu da bude jača i zdravija. Uz izbegavanje onog što detetu “pojačava” ekcem (alergeni) ovo je osnov prevencije!

Kada se pojave svi znaci dermatitisa (crvenilo koje se širi, ljuspice – deskvamacija kože…) onda kreme za negu NISU dovoljne. Tada lekar prepisuje lekovite kreme. Pošto je atopijski dermatitis zapaljensko stanje kože preporučuju se anti-inflamatorni preparati (lekovi koji smiruju zapaljenje).

Postoje dve vrste antiinflamatornih lekova koje se koriste u terapiji atopijskog dermatitis.

Posebno kod jakih upala primenjuju se kreme koje sadrže kortikosterode. Ove masti i kreme prodiru u kožu, sprečavaju inflamaciju i umanjuju svrab. Međutim, dugotrajna upotreba preparata koji sadrže kortikosterode povećava rizik od pojave neželjenih efekata. Atrofija (“istanjenje”) kože je jedna od vrlo poznatih neželjenih efekata koja se javlja pri korišćenju preparata koji sadrže kortikosteroid.

Preparati koji ne sadrže kortikosterode (inhibitori topičnog kalcineurina) su dragocena alternativa i mogu se koristiti od druge godine života. Posebno su pogodne za korišćenje na osetljivim delovima tela kao što je lice kao i za korošćenje kod dece i osoba koji nisu tolerantni na preparate koji sadrže kortikosterode. Inhibitori topičnog kalcineurina (pimekrolimus) imaju vrlo specifičan način delovanja. Inhibiraju upravo one ćelije koje su većinom odgovorne za inflamaciju kože kod atopijskog dermatitisa. Oni su posebno efektivni ako se nanesu na kožu pri prvim znacima razbuktavanja bolesti i mogu sprečiti njegovo širenje.

Ove, kao i druge lekove za lečenje ekcema svakako treba davati detetu samo po savetu lekara – terapija “na svoju ruku” dugoročno predstavlja opasnost za dete.

Da li je dete sa ekcemom opasno po drugu decu

NIJE!

Ovo nije zarazna bolest, ma kako ponekad grozno izgledala! Zato decu sa atpijskim dermatitisom treba uključiti u igru sa drugom decom i omogućiti im pravilnu socijalizaciju bez bremena “različitog” deteta!

Može li se potpuno izlečiti

Dok se genska terapija (zamena “loših” gena zdravim) ne ustanovi kao rutinska metoda lečenja ekcem se ne može potpuno izlečiti! Zato je nega kože uz izbegavanje faktora koji pogoršavaju atopijski dermatitis suština dobre kontrole ove dosadne bolesti.

Ass dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Boravak u prirodi donosi ogromne benefite za zdravlje i pravilan razvoj naših mališana.

Zdravlje našeg deteta je uvek na prvom mestu, a nismo ni svesni koliko jednostavno možemo obezbediti svom mališanu dobar i kvalitetan razvoj. Jedna od najvažnijih stvari je pružanje prilike detetu da što više vremena provodi igrajući se napolju.

Postoji mnogo stvari po kojim se današnje generacije razlikuju od prethodnih., ali najveći kontrast koji primećujemo jete upravo po tome koliko vremena provode napolju. Postoji mnogo razloga što današnji mališani manje provode vreme van kuće, što uključuje upotrebu elektronskih uređaja, preotperećen raspored aktivnosti i obaveza, briga zbog izloženosti suncu, pa i to što mnoge porodice nemaju siguran prostor za igru. Nije to samo do dece, i odrasli su se sada previše zatvorili unutar zidova i manje provode vreme napolju.

Izdvojićemo šest osnovnih razloga zbog kojih bi dete trebalo da provodi više vremena napolju.

1. Sunčeva svetlost. Da, izloženost suncu, kako svi znamo, može prouzrokovati rak kože. Ipak, našem telu je sunce zaista potrebno. Izlaganje sunčevim zracima dovodi do stvaranja D vitamina, koji je od životnog značaja u mnogim procesima u telu, od razvoja kostiju pa do razvoja imunog sistema. Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe ima značajnu ulogu i na druge načine, te kao i zdrav san poboljšava raspoloženje. Naše telo mnogo bolje radi kada je svakodnevno u dovoljnoj količini izloženo sunčevim zracima.

2. Trening. Trebalo bi da naši mališani budu aktivni bar sat vremena dnevno, a izlazak napolje će ih svakako aktivirati. Naravno da mogu vežbati i u kući, ali boravak na vazduhu, naračito uz loptu ili bicikl, podstiče aktivnu igru, što je zaista najbolji trening za dete.

3. Predvodničke funkcije. Postoje određene sposobnosti koje nam pomažu da planiramo, pravimo prioritete, problematizujemo, pregovaramo, radimo više stvari u isto vreme, a krucijalne su za uspeh. U ovaj spisak možemo ubrojati i kreativnost, kao i upotrebu mašte prilikom rešavanja problema ali i zabavljanja sebe. To su sposobnosti koje se uče i vežbaju, a da bi to mogli, potrebno im je slobodno vreme. Treba da provode vreme sami i sa drugom decom, i da im bude dozvoljeno da sami smišljaju svoje igre, otkrivaju, razumevaju stvari oko sebe, da sami sebe zabave. Boravak napolju im daje priliku da vežbaju ove za život bitne veštine.

4. Rizikovanje. Potrebno je da nekada rizikuju. Kao roditelje, naravno da nas ovo plaši, jer svi mi želimo da naše dete bude sigurno. Ipak, ukoliko ih previše čuvamo i ne dozvoljavamo im da pomalo rizikuju, neće znati za šta su sve sposobni, a uz to neće ni steći samopouzdanje i hrabrost da se suočavaju sa raznim izazovima u životu. Da, zaista mogu polomiti ruku ukoliko padnu sa drveta, i da, i mi isto možemo biti poniženi ukoliko nas neko odbije. Pa opet, sve to ne znači da ne treba pokušati, lekcije koje naučimo iz poraza su isto značajne koliko one koje naučimo kroz uspeh.

5. Socijalizacija. Deca moraju da nauče da rade u grupi. Treba da upoznaju drugu decu i stvaraju prijateljstva, da nauče da dele i budu kooperativni, da znaju da poštuju druge. Ukoliko dolaze u odnos sa drugima samo kroz organizovane okolnosti, kao što su škola ili spotska ekipa, oni neće moći da nauče sve što bi trebalo.

6. Poštovanje prirode. Naš svet se konstantno menja, i to ne na bolje. Ukoliko dete odraste bez šetnje kroz šumu, kopanja vlažne zemlje, gledanja životinja u svom prirodnom okruženju, bez penjanja na planinu ili posmatranja prostranstva mora, možda nikad neće razumeti šta sve može biti izgubljeno. Budućnost naše planete zaista zavisi od njih, stoga treba da nauče da je cene.

Dakle, pokušajte. Radite ono što su i naši roditelji - pošaljite dete napolje. Još bolje je da odete i vi sa njima. Ne samo da ćete zajednički provesti vreme, nego će i to vreme biti kvalitetno iskorišteno, a doneće ogromne dobrobiti razvoju vašeg mališana.

Izvor: yumama.com

ZA razliku od odraslih, deca brže gube tečnost jer imaju veću površinu tela u odnosnu na težinu, pa na vrućini najbrže dehidriraju.

Razlozi dehidratacije su uglavnom povraćanje i proliv. Ali, tečnost nestaje i usled direktne izloženosti suncu, visoke vlažnosti vazduha, gojaznosti i nedavno preležane bolesti. Deci koja su u lošijoj fizičkoj formi, kao i ona koja piju antihistaminike i diuretike potrebno je s većom pažnjom nadoknađivati tečnost.

Simptomi dehidratacije su zamor, suve usne i jezik, tamnija žuta prebojenost urina, slabije mokrenje i osećaj vrućine.

Doktori Stefan Đorđević i Goran Milošević iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj obašnjavaju da telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije, kada je dete dehidrirano, a što je teža dehidratacija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod blagog deficita tečnosti.

Međutim, kako dalje upućuju lekari iz "Tiršove", trebalo bi imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Rizik od viška je u tome da su simptomi prekomerne hidriranosti nespecifični i čak postoji izvesno preklapanje sa simptomima dehidratacije.

- U rane znake preopterećenosti tela vodom spadaju mučnina i opšta slabost - navode stručnjaci iz "Tiršove". Kako se stanje pogoršava, mogu da se jave poremećaji stanja svesti i povraćanje, a u najtežoj situaciji dolazi do pada nivoa natrijuma u krvi što može da dovede do otoka mozga, konvulzija, kome i fatalnog ishoda.

Nadoknadom vode i pravilnom ishranom deca dobijaju minerale neophodne za rast i razvoj. Među esencijalne ubrajaju se natrijum, kalcijum, kalijum i magnezijum, ali i jod koji je izuzetno važan između ostalog i za inteligenciju. Joda u hrani nema dovoljno, a najlakše ga je unositi kroz vodu bogatu ovim mineralom.

Rešite jedan od najčešćih problema dečjeg doba

Noćno mokrenje je jedan od najčešćih problema dečjeg doba. Najveći broj dece koja noću mokre nikada nisu uspostavila kontrolu noćnog mokrenja ili, preciznije rečeno, nije postojao period duži od pola godine da se dete nije umokrilo noću.

– Prema podacima iz svetske literature u uzrastu od pet godina svako četvrto dete ima enurezu – najčešći oblik primarnog noćnog mokrenja kod zdrave dece – kaže za „Blic“ prof. dr Mirjana Kostić, rukovodilac Centra za poremećaj mokrenja u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
– Pri polasku u školu svako deseto dete noću mokri, a sa uzrastom se broj dece sa enurezom smanjuje. Tako u uzrastu od 10 godina 7% dece ima ovaj problem. Slikovitije rečeno, u svakom razredu osnovne škole dvoje-troje dece noću mokri. Prema svetskim statistikama, 1-2% dece nastaviće noću da mokri i u odraslom dobu – kaže ona.
Kod dece sa enurezom funkcija mokraćne bešike je potpuno normalna, pražnjenje mokraćne bešike je kompletno, ali se dešava mimo volje deteta, u snu. Tokom dana, u budnom stanju, dete je suvo i nikada nema problema sa mokraćnim infekcijama.

Uzroci
Od brojnih razloga za koje se verovalo da su uzrok enureze, danas se zna da su najznačajniji porodični, odnosno genski faktori, čvrst san, povećano stvaranje mokraće u snu i/ili relativno manji kapacitet mokraćne bešike. U bližoj ili daljoj familiji dece sa enurezom obično postoje i drugi članovi familije koji su u detinjstva imali isti problem. Zna se da je, ukoliko su oba roditelja noću mokrila kao deca, verovatnoća da će i njihovo dete mokriti čak 75%.
Poslednjih desetak godina identifikovano je nekoliko gena koji su od značaja za nastanak enureze. Što se sna tiče, deca sa enurezom su čvrsti spavači, teško se razbuđuju. Kod najvećeg broja dece sa enurezom tokom noći postoji povećano stvaranje mokraće. Ovo nastaje kao posledica poremećaja u ritmu lučenja jednog neuropeptida, vazopresina, koji se luči u mozgu i koji na nivou bubrega reguliše količinu i gustinu stvorene mokraće u snu.

Zablude
Jedna od najčešćih zabluda vezanih za enurezu je da je enureza posledica psiholoških problema ili psihološkog profila deteta. Istina je da deca sa enurezom, posebno ako se lečenje ne započne na vreme, te duže traje, imaju brojne psihološke probleme, emotivne i sociološke poremećaje, ali oni su uvek posledica, a ne uzrok enureze. Česta je zabluda da se enureza ne može izlečiti ili da je ne treba lečiti jer će sama prestati. Enureza se kod najvećeg broja dece može izlečiti. Enureza koja duže traje nosi rizik od razvoja ozbiljnih posledica na mentalni, emotivni i socijalni razvoj ličnosti deteta. Deca sa enurezom se osećaju različitom od svojih vršnjaka koji taj problem nemaju, te se kod te dece razvija osećaj krivice. Ona pokušavaju da sakriju svoj problem od okoline, povlače se u sebe, postaju nesigurna, izbegavaju kontakte sa vršnjacima, što vodi u njihovu socijalnu samoizolaciju. Ukoliko se sa terapijom započne na vreme, svi ovi problemi su prolazni, te se detetu pruža mogućnost da odraste u psihički zdravu i sociološki dobro adaptiranu osobu. Često se veruje i da je enureza posledica svesne reakcije deteta, njegovog bunta ili pokušaja da izvrši pritisak na roditelje kako bi ostvarilo neki svoj cilj. Ovo je jedna od veoma ozbiljnih zabluda zbog koje roditelji neretko pribegavaju kažnjavanju deteta.

Enurezu treba lečiti
Decu sa enurezom treba lečiti. Roditelji deteta koje mokri treba da se obrate pedijatru koji će iz razgovora sa njima i detetom, na osnovu pregleda i malog broja neinvazivnih ispitivanja, utvrditi o kom tipu mokrenja se radi i započeti odgovarajuću terapiju. Optimalno vreme za započinjanje terapije kod dece sa enurezom procenjuje se individualno, ali lečenje daje najbolje rezultate ako se započne do polaska u školu. Izbor terapije kod dece sa enurezom zavisi od prirode osnovnog poremećaja koji je doveo do enureze. Savremena terapija (enureza alarm, dezmopresin) zasnovana je na preporukama Svetske zdravstvene organizacije i internacionalnog udruženja. Lečenje se sprovodi pod nadzorom lekara.

Svrab kao simptom

avgust 03, 2018

Svrab (pruritus) je nespecifičan simptom koji se javlja u sklopu oboljenja kože ili drugih organskih sistema. Postoje dve vrste svraba: akutni – koji traje do 6 nedelja i hronični koji traje preko 6 nedelja.

Akutni svrab je najčešće izazvan alergijskim ili infektivnim akutnim stanjima. Hronični svrab može ukazati na različita oboljenja, kao što su bolesti jetre bolesti bubrega, bolesti krvi i neurološke bolesti.

Osećaj svraba prenose mehano-neosetljiva nemijelizirana aferentna C-vlakna, drugačija od C-nervnih vlakana koja prenose bol. Ta vlakna čine samo oko pet posto C-nervnih vlakana u ljudskom telu, ali njih karakteriše mala brzina provodljivosti nervnih signala i velika površina inervacije. Dermatološki svrab nastaje aktiviranjem, odnosno nadražajem epidermalnih i dermalnih receptora, medijatorima koji se oslobađaju kao posledica zapaljenjskih procesa, suvoće ili drugih oštećenja kože.

Svrab je uobičajeni simptom mnogih kožnih bolesti, ali je kod dece najčešći u sklopu atopskog dermatitisa.

Atopijski dermatitis ili ekcem je veoma rasprostranjen kod dece. Atopijski dermatitis je kombinacija nasleđene genetske predispozicije i spoljašnjih faktora koji utiču na razvoj bolesti. Koža kod ekcema je suva i osetlljiva, sklona je svrabu i osipu pa se često kaže za ove promene da je to svrab koji se osipa. Obično se prve promene javljaju već u prvoj godini, koža je suva i hrapava, a kako se dete češe koža postaje crvena i iritirana. Može se javiti bilo gde ali su promene najčešće na obrazima, pregibima i spoljašnjoj strani laktova i butina. Najvažnije je lečenje i nega kože hidrantnim kremama i kupkama uz izbegavanje alergena.

Svrab je karakterističan i za alergijske reakcije, ujede insekata, javlja se kod skabiesa (šuge), parazitskih infekcija kože, a izražen je kod sve dece koja imaju suvu kožu. Suva koža ima narušenu normalnu zaštitnu barijeru i na njoj dolazi lakše do raznih površnih zapaljenja koja prouzrokuju svrab.

Svrab je subjektivan osećaj, pa se i dijagnostika zasniva na dobroj anamnezi i opisu simptoma. Potrebno je ispitati zdravlje deteta i ustanoviti uzrok svraba. Lečenje svraba je simptomatsko. Sprovodi se antihistaminicima i eventualno, blažim kortikosteroidnim kremovima i emolijentnim sredstvima. Kod atopskog dermatitisa u lečenju se koriste emolijentna sredstva i uljane kupke koje dodatno smanjuju isušivanje kože, a u fazama pogoršanja, odnosno jakog lokalnog zapaljenja, i lokalni kortikosteroidni kremovi.

Milena NikolićAutor: Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?

Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog imunizacionog kalendara u skoro svim zemljama na svetu.

Kada se daje?

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?

Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije!

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?

Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali «mini» epidemija malih boginja od pre par godina nas je podsetila da je vakcinacija zaista neophodna.

Jel’ mnogo boli?

Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?

Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana (nekad i duže), a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da dečaci treba da se «provuku».

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Od pre par godina, u SAD je vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?

To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. U pitanju su studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, već su objektivne i nezavisne.

Kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece! To je sada postalo potpuno jasno. A pomenuti lekari, koji su uneli pometnju među roditelje, ali i stručnu javnost, suočavaju se sa ozbiljnim preispitivanjem i mogućim disciplinskim merama.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod mališana.

U stručnom časopisu Archives of Disease in Childhood pedijatri su apelovali na proizvođače da na određene namirnice stave upozorenje da mogu izazvati gušenje kod male dece.

Naime, međunarodna istraživanja su pokazala da je više od polovine fatalnih slučajeva gušenja kod dece mlađe od pet godina uzrokovano nekom hranom, a grožđe je generalno treći po učestalosti uzrok gušenja kod male dece.

Čak i lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod dece. Sličan je rizik i za cherry paradajzom i ostalim voćem takvog oblika i veličine, poput krupnih trešanja.

Izvor: yumama

Epidemije malih boginja koje se u poslednjih nekoliko godina povremeno javljaju u Srbiji, za stručnjake nisu iznenađenje, jer je već 10 godina broj vakcinisanih od ovog virusnog oboljenja u velikom padu. Zbog zablude da MMR vakcina izaziva autizam, roditelji odbijaju da vakcinišu decu. To u budućnosti može da dovede do učestalijih epidemija malih boginja, upozoravaju epidemiolozi.

Simptomi malih boginja isti su kod dece i kod odraslih. U prva dva do četiri dana bolesti javlja se povišena telesna temperatura, suv nadražajni kašalj, crvenilo i suzenje očiju i sekrecija iz nosa. Jedan do dva dana pre pojave ospi po telu, uočavaja su se beličaste tačkice na sluzokoži usne duplje , takozvane Koplikove mrlje. One nestaju ubrzo po pojavi ospi, koje izbijaju prvo na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se postepeno šire ka ostalim delovima tela a praćene su skokom telesne temperature. Ospe traju pet do šest dana i povlače se istim redosledom kao što su izbijale.
Piše: M. A. Veljković

Doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograd, objašnjava da do infekcije virusom morbila kod odraslih osoba dolazi ukoliko nisu primile vakcinu ili su rođene pre 1971. godine, kada se u našoj zemlji uopšte nije davala MMR vakcina. Ona upozorava da je danas neophodno mališane vakcinisati, jer odbijanje cepiva može samo da naškodi detetu.

"Veliki broj naučnih studija koje su obuhvatile preko 14 miliona dece širom sveta dokazala su da nema uzročne povezanosti između MMR vakcina i autizima", kaže dr Begović Lazarević. "Nevakcinisanje deteta ili odlaganje vakcinacije dovodi do stvaranja populacije čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odbrani od virusa boginja. To povećava rizik da u narednim godinama imamo sve češće pojave ovakvih epidemija".

Ova virusna infekcija može biti praćena ozbiljnim komplikacijama. Najčešće komplikacije javljaju se kod mališana mlađih od pet godina i osoba starijih od 20.

"Zapaljenje pluća, koje se javlja kod šest odsto obolelih osoba, jedna je od ozbiljnih komplikacija koja u velikom broju slučajeva može da dovede i do smrtnog ishoda", kaže dr Begović Lazarević. "Encefalitis, odnosno zapaljenje mozga javlja se kod jedne od 1.000 obolelih osoba, a takođe može da dođe do zapaljenja srednjeg uha i proliva. Kod dece koja su preležala male boginje u uzrastu mlađe od dve godine posle prosečno sedam do 10 godina od oboljenja može da dođe do subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa. To je progresivno degenerativno oboljenja koje zahvata sve strukture mozga i nažalost najčešće dovodi do smrtnog ishoda".

MMR vakcina ne štiti samo od morbila, već i od pojave zaušaka i rubeola, a najbolje je da dete primi ovu vakcinu nakon prvog rođendana odnosno između 12. i 15. meseca života, jer svako odlaganje može imati za posledicu infekciju ovim virusom ukoliko dete dođe u kontakt sa obolelom osobom. Pre polaska u školu dete bi trebalo da primi još jednu dozu ove vakcine, jer se tako u 99 odsto postiže dugotrajna zaštita, a možda i doživotni imunitet.

Izvor: Novosti

S obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način

AKO mislite da je jedini krivi način da male bebe kupate onaj da je voda prevruća/prehladna ili da ih kupate s rizikom da bi vam se beba mogla okrenuti u vodi, to su svakako krivi načini, ali ima ih još. I s obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način.

Mnogi roditelji misle da se bebe moraju kupati relativno često i da se njihova koža mora tretirati još nečim osim vode, jer je koža beba nježna i reklame nam sustavno sugeriraju da im treba dodatna njega. No nema veće greške od te.I samo da znate - velike greške čine čak i primalje u bolnici.

Zapravo, ovo je tih pet najvećih grešaka:

1. Prvo kupanje je prerano

Dermatolozi i pedijatri slažu se da se bebe uopće ne bi trebale oprati odmah nakon poroda. zapravo, baš oni savjetuju da se s prvom bebinom kupkom nakon izlaska iz maternice pričeka barem 6 šesti s obzirom da je verniks, onaj "sirasti" premaz s kojim se bebe rađaju, izuzetno dobar za njihovu kožu i doista se ne bi trebao odstranjivati odmah po porodu. Verniks vlaži bebinu kožu i pun je vitamina E i melanina zbog su preporuke da ga se čak niti ne briše nakon poroda (u nekim se bolnicama bebe kupaju, a u nekima samo brišu) već je najbolje da se on doslovno umasira u bebinu kožu.

2. Prečesto ih kupate

Ma što god stručnjaci govorili mame su jako često sklone tome da svaku večer, prije spavanja, okupaju bebu. Ta je rutina možda dobra za stvaranje lijepe večernje navike, ali kada je bebina koža u pitanju svakodnevno kupanje jednostavno nije dobro. U redu jer češće oprati guzu i genitalije, ali cijelo tijelo ne kupajte više od dva do tri puta tjedno. Tako ćete manje skidati dobar zaštitni sloj koje bebe imaju na svojoj koži, a koja se miče čestim kupanjem u vodi koja isušuje.

3. Isušivanje kože ne rješavajte preparatima

Ako bebu kupate svaku večer, odnosno - prečesto, možda ćete doista primijetiti da je koža vaše bebe malo suha, ali umjesto raznih preparata - što za kupanje, što za kasniju njegu, radije koju večer jednostavno preskočite kupanje. I kada ih kupate neka to kupanje doslovno bude što jednostavnije - s kap-dvije nježnog dječjeg šampona, ako perete i kosicu, ili jednostavno samo s vodom (eventualno dodate par kapi maslinovog/bademovog ulja) ukoliko ih kupate bez močenja glave. Jer ni njihova kosa, baš kao i vaša, zaista ne treba svakodnevno tretiranje.

4. Prevruća/prehladna voda

Zapamtite da je bebama najugodnije da kupku baš i ne osjete previše pa bi zato temperatura vode trebala doista biti ista temperaturi njihovog tijela. Baš onoliko toplo koliko im je bilo dok su se "kupali" u trbuhu. Dakle, od 35 do 37 stupnjeva.

5. Šta s pupkom?

Pedijatri i patronažne sestre običavaju savjetovati da se beba doista ne kupa prečesto, posebno ako se pupak još nije osušio i otpao, no nemojte biti u brizi. Mnogi roditelji jako, jako paze kada kupaju bebe s pupkom koji još nije otpao, ali znajte da malo vode neće naškoditi nikome. Jednostavno nakon kupanja provjerite kakva je koža ispod gazice ili pupka i nježno je utapkajte maramicom ili gazom. To će biti dovoljno čisto i suho da ga možete tretirati još s nečime, ukoliko postoji potreba, naravno.

Izvor: Index

Deca rođena u jesenjem, ali i zimskom periodu ređe obolevaju od astme, pokazuju nemačka istraživanja. Devojčice su osetljivije od dečaka, kada su pluća u pitanju, pa je veoma važno da u njihovom okruženju nema grinja koje su najčešći uzročnik ove bolesti. Važno je i da najmlađe čuvate od respiratornih infekcija.

U svetu je danas dečja astma u ekspanziji, a stručnjaci tvrde da je u najvećem broju slučajeva izazvana kućnim alergenima i čestim prehladama, ali i zagađenim vazduhom. Simptomi su različiti, počev od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja, do stezanja u grudnom košu. Bolest se najčešće dijagnostikuje između druge i pete godine.

izvor: Novosti

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece, međutim, evo šta savetuje Jevgenij Komarovski, čuveni lekar i autor mnogih knjiga o nezi dece.

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta kod deteta. Veoma je poznat i srpskim roditeljima, jer na veoma jednostavan način daje savete kako u današnje vreme vaspitati zdravo dete.

"Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečjim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečjim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji "u horu" pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama, to su sve "šarene laže". Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da "lupe recku" da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci "čarobne" tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata", izjavio je doktor Jevgenij Komarovski.

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 18 posto manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Ranija istraživanja su pokazala da dojenje može smanjiti rizik od raka dojki i jajnika, zatim od osteoporoze i gojaznosti, a naučnici se nadaju da će i ovo novo otkriće podstaći majke da pre izaberu dojenje nego da bebu hrane flašicom.

Istraživanje je provedeno među 280.000 žena i pokazalo je da što duže dojenje traje, rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti je manji.

"Zdravstvene koristi dojenja za majku mogu se objasniti brzim uspostavljanjem normalnog metabolizma nakon poroda", rekla je Seni Piters, naučnica sa Oksforda.

Ona je dodala kako se metabolizam tokom trudnoće dramatično menja jer se masti skladište u telu kako bi se obezbedila energija potrebna za bebin rast i za dojenje nakon porođaja.

"Dojenje smanjuje nataložene masti u telu brže i učinkovitije", rekla je Piters.

Majčino mleko štiti novorođenčad od infekcija i bolesti i preporučuje se da traje najmanje prvih šest meseci bebinog života.

Izvor: B92

Ako ste pred porođajem ili ste tek dobili bebu i sumnjate u sebe i u sposobnost svojih grudi da doje ili razmišljate kako sve to utiče na vašu bebu, evo šta bi vam rekla vaša beba da može da priča:

Draga mama,

Hvala ti puno što me dojiš. Verovatno da i sama već znaš koliko je tvoje mleko najbolje za mene.

Umorna si i pomalo ljuta, jer staranje o meni izgleda dosta teško. Pre nego što odustaneš, pokušaću da ti objasnim moje ponašanje. Možda ćeš se onda osećati bolje.

Ako su me nakon porođaja odvojili od tebe, meni treba više vremena da povratim svoj instinkt i da počnem pravilno da sisam. Možda sam izgubio na težini dok smo bili u bolnici. Znaj mama, ja ću ti uvek reći kad sam gladan da bih dobio što više tvog mleka. Čak i ako je prošlo samo 5 minuta od kad sam poslednji put sisao! Možda će ti moja baka reći “Samo što je jeo, sigurno je gladan.” Ali mama, ja sam mnogo mali i ne umem brže ! Sad mi treba 20 minuta da dobijem samo 5 ml tvog kolostruma koji mi puno znači!

Ali mamice, sve je u redu! Ne postoji mesto gde bih radije bio nego u tvom naručju, da slušam tvoj glas i mirišem te, čak iako se nisi kupala od kad sam rođen. Za mene si najukusnije i najdivnije biće. Ne postoji puno načina kako mogu da ti kažem šta želim. Mogu da plačem i mogu da sisam. Ne mogu da vidim puno, ali dosta mogu da osetim. Osećam kako me stavljaš na svoje grudi mama, i tada sam najsretnij.

Možda te zbunjuje to što želim da sisam po ceo dan i noć. Ali mama, ja ne gutam sve vreme. Ja vežbam da postanem snažniji i istovremeno pospešujem tvoju “fabriku mleka” koje za mene ima ukus bolji od sladoleda!

Ako mi ponudiš flašicu, ja ću posisati sve što je u njoj jer drugačije ne znam. Moj stomačić je mali i na tvojim grudima mogu da stanem kad god poželim.

Mama, kad sisam ja pospešujem i dva bitna hormona prolaktin i oksitocin. Ovaj drugi je odgovoran za tvoje bezrezervno zaljubljivanje u mene! Postoje samo tri događaja u tvom životu kada se ovaj hormon čudnog naziva luči – tokom mog rađanja, tokom mog stvaranja (tačnije pri orgazmu!) i kada sisam! Možda ti zvuči čudno što ja kao beba sve ovo znam. Ali mama, meni je bitno da ti budeš sretna i zato želim da uradim sve što mogu da ti pružim što više ovog divnog hormona.

Mama, znam da želiš samo najbolje za mene i da se ponekad brineš da li imaš dovoljno mleka za mene. Možda počinješ da sumnjaš u svoje telo. Ali, ja znam da ti to možeš. Dozvoli nam da budemo zajedno ceo dan i noć, nerazdvojni i ja ću napraviti svo mleko koje mi je potrebno. Ja volim i baku i tatu i sve ostale koje dolaze da me vide, ali sam najsretniji kad sam s tobom! Volim da slušam tvoje srce dok spavam, tako si topla i mekana i mirišeš najdivinje na svetu.

Mesto između tvojih grudi je mesto gde mogu da spustim svoju glavicu i osetim dodir tvoje kože.

Volim i kada me dojiš ležeći pored mene. Osetim kako si opuštena, mleko tako lako teče i znam da tada ne žuriš da me podojiš brzo i odeš od mene.

Mama znam da si bila vrlo aktivna pre nego što sam se ja rodio. Išla si u bioskop , u restoran, u posetu prijateljima. Znam da ti sad deluje kao da nećeš uskoro sve to ponovo raditi. Možda nam je stan u neredu, možda sudovi nisu oprani danima…

Ali mama ja bih da ti nešto obećam. Ne umem i ne znam da kažem kada će se desiti, ali doćiće dan kada ću te trebati mnogo manje. Moje će se sisanje prorediti i postati brže, počeću i da spavam sam u krevetcu. Uživaću i voleću i kada me neko drugi drži. Naučiću i da se uspavam sam, naučiću i da manje zavisim od tebe.

Ali danas mama ti mi najviše trebaš. Nadam se da će moja ljubav prema tebi, koju ne umem još da pokažem, biti dovoljna da izdržiš ove naporne prve dane!

Tvoja beba

Diana Cassar-Uhl, IBCLC

Izvor: The leaky boob

Ni malo nije dobra ideja da ljubite bebu u usta, kao ni da s njom delite kašičicu. Ukoliko vam je to navika evo zbog čega s nom morate odmah da prestanete.

Finski naučnici upozoravaju roditelje da svoje bebe ne ljube u usta da im ne bi preneli štetne bakterije koje će na kraju dovesti do dentalnih problema i stvarati štetu na njihovim zubima. Kažu da čak i deljenje iste kašičice sa svojim detetom može da izazove probleme jer se bakterije prenose pljuvačkom koja može da bude i na kašici, piše 24sata.hr.

Glavni krivac za pojavu karijesa je bakterija "Streptococcus mutans", a sam razvoj karijesa je zapravo infekcija. Ovu bakteriju svojoj deci najčešće prenose majke, nešto manje očevi. Zubna gleđ na prvim zubićima kod dece je vrlo osetljiva pa je tako podložnija nastanku karijesa. Osim spomenute bakterije, na razvoj karijesa može da utiče i genetika, nehigijena usta, previše slatke hrane i pića...

Istraživači sa Univerziteta Oulu uradili su istraživanje koje je pokazalo da čak 38 odsto majki ljubi svoju decu u usta, a 14 odsto njih deli kašiku s detetom. Ono što pomalo iznenađuje je detalj da je 11 odsto majki bilo uvereno da se oralne bakterije ne mogu preneti s majke na dete, prenosi Daily Mail.

Ljubljenje u usta može biti mnogo opasnije od pojave karijesa

Australijski stomatolog dr. Majkl Čong promoviše ideju da roditelji obave pregled usta pre nego što poljube svoju bebu u usta ili podele kašiku s njom. I on je upozorio da to može da bude opasna navika. Roditelji možda nisu svesni da imaju karijes na zubima ili neke druge bolesti zuba i usne šupljine pa štetne bakterije prenose deci, tvrdi on.

Doktor savetuje roditelje da ne duvaju u hranu svoje dece dok je hlade i da izbegavaju da probaju da li se hrana dovoljno ohladila pre nego što je stave detetu u usta. Takođe, majke bi trebalo da se suzdržavaju od žvakanja hrane i davanja detetu i stavljanja bebine dude u svoja usta.

Spomenuo je slučaj devojčice iz SAD stare svega 18 dana koja je prošle godine umrla nakon što je dobila herpes najverovatnije putem poljupca. Prvenstveno se mislilo da su joj bolest preneli roditelji, ali se nakon njihovog testiranja ispostavilo da je bebi herpes preneo neko od prijatelja ili rodbine.

Kako je nastala navika ljubljenja djece usta?

Neki evolucijski psiholozi smatraju da se navika ljubljenja u usta razvila od deljenja hrane iz jednih usta u druga. Nešto kao što ptice hrane svoje potomke i mnogi primati - sažvaču hranu pa je gurnu u usta svojim mladuncima.

To su nekada i naši preci radili, a verovatno se ta navika zadržala do danas u retkim plemenima koja žive daleko od civilizacije. Nije uvek bilo gotovih kašica i seckalica pa su žene same žvakale hranu kako bi je usitnile i dale svojoj bebi.

Ipak, danas imamo toliko mogućnosti pa je ovakav vid sitnjenja hrane prevaziđen.

A nema potrebe ni da ta mala bića ljubimo u usta. Zar ne?

Izvor: 24sata.hr

Strana 1 od 2

Dermosens sprej

Letnji problemi: Kako da sprečite i ublažite crvenilo, svrab i osip na dečijoj koži

Letnji problemi: Kako da sprečite i ubl…

Iako nisu opasni, crvenilo, ujedi i osipi na koži čin...

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potvrdila da najstariji lek na svetu zaista deluje

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potv…

Deca i roditelji znaju šta se uradi kada dete padne i ...

Slaba motorika, ravna stopala, loš govor... Šta uzrokuje najčešće probleme kod mališana i kako ih rešavati

Slaba motorika, ravna stopala, loš govo…

Kako sprečiti nastanak 'modernih' razvojnih problema k...

Bebe rođene na jesen u većem riziku od astme

Bebe rođene na jesen u većem riziku od…

  Novorođenčad koja se rode četiri meseca pre vrhu...

Kako naučiti dete da samo briše guzu

Kako naučiti dete da samo briše guzu

Svi smo mi to naučili, samo što nam je trebalo vremen...

Kako da sačuvate vid svoje dece

Kako da sačuvate vid svoje dece

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica g...

Beba ima zapušen nosić… Šta da radim?

Beba ima zapušen nosić… Šta da radi…

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje ...

Izbor kolica

Izbor kolica

Dobar izbor kolica znači dobro razvijena beba, otkrilo...

Deca nasleđuju inteligenciju od mama?

Deca nasleđuju inteligenciju od mama?

Tema o kojoj svi roditelji vole da raspravljaju, kako o...

Evo kako vas je oblikovalo vaspitanje vaših roditelja

Evo kako vas je oblikovalo vaspitanje va…

Bilo da su vam roditelji najbolji prijatelji ili ih jed...

Kako da zaštitim dete od hladnoće?

Kako da zaštitim dete od hladnoće?

Da li treba i zimi da šetamo bebu? Bakice iz vašeg u...

Koliko beba sme da bude napolju?

Koliko beba sme da bude napolju?

Nekoliko stvari o kojima bi trebalo da vodite računa k...

Visoka temperatura u sred noći

Visoka temperatura u sred noći

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipne...

Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?

Znate li koliko dugo bebi treba da izgov…

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u š...

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična ili ektopična trudnoća označava razvit...

Bebe vole da šetaju, izađite na vazduh

Bebe vole da šetaju, izađite na vazduh

Iskoristite svaki lep dan da svoje dete izvedete na sve...

Boja razotkriva mališane

Boja razotkriva mališane

Ali da li ste znali da boja koju deca najviše koriste ...

10 grešaka zbog kojih većina roditelja žali, ali ih uporno ponavlja

10 grešaka zbog kojih većina roditelja…

Svaki roditelj ima svoj način kako vaspitava decu, ali...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.