septembar 17, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno rođenoj, može pomoći da beba lakše i smirenije diše

Analiza je zasnovana na više od deset kliničkih ispitivanja o glasovnim uticajima roditelja na prevremeno rođene bebe tokom boravka na intenzivnoj nezi u porodilištu.

Najveći broj istraživanja bio je usmeren na majčino pevušanje bebi. Neka istraživanja koristila su i snimak glasa majke. Poznato je da bebe prepoznaju glas majke po rođenju, ali se za prevremeno rođene bebe u to sumnjalo, jer su one poslednje mesece trudnoće umesto u materici provele van nje, a tada bebe najviše osluškuju majčin rad srca kao prvi zvuk koji čuju. Upravo taj rad majčinog srca pravi je bubanj koji bebe čuju, i to je prva muzika za koju se vezuju.

Nedostatak tog zvuka kod prevremeno rođenih beba, prema istraživanjima, može se nadoknaditi tihim majčinim glasom koji treba da bude prepoznatljiv, jednostavan i još je bolje ako se bebi pevuši uz prost predvidljivi ritam sa periodičnim zatišjima.

Poznat glas može biti i glas oca, a ne samo majke, štaviše, uspavanke oba roditelja pomažu u smirivanju pulsa bebe, kao i za lakše i smirenije disanje. Takođe, primećeno je i da pevušanje prevremeno rođenoj bebi snižava nivo stresa oba roditelja, tako da ova takozvana muzička terapija ima pozitivan uticaj i na bebu i na roditelje.

Rezultati 14 kliničkih istraživanja sa preko 1000 prevremeno rođenih beba pokazali su jasan pozitivan uticaj pevušanja majke svojim bebama. Budući da su bebe neurološki nezrele, ovo je bitno jer im eventualna neprikladna stimulacija može naškoditi.

Zbog svega navedenog, u mnogim zemljama se za prevremeno rođene bebe i savetuje muzička terapija. Ta terapija ne mora da bude tradicionalna uspavanka roditelja, već može i njihova omiljena muzika u blažoj formi.

I tih osećajan glas bez muzike može pomoći bebi kao najbolji lek za povezivanje sa roditeljima, a i samim roditeljima za niži nivo stresa i povezivanje sa bebom.

Izvor: Krstarica.com

Sedam super saveta kako da se dobro osećate

1. Nemojte se opterećivati izgledom prvih nekoliko nedelja
Budite strpljive, jer od mnogo faktora zavisi koliko brzo ćete vratiti stari izgled. Godine imaju velikog značaja, kao i koja je trudnoća po redu, koliko ste bili aktivni pre trudoće, kakvi su vam geni. Istina je da neke mame već nakon nekoliko nedelja imaju ravan stomak i mogu da obuku svoju staru garderobu, ali ne treba se porediti sa ovim ženama, jer su to retke srećnice.

Ukoliko na sve fizičke nesavršenosti budete gledali kao na malu cenu za predivnog mališana kojeg ste doneli na svet, verovatno se nećete previše opterećivati i sačekaćete nekoliko meseci da počnete da se vraćate na staru kilažu...

2. Nadoknadite izgubljenu energiju
Pronađite malo vremena u toku dana samo za sebe i uživanju u aktivnostima koje Vas opuštaju
Pored stalne brige oko deteta i potrebe da se naspava novopečenim majkama ostaje veoma malo vremena da nadoknade potrebnu energiju. Prvih dve do četiri nedelje fokusirajte se na odmor i brigu o novorođenčetu. U ovom periodu san je veoma važan za brz oporavak, pa pokušajte da i Vi odmarate kad god beba spava.

Šetnja, umereno vežbanje, slušanje muzike i zdrava užina mogu da učine čudo kada je reč o vraćanju dobrog raspoloženja. Pobrinite se da vam svaki dan ne postane dosadna rutina koja zanemaruje vaše potrebe. Za mlade mame prva godina je sigurno najnapornija, ali pronađite malo vremena u toku dana samo za sebe i uživanju u aktivnostima koje Vas opuštaju, druženje sa prijateljicama, odlazak u kupovinu...

3. Pobrinite se za svoju kosu
Kosa vam izgleda potpuno beživotno, opada, suva je, vreme je da odete kod frizera, jer će vam to najbolje poboljšati raspoloženje i pomoći vam da se dobro osećate. Dok beba spava, zamolite supruga da je pričuva, a Vi idite u najbliži frizerski salon, skratite krajeve i isfenirajte se.

Nemojte da ishitreno odlučujete da želite da se ošišate na kratko, zbog toga što vam kosa mnogo opada, jer je to normalna pojava nakon porođaja i obično traje oko 6 meseci.

4. Sakrijte podočnjake
Tamni podočnjaci i kesice, su bezopasni i što je najvažnije privremenog su karaktera, ali svakako da ne izgledaju lepo. Ukoliko ne želite da čekate da se sami povuku za nedelju-dve, proces možete ubrzati držanjem hladnih obloga nekoliko puta na dan. Ohlađene kesice čaja mogu smanjiti otok, kao i gel za oči na bazi arnike, kamilice ili krastavca (koji bi trebalo da stoji u frižideru). Još jedan od načina je da se što više odmarate, najbolje da spavate kada i beba spava.

5. Povedite računa o koži lica
Kao kod većini novopečenih majki, trudnički hormoni i postnatalni stres mogu značajno da utiču na kožu lica, tačnije da se jave akne, crvene bubuljice, pegice ili tamne mrlje. Neke od ovih promena vremenom prođu sami od sebe, međutim, ukoliko želite da se što pre rešite bubuljica na licu napravite u svom kupatilu improvizovani kozmetički salon. Kupite odgovarajući losion, piling, masku za lice i naravno kremu i pronađite 20-30 vremena da se pozabavite svojim licem.

6. Nosite udobnu garderobu
Nakon porođaja će vam verovatno najviše odgovarati rastegljiva odeća i ona koja u sebi ima elastina
Nemojte se zanositi činjenicom da ćete čim se porodite odmah moći da nosite svoju staru garderobu, jer su retke srećnice koje se time mogu pohvaliti.

Nakon porođaja će vam verovatno najviše odgovarati rastegljiva odeća i ona koja u sebi ima elastina, kao i oni komadi garderobe koje ste nosili tokom trudnoće. Kod kuće će vam verovarno najviše prijati da nosite udobne pidžame i trenerke, omiljenih boja, u kojima se dobro osećate. Takođe, ova odeća je i praktična u slučaju da beba bljucne po vama...

Tokom izlazaka u šetnju, do prodavnice i slično, nosite tamnije boje, neka gornji i donji deo budu iste nijanse, jer ćete na taj način najbolje sakriti sve nedostatke, a osvežite izgled nekim svetlijim detaljima.

7. Kupite novi modni detalj
Bez obzira na to što ste možda po ceo dan kod kuće, pronađite malo vremena da odete do prve radnje i počastite se novom tašnom, maramom, ili novom pidžamom i kućnim papučama. Nema žene koja nije srećna kada ima neku novu stvar, tako da će vam bilo kakva sitnica sigurno ulepšati dan.

izvor: bebac.com

Ono što nijedna majka ne bi pomislila, ona je priznala. Anonimna žena je reklada mrzi svoje treće dete i da potajno želi da beba umre u snu. Oseća se krivom zbog svojih emocija i zatražila je pomoć od ostalih roditelja na internetu.

Majka je objasnila da voli svoje dve ćerke, koje imaju osam i šest godina, ali za treće dete, sina, nikako nema emocija. Prekasno je, kaže, shvatila da je trudna, pa nije mogla da abortira. Od tog dana oseća mržnju prema bebi, ali nakon rođenja stvari su izmakle kontroli.

Čak se, dodaje, nadala da će doći do komplikacija u trudnoći i da će biti primorana da abortira.

Iako je post uklonjen sa "Reddita", na kome je prvobitno objavljen, anonimnoj ženi su se javile druge majke, koje je razumeju i prema svojoj deci nakon porođaja gajile su ista osećanja.

- I ja sam mrzela svoju bebu toliko da je nisam mogla gledati. Činilo mi se da ću osetiti olakšanje ako umre u snu - napisala je jedna mama, koja se posle porođaja borila s teškom postporođajnom depresijom.

Postporođajna depresija problem je mnogih žena, a u drastičnim slučajevima javljaju se suicidalne misli, odsustva ljubavi prema bebi, pa i želja sa smrću deteta, kao što je ovaj slučaj, Pri prvim znacima ovog stanja pomoć stručnjaka je neophodna.

Izvor: Blic žena

Od majke najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu

AKO roditelji nisu srećni, ni deca ne mogu da budu iskreno nasmejana i zadovoljna - pokazalo je istraživanje stručnjaka Instituta za društvena i ekonomska istraživanja. Naučnici predvođeni dr Marijom Džonson su zaključili da na sreću deteta i osećaj sigurnosti najviše utiče emotivno stanje roditelja, pre svega majke.

Rezultati istraživanja, kojim je obuhvaćeno 40.000 porodica sa decom od 10 do 15 godina, ukazali su na ključnu ulogu majke u porodičnim odnosima. Od nje, ispostavilo se, najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu.

Studija je pokazala da je čak tri četvrtine mališana veselo ako su im mame emotivno ispunjene i imaju skladnu vezu s partnerom. S druge strane, u slučaju kada su one bile usamljene i nesrećne, i deca su se najčešće izjašnjavala kao nezadovoljna.

Izvor: novosti.rs

Posle razvoda, ili u slučaju vanbračne dece – zajednica mama i sin krije u sebi mnoge zamke i izazove. Sa jedne strane, lakše je razumeti se sa istim polom, (mame i ćerke) ali sa druge, bolji su efekti upućivanja sina u razumevanje suprotnog pola.

Oba ova elementa: identifikacija deteta sa sopstvenim polom i razumevanje razlika između polova - važni su za svako dete, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica, da li žive sami sa jednim roditeljem ili u kompletnoj porodici.

Svi mi u svom roditeljstvu činimo različite greške. Pokušavamo da budemo što je moguće bolji roditelji, ali to nije nimalo lako. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja ali i okruženja, kao i od naše lične zrelosti za roditeljsku ulogu, uveliko zavisi koje ćemo greške činiti, kojim izazovima odoleti.

Najčešće greške koje čine mame koje žive same sa svojim sinovima su:

1. Lično uverenje mama da je teže odgajati sinove nego ćerke.
Individualne razlike kako među decom, tako i među odraslima, su veoma velike. Ako u startu zauzmete poziciju da vam je teško i dozvolite da vaš teret primeti vaš sin, osećaće se krivim i zbunjenim. Nemojte ga opterećivati sopstvenim očekivanjima.

2. Stav:"Ja sam mu i otac i majka".
Iako bi bilo razumljivo da se ovakav stav pojavljuje bez obzira da li sa majkom živi sin ili ćerka, primećeno je da mame ovakve izjave koriste mnogo češće kada su u pitanju sinovi. U svakom slučaju, u pitanju je pogrešan stav. Vi ne možete i ne treba da budete i otac i majka. Uostalom, dovoljno je teško što ste samohrana majka. Sa druge strane, iz ovakvog stava krije se sledeća velika greška.

3. Preterano dopuštanje sinovima različitih varijanti neprihvatljivog ponašanja.
Posebno u periodu puberteta, mame se povlače iz detetovog razvoja. Veruju da malo agresivnosti neće škoditi, imaju opravdanja za svoje propuste (uostalom, one su bile svojim sinovima "i otac i majka"). Ipak, bez obzira koliko je vaša lična situacija teška, u sopstvenim pogrešnim uverenjima, podržavanju predrasuda, ne možete tražiti opravdanje za loše ili neprihvatljivo ponašanje svoje dece.

U predškolskom uzrastu deteta, ono i njegova mama već su uveliko započeli osnovu svojih budućih odnosa.

Igre - mama i sin
Igre uloga na dečji razvoj imaju veliki uticaj. Tako se dečaci u predškolskom uzrastu retko igraju lutkama (osim ako to nisu lutke superheroja), ili nežnih igara sa podeljenim ulogama (prodavnice, škole...), već zabavu nalaze u tzv. muškim igračkama kao što su: automobilčići, roboti, oružje. Mamama ove igračke i igre nisu bliske jer one nisu nikada bile deo njihovog ličnog odrastanja. Čak i kada pokušaju da budu saigrači svojim sinovima, i pored najbolje volje, obično se teško snalaze.

Dakle, kako mame sa svojim sinovima teško uspevaju da dele njihova interesovanja u ranom uzrastu ili da se igraju igara koje su njima u ovom uzrastu interesantne, važno je da dete ima svoje drugare vršnjake sa kojima će moći u međusobnoj interakciji da se razvija i obogaćuje svoja saznanja.

Komunikacija - mama i sin
Po svojoj prirodi, dečaci nisu tako otvoreni i vešti u komunikacijskim veštinama. Zahvaljujući tome, mame moraju da se izvežbaju u "čitanju između redova", prepoznavanju tananih emocija i kada nisu izgovorene, poštuju njihovo pravo na privatnost, na ćutanje, njihove tajne... a da sa druge strane, uvek bude upoznate sa onim što je deci trenutno važno. Osim toga, dečaci i sa vršnjacima više vole da se igraju, nego da razgovaraju. To ne znači da im komunikacija nije važna, već da su od najranijeg uzrasta tretirani kao dečaci (setite se svih predrasuda vezanih za muški pol tj. da oni ne plaču, da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivniji...). Iako znamo da su sve to predrasude, one se još uvek veoma aktivno oslikavaju na muškoj deci. Odnosno, iako ne razgovaraju mnogo, već su više skloni fizičkom ispoljavanju i izražavanju sebe - važno je da mame neguju odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja upravo kroz komunikaciju. Drugim rečima:

Insistirajte na razgovoru

On treba da je otvoren, bez laži. Nemojte podcenjivati svoje sinove. Često se misli da su dečaci nezreli, nesigurniji, nesamostalniji. Međutim, ništa što važi za većinu, čak i u slučajevima da je sve tačno, ne mora da važi za vašeg sina. To zavisi isključivo od vas. U razgovorima uvek budite iskreni i radije mu recite grubu istinu, nego nežnu laž. Gruba istina može biti bolna ali se ova bol ne može meriti sa vremenom koje je potrebno da zaceli bol posle uviđanja da ste ga nežno lagali. Na primer: dete pita da li će tata (sa kojim vi, na primer, uopšte niste u kontaktu), doći za njegov rođendan. Vi, nespremni za istinu, kažete da hoće a tata se očekivanog dana ne pojavi. Za vašeg sina bilo bi lakše da je istinu znao odmah, nego što ste ga pustili da se nada i iščekuje. Osim toga, postoji mogućnost i da vam zameri što ste ga lagali. U ovakvim slučajevima vaše opravdanje da ste to činili za njegovo dobro nema veliku utehu za vaše dete.

Pružite i verbalnu i neverbalnu podršku

Otvoren pristup postižete kada kažete: "Vidim da te nešto muči, ali ne znam šta. Bilo bi mi veoma drago kada bi mi se poverio. Možda neću moći da ti pomognem, ali je sigurno da ću pokušati da te razumem, baš kao što je sigurno da su naše dve glave pametnije od jedne. Molim te, nikada nemoj da zaboraviš koliko te volim i da sam ja uvek na tvojoj strani." Postoje situacije kada je i neverbalna podrška važna. Kada vaš sin nije spreman da razgovara, pronađite druge načine da ga podsetite da na vas može računati i da se vaša ljubav prema njemu ne menja (kupite mu neki CD, kompjutersku igricu, napravite omiljene kolače, odnesite sendviče u sobu, predložite neku zajedničku akciju...).

Ne zadirite u njegovu privatnost

Često je potrebno dodatno vreme da dečak neku, za njega, važnu informaciju "preradi", tj. da mu se "slegne" u glavi da bi mogao da je podeli sa vama. Sačekajte to vreme kada će se otvoriti sam, umesto da ga stalno zapitkujete "šta ti je?"

Gde je tata?
Ukoliko dečak živi sam sa mamom, tj. ukoliko je jedinac - važno pitanje je gde se nalazi njegov tata. Posle razvoda, mnogi očevi kao da se "probude", i ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji očevi svojoj deci. Razloge za ovakvu promenu možemo tražiti u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa tada kada jesu zajedno, tate zaista ulažu svoje vreme, strpljenje I, pre svega, neizmernu ljubav. Drugi važan razlog za promenu ponašanja tata posle razvoda jeste što su se smirile emocije i prestali sukobi između roditelja. Kada svađe konačno prestanu, oba partnera počinju da se okreću sebi i ličnim prioritetima. Za mame je to, obično, dete, njen posao, krug prijatelja... Tate, takođe, imaju slične prioritete, sa tom razlikom što dete nije stalno prisutno u njihovoj svakodnevnici.

U svakom slučaju, ako je detetov tata posle vašeg odvajanja spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u najboljem interesu vašeg sina. Zašto?

Tate predstavljaju ravnotežu vašem vaspitnom modelu. Čak i kada je ovaj model nešto što vi ne podržavate (na primer, on je prestrog, a vi ste ubeđeni da je vaša blagost prava mera autoriteta), za dete je važno da poznaje ove razlike.

Tate će omogućiti sinu identifikaciju sa svojim polom. Iako vi imate najbolje namere, neke stvari nikada nećete uspeti da objasnite svom sinu jer vama lično nisu bliske.

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na "muškim" interesovanjima. Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Vi, sa svoje strane, negujte i podržite ovaj odnos, posebno ukoliko su vaša interesovanja drugačija. Naime, i ovakvi razgovori utiču da se vaš sin razvija celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imao da je orjentisan samo na vas.

Preporuke
Preporuke samohranim mamama koje žive same sa svojim sinovima:

Ponašajte se prema svom sinu kao da raste u kompletnoj porodici. Nemojte ga žaliti, oplakivati njegovu tužnu sudbinu, dopuštati mu da bude razmažen, agresivan, lažljiv... zato što u svom detinjstvu nije rastao sa ocem.

Ponudite mu raznoliko okruženje. Ukoliko je moguće, obavezno uključite detetovog oca u njegovo vaspitavanje. Dozvolite svom sinu da razvija svoja druženja, ima svoje prijatelje, da menja svoja interesovanja prema svom uzrastu i svojim vršnjacima. Važno je da vi, sa svoje strane, njegove drugove poznajete, i da ukoliko je to neophodno, oprezno kritikujete. Dečaci su veoma osetljivi po pitanju svog društva, pa i vi budite oprezni u komentarisanju.

Kako bi sačuvali sopstveno dobro unutrašnje zdravlje, i za vas je važno da budete okruženi prijateljima. Samo ukoliko vaš sin nije vaš centar sveta, već ih imate nekoliko, tj. samo ukoliko on nije vaš jedini razlog postojanja uspećete da ga odgajite bez preterane ambicioznosti i očekivanja da bude savršen,tj. da mora da opravda vaš uloženi trud. Istovremeno, prijatelji su najbolji način da sebe rasteretite stresa koji je sigurno mnogostruko veći kada sami odgajate svoje dete.

Autor: Jelena Holcer, pedagog, Izvor: yumama.com

Psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki i načine na koji njiho vaspitanje utiče na formiranje ličnosti kod dece.

Svaka majka vaspitava svoju decu onako kako veruje da je najbolje, a vaspitanje treba prilagođavati svakom detetu na drugačiji način.

Nema ispravnog i pogrešnog pristupa, a psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki, njihove prednosti i mane.

Perfekcionistički tip

Ovaj tip majki želi da ima sve pod kontrolom, a ciljeve postavljaju visoko i sebi i deci. Ovim majkama nije stalo do tuđih saveta, a posebno im je važan utisak koji će ostaviti na druge. Deca ovakvih majki često su sklona preteranoj samokritičnosti i teško otvoreno pokazuju emocije. Dobra strana ovakvog majčinstva je što su deca kad odrastu odgovorna i predana svemu što rade.

Najbolje prijateljice

Zbog izbegavanja odgovornosti i manjka pravila, prema deci se odnose kao prema sebi ravnima. Motiv je vrlo često strah od toga da će, ako prihvate klasičnu ulogu majke, njihov "bezbrižan" život biti završen. Deca su u "prijateljskom" odnosu sa mamom, zbog čega se kasnije u vezama mogu osećati nevoljeno i manje vredno.

Nepredvidive majke

Ovakav stil karakterišu česta ljutnja i anksiznost tako da njihove metode vaspitanja zavise o trnutnog raspoloženja. U svemu vide potencijalni problem i često svoje strahove prenose na decu, koja rano nauče da prepoznaju različite tipove ljudi kako bi mogla da se nose sa tuđim nepredvidivim osećajima, ali mogu biti sklona depresiji i imati napade besa.

Ja na prvome mestu

Ovaj tip majki ne shvata i ne uvažava decu kao ličnosti. Vrlo su nesigurne i orijentisane su same na sebe. Deca često smatraju da je njihova uloga da naprave sve da se majka oseća dobro, pa su i kasnije u životu odana i spremna da pruže potporu. Ipak, često sumnjaju u svoju sposobnost odlučivanja i veruju da je razmišljanje majke ispravnije i važnije od njihovog.

Potpune majke

Ovaj oblik majčinstva je idealan jer je emocionalno uravnotežen. One pomažu deci da razvijaju svoju nezavisnot, ne teže savršenstvu, a deca kasnije u životu nauče da rizikuju, probleme doživljavaju kao izazove i bez straha ostvaruju emocionalne veze.

Izvor: yumama.com

Ne secite krila majci!

oktobar 01, 2017

Svima vama koji ne propuštate priliku da joj kažete da nije dobra mama...

Ti što ne biraš reči i što je kriviš za sve..

I ti što prevrćeš očima kad se njeno dete ponaša onako kako tebi ne odgovara..

I ti sto je mrko pogledaš u parku jer doji u javnosti, sram je bilo! A i ti što je optužuješ jer ne doji već vadi iz torbe tu “otrovnu” flašicu mleka.

Posebno ti koji joj bez pardona svaki put kažes kako se ugojila i kako bi mogla malo da se sredi. Ipak je već dosta prošlo od porođaja. A ako se previše sredi ili se brzo stesala, kažeš joj da bi mogla malo više da se posveti detetu umesto da, zaboga, misli na sebe.


I ti što pišeš ili pričaš o tome da je ona kriva ako grdi i ako ne grdi dovoljno svoje dete, kažeš da je previše popustljiva ili prestroga.

Ti što kao brineš jer je dete previše ili premalo obukla ili joj je dete prečisto ili prljavo..

I svi vi koji mislite da ste bolji ili biste bolje.. a niste nikada hodali u njenim cipelama.

Pa čak i ti koja si takođe majka, a misliš da si bolja od nje i daješ sebi za pravo da joj to saspeš u lice....

I ti državo koja joj ubijaš dostojanstvo na sve moguće načine i još joj se podsmevaš raznim obećanjima u koja više niko ne veruje. Vi licemerni čelnici koji želite više dece, a ne marite za to kako žive njihove majke.

A i vi novinari i mediji što pišete članke u kojima odzvanja “kriva si”! Vi koji plasirate zgodne javne ličnosti koje su dan posle porođaja toliko savršeno isfotošopirane!

Ah da… i vi stručnjaci koji ako ste imali i dana prakse znate da je o roditeljstvu najlakše pričati.

A na sve to i ti.. koji slučajno prolaziš, ti koji misliš da bi to bolje pa i ti koja si kroz istu stvar prošla…

 Sta vas briga kad je rodila, koliko je dece rodila, kako ih je rodila i sa kim ih je rodila.. Rodila je!

Šta vas briga ko joj čuva dete, da li je danas oprala ves, opeglala i da li je napravila detetu tortu za rođendan ili ju je kupila?

Možda ne zna da kuva, mozda joj svaki put izgori kora za tortu u rerni, a možda je odlučila da bar za detetov rođendan ceo dan provede sa njim.

Možda joj je dete prerano krenulo u vrtić jer mora da radi i bori se za opstanak.

A možda uveče, kad ti ne vidiš, peva najlepše uspavanke, grli svoje dete i voli ga beskrajno i ako nije najbolja mama na svetu, po tvojoj slobodnoj proceni.


Nosila je u svom telu jedan nov život i donela ga je na ovaj svet i tu nije kraj. Baš od nje zavisi u sta će njeno čedo izrasti. I baš od njenog samopouzdanja zavisi kakav će biti roditelj.

Zašto je onda ubijaš u pojam?

Ako želis dobro detetu, učini dobro majci! Učini da bude ponosna i da veruje u sebe jer će to preneti i na dete.

Pomozi joj!

Lako je….

Kad je sretneš reci joj da je lepa i da zrači.
Reci joj da joj roditeljstvo baš ide od ruke..

Pohvali je kako je divna majka. Reci joj to svakoga dana.

I videćeš kako će da zablista. Jer ona samo to i želi, da bude dobra majka, baš takva kakva i jeste.

Tada će zagrliti svoje dete, biće ponosna i želeće da bude još bolja.
A uz nju takvu, zadovoljnu, srećnu i ponosnu i njeno dete će biti bolje.

Ne secite krila majci… tako ubijate ceo svet. Dajte joj krila neka poleti i stvori neke nove ljude, mnogo bolje od svih nas.

Izvor: bebac.com

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Džil Krauzer je spisateljica i njene objava i fotografija izazvale su mnoštvo komentara ostalih mama.

"Nikada neću zaboraviti lica sestara koje su me pratile do toaleta posle svakog porođaja. Ti trenuci kada sam bila ranjiva, preumorna, uplašena, rastrzana, i kada je moje dostojanstvo odavno već nestalo, one su se prema meni odnosile sa pažnjom i poštovanjem. Za mene su to bili momenti ohrabrenja i potvrde da imam nekoga ko će mi pomoći, pa čak i za to kratko vreme u toaletu dok mi sestra objašnjava kako da stavim ledene obloge na donji veš. Ova fotografija me je vratila u to vreme. Kao da mogu da osetim dermaplast. Svaka čast svim medicinskim sestrama", napisala je ona.

Fotografija je objavljena na stranici "Baby Rabies" i za kratko vreme ju je lajkovalo preko sto hiljada ljudi, a podeljena je više od 50.000 puta.

"Nikad neću zaboraviti kako sam posle porođaja sklonila lice sa grudi sestre koja mi je pomagala i ugledala njenu majicu natopljenu mojim suzama i znojem. Rekla sam joj da mi je žao, a ona mi je odgovorila: "Draga, ovo je život na mojoj majici, ne bih nigde drugde radije bila. Hajde da izvadimo to dete", navela je jedna mama, a druga je dodala:

"Zauvek ću pamtiti sestru koja mi je pomogla u kupatilu prvi put posle porođaja. Krvarila sam i osećala sam se užasno poniženo, ali ona nije ni trepnula. Stalno sam se izvinjavala, a ona me je uveravala da to nije problem. Nikad neću zaboraviti kako mi je čistila noge i kako sam mislila da je bog upravo na ovo mislio kad je rekao da volimo svoje bližnje", iskreno je napisala druga.

Izvor: B92

Bebin osmeh leči mamu

avgust 01, 2017

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti

VEZA između majke i bebe je toliko snažna da bebin osmeh može da je izleči, otkrili su italijanski naučnici.

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti. Isto područje u mozgu nije aktivno kada beba ima neutralan izraz lica ili se namršti.

Ovo istraživanje je vrlo značajno jer naučnici veruju da su zahvaljujući njemu korak bliže da proniknu u složenost odnosa majke i njenog deteta, a uskoro će na redu biti i proučavanje uticaja bebe na oca.

izvor: novosti.rs

Povratak na posao posle porođaja za ženu (i njenu porodicu) predstavlja vrlo buran period, u kojem se izmenjuju suprotne emocije.
Na jednoj strani oseća olakšanje što će se baviti i nečim drugim osim 24-satne brige o detetu, domaćinstvu, životnom partneru, ... što se počinje/nastavlja profesionalno baviti nečim za što se školovala, što voli, što je profesionalno ispunjava.

Na drugoj strani je pregršt emocija koje izazivaju krivicu jer ostavlja dete na brigu drugima (nezavisno što je taj neko drugi roditelj, bake, dedovi, druga osoba od poverenja).

Taj period svaka žena, odnosno par mora posebno proći – jedinstvenog recepta nema.

Kako bi pomogli u tom turbulentnom razdoblju (koje obično traje oko mesec dana), navešćemo o čemu bi posebno trebali razmisliti.

1. Dogovorite se sa životnim partnerom ko će preuzeti najveću brigu o detetu – hoće li on koristiti porodiljski, hoće li uskočiti bake, dedovi, rođaci, druga osoba od poverenja.

Ako se odlučite na „dadilju”, proverite preporuke, ima li iskustva s tako malom decom, može li prepoznati neke hitne situacije, zna li se snaći (kako postupiti, koga nazvati), koliko je i kada na raspolaganju i slično. Svakako navedite telefonske brojeve na koje vas se može nazvati u izuzetnim slučajevima, kao i kontakte drugih osoba kojima se u takvim situacijama može i treba obratiti.
Naravno, prvo vreme, dok se svi ne naviknete na novu osobu u vašim životima, u vašem domu, oko vašeg deteta (nezavisno je li to stranac ili rođak – to je u svakom slučaju neko ko pre nije bio u vašem svakodnevnom životu) stalno ćete se preispitivati treba li to baš tako biti. Savet – nemojte ovakvim razmišljanjima biti zaokupljeni, jer se nećete moći koncentrisati ni na posao, a i osobu koja se bavi detetom prekidate u tome.

2. Dogovorite se sa životnim partnerom o podeli zaduženja u domaćinstvu, primer, ko će i kada obavljati kupovinu, plaćati račune, obaviti kućne poslove, ... Naravno, uvek će se dogoditi odstupanja zavisno o drugim svakodnevnim ili izvanrednim situacijama, no važno je znati šta se od koga i kada očekuje.

3. Na poslu, u radnom okruženju, nije prikladno nametati razgovore o svom detetu – ne odgovara to svima.

Osim toga i ne znate sa sigurnošću kakve stavove o roditeljstvu (o imanju deteta, o nemogućnosti imanja deteta iz zdravstvenih razloga i slično), o odgoju deteta, o braku i bračnim dužnostima (iskrivljeni stavovi kako je briga o detetu isključivo na majci, kako „nisu ista” deca rastavljenih roditelja ili onih koji žive nevenčano od onih u braku i slično) imaju vaše radne kolege.

Nemojte smetnuti s uma kako na izbor radnih kolega uglavnom nemamo uticaja i kako ponekad radne zadatke moramo obavljati s ljudima s kojima se privatno nikada ne bi družili. Stoga nemojte očekivati njihovo oduševljenje vašom srećom u privatnom životu i ako tako pristupite, nećete biti razočarani nekom od njihovih reakcija.

4. Na poslu budite koncentrisani na radne zadatke i nemojte stalno telefonski proveravati kakva je situacija kod kuće – pred radnim kolegama možete delovati rastrešeno, nezainteresirano za posao, ako se dogodi neka greška vas će se prozivati i slično.

Stoga dogovorite nekoliko poziva u određeno vreme (najbolje da vi nazovete kada radna situacija to dozvoljava), odnosno u bilo kojem trenutku ako se dešava neka vanredna situacija. Takođe, u tom smislu zamolite kolege na susretljivost (ako vi niste u mogućnosti javiti se na telefon, a događa se nešto izvanredno, neka neko od kolega primi poziv i obavesti vas, odnosno da uptsva o postupanju).

5. Na porodičnim druženjima (oba nova roditelja i članovi uže/šire porodice) svakako iznesite svoja razmišljanja, očekivanja i odluke.
Recite kako niste samo i jedino majka, nego i socijalno i radno biće. Naravno, dete je na prvom mestu. No, i intimni trenuci sa životnim partnerom, druženja s prijateljima, obavljanje radnih zadataka (za što ste se uostalom i školovali) takođe su važan deo i vašeg života.
I pokažite kako uspevate naći ravnotežu između privatnog i poslovnog dela sebe.

Postupajući tako i vaše dete usvojiće određeni model ponašanja i jednog dana osnovati i svoju malu, sretnu, toplu i uspešnu porodicu.

Autor: Vesna Stepanić, dr med. specijalistica ginekologije i opstetricije

 

Da li strogo vaspitanje dece, po uzoru na kineske majke, zapravo daje najuspešniju decu na svetu?

Šta ćete učiniti ako vam školarac donese kući ocenu nižu od petice? Da li ćete to smatrati normalnom pojavom u obrazovanju vašeg deteta, razgovarati s njim razumno, nastojeći da shvatite razloge, a možda i potražiti savet u školi. Ili će vaše dete za ručak dobiti pohovani mozak, kao i zabranu pristupa računaru i mobilnom, a ukinućete mu druženje s prijateljima, odlazak na rođendane i vanškolske aktivnosti, sve dok se ne vrati na kolosek broj pet, jer bez 5,00 nema upisa u bolju školu ili fakultet. Ili?

Ako ste slučajno majka B, spadate u kategoriju roditelja kojoj prednost daje profesor prava sa Jejla Ejmi Čua u svojoj knjizi “Borbena himna majke tigrice”. U tom hitu iz 2011. godine, autorka po onoj da su roditelji prvi i najvažniji učitelji, dokazuje superiornost kineskih majki.

Dok zapadni roditelji nastoje da poštuju dečju individualnost, podržavaju ih da se bave onim što vole i daju im podsticajnu sredinu, Kinezi, objašnjava Čua, smatraju da će svoju decu najbolje pripremiti za budućnost ako ih snadbeju veštinama, znanjem, radnim navikama i samopouzdanjem. Majke tigrice detinjstvo smatraju razdobljem učenja, ne igre.

Majke tigrice detinjstvo smatraju razdobljem učenja, ne igre
Detinjstvo nije igra, već učenje
Pošto je i sama dete ambicioznih kineskih roditelja, univerzitetskih profesora, udata za Amerikanca, takođe profesora sa Jejla, Ejmi Čua je svoje pedagoške tvrdnje dokazivala na primerima vaspitavanja svojih ćerki Sofije i Lulu. Koristila je sve, uključujući nasrtanje, pretnje i urlanje dok ne izgubi glas, kako bi bila sigurna da će njene devojčice postići vrhunske rezultate.Sofija i Lulu nisu smele da idu na dečje zabave, da imaju prijatelje ili učestvuju u školskoj predstavi, gledaju TV i igraju kompjuterske igrice, same biraju izborne predmete, donose kući bilo koju ocenu osim petice. Morale su da budu učenice broj jedan u svemu osim u fizičkom vaspitanju, da sviraju samo violinu ili klavir, s maminom ambicijom da ih svirka dovede do čuvenog Karnegi Hola, što je jednoj kćeri i pošlo za rukom.

Za zapadnu majku, tvrdi Čua, strogoća znači teranje deteta na pola sata dnevnog vežbanja instrumenta, a za kinesku barem četiri sata. Prema njoj kineski roditelji ne dopuštaju deci izbor bilo čega prema njihovim sklonostima, jer podilaženje detetovim željama ne vodi nikuda.

Čuine teze bi mogle da se svedu na jednu rečenicu: uspeh neke zemlje zavisi od drila u dečjoj sobi.
Iako je Čua objašnjavala da su to delom sećanja na sopstveno djetinjstvo i da ne mora sve da se shvati doslovce, pa ni kineske majke ne moraju nužno da budu Kineskinje, nego uopšteno roditelji sa super strogim vaspitanjem, knjiga je, naravno, izazvala tektonske potrese u svetu pedagogije i psihologije.

Naročito u nekim zemljama poput Švedske, koja je uzor mnogima zbog savremenog načim učenja koji daje prednost ličnoj autonomiji učenika, za razliku od klasičnog pristupa gde nastavnik ima glavnu reč. I gde svi imaju jednake šanse za učenje.

Neki su njome ipak bili oduševljeni, verujući da je takva istočnjačka pedagogija pretvorila Kinu u ekonomskog tigra, pa se kineski uzor za evropske zagovornike protegao sve do dečjih vrtića i školskih klupa. Uostalom,Ejmi Čua je nedavno trijumfovala: starija ćerka je prošle jeseni primljena i na prestižni Harvard i na čuveni Jejl, ali je izabrala Harvard.

Da li kineski recept zaista funkcioniše?
Bura se još nije stišala oko Čuinih metoda proizvodnje intelektualnih supermena, kada je Su Jeong Kim, izvanredna profesorka sociologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu, poreklom Južnokoreanka, objavila letos studiju kojom pobija sve za što se zalaže Čuoa. Deca mama-tigrica imaju lošije ocene, otuđenija su od roditelja i depresivnija od dece liberalnijih mama i tata koji im pružaju podršku, koji nastoje da razumeju njihove potrebe i želje, zaključila je Kim.

Mit o mamama tigricama, znači, baš i ne funkcioniše. Jedu li mame tigrice svoju decu?
A onda je u decembru stigao hladan tuš: najnovije međunarodno istraživanje procena znanja i veština petnaestogodišnjih učenika iz 65 zemalja (PISA) pod pokroviteljstvom OECD-a, pokazuje da su učenici iz kineskog Šangaja prvi u svetu u sve tri ocenjivane kategorije, matematičkoj, naučnoj i čitalačkoj pismenosti. Sledi Singapur, a na trećem mestu je Hong Kong – opet Kina.

Neki su odmah primetili da u obzir nije uzeta cela Kina, nego samo dve najrazvijenije sredine, i da bi u protivnom slika možda bila malo drukčija, ali ipak.

Da li to znači da Čuin recept zaista funkcioniše? Zašto se onda Južna Koreja našla tek na petom mestu (ispred nje je Estonija na području nauke), čuvena po najstrožem obrazovnom sistemu, “helikopter” roditeljima koji stalno zuje oko dece, uzimajući čak godišnji kada im deca polažu maturu i prijemni za fakultet? Ili zašto su učenici najjače ekonomske sile Sjedinjenih Država po kvalitetu obrazovanja na 36. mestu i zašto ih je prešla čak mala Slovenija?

Najveći Pisa-šok doživeli su ipak Šveđani, srozavši se na 38. mesto. Neki tvrde da je razlog reforma iz 1992. godine sa novim sistemom privatnih škola, dok drugi krive ideju da učenik, bez pritiska sa strane, sam preuzima odgovornost za učenje, te suviše labav pristup roditelja odgoju za koji kineske mame-tigrice tvrde da vodi u ćorsokak.

Autorka: Ejmi Čua, profesor prava na univerzitetu Jejl

bojni poklič majke tigraSamo nekoliko meseci nakon američkog izdanja novosadski Psihopolis je objavio knjigu koja je šokirala Amerikance, i izazvala nezapamćenu lavinu reakcija i komentara o vaspitanju dece i došla na naslovnu stranicu magazina TIMES.

Autorka Ejmi Čua, profesorka prava na Jejlu, kineskog je porekla i u vreme dominantnog preterano popustljivog vaspitanja i imperativa ideologije srećnog deteta, zastupa tigar vaspitanje koje se, u skladu sa kineskom tradicijom, zalaže za strogo vaspitanje koje daje odlične rezultate.

Iako dočekana na nož od komentatora, medija i roditelja ubrzo je postala jedna od pet najprodavanijih knjiga na Amazonu. Ova teorija vaspitanja izazvala je pravu paniku, jer osnovni mehanizam ove vaspitne tehnike jeste odlaganje zadovoljstva: deci se uskraćuju lako dostupne radosti a zarad potencijalno većih nagrada u budućnosti! Činjenica da je knjiga vrlo brzo postala šampion čitanosti, a autorka zauzela naslovne strane i intervjue u najtiražnijim časopisima, dokazuje da američki roditelji osećaju da nešto ozbiljno nije u redu sa načinom na koji vaspitavaju decu.

Tup ili oštar bol, glavobolje i umor, često "dolaze u paketu" sa majčinstvom. Evo načina da sprečite ili bar ublažite ove probleme...

Višesatno nošenje deteta, teškog 10 ili više kilograma je izuzetno naporno, a kada tome pridodamo i kolica sa svim potrebnim i nepotrebnim dodacima, ne iznenađuje nas činjenica što majke pre ili kasnije osete bolove u različitim delovima tela.

Evo nekoliko praktičnih saveta kako da sprečite ove probleme.

Bolovi u leđima predstavljaju zaista velliki problem! Naime, mnogo je razloga zašto mame osećaju bolove u leđima, ali jedan od najvažnijih je činjenica da mame uvek nose sve sa sobom, kako ih ništa ne biiznenadilo.

Rešenje: Ne pretrpavajte se preko svake mere! Pelene, maramice, flašica, garderoba i spremni ste!

Na kukove i vrat kao na funkcionalne delove tela, možete zaboraviti ukoliko vaš mezimac spada u grupu krupnijih beba.

Rešenje: Investirajte u nosiljke koje ravnomerno raspoređuju bebinu težinu. Postoje različite varijante marama, čija cena postaje nevažna onog trenutka kada pomislite na veštačko rame ili kuk.

Istegnuća ligamenata su takođe veoma neprijatna pojava, a najčešće pogađaju majke vozače, dok se okreću i pokušavaju da komuniciraju sa nemirnim detetom u sedištu. Slično se događa i pri stavljanju deta u sedište.

Rešenje: Kada postavljate dete u sedište, nemojte se izvijati preko pola automobila, već ga samo postavite, a nakon toga sedite pored njega i fokusirajte se na zakopčavanje.

Svakodnevna pogrbljenost takođe muči mnogemame, a do toga nisu ni svesne. Budimo iskreni, koliko mama uopšte obraća pažnju na pravilno stojanje i položaj tela dok gura kolica?! Tu i tamo im im telo ipak daje signale da Sizifov posao guranja stene na vrh brda, može da ostaviti dugotrajne posledice.

Rešenje: Podesite ručke kolica tako da ih možete držati i gurati bez grbljenja. U svakom trenutku budite svesni svog tela i zapamtite ono što vam je mama još od malena govorila: "Stani uspravno i drži glavu visoko". Ovaj mamin savet je doduše primenjiv na ostale životne situacije, a ne samo na guranje bebe u kolicima.

Lekari preporučuju da nikada ne nosite više od 10 posto svoje telesne težine na ramenima, uključujući i težinu vašeg deteta.

Mame, puno sreće! Znamo da vam je potrebna.

Mnogi budući roditelji složiće se da im nije bitno kog pola će biti njihova beba, već samo da je živa i zdrava. Međutim, mama Džen ne misli tako. Pročitajte njeno iskustvo...

Stvarno sam se radovala tome da budem blesavija od moje nerođene ćerke. Punih 20 nedelja, i mnogo godina pre toga, sanjala sam o devojčici koja će jednog dana kao labudica da se pretvori u predivnu samosvesnu i hrabru ženu. Devojčicu koja će biti savršena kombinacija mene i mog supruga, lepa i zabavna na oboje. Devojčicu koja će da obožava da sa mnom posećuje muzeje, koja će da bude izuzetno nadarena za matematiku i izuzetno srećna kada se budemo glupirale.

Nakon 20. nedelje i zakazanog ultrazvuka i suprug i ja smo kasnili. Dan je počeo ludnicom na poslu i još većom ludnicom u saobraćaju, ali ništa nije moglo da me omete u pogledu na moju devojčicu koja raste u meni. Naravno, znali smo sve vreme da postoji ta mala mogućnost da grešimo, ali mi smo se nadali i bili smo uvereni da će naša želja da se ostvari. Legla sam na sto i bila spremna - na pogled i na veliku vest, ako će hteti da nam se pokaže šta je. 

Lekarka koja me je pregledala pitala je da li možda želimo da znamo pol, pa smo u isti glas rekli - da. "Paaa, čestitam", rekla je doktorka, "dobićete malog dečaka". Moj svet se srušio. Oprosti mi sine na tome, ali to nisam htjela. Tek kada sam došla kući, razočarana, proguglala sam termin razočaranja u pol i ne samo da sam pronašla gomile članaka drugih majki koje su se susrele s takvim situacijama, pronašla sam čak i knjigu koja se na 135 stranice bavi ovom problematikom. Okej - nisam jedina. Proučila sam članke, pročitala komentare i utešila se jednom činjenicom. To što smo videli na ultrazvuku i to što će u životu mog deteta činiti jednu veliku razliku nije zapravo tako veliki stvar. To je samo razlika u njihovim genitalijama jer sve što sam zamislila da ću u životu da radim sa svojom devojčicom, zapravo ću moći da radim i sa dečakom.

Razlika između ćerki i sinova je biološke prirode i ako malo okrenemo problem shvatamo da je društvo napravilo tu razliku između jednih i drugih i da zapravo nijedna razočarana majka poput mene neće da kaže: Šteta, baš sam se nadala da ću roditi ćerku koja će imati vaginu poput moje". Ne - razočaranje je generalno jer takva mama neće, ili nije još, dobila ćerku koja će da bude u celosti poput nje, s time da se tu ne misli na lice, oči, kosu, već na njeno ponašanje i njena interesovanja. A kada to razdvojimo, shvatimo da je onda zapravo svejedno hoće li naš biološki potomak biti sin ili ćerka. Društvo je to koje je podelilo muško od ženskog.

Ne rađaju se sinovi kao muškarci - rađaju se kao deca koja tek treba da se nauče životu i ponašanju. A mi, roditelji, imamo tu viziju koju smo stvorili želeći da se naše dete ponaša ženskasto ili muškasto. Jedino je pitanje - hoće li to dete u životu zaista želeti da se tako ponaša ili ne. Ali, moram da priznam još jedno. Nešto što je ustvari najvažniji detalj mojih nadanja - a to je činjenica da sam toliko želela ćerku samo da bi ona mogla da postane bolja verzija mene. Eto - priznala sam. Žena sam. I toliko puta u životu doživela sam razočaranje jer sam u nekim životnim bitkama gubila samo zato što sam se takmičila s muškarcem. Zato sam silno želela da odgajam svoju ćerku i da je podstaknem da bude bolja od mene - da bude pametnija, kreativnija, divnija... da pokori svet svojom pojavom.

A onda sam se opet vratila svom stomaku i tom biću u sebi. Meni ne treba niko da kaže da bih svoje dete, uprkos drugačijem polu, trebalo da volim. Naravno da ću ga voleti najviše na svetu samo što sada, iz ove perspektive, ne vidim toliko predivnih ideja u vezi sa njegovim odrastanjem i njegovim budućim interesima. Sve što vidim su stereotipi - glasno malo biće koje će umesto muzeja da bira igre u blatu, a umesto matematike neki grubi sport.

I to je to - tu je glavni problem. Ultrazvuk nije otkrio samo specifične polne organe, otkrio je i moj stereotipni seksistički stav. Jer nikad ne možemo da znamo - baš nikada, u šta će naša deca da se pretvore. Možda ćemo imati devojčicu kratke kose sa štapom u ruci, ili sina koji voli da pevuši i da igra uz muziku. Možda ćemo imati ćerku koja će da bude najbolja fudbalerka na svetu ili sina - najboljeg plesača na svetu. To stvarno niko ne može da zna i zato je razočaranje zapravo glupavo i stereotipi su glupavi - važno je voleti i znati videti to svoje dete i interese koje ono pokazuje. Roze ili plavo - sasvim nevažno.

Jeste li ikada gledali druge roditelje kako komuniciraju djetetom? Mark VanDam, stručnjak za govor i sluh na Washington State Universityju promatrao je i snimao mame i tate u interakciji s njihovim bebama kako bi utvrdio razlike komunikacije majke i oca s djetetom.

Otkriće do kojeg je došao nimalo ne čudi. Naime, Mark VanDam je dokazao kako mame razvijaju poseban majčinski način komunikacije, prirodno majke mijenjaju ton glasa i sklonije su tepanju i gugutanju, dok očevi u većini slučajeva govore bebi kao odrasloj osobi.

Tako je potvrđena teorija da su majke zadužene za intimnije povezivanje s djetetom već putem govora, dok tate pripremaju bebu za komunikaciju s ostatkom svijeta razumljivim i jasnim govorom.

No, često se postavlja pitanje koji pristup je bolji za dijete. Fran Walfish, psihoterapeut s Beverly Hillsa smatra kako je odgovor vrlo individualan i razlikuje se od djeteta do djeteta. Od mama se očekuje ovakav način pristupa jer su osjetljivije zbog divljanja hormona, ali i intimnost od prvih dana je nekako "urođena", dok se tate bitno razlikuju. Ima onih koji će biti jednako raznježeni poput majki, no većina je ipak staloženija i razgovara s djetetom kao s odraslom osobom.

Svi se u javnosti ponašamo ozbiljnije nego u toplini vlastitog doma, pa je upravo zato istraživanje provedeno u domovima novopečenih roditelja, jer su tamo najopušteniji.

Na bebino gugutanje u toplini vlastitog doma majke su odvratile gugutanjme u čak 88-94% slučajeva, dok su tate odgovorile tek u 27-33% slučajeva.

Bez obzira na način komunikacije, svi znanstvenici su složni u jednom, bilo kakav oblik komunikacije s djetetom svakako je dobar za njegov razvoj. Tako se poboljšavaju djetetove jezične vještine i djeca s kojom se mnogo priča ili guguće u pravilu ranije počinju izgovarati prve riječi.

Vrijeme da ozbiljno porazgovarate s vašom bebom!

Izvor: index.hr

Šta treba da radimo da bismo bili dobri roditelji?

Već je to što želite dete dobar početak! Ne brinite, želja da učinite najbolje za svoje dete treba da vas vodi i to je za početak dovoljno. Kako dete bude raslo, to ćete sve više učiti i upoznavati se, osećati jedno drugo i tako i reagovati.

Da li ćemo moći da izmenimo svoj život da bismo sve podredili bebi?

Naravno, sama beba će na vas to navesti. U početku nije lako, treba preživeti neprospavane noći, brige oko stolice i dobijanja na težini, prve korake i padove, ali sve to ima svoje prednosti – čovek sa rođenjem svog deteta počinje da se menja, menja svoje navike i način života, a u cilju pružanja najboljeg svom detetu.

Kako možemo da naučimo da budemo dobri roditelji?

Biti dobar roditelj se postaje - naravno da treba da čitate o tome, treba da učite i bazirate se na naučnim činjenicama, ali je najvažnije da pustite da vas vodi srce i da svoje postupke tako i usmeravate. Dok god ste živi više vas nikad neće napustiti pitanje «Da li sam dobar roditelj» i verovatno nikad nežete dobiti definitivan odgovor na njega!

Priča je skoro svima savršeno poznata: beba hoće samo mamu, retko kada poželi da ide kod tatice a o drugim ljudima da i ne pričamo.

Mama nema kad da se odmori, nema vremena za sebe i mora da je uvek sa bebom. Zašto je to tako i šta raditi u takvim situacijama?

Dete se od malena vezuje za osobu koja se o njemu brine a u početnoj fazi života to je upravo mama. Ona u ovom periodu predstavlja glavni oslonac za dete. Naravno, ova veza se razvija kako dete raste:

Do 3.meseca dete živi u jednoj vrsti simbioze sa mamom ali pošto nije u mogućnosti da razlikuje lik osobe dešava mu se da izjednači sve osobe koje se brinu o njemu.

Između 4. i 7. meseca – osećaj povezanosti praćen je:

– konstantnim traženjem kontakta i blizine sa centralnom figurom jer u ovom periodu dete počinje da se plaši udaljavanja i razdvajanja

– negativnim reakcijama prema nepoznatim osobama (strah od nepoznatog).

Radi se o sasvim normalnim vidovima ponašanja koji su tipični za ovu razvojnu fazu. Poznatije i kao “kriza osmog meseca” ove reakcije obično prolaze nakon prvog rođendana.

Ovaj strah se prepoznaje u detetovoj reakciji kada treba da se odvoji od mame. Naime, u ovoj fazi, svaki put kada se mama udalji iz detetovog vidika mališan postane očajan i reaguje plakajući.

Dete još uvek nije razvilo sposobnost pamćenja koja je potrebna da bi ono prepoznalo mamino odsustvo kao privremeno. Za dete to što ne vidi mamu znači da ona više ne postoji i upravo ovo osećanje objašnjava uznemirenost koja ga obuzima svaki put kada se ona udalji.

Kada mališan otkrije da su on i mama dve različite osobe pojava novog, nepoznatog lica samo još više povećava njegovu nesigurnost. Ovu nepoznatu osobu dete doživljava kao preteći elemenat koji može da uzdrma stabilnost odnosa sa majkom. Ovaj osećaj nagoni bebu da reaguje obično tako što:

se uplaši i počne da plače i vrišti kada se približi nepoznata osoba (ili ona koju je dete videlo samo nekoliko puta)
pruža ruke ka mami ili drugoj poznatoj osobi ako ga nepoznata osoba uzme u ruke.
Odlučujući faktor u savladavanju ovog straha je ambijent u kome dete raste. Ako je od rođenja naviknuto na prisustvo različitih ljudi prebrodiće ovaj osećaj mnogo lakše.

U pricipu se sve rešava oko prvog rođendana jer upravo u periodu kada puni godinu dana dete dostiže veći stepen svesti i sigurnosti. Tada ono zna da mama može da se udalji, ali i da se uvek vraća.

Dete polako shvata da ono može da zamisli sliku mame u glavi jer ima sećanje na nju u sebi i kada ona nije tu. Ovo mu pomaže da prihvati razdvajanje, možda tešeći se plišanom igračkom (tzv. tranzicioni objekat).

Budite tu da utešite bebu i izbegavajte, koliko god to bilo moguće, duža razdvajanja pre prvog rođendana.
Ne budite bezosećajni na detetovu potrebu za vašom pažnjom. Tako možete samo da povećate njegov nemir.
Kada primetite ovaj strah kod deteta izlazite na nekoliko minuta iz sobe klimajući mu glavom sa vrata ili pričajući glasno da bi vas dete čulo.
Pozdravite se uvek sa detetom kad idete, nemojte se kradom udaljavati od njega.
Ako dete plače kad vi izlazite reagujte nežno ali sigurno i odlučno (da dete ne bi pomislilo kako njegov strah ima dobru osnovu).
Naviknite dete na prisustvo različitih ljudi (baba i deda, bejbisiterke) od samog rođenja. Dete ne mora da bude baš uvek samo sa mamom.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Signali mame i bebe

april 22, 2016

Samo nekoliko dana posle porođaja majke mogu da prepoznaju miris svoje bebe među drugom decom. Sećanje na ukuse koje je majka jela tokom trudnoće zaslužno je za formiranje navika.

MAJKE mogu da prepoznaju miris svoje bebe među drugom decom, samo nekoliko dana posle porođaja, tvrde japanski naučnici. Roditelji takođe mogu da uoče i sličnost između mirisa svoje bebe i drugih članova porodice. Iako se tačno ne zna izvor mirisnih signala, pretpostavlja se da su u pitanju lojne žljezde, pre svega na glavi i licu, koje su kod novorođenčadi naročito aktivne. Na specifičan miris utiče i ono što beba jede, pa se kod dojenih beba intenzivnije oseća mleko.

– Bebu možete da navikavate na zdravu ishranu i pre nego što se rodi. Sećanje na ukuse koje je majka jela tokom trudnoće zaslužno je za formiranje navika u ishrani kasnije u životu. Zato je važno da se trudnice hrane zdravo i raznovrsno, tako da se beba navikava na različite arome na vreme, pre nego što se rodi, a sa tom praksom trebalo bi da nastaviti i tokom dojenja – objašnjava vođa istraživanja dr Hašimoto Nurijama.

Beba takođe zna kako je mama raspoložena i pre nego što se rodi, tvrde naučnici koji su sproveli istraživanje da bi utvrdili da li bebe mogu da “pročitaju” mamino raspoloženje dok su u stomaku. Trudnicama u poslednjem tromesečju prikazani su inserti sa veselim i tužnim scenama iz filmova, a pokreti beba praćeni su ultrazvukom. Ispostavilo se da su bebe tokom zabavnih scena bile aktivnije, i mahale rukama, dok bi se tokom tužnih delova potpuno primirile. Dakle, dok ste u drugom stanju, birajte društvo i trudite se da izbegavate stresne situacije, jer bebe definitivno znaju više nego što mi pretpostavljamo.

Prve godine života ključne za razvoj deteta

Prve godine života ključne za razvoj det…

Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj d...

Oktobarske bebe: 6 stvari zbog kojih su one tako posebne

Oktobarske bebe: 6 stvari zbog kojih su …

Pored toga što se veruje da će imati talenat za sport, ...

Taktike koje pomažu da beba spava celu noć

Taktike koje pomažu da beba spava celu n…

Neprospavane noći su naporne za svakog roditelja a za v...

Infekcije mokraćnih kanala kod dece

Infekcije mokraćnih kanala kod dece

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt)...

Opekotine

Opekotine

Kada nastaju opekotine? Do opekotina najčešće dolazi u...

Saveti mama: Kako smiriti kašalj kod dece

Saveti mama: Kako smiriti kašalj kod dec…

Mame savetuju kako da pomognete svom mališanu kada ga k...

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe?

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe?

Kako temperature rastu, tako želimo na bilo koji način ...

Sa bebom u šetnju od prvog dana

Sa bebom u šetnju od prvog dana

ZABLUDA je da beba može napolje tek 40 dana od rođenja...

Novine u kontroli trudnoće “NIFTY” ( Non-Invasive Fetal Trisomy Test )

Novine u kontroli trudnoće “NIFTY” ( Non…

NIFTY ili NIPT je jedna od novina u otkrivanju hromozom...

8 nerealnih očekivanja roditelja

8 nerealnih očekivanja roditelja

Imati decu može biti velika nagrada, a ponekada može bi...

Bundeva u bebinoj ishrani (+recepti)

Bundeva u bebinoj ishrani (+recepti)

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj z...

10 modernih imena za devojčice koja imaju prelepo značenje

10 modernih imena za devojčice koja imaj…

Nevažno da li ste pobornik tradicionalnih ili savremeni...

Kako da prepovijem bebu?

Kako da prepovijem bebu?

1. Operite ruke sapunom i vodom. Nikad ne počinjite sa ...

Stomačni grčevi kod beba

Stomačni grčevi kod beba

Problem stomačnih grčeva je za većinu roditelja aktuela...

Dojenje i najčešći problemi prilikom dojenja

Dojenje i najčešći problemi prilikom doj…

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko… ...

Komplikacije BCG

Komplikacije BCG

Besežitis je tip zapaljenske reakcije na BCG vakcinu, š...

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod male dece

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod…

Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod m...

Ultrazvuk - gde je granica?

Ultrazvuk - gde je granica?

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prevazi...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.