decembar 12, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i trenutnog stanja deteta, trebalo da odaberu adaptiranu mlečnu formulu, savetuje prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je odgovarajuća zamena za majčino mleko.

Napravljene da obezbede nutritivne potrebe odojčadi do kraja prve godine, ponekad i duže, formule se razlikuju po sastavu, kalorijskom unosu, ukusu, svarljivosti i ceni.

Iako adaptirane mlečne formule po sastavu nisu iste kao majčino mleko, napravljene su tako da u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Koriste se ili kao zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa, ili kao njegova dopuna kad bebe ne napreduju adekvatno u telesnoj težini.

Roditeljima je na raspolaganju nekoliko tipova adaptiranih mlečnih formula, od standardnih koje se daju bebama rođenim na vreme i kao zamena ili dopuna majčinom mleku, do prilagođenih adaptiranih mlečnih formula namenjenih bebama sa posebnim zahtevima u ishrani. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu.

Uvek se počinje adaptiranom mlečnom formulom od kravljeg mleka.

Ako odojče pokaže bilo kakvu alergijsku reakciju, pedijatar će da promeni mlečnu formulu. Prilagođene mlečne formule preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi.

Tipovi adaptiranih mlečnih formula

Standardne mlečne formule

Klasične startne mlečne formule su bazirane na kravljem mleku, ali koje je adaptirano tako da bude što približnije majčinom mleku. Sadrže mlečni šećer, laktozu, kao i biljna ulja, minerale i vitamine. Dodatak esencijalnih aminokiselina i neophodnih masnih kiselina približava ih sastavu majčinog mleka. Ove formule namenjene su zdravoj odojčadi rođenoj na vreme, umesto dojenja ili kad dojenje prestane pre kraja prve godine. Startne formule sa oznakom 1 daju se odojčadi do navršenih šest meseci, a potom ih menjaju one sa oznakom 2, koje u odnosu na startne imaju više proteina i mikroelemenata a manje masti.

Formule posle navršenih godinu dana

Ovo adaptirana mlečna formula je namenjeno deci preko godinu dana u fazi prelaska sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na kravlje mleko. Prednost ovih adaptiranih mlečnih formula nad kravljim mlekom je što sadrže manje natrijuma i proteina, znatno više gvožđa i vitamina D važnog za stvaranje kalcijum vezujućeg proteina i bolju resorpciju kalcijuma i fosfora; ove mlečne formule sadrže važne omega 3 masne kiseline koje se mogu naći u majčinom mleku, a optimalni odnos proteina i mešavina prebiotika ima izrazito bifidogeni efekat, potencirajući rast korisnih bakterija. Kod dece koja imaju loš apetit, primenom adaptiranih mlečnih formula sa oznakom 3 i 4 obezbeđuje se veliki deo nutritivnih zahteva.

Kada je beba spremna za kravlje mleko?
Odvikavanje od adaptirane mlečne formule zapravo znači početak uzimanja kravljeg mleka - obično oko prvog rođendana. Treba imati u vidu da je, naročito u drugoj polovini prve godine, bebama potrebno više gvožđa. Ako se kravlje mleko uvede suviše rano, beba može da bude anemična.Kravlje mleko bi trebalo da se postepenouvodi -zamenom jednig obrokaa mlečne formule šoljom kravljeg mleka.

Hipoalergene mlečne formule

Mlečne formule sa oznakom HA, takozvani parcijaln proteinski hidrolizati, sadrže lakše svarljive belančevine na bazi surutke, te mogu biti od pomoći bebama koje su sklone alergijama.

Potvrđeno je da pojedine bebe mogu da imaju jaku reakciju na proteine u vidu kolika (grčeva) i tipičnih znakova alergije na hranu. U tom slučaju se savetuje prelazak na mlečne formule sa hidrolizovanim proteinima.

Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali su proteini delimično razgrađeni, pa su manje sposobni da izazovu alergijsku reakciju, a takođe preveniraju alergiju i smanjuju rizik senzibilizacije.

Mlečne formule na bazi ekstenzivno hidrolizovanih proteina

Neke bebe imaju pravu alergiju na proteine kravljeg mleka koji se nalaze u formuli. One mogu imati česte bolove u trbuhu, dijareju, pojavu krvi u stolici, osip po koži i otežano disanje kada piju standardnu mlečnu formulu. Znaci se gube kada odojče prestane da koristi ovakvu formulu. Za njih postoje prilagođene mlečne formule zasnovane na proteinima surutke sa visokim stepenom hidrolize koja prevenira alergijsku reakciju. Ove formule namenjene su i bebama koje pate od malapsorpcije (slabe apsorpcije hranljivih sastojaka usled cistične fibroze, te kod hroničnih upalnih bolesti creva).

Mlečne formule bez laktoze

LF mlečne formule se koriste kod beba sa galaktozemijom ili urođenim ili stečenim nedostatkom laktoze (mlečnog šećera). Ova odojčad imaju netoleranciju laktoze, tj. ne mogu da svare laktozu, ona se ne apsorbuje i može izazvati grčeve, nadutost, povraćanje i gasove. Češća je kod prevremeno rođene dece. LF mlečne formule takođe se mogu koristiti i u akutnim dijarealnim poremećajima.

Antiregurgitacione mlečne formule

AR mlečne formule su namenjene odojčadi koja pate od refluksa, povećanog vraćanja želudačnog sadržaja zbog nerazvijenosti gastroezofagealnog sfinktera ili ne dobijaju u težini. U ovim slučajevima se preporučuju anti- refluks adaptirana mlečna formula koja će smanjiti vraćanje hrane, a neće usporiti varenje.

Raspored dnevnih obroka novorođenčadi i odojčadi na adaptiranom mleku
UZRAST KOLIČINA
0-2 nedelje 6-10 obroka po 30-60 ml
2 nedelje- kraja 1.meseca 6-8 obroka po 90-120 ml
1-3 meseca 5-6 obroka po 120-150 ml
4-6 meseci 4-5 obroka po 150-180 ml
7-9 meseci 3-4 obroka po 180-200 ml
10-12 meseci 2-3 obroka po 200-240 ml

Mlečne formule za odojčad sa zatvorom

Ova vrsta adaptiranog mleka se preporučuje bebama koje imaju neredovnu tvrdu stolicu praćenu bolom. Zahvaljujući prisustvu mešavine prebiotika GOS/FOS , delimično hidrolizovanim proteinima surutke , smanjenom nivou laktoze , prisustvu β palmitata omogućava se brža pasaža i mekše stolice.

Jedinstvena mešavina masti, veoma slična majčinom mleku poboljšava apsorpciju i umanjuje kalcijumove soli masnih kiselina koje izazivaju zatvor.

Mlečne formule za prevremeno rođene bebe i novororođenčad sa malom težinom na rođenju

U odnosu na standardne startne mlečne formule, ove formule sadrže više kalorija i mikronutrijenata, a ugljeni hidrati u obliku laktoze i polimera glukoze daju puno energije u maloj osmolalnosti koja je ovakvoj novorođenčadi potrebna.

Preporuke za ishranu bebe adatpiranom mlečnom formulom

• Neophodno je da se strogo poštuje uputstvo sa kutije. Upotreba manje količine vode od predviđene može da optereti bebine bubrege i digestivni sistem i da izazove dehidrataciju. Ako se doda suviše vode, to može da ometa bebin rast jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente.

• Ne zamrzavajte mlečnu formulu.

• Posle hranjenja baciti ostatke mlečne formule iz bočice, jer bebina pljuvačka podstiče rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije.

• Nikako ne zagrevati mlečnu formulu u mikrotalasnoj pećnici. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, a to može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku bebu.

• Nikada ne ostavljajte bebu samu sa bočicom, jer može da se zagrcne.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović

Izvor: yumama.com

Obratila nam se mama četvorogodisnje ćerke koja od pre par meseci ima alergiju na mleko (treća klasa) i na belance (prva klasa).

Prethodno je lečena od astme koju od juna više nema, ali su od oktobra krenule alergije u vidu kožnih reakcija prvenstveno crvenilo podočnjaka i obraza, ispucalost usana i povremeno ekcema praćenog svrabom na pregibima zglobova ruku. Po ostalom delu tela nema reakcije. Iz ishrane je isključeno u potpunosti kravlje mleko, a belanace samo povremeno i to u jelu (pece-ne kuvan i ne przen). Interesuje me koliko dugo mogu da traju ove alergije i koje su posledice ukoliko povremeno konzumira hranu koja sadrži mleko ili belance, jer je u vrtiću upravo došlo do propusta (uprakos upozorenjima i izveštajima lekara) i odmah je doslo do crvenila ispod podočnjaka. Bojim se da osim kod kuce neću moći da sprečim ovakve ispade u potpunosti, pa me interesuje koje su dugotrajne posledice, da li može doći do većeg oštećenja epitela ili do čega može doći?Da li odmah treba da počnem (svaki put) sa preporučenom terapijom 1/2 xyzala uveče? Hvala unapred

Odgovor:

Vaša ćerka ima sklonost ka alergijskim bolestima, a to se stručno nazva atopijska konstitucija. Alergije imaju različite manifestacije, a Vaše dete je imalo dve grupe alergijskih bolesti – astmu (koja je očigledno pod odličnom kontrolom) i nutritivnu alergije (na proteine kravljeg mleka i belance). Konstituciju deteta (za sada) ne možemo da menjamo jer je ona “zapisana” u genima, ali možemo i moramo da prilagodimo dete okolnostima koje modu da izazovu alergije.

Kada je u pitanju alergija na hranu tu je stvar istovremeno i veoma jednostavna i komplikovana! Jednostavan je “lek” – IZBACITI iz ishrane ono što detetu smeta, i to najmanje 6 meseci BEZ narušavanja ovog pravila. Svaki ponovni kontakt sa alergenom (supstancom koja izaziva alergiju) “zavrti” komplikovani točak alergijske reakcije i sve ide isočetka – opet bar 6 meseci bez te hrane… E sada dolazimo do komplikovanog dela problema – kako to sprovesti u delo. VI kući to možete lepo da kontrolišete, ali u vrtiću MORATE da insistirate na ovoj restrikciji mleka (i mlečnih proizvoda) i belanceta. Kada prođe najmanje 6 meseci (ne smeta da bude duže, ali kraće nikako) možete da probate da date detetu ono što mu je do sada bilo uskraćeno.
Obe alergije su, kod većine dece prolaznog karaktera, tako da ima dobrih izgleda da dete prestane da bude alergično na obe vrste hrane. Posle 6-mesečne STRIKTNE “poštede” od mleka i mlečnih proizvoda, probajte prvo jogurt, pa ako prođe onda i ostale mlečne proizvode. Belance ostavite za kasnije (bar tri meseca posle uvođenja mleka).

NIje rešenje da se dete povremeno izlaže alergenima, pa da se daje antihistaminik! Neće to oštetiti detetov epitel (kako ste naveli), ali Vas vraća nekoliko koraka unazad, jer se obnavlja alergija. Zato strpljivo i uporno, pa će sve biti dobro.

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja u životu
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!
Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život
Srećom NE!

mlekoKada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

Da li će i sledeće dete imati isti problem
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na priteine kravljeg mleka.

Mogu li probitoci pomoći
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

 

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja?
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije?
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje?
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze?
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest?
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!

Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko?
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer?
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život?
Srećom NE!

Kada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči?
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije?
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

 

Da li će i sledeće dete imati isti problem?
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti?
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na proteine kravljeg mleka.

Mogu li probiotici pomoći?
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Dermosens sprej

Beba i respiratorne infekcije

Beba i respiratorne infekcije

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. R...

Prerano sedenje je štetno za bebu!

Prerano sedenje je štetno za bebu!

Kada beba počinje na sedi? Sem toga što su roditelji...

Masaža beba

Masaža beba

Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava ...

Osipi

Osipi

Zbog čega nastaje osip kod beba i dece? Osip kod mali...

Dojenje blizanaca – neiskustvo i uticaj okoline doprineli su uvođenju dohrane

Dojenje blizanaca – neiskustvo i utica…

Ja sam od samog početka odlučila da želim da dojim s...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljsk…

Da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa...

Koliko je važan izbor prve kozmetike za vašu bebu

Koliko je važan izbor prve kozmetike za…

Kod pravilne nege i higijene, osim pravilnog pristupa s...

Zablude o ishrani beba

Zablude o ishrani beba

Počinjemo od bebe koja je stigla u dom i donela radost...

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolescenti

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolesc…

Dete mora da zna da nije učestvovao u donošenju te od...

BEBA - skup savršenih senzora: Kako i kada se razvijaju čula?

BEBA - skup savršenih senzora: Kako i k…

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena s...

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan stres u trudnoći?

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan s…

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U tel...

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju…

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraj...

Komplikacije BCG

Komplikacije BCG

Besežitis je tip zapaljenske reakcije na BCG vakcinu, ...

Da li moje dete kasni u razvoju?

Da li moje dete kasni u razvoju?

Odmah nakon rođenja i nekoliko narednih dana u porodil...

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Najvažnije da deca u obdaništu i školi redovno peru ...

Deca uče uz crtane filmove

Deca uče uz crtane filmove

Za dete od dve godine proces ponavljanja u pričama i c...

Kako treba da izgleda nega prevremeno rođenih beba?

Kako treba da izgleda nega prevremeno ro…

U Srbiji se prevremeno rodi 4000 beba Naime, intenzivn...

Šta kad dete neće da jede?

Šta kad dete neće da jede?

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.