oktobar 16, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Atraktivnog pakovanja i slatkog uskusa, gazirani sokovi su veoma privlačni deci, a roditelji im često udovoljavaju kupujući im te napitke. Međutim, postoji više razloga zbog kojih to ne bi trebalo da čine.

Puni šećera, ovi napici telu nude prazne kalorije – koje se, generalno, pretvaraju u masti. Osim toga, sprečavaju uzimanje važnih hranljivih materija – vitamina, minerala, vlakana…

Moguće posledice konzumiranja
Gazirani sokovi veoma loše utiču na zdravlje dece, te bi roditelji trebalo da ih potpuno zabrane mališanima. Umesto njih, bolje je dati sokove od svežeg voća, vodu ili mleko.

1. Gojaznost

Važno je znati da gazirani sokovi utiču na pojavu gojaznosti. Dokazano je da, ako se pije tri decilitra gaziranog pića dnevno, telesna težina može da se za mesec dana poveća i do jednog kilograma.

2. Dijabetes

Konzumiranje gaziranih sokova smanjuje sposobnost organizma da metaboliše šećer, pa posledično dovodi do dijabetesa, kao i do razvoja metaboličkog sindroma. On se karakteriše prekomernom težinom, visokim krvnim pritiskom i povećanim nivoom šećera i triglicerida u krvi.

3. Oštećenje jetre

Činjenica je da gazirani sokovi oštećuju jetru, a njihovo dugogodišnje konzumiranje može da dovede čak i do ciroze. Voćni šećer fruktoza iz gaziranih sokova, koji se većinom apsorbuje u jetri, odgovoran je za ovo oštećenje.

4. Bubrežni kamenci

Fosforna kiselina iz gaziranih sokova menja sastav urina i dovodi do stvaranja bubrežnih kamenaca.

5. Loši zubi

Ni zubi nisu pošteđeni. Gazirani sokovi oštećuju zubnu gleđ i utrostručuju rizik od razvoja karijesa.

6. Želudačne tegobe

Konzumiranje gaziranih sokova uzrokuje pojavu gorušice zbog povećane kiselosti, a velika količina ugljendioksida može da dovede do nadutosti želuca.

7. Slabija koncentracija i spavanje

Pored velikog sadržaja šećera, ovi napici sadrže i kofein, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze. Jedna limenka gaziranog pića sa kofeinom je isto kao šoljica crne kafe. Zato deca koja ih piju, imaju problema sa snom, ali i sa koncentracijom pri učenju.

8. Gubitak koštane mase

Narušavanje acidobazne ravnoteže u korist povećanja kiselosti krvi, predstavlja rizik za gubitak koštane mase. Naime, podizanje nivoa kiselosti uzrokuje neravnotežu kalcijuma, kao alkalnog minerala u cirkulaciji. U normalnim okolnostima, telo prirodnim mehanizmom, pomoću zdrave ishrane, reguliše odnos kalcijuma i fosfora u krvi, poznat kao acidobazna ravnoteža, ili pH krvi. Međutim, ako se uzme više fosfata putem hrane ili pića, potrebno je i više kalcijuma. Ukoliko se ne unese dovoljno kalcijuma preko mleka, sira, ribe i lisnatog povrća – telo će da ga obezbedi iz kostiju i zuba, čime će da smanji njihovu gustinu. A to će da rezultira prevremenom osteoporozom i gubitkom zuba.

Za decu u razvoju, narušavanje acidobazne ravnoteže je izrazito opasno, zbog oštećenja koštanih struktura, jer se u razvojnom periodu formiraju kosti za ceo život. Konzumiranje gaziranih sokova, bogatih fosfatima, može da ugrozi taj proces i dovede do nepovratnih oštećenja. Pored toga, pojačana kiselost može da dovede do gorušice, umora, sniženog imuniteta, bolova u kostima i pojave kandidijaze (infekcija koju uzrokuju gljivice, najčešće Candida albicans).

9. Loša ishrana

Pijenjem slatkih gaziranih pića, smanjuje se osećaj gladi, zbog njihove visoke energetske vrednosti. Zbog toga se u organizam unosi manje nutritivno vrednih sastojaka.

Opasni veštački zaslađivači
Iako se obično misli da gazirana pića bez šećera nisu štetna, istina je drugačija. Sva gazirana pića sadrže ugljenu, fosfornu ili limunsku kiselinu – koje narušavaju acidobaznu ravnotežu, kao i toksične veštačke zaslađivače: aspartam, acesulfam K i sukralozu.

Aspartam ili njegove komponente mogu da izazovu sindrom hroničnog umora, glavobolju, migrenu, slabost, uznemirenost, mučninu, kožni osip, nervozu. Acesulfam K sadrži metilen hlorid, koji može da izazove glavobolju, depresiju, mentalnu konfuziju, smetnje sa vidom, oštećenje jetre i bubrega.

Zablude o “lekovitosti”
Pojedini roditelji daju gazirane napitke deci koja imaju želudačne infekcije, kako bi im olakšali tegobe. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je učinak potpuno suprotan. Naime, infekcija privremeno oštećuje ćelije želudačne i crevne sluznice, a napici sa visokim sadržajem šećera dodatno pogoršavaju situaciju. U medicinskim rastvorima za rehidrataciju, koji se preporučuju u takvim stanjima, odnos šećera i soli je optimalan, pri čemu šećer podstiče apsorpciju soli.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: Yumama

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj zime kada se još može pronaći na pijačnim tezgama, i u supermarketima. Postoje rezličite vrste bundeve koju neki zovu i crvena tikva.

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde. Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

PRIMERI KORIŠĆENJA BUNDEVE U BEBINOJ ISHRANI IZ KNJIGE KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

Užina na početku uvođenja čvrste hrane

U malo vode sam kuvala sitno naseckanu jabuku i malo bundeve. Kada je bilo pri kraju dodala sam malo kukuruznog griza i kuvala još 5 minuta. Sve sam izmešala i izgnječila te dobila finu, bogatu užinu.

Bundeva ispečena u rerni

Ispekla sam jednu muskatnu bundevu, isečenu sa korom na šnite. Meso pečene bundeve sam odvojila od kore u tanjirić, dodala malo vode i izgnječila viljuškom. Fin obrok.

Ručak kod uvođenja mesa

U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira akobebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Doručak kod uvođenja mlečnih proizvoda

U malo vode sam kuvala tri kašike prosa i pola kruga bundeve. Kada je bilo gotovo dodala sam kašičicu pavlake i malo jogurta radi regulisanja gustine.

Ručak sa karfiolom

Kuvala sam krompir, crvenu bundevu (muskatnu tikvu) i malo karfiola. Kada je sve bilo mekano, izgnječila sam viljuškom te dodala kašiku punomasne pavlake.

Super jelo jer je slatkoća bundeve poništila kiselost pavlake.

Ručak na početku uvođenja žumanceta

U malo vode sam kuvala sitno naseckan krompir i pred kraj dodala malo naseckane muskatne bundeve. Kada je bilo gotovo izblendirala sam, dodala sitno naseckan peršunov list i izgnječila tvrdo kuvano žumance. Može da se doda osmina, četvrtina ili polovina žumenceta, zavisno od toga do koje faze uvođenja žumanceta se došlo.

Ručak kad je sezona blitve

Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode kuvala sam pirinač, oko dve kašike. Kada je provrlo, dodala sam šaku, na kockice seckane, muskatne tikve i kuvala do mekog. Pri kraju sam dodala dva lista blitve i kuvala još 2-3 minuta. U tanjir sam izvadila celu blitvu, pola pirinča i pola količine bundeve te u to izgnječila tvrdo kuvano žumance. Divno i bogato jelo.

Ručak sa boranijom

Kuvala sam nekoliko parčadi crvene bundeve, a kada je voda provrla dodala sam šaku smrznute boranije. Kada je bilo pri kraju kuvanja dodala sam dve kašike pirinča i sve kuvala do mekog. Zatim sam sve zajedno izblendirala uz dodatak malo maslinovog ulja.

Super slatko i fino jelo, posebno za početak uvođenja boranije.

(iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom. od nedavno najčitaniji kuvar za bebe u regionu.)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka i adaptirane mlečne formule koja se uvodi postepeno u ishranu odojčeta. Većina pedijatara i nutricionista je saglasna da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti u periodu izmedju četvrtog meseca (posle sedamnaeste nedelje) i najkasnije do kraja šestog meseca (dvadeset šesta nedelja).

Zbog različitih potreba i različitog napredovanja beba u prvoj polovini godine, uvođenje nemlečne ishrane se počinje u dogovoru sa izabranim pedijatrom. Pedijatar u savetovalištu na redovnim pregledima procenjuje kako beba napreduje i u dogovoru sa roditeljima daje savete za uvođenje prve hrane u periodu oko šestog meseca. Do kraja prve godine beba treba i može da proba gotovo sve ukuse a što više hrane bude volela u prvoj godini, bolje i raznovrsnije će jesti i kasnije u detinjstvu.

Koje namirnice odabrati za prve nemlečne obroke?

Prva nemlečna ishrana koju beba proba su žitarice prilagođene uzrastu. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe obično lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal. Kao prvi obrok se daju u prvom periodu jednom dnevno u jutarnjim časovima, zbog minimalne ali moguće pojave alergije ili netolerancije, a ako ih beba rado prihvata, možete ih davati kao večernji obrok pred spavanje. Žitarice kao večernji obrok smanjuju učestalost noćnog budjenja koje je izazvano glađu.

Žitarice se uvode u malim količinama, nekoliko kašičica dnevno a količina se postepeno pojačava do pune doze za uzrast. Sve mame žele da se njihova beba zdravo hrani i da prvom hranom koju daju svom detetu obezbede sve neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj. Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana.

Već posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije ili alergije. Crvenilo oko usana, osip po koži ili proliv se nekada mogu pojaviti posle davanja obroka. Zbog moguće alergije na hranu, potrebno je bebi davati žitarice koje su kontrolisane i prilagođene za bebin uzrast. Najbolje je da se žitarice sve do prvog rođendana spremaju uz pomoć vode za decu koja su na prirodnoj ishrani ili uz pomoć adaptirane formule za decu koja se tako hrane.

Bebice nekada okreću glavu kada im date kašicu ali to ne znači da beba ne podnosi žitarice nego da u tom trenutku nije raposložena za jelo. Ako se desi da bebica okrene glavicu sutradan probajte ponovo. Strpljenje je veoma važno za uvođenje hrane.

Mame uvek žele da svojoj deci daju proizvode strogo kontrolisanog porekla i odličnog kvaliteta. Trude se da pronađu žitarice prilagođene uzrastu, kvalitetnog sastava.

Šta žitarice za bebe treba, a šta ne treba da sadrže?

Žitarice koje se daju bebama mame obično traže, a pedijatri savetuju, da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma i da su bogate vitaminima i mineralima potrebnim za rast i razvoj. Uvek treba tražiti žitarice na kojima piše da nemaju dodat šećer – previše šećera navikava decu da jedu slatku hranu tokom odrastanja što dovodi do gojaznosti i pojave karijesa. Žitaricama ne treba da budu dodati ni veštački ukusi jer beba treba da se navikne na prave ukuse hrane.

Žitarice treba da sadrže i vitamine i minerale. Vitamini A, C, D i mineral cink imaju ulogu pri jačanju imunog sistema, kalcijum je značajan za izgradnju kostiju a gvožđe za rast crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko sadrže i prebiotik to je veoma značajno jer prebiotici pomažu pravilnom razvoju crevne flore.

Prve žitarice moraju biti glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su glatke ali veće gustine, zatim one od sitnih komadića i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju bebe, ali roditelji moraju da budu oprezni sa namirnicama koje daju bebi, jer iako zdrave, nisu sve bezbedne po zdravlje mališana. Jedna od takvih namirnica je i med...

Iako je med jedna od najzdravijih i najlekovitijih namirnica, bebe ne bi smele da ga jedu pre 12. meseca starosti. Naime, med može da sadrži spore bakterije Klostridijum botulinum (Clostridium botulinum), koja može da se razmnožava u bebinom digestivnom traktu i izazove botulizam, retku, ali potencijalno fatalnu bolest.

Ove bakterije su obično bezopasne za odrasle i decu stariju od godinu dana, jer njihov crevni trakt može da spreči razmnožavanje bakterija, međutim kod beba one mogu da stvore toksine opasne po život.

Kupovni proizvodi koji sadrže med, kao što su cerealije ili gotove kašice, su bezbedne za bebu, jer su visokim temperaturama prilikom pripreme bakterije ubijene.

Uprava za hranu i lekove (FDA) je testirala prirodne zaslađivače (poput kukuruznog sirupa) i nije pronašla opasne bakterije, ali je svakako preporučljivo da se, pre nego što sami odlučite šta da date bebi, najpre konsultujete sa vašim pedijatrom.

Izvor: yumama.com

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe. Stručnjaci smatraju da ako one jedu unutar intervala od po četiri sata, sve je u redu i nema potrebe da se bude tačno u minut, samo da bi sisale. Treba ih pustiti da se same oglase kada su gladne, a ne da se hrane po stereotipnom obrascu.

- Novorođena beba je pametnija od bilo kog odraslog čoveka - kaže dr Robin Maden, pedijatar iz Silver Springa, u državi Merilend. - Bilo da sisaju ili se hrane iz flašice, one tačno znaju kada su gladne, a kada site. Zato ih treba pustiti da same diktiraju tempo i tako će sigurno bolje napredovati.

Izvor: novosti.rs

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se odlaže uvođenje u jelovnik namirnica koje se svrstavaju među alergene rizik od alergija se povećava.

DECA koja nisu probala kravlje mleko pre napunjene godine imaju skoro četiri puta veći rizik da postanu alergična na njega u kasnijem periodu, pokazuju najnovija istraživanja. Kada su u pitanju jaja i kikiriki, rizik je duplo veći.

Iako se ove namirnice godinama svrstavaju u nutritivne alergene, stručnjaci smatraju da odlaganje njihovog uvođenja u ishranu deteta donosi više štete nego koristi. Izbegavanje zapravo povećava rizik za razvijanje alergija, stoga - što pre se uvedu u ishranu u malim količinama, šanse za razvijanje alergije su manje.

- Studija o povezanosti namirnica koje dajemo detetu i riziku od razvoja alergije pokazala je da je rano uvođenje jaja u ishranu dece do godinu dana korisno, jer smanjuje verovatnoću razvoja preosetljivosti na bilo koji od tri alergena: jaja, mleko ili kikiriki - rekao je doktor Maksvel Trn.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od 2.100 kanadskih porodica, otkriveno je da većina roditelja zaista odlaže uvođenje ovih namirnica iz straha od neželjene reakcije. Istovremeno, jedno od 50 dece pati od alergije, što znači da ta pojava dostiže nivo epidemije.

Pojedini stručnjaci idu i korak dalje, tvrdeći da izbegavanje ove tri namirnice povećava rizik od astme, ekcema i alergijskog rinitisa u kasnijem dobu.

Izvor: novosti.rs

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med. Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:
• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

Izvor: Bebe&Mame

Profesor Piter Heper sa Univerziteta u Belfastu zaključio je da su decu koja vole beli luk rodile majke koje su ga često jele u trudnoći. Isti rezultati su se pokazali i u slučaju soka od šargarepe

Deca čije su majke tokom trudnoće često jele beli luk, najčešće vole da konzumiraju ovo povrće. Do takvog zaključka je došao profesor Piter Heper sa Univerziteta u Belfastu, želeći da otkrije da li čovek može da zavoli neku namirnicu i pre rođenja. On je "eksperimentisao" sa narminicama koje deca uglavnom ne vole.

Posle istraživanja, zaključio je da su decu koja vole beli luk rodile majke koje su ga često jele u trudnoći. Isti rezultati su se pokazali i u slučaju soka od šargarepe.

Ako su žene u trudnoći pile taj napitak, njihove bebe su ga u uzrastu od pet, šest meseci jako volele, jer su, kako je zaključio Heper, okusile isti okus kao dok su bile u stomaku

Izvor: novosti

Jedna od najčešćih nedoumica kod majki, pored miliona drugih koje imamo u prvim mesecima sa našim bebama, je kada krenuti sa čvrstom hranom. Da li je to sa tri meseca, četiri, pet, šest… A šta ako dete ne prihvata čvrstu hranu ni sa šest meseci? Sa čime krenuti? Kako, kada i koliko davati?

Mnogo pitanja, a taman ste se uhodali sa podojima.

Definitivno postoji toliko mnogo saveta da majke ne znaju na koju stranu da se okrenu. Dok ćete na jednoj strani biti kritikovani jer ste već uveli određene namirnice sa druge strane će vas kritikovati jer ste zakasnili sa davanjem pa dete neće pravilno da se razvija ili neće nikada ni prihvatiti neku hranu. Ide se toliko daleko da se kaže da dete mora da se nauči na vreme da žvaće jer ako ne krenete u određenom dobu dete neće nikada ništa hreti da žvaće.

Ima li logike u tome? Da li stvarno majke misle da dete neće hteti da žvaće nikada ako se ne krene sa čvrstom hranom u određenom uzrastu? Naravno da nema istine. Sva deca kad tad prihvate manje ili veće količine hrane nevezano za to kada im je čvrsta hrana prvi put data. Većina dece je probirljiva. Neko voli jednu vrstu namirnica neko drugu. Neke namirnice se prihvate pre neke kasnje, a neke nikada.

I svi opet idemo dalje, živimo, hranimo se, volimo ili ne volimo da jedemo neku hranu.

Šta je to dohrana odnosno čvrsta hrana?

Dohranom se smatra sve što nije mačino mleko i što se uvodi detetu u ishranu kao dodatak majčinom mleku. Pre svega misli se na žitarice, voće, povrće, meso…u raznimoblicima, a u početku je to najčešće u obliku kašice.

Kao što i ime kaže to je čvrsta hrana (manje ili više) i koristi se kao do-hrana odnosno kao dopuna podoju koji dete ima.

Kada krenuti sa davanjem čvrste hrane?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije sa uvođenjem čvrste hrane kreće se kada dete ima oko 180 dana starosti odnosno oko punih 6 meseci. Da bi dete počelo da se hrani čvrstom hranom potrebno je da se ispuni nekoliko uslova:

• dete može sedeti samostalno
• izgubljen je refleks kojim dete automatski gura jezikom hranu iz usta
• pokazuje spremnost na žvakanje
• beba ima nekoliko zubića (najčešće ih do uzrasta 6 meseci imaju, mada ima onih kojima izađu i kasnije, svakako treba krenuti na vreme sa hranom ali prilagođenoj malim bezubim ustima)
• može samo da kordiniše pokrete stavljanja hrane u usta
• povećan zahtev za dojenjem koji se ne može povezati s bolešću, izlaženjem zuba ili promenama obiteljske rutine

Kako se uvodi čvrsta hrana:
• Uvodite jednu po jednu novu namirnicu da bi se dete priviknulo na nov ukus.
• Napravite razmak od četiri dana između uvođenja nove vrste hrane, sedam dana ako je dete sklono alergijama, da biste mogli utvrditi uzrok moguće alergijske reakcije. Kod dece koja su već pokazivala znakove alergije ili čiji su roditelji alergični na hranu, uvođenje mora biti sporije i opreznije.
• U početku dajte detetu vrlo male količine hrane (1-4 kašičice) i postepeno povećavajte količinu.
• U hranu za dete ne stavljate so, začine, niti šećer.
• Oblik hrane (pasirana kašica, gnječeno, seckano…) prilagodite detetu.
• Kašice se daju uvek kašikom, a tečnost iz čaše ili šolje sa kljunom. Nikako flašicom jer je njeno uvođenje nepotrebno. Jako lako se dešava da dete počne da odbija podoje zbog uvođenja flašice sa vodom, čajem, sokom…

Šta uvoditi i kojim redosledom?

O ovome je najbolje posavetovati se sa pedijatrom jer se jako često menjaju preporuke kada se koja hrana uvodi.

Ne žurite sa uvođenjem velikog broja obroka. Dovoljno je da za početak imate jedan obrok čvrste hrane, kako bi se dete naviklo na nove ukuse i teksture, uz koje će imati i podoje kao i pre. Za početak čvrsta hrana ide uz obavezan podoj koji je sastavni deo obroka. Neka deca više vole da sisaju pa dopune obrok čvrstom hranom dok druga više vole da prvo dobiju čvrstu hranu pa podoj. Možete raditi onako kako je vama prijatnije.

Vremenom kada dete počne jesti veće količine čvrste hrane u okviru obroka uvedite i drugi.

Podoje nemojte isključivati prebrzo već jedan podoj ukinite tek kada dete počne da jede pun obrok čvrste hrane. Kako raste broj obroka tako će se polako smenjivati čvrsta hrana i podoji. Sve do punih godinu dana podoji su i dalje važni jer obezbeđuju velik procenat hranljivih, gradivnih i imunoloških sastojaka. Čvrsta hrana treba da preovlada u odnosu na podoje tek sa detetovih navršenih godinu dana kada podoji postaju dodatak detetovoj raznovrsnoj ishrani. Da li će nakon navšenih godinu dana dete imati dva podoja na dan ili više zavisi od deteta do deteta.

Da li dete mora da pije kravlje mleko kada napuni godinu dana?

NE. Potpuno je nepotrebno detetu davati kravlje mleko, a pogotovo ako dete još uvek sisa. Majčino mleko je više nego dovoljno uz ostale namirnice.

A šta ako dete napuni šest meseci i ne želi prihvatiti kašastu hranu?

Ne žurite, ne pritiskajte dete da mora jesti. Vaše je da budete dosledni i da ponudite, a dete će prihvatiti vremenom. Neka deca rado prihvataju kašastu hranu, druga više vole gnječenu, a ima i dece koja prihvataju samo seckanu hranu koju sama stavljaju sebi u usta.

Potrudite se da obrok bude uvek na istom mestu u isto vreme,poželjno je sa ostalim članovima porodice kako bi steklo dobre navike.

autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju

Kako da pomognete detetu kada ima problem sa varenjem
Ukoliko vaše dete ima tvrdu stolicu koja teško prolazi a veliku nuždu obavlja ređe od tri puta nedeljno, reč je o konstipaciji ili zatvoru. Ako pak dete ima zatvor duže od dve nedelje, radi se o hroničnoj konstipaciji.
Zatvor ili konstipacija se javlja iznenada. Često se na stolici pojavljuju trakovi krvi, a mališan ima bolove u stomaku koji prestaju nakon obilnog pražnjenja creva.

Uzroci konstipacije
Konstipacija može da se javi kad vaše dete ne pije dovoljno vode, mleka ili voćnih sokova. Uzrok ovome može da bude i neuzimanje dovoljno vlakana koji se nalaze u hrani poput žitarica, voća i povrća. Takođe, zatvor se neretko javlja i kada prelazite s hrane za bebe na tvrdu hranu ili kad prestajete da dojite dete. Ponekad može da se javi i nakon bolesti ili uzimanja određenih lekova.

Kada je reč o hroničnoj konstipaciji, ona se javlja jer deca često ignorišu potrebu da obave nuždu. Razlozi mogu da budu različiti – ne žele da prekinu igru ili da zamole učitelja da ih pusti ili ne žele da koriste javne toalete. A kada dete izbegava obavljanje nužde, stolica se nakuplja u crevima, postaje veća i tvrda. Pa ako se nagon za obavljanjem nužde zanemari ili potisne (na primer, ako je prethodno obavljanje nužde bilo neprijatno), zaostala stolica će postajati sve tvrđa. Kada se stolica konačno javi, vrlo je moguće da će biti bolna, a može da uzrokuje čak i blago krvarenje. Uz to, prolazak stolice može biti bolan i zbog toga što dete još više izbegava obavljanje nužde.

Koliko je to stanje ozbiljno?

Kod većine dece konstipacija je blaga, jer obično nastaje zbog promena u načinu ishrane i uspeva da se reši u relativno kratkom vremenu. Nemojte da se brinete ako vam dete pati od zatvora. Ova pojava uglavnom više uznemiri roditelje nego decu.

Šta možete da uradite
Postoje više načina da pomognete detetu:
Ishrana – povećavajte unos tečnosti. Ako dete jede dovoljno žitarica, dajte mu uz to i malo soka od šljiva. Ako je reč o starijem detetu, pobrinite se da pije dovoljno tečnosti, a možete mu dati sok od šljiva, voće ili povrće koje sadrži mnogo vlakana.

Navika obavljanja nužde – Morate naučiti dete da ne čeka silu za obavljanje nužde. Kako bi uspostavilo redovnu naviku obavljanja nužde, recite detetu da sedi u toaletu barem 10 minuta u isto vreme svaki dan, po mogućnosti nakon jela.

Lekovi – Postoje brojni laksativi koji vam mogu pomoći kod konstipacije kod dece. Odabir laksativa zavisi od uzrasta deteta i koliko je ozbiljna konstipacija. Pre uzimanja laksativa, obavezno se posavetujete sa lekarom.

Nagrađujte dijete – počnite da nagrađujete dete i za samo sedenje na VC šolji. Na primer, ako vaše dete sedi u toaletu u planirano vreme, nagradite ga omiljenom aktivnošću. Ako obavi nuždu, pohvalite ga i nagradite. Izbegavajte nagrađivanje hranom. Starija deca mogu da sakupljaju bodove kako bi dobila bolju nagradu, poput izleta ili odlaska u bioskop.

Ako konstipacija ne prođe sama, ili mislite da dete pati od hronične konstipacije, obavezno posetite pedijatra. Konstipacija ponekad može da bude znak ozbiljnijeg problema.

Bebe i konstipacija
Premda je konstipacija u većini slučajeva povezana s načinom ishrane, deca koja doje retko su konstipirana zbog promena u majčinoj ishrani. Osim toga, za decu koja doje nije neobično da su ponekad i po nekoliko dana bez stolice. Ako vam se čini da je način ishrane uzrok konstipacije, o tome bi trebalo da povedete računa.

Mališani koji ne vole povrće neophodne minerale i vitamine mogu da dobiju iz voća, dok su dobri izvori gvožđa žitarice, jaja ili suvo voće, jer mlađa deca teško žvaću crveno meso

Strpljivo… Mališani najčešće odbijaju povrće jer im ukus ne odgovara, ali budite uporni, jer ga većina dece na kraju ipak prihvati

Mladi roditelji često su zbunjeni brojnim informacija o vaspitanju, nezi i ishrani dece koje su im dostupne iz različitih knjiga, časopisa, sa interneta ili na televiziji. Press vam otkriva neke od najčešćih mitova o ishrani dece i roditeljima ukazuje šta je najbolje za njihove mališane.

Uobičajeno je mišljenje da crveno meso sprečava anemiju. Istina je da čak devet odsto dece starosti od jedne do dve godine pati od anemije. Iako je crveno meso dobar izvor gvožđa, mlađa deca ga teško žvaću. Gvožđe koje se lako apsorbuje deca mogu da dobiju i iz žitarica, hleba, suvog voća, spanaća, jaja, iz određenih vrsta ribe i tamnog mesa peradi.

Recite ne zaslađenim pićima

Uzroci dečje debljine, koja postaje sve veći problem razvijenog sveta, mogu da leže praktično u bilo kojoj vrsti hrane. Ipak, većina stručnjaka ističe da zaslađena pića uopšte nisu korisna i da igraju značajnu ulogu u debljanju dece. Stručnjaci savetuju da gazirana pića ne držite u kući, jer su izvor kalorija bez ikakve nutritivne vrednosti. Međutim, u današnje vreme teško je odoleti željama dece, jer će „zabranjena” pića videti na televiziji i kod druge dece, pa zabrane često imaju kontraefekat. Zato je rešenje u umerenosti, dopustite im ponekad i lošiju hranu i pića, ali se pobrinite da glavnina ishrane bude kvalitetna.

Roditelji se često plaše da deci koja ne jedu povrće nedostaju vitamini i minerali. Poželjno je da decu na vreme učite kako da u ishranu uvrste što više različitih namirnica. Ipak, deca najčešće odbijaju povrće jer im ukus voća više odgovara. Ne brinite zbog toga, jer je sadržaj vitamina i vlakana u voću uporediv s onim u povrću. Ako dete odbija šargarepu, dobar izvor vitamina A su kajsija i dinja. Jagode i pomorandže mogu umesto spanaća da posluže kao izvor folne kiseline. Banane su alternativa krompiru s puno kalijuma, citrusi (pomorandže, mandarine, limun, klementine i limeta) su izvor vitamina A i umnogome zamenjuju brokoli. Ipak, deci bi trebalo da nastavite da nudite povrće ne zato što se iz voća ne mogu nadoknaditi vitamini i minerali, nego zbog zdravih fitohemikalija. Većina dece na kraju ipak dobro prihvati povrće ako nastavite da ga strpljivo nudite.

Za prevenciju debljine deci u ranoj dobi treba ograničiti unos masnoća. Bebe i mlađa deca moraju iz masnoća da zadovolje oko 40 odsto dnevnih kalorijskih potreba, jer im se mozak i telo generalno naglo razvijaju. Mozak u razvoju ima posebne potrebe za masnim kiselinama i drugim komponentama masnoća. Zato stručnjaci savetuju punomasno mleko za decu do dve godine starosti (posle druge godine dovoljno je 30 odsto kalorija dnevno iz masnoća).

Stručnjaci ističu da masnoće u hrani omogućuju deci da se osećaju sito, pa će posledica smanjenja masnoća biti da će deca više jesti kako bi kompenzovala osećaj gladi.

Ako želite da se vaša beba ne razboljeva od dečijih bolesti, a voleli biste da i kasnije u životu bude zdrava, postoji jedna sitnica koju možete da uradite za nju.

S obzirom na to da je majčino mleko bogato vitaminima, mineralima, zdravim masnoćama i ugljenim hidratima, kao i drugim sastojcima koji bebi obezbeđuju potpunu i najzdraviju – prirodnu formulu – nije ni čudo što ga nazivaju “belim zlatom”. A sada, postoji i sjajna studija koja objašnjava sve blagodeti dojenja.

Nakon porođaja, majčino mleko nastavlja ulogu zaštitnika i hranitelja organizma bebe. Ono sadrži sva antitela (IgA, IgD, IgE, IgG, IgM), čime se sprečava razvoj bolesti i raznih infekcija.

Antitela su neophodna u periodu od prvih šest meseci, kada se imuni sistem novorođenčeta tek razvija, ali i kasnije, do prve godine života. Majčino mleko čuva i štiti organizam bebe od različitih infekcija i alergija.

Kako se procenjuje, dojenje bi moglo da spase živote novorođenčadi u siromašnim zemljama, a mogla bi da se izbegne smrt čak 800.000 dece širom sveta. Ono produžava životni vek deteta, a smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa i gojaznosti kasnije u životu.

Studija objavljena u britanskom medicinskom žurnalu “Lancet” ističe blagodati dojenja, ne samo za bebe, nego i za majke. Istraživači smatraju dabi dojenje moglo spasiti oko 20.000 žena od raka dojke, kao i raka jajnika.

– Važno je da globalno skrenemo pažnju na važnost dojenja. Postoji velika predrasuda o tome da majčino mleko može biti zamenjeno veštačkim formulama, što zapravo dovodi do brojnih zdravstvenih posledica – kaže autor studije profesor Sesar Vitora s univerziteta Pelotas u Brazilu.

U visokorazvijenim zemljama, tek svako peto dete majka doji do prvog rođendana. U srednje i slabo razvijenim zemljama deca se doje manje od šest meseci.

Gledajući globalno, procenat dojenja beba je relativno nizak, pogotovo u razvijenim zemljama poput Velike Britanije, gde samo jedan odsto majki doji svoje bebe do prvog rođendana. U Irskoj, taj procenat iznosi dva, a u Danskoj tri odsto.

Majke dojenje uglavnom smatraju ili nepraktičnim, ili pak imaju problema sa dojenjem i izmuzavanjem mleka, dok druge moraju brzo da se s porodiljskog odsustva vrate na posao.

Istraživači su naznačili i ekonomski uticaj dojenja na društvo, budući da bi se prevencijom u vidu dojenja mogli smanjiti izdaci za lečenje raznih bolesti kasnije u životu deteta.

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujemo i naš odnos prema njenom temperamentu, zahtevnosti, traženju, načinima prihvatanja i davanja.

S toga se probem ishrane često ne odnosi samo na hranu, nego je i mnogo više od toga. Tako neka deca nauče od malena da kroz hranu mogu da drže kontrolu nad roditeljima, a ako se još većina dnevnih aktivnosti oko deteta svede na probleme sa ishranom, onda se cela porodica vrti u zatvorenom krugu i ishrana postaje glavni izvor nerviranja roditelja. Pri tome se često druge važne stvari kao što su osamostaljivanje bebe pri spavanju, hranjenju i slično, njeno raspoloženje i komunikacija sa okolinom zanemaruju. Zbog svega navedenog važno je da roditelji ovo znaju i otkriju samostalno ili uz pomoć stručne osobe u čemu je zapravo problem prilikom jela, posebno ako on preraste u nešto veliko i nerešivo na prvi pogled. Najčešće je međutim u osnovi samo iskonska potreba deteta za većom pažnjom roditelja.

Kako da znam da li je beba dovoljno jela i da li je sita?

Na samom početku uvođenja nemlečne dohrane beba se tek navikava na jedenje iz kašičice, na nove ukuse i novu konzistenciju hrane.

Samostalnim obrokom se smatra tek 6-8 kašičica, ali beba neretko na početku pojede i znatno manje kaše.

S toga , kako bi izbegli da beba nije dovoljno sita i kako bi ona znala da nakon tog “obroka” sledi nešto puno lepše, neophodno je odmah nakon obroka ponuditi bebi da sisa ili flašicu. Vremenom će potreba za ovim podojem prestati, a beba će već na svoj način pokazati kada je sita. Ipak, izgleda da ni to šta dajemo bebi, ni koliko ona toga pojede, ni to koliko napreduje u gramima nije odraz da li gladuje ili ne. Ako je beba srećna i zadovoljna pretpostavlja se da je onda i sita…

Odlomak iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte

Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žumanceta, ali se svi slažu da je to jedan dugotrajan proces koji traje 3-4 nedelje jer se žumance kao veliki alergen uvodi postepeno.

Oko 25 dana je dovoljno za uvođenje žumanceta ukoliko se u međuvremenu kod bebe ne pojave alergijske reakcije, a nekada zna da traje mnogo duže ili pak da se i odloži za koji mesec upravo zbog alergijskih reakcija koje ono zna, ne tako retko, da izazove.

Bilo bi dobro da se žumance uvede do kraja prve godine.

Uvođenje se počinje sa osam meseci, postepeno, prvo tri dana osmina, pa koji dan pauza, pa tri dana četvrtina, pa pauza, pa tri dana polovina, pa pauza i na kraju tri dana celo žumance. Svo vreme uvođenja prati se, kao i kod uvođenja ostalih namirnica, da li se pojavljuju neke alergijske reakcije na bebi u vidu osipa po koži i sluzokoži, proliva, povraćanja, crvenila, gušenja i sl. Naravno ukoliko se primete alergijske reakcije obavezno se prestaje davati taj obrok sa žumancetom.

Preporučljivo je uzimati jaja proverenog kvaliteta, najbolje od koka koje čupkaju travu. Pre barenja jaje se najpre opere i onda kuva desetak minuta, dok žumance ne bude tvrdo kuvano. Meko kuvana, tečna i sveža žumanca je opasno davati ne samo bebama nego i deci. Kad se uvede, žumance se daje naizmenično sa mesom (znači ne u istom obroku i ne isti dan), kao i naizmenično sa leguminozama (grašak, pasulj i sl). Celo jaje se uvodi sa godinu dana, a mnogi pedijatri savetuju i kasnije, odnosno tek za drugi rođendan.

Ako se bebi tek uvodi žumance onda je najbolje deo žumanceta koji se daje za taj obrok najpre zgnječiti u manjem delu spremljene kaše kako bi bili sigurni da će beba pojesti svo pripremljeno žumance za taj dan. Ukoliko na primer četvrtinu žumanca izgnječimo u ceo tanjir, a beba pojede samo deo kaše, nikada ne možemo biti sigurni koliko je ona ustvari pojela žumanca, a ta informacija nam je veoma bitna kako bi uvođenje teklo postepeno, a posebno ukoliko se pojavi alergijska reakcija.

Recept pogodan za kombinovanje sa žumancetom možete videti ovde

Uvođenje žumanceta bebi Marti koje je između ostalog u potpunosti predstavljeno u knjizi Kuvarski dnevnik bebe Marte trajalo je 22 dana bez pojave bilo kojeg vida alergijske reakcije tokom ovog procesa.

(Deo i recept iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručnika o uvođenju čvrste hrane i uobročavanju odojčeta)

Novorođenče
Kolostrum
Prva klopa koju dobija bebac kad se rodi je kolostrum. To je prvo majčino mleko u kom se nalaze antitela koja beba ne može još sama da proizvede i izuzetno hranljive materije. Kolostrum pomaže bebi da isprazni digestivni trakt od mekonijuma i prekomerne sluzi. Beba bi trebalo obavezno da sisa ovo mleko jer ne samo da je zdravo za nju već će tako podstaći mleko koje se nagomilava u vašim dojkama.

Količina
Prvi podoji su vrlo mali - oko pola kafene kašičice.

Prvi mesec
Majčino ili adaptirano mleko
Preporučuje se da bebina ishrana do šestog meseca bude isključivo dojenje. Ako to nije moguće, bebe treba da jedu adaptirano veštačko mleko.

Količina:
U prvom mesecu beba bi trebalo da sisa na zahtev. To znači da joj se da dojka (odosno flašica) kad god zaplače. U ovom periodu beba će sisati između 10 i 12 podoja. Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od šeste nedelje do drugog meseca
Ovo je period kada beba ustaljuje obroke i kada joj se ukida noćni podoj. Poslednji podoj treba da je u 23 časa. Beba preko dana treba da sisa na svaka tri sata.

Količina:
Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od tri do četiri meseca
Beba treba da se hrani isključivo majčinim odnosno adaptiranim mlekom. Ako beba sisa adaptirano mleko treba je pojiti prokuvanom vodom ili blagim čajem. Dojene bebe ne moraju obavezno da se poje.

Količina:
Beba u ovom uzrastu dnevno pojede od 700ml do 1,2l mleka.

Od pet do šest meseci
Ovo je period kada se bebi uvodi nova, ne mlečna hrana. Hrana se uvodi postepeno i u malim količinama – jedna do dve kašike dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica a navikavanje na nju traje od 3 do 7 dana. Prvo se bebi daju voćni sok i voćne kaše. Kad je prihvatila voće bebi se daju kaše od žitarica pa zatim kaše od povrća i mladog mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: 4 supene kašike žitarica, 30-60 ml soka, 2-6 supene kašike voćne kašice, 4-7 supene kašike povrćne kašice, 1 supenu kašiku mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju posisaju je 750-900ml.

Od sedam do osam meseci
Detetu se u ovom periodu još uvek lagano uvode različite namirnice ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, ¼, ½ pa tek onda celo). Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom.

Sveže (živo) žumance ni slučajno nemojte davati bebi!

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: 4-6 supene kašike žitarica, 120ml soka, 6 supenih kašika voćne kašice, 7 supenih kašika kašice od povrća i 1 do 2 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od devet do deset meseci
U devetom mesecu bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak, popara, jogurt, sir, kiselo mleko, pavlaka sa crnim hlebom, griz... Parče hleba treba davati bebi u ruku kako bi „češala“ desni jer joj sada rastu zubići.
Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu (pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 7-8 supenih kašika voćne kašice, 7-8 supenih kašika kašice od povrća i 3 do 4 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od jedanaest do dvanaest meseci
Sada se bebi može davati sitno seckana hrana koju ona može sama uzimati i jesti. Počnite sa seckanim voćem (breskva, banana, jabuka). Beba će rado sama prstima jesti i parčiće hleba namazane pavlakom ili sirom. Takođe zgodni su i grašak, kukuruz šećerac ali i sitni komadići mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 8-9 supenih kašika voća, 8-9 supenih kašika kašice od povrća i 4-5 supene kašike mesa, jedno celo žumance. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Nakon prvog rođendana
To je period kada beba prelazi na porodični jelovnik s tim što se bebin obrok ne soli i ne začinjava. Sada beba može da jede celo jaje – bilo kuvano, pečeno ili u kajgani. Tek od prve godine života deca smeju da jedu med, limun, narandže i kivi.
I ne zaboravite: preporučuje se da beba jede majčino mleko 12 meseci!

1. Umotajte bebu u pelenu
Kada beba nervozno plače zbog grčeva koji je muče, ona reaguje na sve stimulacije, s tim što joj nešto prija, a nešto još više razdražuje...

Vašu bebu bi moglo da umiri ako je umotate u pelenu, jer ćete je na taj način sprečili da nervozno grči ruke i noge. Tako umotanu šetajte je po sobi, lagano je ljuljuškajte i pričajte ili pevušite tiho i staloženo, dok se ne umiri.

2. Ljuljuškajte je
Bebe uglavnom veoma pozitivno reaguju na kretanje i ljuljuškanje. Verovatno će joj prijati da oseti vaše otkucaje srca dok je nosite u kengur nosiljci. Takođe i ljuljaške prilagođene najmlađem uzrastu mogu da budu od koristi. Udobna i bezbedna ljuljaška (sa sigurnosnim kaiševima) sigurno će joj pomoći da se umiri i opusti.

3. Stavite bebu blizu konstantnog zvuka
Dok su u materici bebe čuju zvuk tečnosti koja se kreće oko njih. Zbog toga bebama koje su uznemirene prija da sušaju konstantan zvuk ili šum koji ih podseća na bezbrižnost dok su bile u maminom stomaku.

Postoji niz proizvoda koje mogu oponašati ovaj zvuk, a roditelji obično savetuju da su im od pomoći kućni aparati koje ispuštaju konstantan zvuk i vibracije, poput mašine za sudove ili sušenje, usisivača... Takođe, možete pustiti i CD sa zvukom talasa okeana ili nekih drugih umirujućih zvukova.

4. Obratite pažnju kako hranite bebu
Ukoliko dojite bebu u uspravnom položaju, olakšaćete joj varenje i manje će gutati vazduh u toku hranjenja. Čak postoji mišljenje da u Meksiku, zemlji gde postoji tradicija da se bebe hrane u uspravnom položaju, mališani ređe pate od grčeva nego one rođene u zemljama u kojima je uobičajeno da se hrane u vodoravnom položaju.

Takođe, ukoliko ne dojite bebu i primorani ste da je hranite na flašicu, uvek koristite malu koje bi trebalo da bude napunjena do vrha, jer u njoj ima manje vazduha nego u polupraznim flašicama.

5. Masirajte je ili češkajte
Nežna masaža ili lagano češkanje bebe po leđima može da umiri Vašu bebu koju muče grčevi.

S obzirom na to da se grčevi obično javljaju kasno popodne ili uveče (veoma često u isto vreme), pokušajte da ih predupredite masažom. Osim toga, veoma je važno da beba oseti da ste smireni, jer veoma dobro može da oseti vašu nervozu i napetost.

6. Vodite računa kako se hranite
U nekim slučajevima uzrok pojave grčeva kod beba mogu biti i namirnice koje konzumirate, a koje izazivaju grčeve kod bebe. Dok dojite svog mališana potrudite se da iz svakodnevne ishrane izbacite namirnice koje nadimaju, brokoli, kupus, karfiol, pasulj, grašak, kao i jako začinjenu hranu.

Izvor: bebac.com

Muče li i vas ova pitanja?

Dok su same kod kuće sa detetom ili njih dvoje ili troje, mame često za trenutne probleme, rešenja traže na Internetu - jer je najbrže. Sva njihova pitanja i nedoumice Internet pamti, bilo da su postavljena na Guglu, nekom drugom Internet pretraživaču ili društvenim mrežama, a to daje mogućnost da se dođe do interesantnih statističkih pdataka.

Ekipa sa portala Pure Wow, pokušala je da odgonetne šta mame ( i tate) najviše zanima, a sudeći prema njihovom istraživanju ovo su najčešća pitanja među američkim roditeljima:

1. Koliko košta dadilja?

Amerikanke, sa njihovim minimalnim porodiljski odsutvom, najviše muči pitanje koliko se plaća dadilja i kako izdržati život sa takvim troškom. Takođe, roditelji se interesuju da li dadilja treba samo da čuva dete ili i da se brine o higijeni doma...

2. Kako pomoći bebi da (bolje) spava?

Ne biste verovali, ali društvene mreže su prepune grupa za pomoć roditeljima koji imaju problema sa bebama koje neće da spavaju, a svaka od tih grupa ima pozamašan broj članova koji žele da pronađu najbolji odgovor na pitanje kako da bebe spavaju bolje i duže?

Šteta je jedino što tako univerzalno pitanje koje muči toliko mnogo mama nema i univerzalan odgovor.

3. Kako vezati maramu za nošenje beba?

Još jedno jako često pitanje u ovom modernom vremenu je kako vezati maramu, jer je nošenje beba u marami danas veoma popularno. Iako se na brojnim roditeljskim portalima i grupama može naći pregršt odgovora, mame čini se najviše veruju Jutubu na kom tutorijali sa savetima o različitim stilovima vezivanja marama imaju milionske poglede i lajkove.

4. Zašto moje dete ne želi da jede ništa osim hleba?

Ako je i vaše dete izbirljivo kada je ishrana u pitanju - onda znate zašto je ovo pitanje među najtraženijima. Zato su na društvenim mrežama sve popularniji profili i stručnjaci koji objavljuju recepte sa jelima koja su zdrava, a prilagođena dečjim težnjama.

5. Da li je moje dete normalno...?

Zbog svih modernih saveta i uputstava o vaspitanju dece, roditelji se često pitaju jedno neverovatno pitanje: "Da li moje dete normalno?".

Kako bi pronašli dokaz, istraživačima koji su ispitivali ovu temu nije trebalo puno. Kada su ovo neobični pitanje ukucali u pretraživaču jednog od najčitanijeg roditeljskog portala na svetu - BabyCenter, izašlo im je više od 1300 članaka sa naslovima "Da li je normalno da moje dete puzi unatraške?", "Da li je normalno to što moje dete želi pseću hranu?", "Da li je normalno to što moje dete stalno laže?"....

I kako kažu na portalu Pure Wow, odgovor na sva ta pitanja je isti - da, normalno je, isto kao što je i normalno da se roditelji pitaju baš to.

Izvor: yumama.com

Strana 2 od 2

10 saveta za bezbedni početak uvođenja nemlečne ishrane

10 saveta za bezbedni početak uvođenja n…

Beba lepo raste i napreduje, vreme je za uvođenje nemle...

Mleko, jaja i kikiriki u ishrani bebe do prvog rođendana

Mleko, jaja i kikiriki u ishrani bebe do…

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se ...

Intimna higijena muške i ženske bebe

Intimna higijena muške i ženske bebe

Saznajte na šta treba da pazite prilikom čišćenja i neg...

Naučnici upozoravaju trudnice: Nemojte piti alkohol

Naučnici upozoravaju trudnice: Nemojte p…

Već godinama se vode rasprave o tome da li trudnice sme...

Grčevi kod beba – infantilne kolike

Grčevi kod beba – infantilne kolike

10 do 30% svih beba na svetu ima kolike, a verovatno je...

Kako napreduju dojena deca? U kojoj grupi je vaše dete?

Kako napreduju dojena deca? U kojoj grup…

Kod napredovanja zdrave dojene dece mogu slobodno iz pr...

Zašto je važno da deca ne čačkaju nos?

Zašto je važno da deca ne čačkaju nos?

Očajni roditelji čija deca ignorišu molbe da prestanu č...

Greške koje većina roditelja ponovlja u vaspitanju

Greške koje većina roditelja ponovlja u …

Deca rade iste stvari kada su umorna, gladna ili im je ...

Bljuckanje, štucanje, halapljivo sisanje…

Bljuckanje, štucanje, halapljivo sisanje…

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu...

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, …

Iskrena priča i bojazan trudnice koja je prenela trudno...

CRP kod beba i dece

CRP kod beba i dece

C-reaktivni protein ili skraćeno CRP je vrsta proteina ...

Dojenje možda povećava šanse da vaša beba razvije alergije na hranu

Dojenje možda povećava šanse da vaša beb…

Bebe koje majke doje mogu biti osetljivije na alergene ...

Zdrava deca ne smeju da izbegavaju gluten

Zdrava deca ne smeju da izbegavaju glute…

Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti celi...

Koje je najopasnije mesto za spavanje bebe u vašem domu?

Koje je najopasnije mesto za spavanje be…

Američka akademija pedijatara dala je preporuke za sigu...

Kako uskladiti ishranu i trudnoću: Zdravlje bebe zavisi i od toga kako se hranite

Kako uskladiti ishranu i trudnoću: Zdrav…

Tokom trudnoće, možda ćete se susresti sa mučninama, go...

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnjavanje utiče na nivo inteligencije

Istraživanje dokazalo: Fizičko kažnjavan…

Nova studija je dokazala još jednu od brojnih štetnih p...

Povratak prirodnom načinu rada s decom: Šta je Marte Meo metod i zbog čega je on važan za pravilan razvoj deteta

Povratak prirodnom načinu rada s decom: …

Zbog čega je pravilna komunikacija roditelja, vaspitača...

Opekotine

Opekotine

Kada nastaju opekotine? Do opekotina najčešće dolazi u...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.