oktobar 14, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

DM drogerie markt obaveštava javnost da se proizvod babylove kašica jagoda i malina u jabuci 100% voće 4m+, 190g sa rokom trajanja 05.07.19, nikada nije nalazio i ne nalazi se u asortimanu DM prodajnih objekata u Srbiji.

U određenim zemljama iz predostrožnosti iz prodaje povučen proizvod babylove kašica jagoda i malina u jabuci 100% voće 4m+, 190g sa rokom upotrebe 05.07.2019, nakon što je utvrđeno da su u jednoj kašici pronađeni ostaci sredstva za čišćenje koja sadrže hlor.

U slučaju da ste navedeni proizvod kupili u bilo kojoj dm drogeriji u bilo kojoj zemlji, možete ga vratiti u bilo koju dm drogeriju u Srbiji i dobićete Vaš novac nazad.

Izvor: B92

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.


Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.


Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Skretanje pažnje na probleme koje imaju trudnice i majke, i skidanje etikete tabu teme sa dojenja, od osnivanja Udruženja “Roditelj” u njegovom je fokusu, a kampanju za promociju dojenja ove godine planiraju u nekoliko faza, od avgusta do oktobra. Biće organizovana savetovališta, informisanje, okrugli sto i centralna manifestacija koja će obeležiti i Svetsku i Nacionalnu nedelju dojenja.

"Cilj obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja je isti kao i prethodnih deset godina, a to je da podignemo svest institucija, medija i pojedinaca da postoje problemi u vezi sa dojenjem u Srbiji", kaže Angelina Radulović iz Udruženja "Roditelj". "Jedan od njih je niska stopa isključivog dojenja, koja iznosi oko 13 odsto u prvih šest meseci. Udruženje “Roditelj” već 11 godina skreće pažnju trudnicama i majkama na koji način da istraju u borbi. Važno je da se reše problemi i zbog njihovog, kao i zbog bebinog zdravlja".

"Jedna od predrasuda je da u jednom trenutku majčino mleko nije dovoljno jako, pa je detetu potrebna dohrana i time žene ulaze u 'začarani krug', jer beba manje sisa i majka ima manje mleka. Oko 95 odsto majki u porodilištu započne dojenje bebe, a taj procenat brzo i drastično pada i smanjuje se do šeste nedelje detetovog života. Količina i sastav mleka se vremenom menja i majke misle da je beba gladna i uvode dohranu, pa neka bebe od trećeg ili četvrtog meseca imaju potpunu dohranu. Umesto toga, majke treba da izdrže i nastave da doje bebu, a vremenom će i mleka biti više", navodi Angelina Radulović.

Kako bi razrešili nedoumice majki u vezi sa dojenjem, Udruženje “Roditelj” je pre šest godina angažovalo savetnice za dojenje. Ona govori majkama kako da hrane bebu, kako da prepoznaju da li je dovoljno sisala, je li gladna, i ti saveti su od velike koristi majkama. Savetovalište radi u Novom Sadu i Beogradu i namenjeno je i trudnicama i mamama.

"Veliki broj zdravstvenih radnika kaže kako je neophodno uobročiti bebu, a to je nemoguće kod deteta od mesec dana. Neka porodilišta, na žalost, još uvek nemaju 'bebi frendli' program i majke nisu sa svojim bebama, nego im se bebe donose", priča Radulovićeva.

Prema jednom istraživanju koje je sproveo “Unicef”, procenat dojenja kod Roma je daleko niži nego kod više obrazovanih žena, a ranije je bilo obrnuto, navodi sagovornica "Dnevnika".

Informacije o značaju dojenja žene bi trebalo da dobiju još tokom trudnoće, jer im je ono posle porođaja velika nepoznanica. Samo ako su dobro informisane, moći će dobro da hrane svoje dete.

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako nije ni kod vaše, ne budite očajni. Izbirljivost, iako je jako naporna za roditelje, potpuno je normalna stvar kod dece.

‘… deca vrtićkog uzrasta po prirodi stvari prolaze kroz faze kada su izbirljiva i odbijaju da probaju novu hranu. Naročito povrće. Ovo je potpuno normalna razvojna faza, ali može dovesti do problema ako deca postaju sve više izbirljiva.’ – Dr Claire Farrow, Aston Research Centre for Child Health.

Iako vam sad možda deluje utešno to što niste jedini na svetu koji imaju ovaj problem, to olakšanje traje kratko, tek dok prvi sledeći put ne poslužite brokoli. Ali, nauka je konačno pronašla način da vam pomogne. Nova istraživanja pokazala su da, prateći ova tri koraka, roditelji mogu promeniti stav deteta prema hrani.

Pre nego što kažemo koji su to koraci, moramo da napomenemo – istrajnost je najvažnija. Morate biti uporni. I uvek imati na umu da su deca odlični pregovarači. A da biste dosegli njihov nivo pregovaračkih moći, evo šta treba da uradite.

Korak 1 – ponavljanje: Nudite hranu koju dete odbija. Nudite isto povrće najmanje 14 dana za redom. I budite strpljivi. Ideja je da dete „upozna” hranu, da prestane da mu bude nova. Neka deca možda će određenu hranu morati da probaju 10-20 puta dok je ne prihvate.

Korak 2 – dajte primer: Jedite povrće koje nudite detetu i sami za ručak i pokažite koliko vam se dopada.

Korak 3 – nagrade: Nagradite ih za trud, čak i ako su pojeli samo zalogaj. Ili samo liznuli. Sve se računa. Velike stvari počinju malim koracima.

Sve ovo sa istim povrćem ponavljajte najmanje 14 dana!

‘Naša istraživanja pokazala su da ponavljajuće izlaganje deteta određenoj hrani, nagrađivanje svakog pokušaja probanja hrane i lični primer koji roditelj daje jedući i sam hranu koju dete odbija, mogu bitno promeniti odnos deteta prema hrani.’ – Dr Claire Farrow.

Pored toga, navike u ishrani koje deca usvoje u detinjstvu pratiće ih i kad odrastu i sigurno želite da izgrade zdrav odnos prema hrani.

Izvor: Zelena učionica

Svakom detetu dođe trenutak (nekada je to i faza), kada negoduje, plače i odbija ponuđenu hranu, čak i jela koja je uvek volelo. Roditelji se onda pitaju gde su pogrešili i primenjuju različite metode da bi problem rešili. Osnovno pitanje je, naravno, šta tada dati detetu da jede. Ako ono odbije hranu koja mu je ponuđena, da li ga treba ostaviti gladnim do sledećeg obroka ili mu ponuditi neko drugo jelo? Evo kojim pravilima je najbolje da se vodite:

Glavno pravilo u vezi hranjenja dece je:
Roditelj odlučuje šta će ponuditi za obrok, kada je vreme i gde je mesto obroka.
Dete odlučuje, koliko će da pojede za obrok i da li uopšte želi da jede.

Zašto je važno pridržavati se ovog pravila?
Ukoliko detetu dozvolite da samo bira hranu koju želi da jede, ono će vas testirati do krajnjih granica (što je normalno za njihov uzrast).

Pravilo koje preporučuju stručnjaci dovodi do ostvarenja važnih ciljeva, kao što su:

Biti pozitivan u vezi hrane.
Naučiti da prepoznate kada je vaše dete gladno a kada sito.
Oslanjanje na apetit (ponekad će dete biti gladnije i jesti više a ponekad samo “brljaviti” po tanjiru).
Održavati njihov prirodni ineteres za eksperimentisanje sa hranom.

Dijetetičarka Elin sater (Ellyn Satter) u svojoj knjizi “Moje dete”, kaže da će vaše dete sazreti kada je u pitanju odnos prema hrani bez obzira na njegovo čudno ponašnje u detinjstvu. Vaš je posao da mu verujete.

 Ne verujete svom detetu ukoliko:
Terate ga da ostane za stolom i pojede preostalo povrće iz tanjira.
Moraju da očiste svoj tanjir.
Moraju da pojedu sve da bi dobili svoj desert.
Oslanjate se na tri glavna obroka dnevno.

Niste postavili jasne granice kada su u pitanju obroci ako:
Dajete detetu užinu kada god to hoće.
Dozvoljavate mu da se ponaša bezobrazno za stolom.
Redovno pripremate drugačiju hranu za vaše dete.
Spremni ste da u svakom momentu napravite drugo jelo ukoliko vaše dete odbije već pripremljen obrok.
Dozvoljavate da vaše dete uzima sok ili mleko kada god to ono hoće.

Borba oko jela je normalna.
Pridržavajte se svoje uloge.

 Gospođa Stater veruje da ukoliko terate dete da pojede još samo jedan zalogaj, vi nemate poverenja u njega a ono misli da jelo sigurno nije ukusno kada ga terate da pojede.

 Važno je da roditelji poslužuju neko “problematično” jelo češće i ukoliko u njemu uživaju, dete će pre ili kasnije početi da ga jede a posle nekog vremena će i uživati u njemu.

 Šta možete učiniti:
Napravite šest manjih obroka u toku dana – tri glavna i tri mala obroka.
Rasporedite ih na svaka dva sata.
Ponudite različite namirnice za vreme malih obroka = užina. Nemojte u tom periodu da im nudite grickalice, nego voće i povrće sa proteinima (iseckanim mesom, štapićima sira ili pola jajeta) i ugljenim hidratima (krekerima ili malim parčetom hleba koje ćete namazati krem sirom ili puterom). Ovakvi mini obroci su hranljivi te ćete biti sigurni da je vaše dete sito.
Obezbedite jela za obroke koja zadovoljovaju ukus porodice i potrebe vašeg malog deteta. Meso, povrće i pirinač ispunjavaju ove uslove. Ukoliko je dete trenutno i promenljivog apetita, izabraće nešto od ponuđenog. Pošto dečiji apetit varira, redovno mu nudite “tu” namirnicu i kombinujte sa različitim jelima.
Nemojte nuditi zamensku hranu.
Za uporne “nećejede” – kada su deca gladna ne mogu dobro ni da spavaju – ukoliko su odbila večeru ili “mrljala” po tanjiru, ponudite im šolju jogurta ili mleka, kockice sira, parče hleba namazano sa krem sirom kao mini obrok pred spavanje i tako obezbedite dobar san.
Ponekad obroci prođu dobro a ponekad loše. To je sasvim u redu. Ukoliko vaše dete nije bilo pri apetitu danas, sledećeg dana će sigurno biti.

Naravno, mišljenje Elin Sater je samo jedno od mišljenja stručnjaka i mora se napomenuti da su ona neretko oprečna.

Savet više
Maloj deci je potrebno manje hrane od onoga što im mi stavljamo u tanjir. Imajte to na umu!

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Ni malo nije dobra ideja da ljubite bebu u usta, kao ni da s njom delite kašičicu. Ukoliko vam je to navika evo zbog čega s nom morate odmah da prestanete.

Finski naučnici upozoravaju roditelje da svoje bebe ne ljube u usta da im ne bi preneli štetne bakterije koje će na kraju dovesti do dentalnih problema i stvarati štetu na njihovim zubima. Kažu da čak i deljenje iste kašičice sa svojim detetom može da izazove probleme jer se bakterije prenose pljuvačkom koja može da bude i na kašici, piše 24sata.hr.

Glavni krivac za pojavu karijesa je bakterija "Streptococcus mutans", a sam razvoj karijesa je zapravo infekcija. Ovu bakteriju svojoj deci najčešće prenose majke, nešto manje očevi. Zubna gleđ na prvim zubićima kod dece je vrlo osetljiva pa je tako podložnija nastanku karijesa. Osim spomenute bakterije, na razvoj karijesa može da utiče i genetika, nehigijena usta, previše slatke hrane i pića...

Istraživači sa Univerziteta Oulu uradili su istraživanje koje je pokazalo da čak 38 odsto majki ljubi svoju decu u usta, a 14 odsto njih deli kašiku s detetom. Ono što pomalo iznenađuje je detalj da je 11 odsto majki bilo uvereno da se oralne bakterije ne mogu preneti s majke na dete, prenosi Daily Mail.

Ljubljenje u usta može biti mnogo opasnije od pojave karijesa

Australijski stomatolog dr. Majkl Čong promoviše ideju da roditelji obave pregled usta pre nego što poljube svoju bebu u usta ili podele kašiku s njom. I on je upozorio da to može da bude opasna navika. Roditelji možda nisu svesni da imaju karijes na zubima ili neke druge bolesti zuba i usne šupljine pa štetne bakterije prenose deci, tvrdi on.

Doktor savetuje roditelje da ne duvaju u hranu svoje dece dok je hlade i da izbegavaju da probaju da li se hrana dovoljno ohladila pre nego što je stave detetu u usta. Takođe, majke bi trebalo da se suzdržavaju od žvakanja hrane i davanja detetu i stavljanja bebine dude u svoja usta.

Spomenuo je slučaj devojčice iz SAD stare svega 18 dana koja je prošle godine umrla nakon što je dobila herpes najverovatnije putem poljupca. Prvenstveno se mislilo da su joj bolest preneli roditelji, ali se nakon njihovog testiranja ispostavilo da je bebi herpes preneo neko od prijatelja ili rodbine.

Kako je nastala navika ljubljenja djece usta?

Neki evolucijski psiholozi smatraju da se navika ljubljenja u usta razvila od deljenja hrane iz jednih usta u druga. Nešto kao što ptice hrane svoje potomke i mnogi primati - sažvaču hranu pa je gurnu u usta svojim mladuncima.

To su nekada i naši preci radili, a verovatno se ta navika zadržala do danas u retkim plemenima koja žive daleko od civilizacije. Nije uvek bilo gotovih kašica i seckalica pa su žene same žvakale hranu kako bi je usitnile i dale svojoj bebi.

Ipak, danas imamo toliko mogućnosti pa je ovakav vid sitnjenja hrane prevaziđen.

A nema potrebe ni da ta mala bića ljubimo u usta. Zar ne?

Izvor: 24sata.hr

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe. Stručnjaci smatraju da ako one jedu unutar intervala od po četiri sata, sve je u redu i nema potrebe da se bude tačno u minut, samo da bi sisale. Treba ih pustiti da se same oglase kada su gladne, a ne da se hrane po stereotipnom obrascu.

- Novorođena beba je pametnija od bilo kog odraslog čoveka - kaže dr Robin Maden, pedijatar iz Silver Springa, u državi Merilend. - Bilo da sisaju ili se hrane iz flašice, one tačno znaju kada su gladne, a kada site. Zato ih treba pustiti da same diktiraju tempo i tako će sigurno bolje napredovati.

Izvor: novosti.rs

Alergije na hranu

jul 26, 2016

Verovatno ništa ne može da pokvari porodični ručak kao iznenadna alergijska reakcija nekog od gostiju za kojeg prosto niste znali da iako nema ništa protiv Vaše kuhinje, burno reaguje na neku od Vaših malih majstorija.

Piše: Voin Petrović

Alergije na hranu su još jedna u nizu pošasti koje su iz potpuno nejasnih razoga napale svet savremenog čoveka. Iako se broj pacijenata sa novootkrivenim alergijskim reakcijama povećava iz godine u godinu, ovde nije reč o nekoj zaraznoj bolesti, genetski izmenjenom virusu ili posledicama kosmičkog zračenja, već je, kako neki stručnjaci smatraju, uzrok upravo odsustvo bolesti, o čemu će kasnije biti više reči. No, za početak, pogledajmo šta je to što čini jedan mali, nedužni kikiriki tako potencijalno smrtonosnim artiklom za osetljivog pojedinca.

Kako dolazi do alergijskog odgovora?

Niko se nije naučen rodio. Ovo važi i za ćelije ljudskog imunog sistema. Ćelije koje formiraju liniju odbrane od raznih štetnih agenasa iz okoline moraju prvo da prođu detaljnu obuku, gde im se prezentuje šta je to „naše“, a šta je strano i (možda) opasno. Zaista brzo ćelije se nauče da ono „naše“ ne diraju i punu pažnju posvećuju supstancama, najviše proteinima, iz okolne sredine. Prva važna stvar koju ćelije moraju znati je da snaga na usta ulazi i da nije sve što dospe u kontakt sa sluzokožom usne duplje neprijatelj. Stvari bi bile previše dosadne kada bi ovaj sistem radio savršeno, naravno.

Postoji jedna grupa antitela u ljudskom imunom sistemu koja je prema merilima savremenog sveta gotovo suvišna. To su antitela tipa IgE. U nekom trenutku u evoluciji, IgE antitela su se pokazala kao neophoda za borbu protiv krupnih parazita, kao što su razne vrste crva, ameba, tripanozoma, raznih drugih protozoa i zglavkara. Uz pomoć eozinofila, bazofila, mastocita i još nekih ćelija IgE antitela su vekovima branila ljude od ovih opasnih uljeza. Međutim, u savremenom svetu ovakvih parazita je vrlo malo, bar u razvijenim zemljama, te IgE antitela imaju poteškoća da opravdaju svoje postojanje. Da svekolika bruka ne bi pala na njih, IgE antitela pronalaze sebi protivnika ponekad čak i tamo gde ga nema. Angažuju gore pomenute ćelije u napad sa neverovatnom vatrenošću čak i na najmanju mogućnost da su nanjušila neprijatelja. A ovaj na brzinu proglašeni neprijatelj može biti samo slučajni prolaznik kroz naš sistem za varenje hrane.

Važno je reći da ova „basna o IgE antitelima“ samo grubo opisuje ono malo toga što se zna o alergijskim reakcijama kod čoveka. Posledica ovakvog toka događaja je pokretanje veoma burnog odgovora na neki benigni protein iz hrane, što može biti veoma opasno za pacijenta koji ima alergijsku reakciju. Klasična alergijska reakcija podrazumeva ćelijski odgovor nakon što se alergen veže za IgE antitelo na površini ćelije. Ćelija će izlučiti sadržaj svojih vezikula u kojima se nalaze neke fiziološki prilično aktivne supstance poput histamina koji širi krvne sudove navodeći tkiva da otiču i da se crene, serotonin koji takođe deluje na krvne sudove i trombocite, raznih drugih bioaktivnih leukotriena i interleukina koji pokreću odgovor drugih ćelija u okolini.

Sve ovo bi bilo opravdano da je prisutan neki krupni, opasni parazit, međutim, kako to obično nije slučaj, ta reakcija je ne samo preterana i suvišna, već i štetna. Osim klasične alergijske reakcije, postoje i drugi vidovi nepodnošenja hrane, ali o njima ovde neće biti reči. U klasičnom smislu alergijska reakcija odvija se svaki put kada tkiva alergičnog pacijeta dođu u kontakt makar i sa sasvim malim količinama one namirnice koja sadrži protein koji IgE antitela alergične osobe prepoznaju i pokreću odgovor na njega. Postoji više hipoteza o tome kako nastaju alergije, od kojih je najopštije prihvaćena tzv. higijenska hipoteza koja drži da su naš čistiji način života i odsustvo parazita krivi za pojavu alergija. Osim ove hipoteze prisutne su struje koje za nastanak alergija krive antibiotike, vakcine, poremećaje u imunom sistemu, nasledne faktore i raznovrsnost hrane koja je danas dostupna. Međutim, tačan uzrok alergija na hranu, kao i detaljna objašnjenja na molekulskom nivou u ovom trenutku nisu poznati čovečanstvu, pa ostaje mnogo prostora za nagađanje i puštanje mašti naučnika na volju.

Rasprostranjenost

Alergije na hranu mogu da se pojave kod svih zdravih osoba bez obzira na uzrast, geografiju ili religiju. Tačni podaci ne postoje jer pojedini oblici alergija mogu ostati neprimeceni, ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da čak do 10% ljudi koji žive u razvijenijim zemljama imaju neki oblik alergije na hranu. Zastupljenost alegrija u nerazvijenim zemljama je daleko manja, što govori u prilog higijenskoj hipotezi o nastanku alergija.

Za sada se zna da se alergije na hranu javljaju obično u vrlo ranoj mladosti, obično pre navršenih 10 godina i da u najvećem broju slučajeva ostaju prisutne celog života. Ovo i nije neočekivano jer se imuni sistem čoveka u najvećoj meri i gradi do otprilike osme godine života. Poznato je da se kod malog broja pacijenata alergijska reakcija povuče sama od sebe i da se to obično dogodi pre puberteta. Ukoliko pacijent nastavi da pati od alergije na hranu posle 12. godine, smatra se da su veoma male šanse da se ta alergija povuče sama od sebe. Osim kod mladih, alergije se mogu javiti i kasnije u životu, posebno prilikom izlaganja nekoj novoj namirnici.

Vrste alergija na hranu

Kada se govori o alergijama na hranu, obično se kao glavni uzročnici pominju „osam veličanstveih“, drugim rečima namirnice koje su, zajedno, odgovorne za oko 90% slučajeva alergijskih reakcija širom sveta. Ovih osam namirnica su mleko, jaja, kikiriki, soja, pšenica, plodovi mora, koštunjavo voće i školjke. Osim ovih, postoji i cela grupa alergija na razno voće (kivi, banane, breskve), povrće, meso i gljive, ali su ove alergije znatno ređe i slabije istražene. Pored toga što postoje alergije na određene tipove hrane, moguće je postojanje i takozvane ukrštene reaktivnosti. Ova pojava podrazumeva postojanje sličnih proteina u dvema različitim namirnicama, pa pojava alergije na jednu dovodi do alergijske reakcije i prilikom konzumiranja druge (npr. kikiriki i indijski orah).

Terapija

Sigurna terapija za alergije na hranu ne postoji, već je pacijent u obavezi da izbegava namirnice koje sadrže alergen, kao i da u slučaju konzumiranja takve namirnice bude spreman da primeni lekove koji će ublažiti alergijsku reakciju. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok i ukoliko se ne leči u roku od nekoliko minuta, obično je smrtonosan. Najopasniji simptom burne alergijske reakcije na hranu je oticanje sluzokože lica, usne duplje i ždrela, što može dovesti do prekida dotoka vazduha u pluća.

Kada alergijska reakcija jednom počne, indikovana je primena lekova koji suprimiraju efekte zapaljenskih medijataora koje oslobađaju ćelije imunog sistema, prvenstveno histamina. U anafilaktičkom šoku čak se daje i adrenalin kako bi se sprečilo gušenje. Antihistaminici su danas široko dostupni i njihova upotreba ublažava simptome alergijske reakcije. Glavno neželjeno dejstvo lekova iz ove grupe je sedacija i pospanost, koja se javlja prilikom upotrebe pojedinih preparata. Većina ovih lekova ima i odloženo dejstvo, pa sprečava nastanak nove alergije u trajanju od 24 sata.

Osim antihistaminika, trenutno se radi na razvoju imunoterapijskih sredstava. Za sada ne postoje naznake da ova terapija može biti od koristi, ali se istraživanja nastavljaju. Najprostije rečeno, imunoterapijska sredstva su zapravo vakcine u vidu injekcije koje se daju pacijentima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi njihovi organizmi proizveli više IgG antitela na alergen (antitela koja su normalno angažovana u borbi protiv virusa i bakterija, a ne protiv parazita) i tako sprečili da se IgE antitela prva vežu i počnu alergijsku reakciju. Najveći napredak u ovoj oblasti postignut je sa alergijama na neke druge alergene, kao što su polen ambrozije i mačija dlaka, dok za sada ima vrlo malo napretka sa alergijama na hranu, pretpostavlja se zbog drugačijih mehanizama koji su uključeni u nastanak i razvoj alergija. Nešto veći napredak postignut je sa per os vakcinacijom, gde se vakcina daje u obliku tablete, ali su ta istraživanja u velikoj meri i dalje strogo čuvane farmaceutske tajne.

Umesto zaključka

Verovatno ništa ne bi više usrećilo milione ljudi koji su alergični na različite hranljive namirnice nego kad bi neko konačno napisao zaključak na tužnu priču o alergijama kod ljudi, ali prema onome što danas znamo, čini se da ova priča ima još mnogo poglavlja koja tek čekaju da budu napisana. Ako se aktuelni trend nastavi, problem alergija ne samo što se neće približiti rešenju, već će se još pogoršati. Istraživanja nad biohemijskim procesima u ljudima uvek su nezahvalna jer da bi se otkrile istine o funkcionisanju nekog sistema, mora se postaviti eksperiment.

U ovom slučaju, eksperiment nad pročavanim sistemom u većini svetskih pravnih jurisdikcija smatra se krivičnim delom, te su naučnici u vrlo nezahvalnom položaju gde moraju nuditi delimične odgovore na osnovu nepotpunih informacija i nedovoljno preciznih eksperimenata. Alergije na hranu su u zenitu naučnog interesovanja i na problematici koja okružuje ovo polje danonoćno se radi.

Ipak, napredak je spor, a broj obolelih od alergija vrtoglavo raste. Je li to cena koju moramo platiti evoluciji za to što smo otkrili sapun i toplu vodu? Je li to teret koji ćemo morati da nosimo zato što smo našli način da preživimo potencijalno smrtonosni anafilaktički šok koji se javlja kao najteži oblik alergije? Treba li dići ruke od traženja leka i dozvoliti da evolucija istrebi sve one koji su se navikli na tuširanje i pranje ruku? Problem alergija duboko zadire u najintimnije aspekte našeg postojanja i stavlja na probu našu rešenost da oblikujemo svoj životni prostor drugačije nego što ga je priroda za nas oblikovala sve ove hiljade godina. Kada kažemo da je čovek jedina vrsta koja to radi, isključujemo mogućnost da su možda postojale i druge, ali za njih danas znamo samo na osnovu fosila. Čeka li i nas slična sudbina?

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara.
Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.
Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?

Objašnjenje je jednostavno - dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok - dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani - dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da "jede kao i sva ostala deca". Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte - bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu... Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.

Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).

Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance...).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

Autor: N. PRERADOVIĆ

Možete da počnete sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik kad je beba stara između 4 i 6 meseci. U principu, majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca. Majčino mleko (pa tako i ono zamensko – adaptirano) je hrana koju beba do šest meseci može da svari i podnese sa svim potrebnim kalorijama i vitaminima. Bebin digestivni sistem se do šestog meseca još nije kompletno formirao i jednostavno još nije spreman za nešto što nije mleko. Odugovlačenjem sa uvođenjem čvrste hrane smanjićete rizik od alergijskih reakcija. Kada naumite da počnete sa kašicama – svakako se prvo konsultujte sa lekarom.

Koja je najbolja hrana za početnike?

„Sa čim da počnem?“ - postavite ovo pitanje desetorici pedijatara i dobićete deset odovora. Svaki lekar ima svoju broj 1 hranu za bebinu premijeru. Iako su jednoglasni da je majčino mleko najbolje za novorođenče i da sa njim treba istrajati što duže – na ovom planu nikako da se slože. Razlog može da bude taj što ne postoji nekih većih naučnih dokaza koji će ukazati na neku određenu čvrstu hranu. Poslušajte svog lekara, a kasnije će vam beba sama staviti do znanja da li joj se nešto dopada ili ne. Ipak, treba da znate da će beba u početku „praviti face“ i skupljati usta kao da joj se prva klopica ne dopada ali to je zato što je šokirana novim ukusom.

Jabuka

Na prvom mestu se ugnezdila jabuka kao voćka sa našeg podneblja koju je lako naći preko cele godine. Jabuku bebi dajte kao sok i to za početak jednu kašičicu. Bebi se dodaje po kašičica dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku u obliku kašice. Većina beba sa oduševljenjem prihvata voće kao prvu hranu međutim kasnije može da odbije manje slatku hranu kao što je povrće ili nezaslađene žitarice.

Pirinčane pahuljice

Na tržištu postoje pirinčane pahuljice za bebe, obogaćene gvožđem, koje se preporučuju kao prva hrana. Pirinčane pahuljice se lako razrede na gustinu ne mnogo veću od mleka. Bebe ih lako vare i retko izazivaju alergiju. Kašica može da se napravi pomoću majčinog ili adaptiranog mleka, ali i sa prokuvanom običnom vodom.

Krompir

Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani odlučuju na kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti.

Šargarepa

Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe tako može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je kašikom, dodajte nekoliko kapi mleka (majčinog ili adaptiranog) i ponudite bebi.

Hrana slična mleku

Prema teoriji da će beba najlakše prihvatiti hranu kakvu je do sada jela, nezaslađen, punomasan jogurt ili kefir savršeni su za početak. Važno je da jogurt ne bude onaj voćni kako beba kasnije ne bi odbijala neslanu hranu. Beba će ga sa zadovoljstvom smazati tako kiselkastog što će joj kasnije dobro doći. Bebe alergične na mlečne proizvode ali i one koje ih loše podnose ne bi trebalo sa ovim da počnu.

Bundeva

Bebe koje s jeseni počinju sa papicom imaju sreću da probaju blagi slatkasti ukus pečene bundeve. Parče očišćene bundeve se stavi u rernu i ispeče. Ohlađeno ispasirano meso bundeve se ponudi bebi sa ili bez dodatog majčinog ili adaptiranog mleka.

Banana

Iako će tokom prvih par godina banana igrati jednu od većih uloga, ona za premijeru nije baš podesna. Jedini razlog za to je njen sladak i prijemčiv ukus koji može da stvori problem kod kasnijeg navikavanja na manje prijatne ukuse.

Da li još uvek treba da dojim bebu (odnosno da joj dajem adaptirano mleko)?

Pa, naravo! Vašoj bebi je neophodno majčino (odnosno adaptirano) mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.
Prošlo je nedelju dana kako moja beba jede kašicu od jabuke, kada je vreme za drugu čvrstu hranu?
Čvrsta hrana se bebi uvodi postepeno. Zbog mogućih alergijskih reakcija na neku hranu treba sačekati minimum tri dana do uvođenja nove namirnice. Tako ćete biti sigurni ako vaša beba dobije alergetsku reakciju (proliv, nadut stomak, učestaliji no inače gasovi ili svrab) na šta je reagovala. Ako u porodici postoje osobe koje su podložne alergijama najbolje bi bilo da sa svakom namirnicom budete obazrivi i da je „uvodite“ po nedelju dana.

Bez obzira na to, dobro je navići bebu da prihvati da jede širok spektar namirnica tako što će se navići na ukus i teksturu svake od njih. Svaka beba ima jedinstven ukus ali pomaci u ishrani treba da idu otprilike ovako:

1. Polutečna kašica.

2. Izgnječena ili izmiksana kašica od voća ili povrća.

3. Fino iseckana hrana koja uključuje meso i druge namirnice bogate proteinima.
Na šta bi trebalo da obratim pažnju?
Stolica

Obratite pažnju na bebinu stolicu jer ona više neće biti ista kao kada se beba hranila isključivo mlekom. Nemojte biti iznenađeni ako u peleni nađete boje, teksture pa i mirise koji do sada nisu bili zastupljeni. Čak i vrlo mala količina (jedna kašičica) može da promeni onaj „miris“ bebine stolice na koji ste navikli. To je normalno.

Ako primetite da beba teže kaki ili da joj je stolica jako čvrsta – to je zato što ste možda zaređali sa bananom, rižinim pahuljicama ili sa kašicom od jabuka. Ova hrana može da stvori konstipaciju pa kako se beba ne bi mučila ponudite joj neko drugo voće ili povrće.

Alergije

Kada uvodite novu hranu budite oprezni i posmatrajte bebu - ako joj se pojavi reakcija na neku namirnicu posavetujte se sa lekarom. Najbolje bi bilo da izbegavate one namirnice koje su česti izazivači alergija. To su citrusno voće i crveno voće, med, kravlje mleko, paradajz, jaja (belance), školjke, kikiriki puter...

Ne odustajte

Ako beba odbije neku vrstu namirnice nemojte lako odustati – ponudite joj isto za dve do tri nedelje. Nikad se ne zna. Beba možda nikad neće zavoleti pire od krompira a možda će ga za mesec dana prosto obožavati.

Raznovrsnost

Pred vama i vašom bebom prava je galerija raznovrsnih namirnica – zato ne insistirajte na dve ili tri. Ako vi ne volite da jedete neku voćku ili povrćku to ne znači da je vaša beba neće voleti, zato je nemojte uskraćivati za ono što nije po vašem ukusu. Čak i van sezone može da se napravi obrok od voća ili povrća – na tržištu postoje u zamrznutom stanju ili pak spravljene kao gotovo bebi kašice.

Koliko puta dnevno treba da dajem bebi čvrstu hranu?

Beba se u početku ne hrani čvrstom hranom već se navikava na nju i na nov način i ritual hranjenja. U samom početku bebi se daju polutečne kašice jednom dnevno. Glavni obrok bebi je i dalje mleko. Što je beba starija broj obroka i količina čvrste hrane u njenom jelovniku su veći i intezivniji. Kada beba napuni osam meseci ona već može da jede kašicu tri puta dnevno.

Da li mi treba posebna oprema za hranjene bebe?

Naravno. Najbolje bi bilo kad bi beba imala sopstvene posude u kojima se priprema hrana za nju. Dakle potrebna vam je mala šerpa, lonče, dubok plastičan tanjir sa zanimljivim šarama, nekoliko plastičnih kašičica, portikla, blender pomoću kog ćete lakše mućkati kašice, visoka stolica za hranjenje i mušema ili stare novine koje ćete obložiti po podu kako vam se kuhinja ne bi pretvorila u katastrofu.

Gde je najbolje da hranim bebu?

Da bi bebi od samog početka utvrdili dobre navike prilikom obedovanja poput jedenja za stolom a ne ispred TV-a, najbolje je da bebu hranite u njenoj visokoj stolici blizu trpezarijskog ili kuhinjskog stola gde će se uskoro i sama pridružiti pri porodičnom jelu. Dok je još mala nemojte joj davati krupniju hranu na dohvat ruke jer je može zgrabiti i progutati te izazvati davljenje. Ako beba još nije spremna za visoku stolicu posadite je u krilo – samo budite sigurni da je dovoljno uzdignuta kako bi mogla dobro da proguta hranu koju joj dajete.

Želim da moje dete jednog dana ima zdrave navike u ishrani, da li treba da počnem sada?

Sada, dok je vaša beba još na samom početku pravo je vreme za uspostavljanje zdravih navika u ishrani. Postoji par stvari koje ne treba da zaboravite:

1. Nemojte da preterate sa hranom. Odredite potrebnu količinu hrane za svaki obrok i nje se držite.

2. Ne silite bebu da jede hranu koja joj se ne dopada. Poštujte bebin ukus i izbegavajte borbu oko zalogaja. Možda nije gladna, možda će joj se ta namirnica svideti sledeće nedelje, možda samo nije raspoložena da jede...

3. Pokušajte da napravite pravu ravnotežu između proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća. Slatko, slano i masno u bebinoj ishrani svedite na minimum.

4. Izbegavajte fast food što duže moguće.

5. Ne podmićujte, ne nagrađujte niti tešite dete hranom. Umesto hrane u tim trenucima dajte mu puno zagrljaja, poljubaca, ljubavi i pažnje.

6. Hranite bebu u njenoj stolici kad god je to moguće. Izbegavajte da hranite bebu ispred TV, dok se igra ili u šetnji.

7. Na samom početku uvođenja čvrste hrane u bebin jelovnik, ni slučajno nemojte da pravite tečne kašice u bebinoj flašici. Beba od samog početka treba da shvati i nauči da se hrana jede sedeći uspravno i pomoću kašičice.

Izvor: bebac.com

Povraćanje kod bebe

Povraćanje kod bebe

Zbog čega deca i bebe povraćaju? Deca povraćaju iz raz...

Pet najvećih neistina o noćnom mokrenju

Pet najvećih neistina o noćnom mokrenju

Deca ne mokre u krevet namerno i često ih je sramota ak...

Zašto je loše terati decu da pojedu sve sa tanjira?

Zašto je loše terati decu da pojedu sve …

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanj...

Žitarice kao prva nemlečna hrana u ishrani beba

Žitarice kao prva nemlečna hrana u ishra…

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majč...

Kako da se izborim sa ragadama?

Kako da se izborim sa ragadama?

Kako da se izmlazavam? Tehnika izmlazavanja podrazumev...

Žutica novorođenčeta

Žutica novorođenčeta

Sigurno ste do sada slušali razne priče na temu žutice ...

Torba za bolnicu

Torba za bolnicu

Sve majke pre odlaska u bolnicu na porođaj trebaju prip...

U stomaku reaguju na glasove

U stomaku reaguju na glasove

Bebe još u stomaku reaguju na govor, pa se čak nasmeše ...

Kako izabrati letnju obuću za decu

Kako izabrati letnju obuću za decu

Obuća ima pre svega funkciju zaštite stopala od povreda...

Proliv kod novorođenčeta

Proliv kod novorođenčeta

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaj...

Kako reagovati na okolinu koja na kašnjenje govora vašeg deteta kaže jednostavno - no big deal!

Kako reagovati na okolinu koja na kašnje…

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me...

So i šećer u bebinoj ishrani

So i šećer u bebinoj ishrani

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim beb...

Šta i koliko u prvih godinu dana?

Šta i koliko u prvih godinu dana?

NovorođenčeKolostrum Prva klopa koju dobija bebac kad s...

Doktori mogu da predvide da li će beba biti levoruka ili desnoruka

Doktori mogu da predvide da li će beba b…

Moguće je odrediti dominantnost jedne ruke već u materi...

Šarlah

Šarlah

Stigli su topliji dani, a sa njima i bakterijske infekc...

Kako ukinuti noćni podoj

Kako ukinuti noćni podoj

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo n...

Problemi sa nicanjem prvih zubića

Problemi sa nicanjem prvih zubića

Kod većine beba nicanje mlečnih zuba prolazi bez bilo k...

Obavezno lečite mlečne zube

Obavezno lečite mlečne zube

Karijes zuba otkriva se sa tri godine, pa čak i ranije ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.