januar 20, 2020

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Gastroezofagealni refluks (GER) je medicinski izraz za stanje u kojem se želudačni sadržaj, hrana i želudačna kiselina vraćaju iz želuca u jednjak, što se u normalnim uslovima ne dogadja.

Hrana koja se vraća može da se izbaci povraćanjem i bljuckanjem. To je stanje koje je poznato od davnina, ali se sada zna da je učestalije nego što se pre mislilo. Češće se otkriva i lakše dijagnostikuje, a lekari češće pomisle na GER kao uzrok čestih respiratornih infekcija i nenapredovanja.

Refluks (GER) je normalna pojava kod odojčadi do osmog, najviše desetog meseca života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. Smatra se da je bljuckanje i povraćanje normalna pojava ukoliko beba normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji i nema peptičkog ezofagitisa (upale donjeg dela jednjaka zbog vraćanja kiseline). Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, stalno ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojčad rastu ona sve duže sede, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića koji zatvara spoj jednjaka i želuca. Kako beba raste, simtomi GERa se proredjuju i u najvećem broju slučajeva nestaju do kraja prve godine života.

Nije tako retka pojava da beba od rodjenja posle svakog obroka bljucka, povraća i nemirno spava posle hranjenja, da je razdražljiva, plače i da ima grčeve. Može se dogoditi da beba odbija hranu iako je gladna, da unosi malu količinu mleka. Neke bebe povrate i bljucnu posle svakog obroka i veću količinu mleka.

Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića koji se zove donji ezofagealni sfinkter koji se nalazi na spoju jednjaka i želuca. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazove neprijatan osećaj.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih taj mišić ne funkcioniše kako treba – kod male dece zbog nezrelosti mišića, a kod starijih uzroci povratka hrane u jednjak mogu biti prejedanje, alergije na odredjenu hranu, duvanski dim i boravak u zadimnjenoj prostoriji, začinjena hrana, uska odeća, savijanje posle obroka i mnogi drugi uzroci.

Dok se god smatra da je GER normalna pojava osim nekih mera koje olakšavaju nije potrebno lečenje, ali ako se simptomi nastave i posle prve godine GER će se nazivati GERD (gastroezofagealna refluksana bolest). Nekad usled jako izraženog refluksa može doći do komplikacija – kada želučana kiselina dođe u jednjak, može izazvati osećaj žarenja. Kiselina može da uzrokuje crvenilo i upalu jednjaka i to se naziva ezofagitis. Ezofagitis može biti jako bolan, što može da smanji apetit. Jak ezofagitis može dovesti do krvarenja i anemije. Mogu se stvoriti i ožiljci ukoliko zapaljenje duže traje, a njima se smanjuje veličina otvora u jednjaku.

Druga moguća komplikacija kod refluksa je slabo napredovanje, kao posledica nedovoljnog uzimanja hrane. Neuhranjenost ili nenapredovanje može biti rezultat stalnog povraćanja ili slabog apetita uzrokovanog bolovima.

Glavna manifestacija GERa je često, gotovo posle svakog obroka bljuckanje manjih ili većih količina hrane kao i povraćanje. Ukoliko odojče i malo dete sa GERom prestanu da napreduju,plaču prilikom uzimanja obroka, kašlju u toku ili posle uzimanja obroka, promuklo plaču, otežano dišu i imaju česte upale srednjeg uha pedijatar će uvek razmišljati i o postavljanju dijagnoze patološkog refluksa. Ukoliko pored refluksa postoji i anemija (malokrvnost) to najčešće govori da je pored refluksa prisutan i ezofagitis – upala sluznice jednjaka.

Koji su simptomi pedijatrijskog GERa?

Postoje mnogi simptomi GERa. Dete može da ima samo neke od simptoma, među kojima su najčešći: bol u predelu želuca, neprekidni i nagli plač, često bljuckanje ili povraćanje koje može biti i do jedan sat nakon obroka, bljuckanje posle prve godine života, odbijanje hrane čak i kada je dete gladno, loše spavanje i često budjenje, razdražljivost. Manje su učestali nepodnošenje odredjene hrane, gubitak težine, slabije napredovanje, promukao glas, česte respiratorne infekcije – česte upale uha, upale pluća, crvenilo i bol u grlu, apnea (nagli prestanak disanja u trajanju u nekoliko sekundi u toku spavanja). Ukoliko roditelji pomisle da dete ima refluks treba da se posavetuju sa pedijatrom kako bi se dijagnoza postavila na vreme.

Osnovu za lečenje GERa čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se ređe javlja kod dojenih beba a za bebe sa GERom čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule mleka, koje uspešno ublažavaju refluks. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta. Bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.

Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni da bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog dušeka. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima. Savet je da se beba drži uspravno skoro svakog trenutka kad je budna.

Gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete. Ukoliko se tegobe sa refluksom nastave i kasnije u detinjstvu, potrebno je pored odredjenih tehnika u hranjenu i odabiru hrane nekad primeniti i lekove, a u najtežim slučajevima se sfinkter na spoju jednjaka i želuca mora i operisati.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda

Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Povišena telesna temperatura je pratilac (simptom) velikog broja bolesti. Ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature (febrilnosti) kod dece su infekcije. “Šta da radim sa detetom koje ima povišenu temperaturu” je jedno od najčešćih pitanja roditelja, pa hajde da pokušamo da pomognemo mamama i tatama da saznaju više o “gorućem” problemu.

 

Šta je normalna, a šta povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37oC. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša 37,5.

Postoji veoma lak, brz i izuzetno precizan način merenja temperature deci posebnim aparatom koji se na par sekundi nežno i potpuno bezbolno stavi u uvce. Što zbog nešto više cene, što zbog “straha od nepoznatog” kod nas ne koriste koliko bi trebalo. Toplomeri “za na čelo” su dobri za orijentaciju, ali nisu preterano precizni.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se obara.

Koji su uzroci povišene temperature?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije, kao što smo već rekli, najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura. Postoje i drugi (ređi) uzroci, nekada su bezazleni, ali ponekad i veoma opasne bolesti mogu izazvati povišenu temperaturu. Uzroci nisu tema ovog prikaza, lekar je zadužen da otkrije uzroke febrilnosti, a roditelji treba da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima povišenu temperaturu.

Kada se mora odmah kod pedijatra?
Ako znate kako, detetu se može pomoći u kućnim uslovima – potrebno je “oboriti” temperaturu, pa onda potražiti uzrok visoke temperature. Ipak, postoje situacije koje traže brzu intervenciju lekara:

Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod većine dece ima dobru prognozu, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno. Obučeni roditelji znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:
- Dete staviti na bok

- Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

- Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

- Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

- Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Ako je dete pri svesti, ali je izrazito pospano, totalno bezvoljno, stalno leži, a povremeno ječi ili plače. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz temperaturu. Zato je idealno staviti jedan čepić (supozitoriju) za obaranje temperature u guzu i odmah kod lekara. Tada se obično urade osnovna laboratorijska ispitivanja (krvna slika, pregled mokraće…) u cilju brzog utvrđivanja uzroka povišene telesne temperature i adekvatnog lečenja. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične stvari mogu biti uzrok ovakvom stanju, kao na primer gubitak veće količine tečnosti iz organizma deteta.
Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra.

Šta roditelji mogu sami da urade?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

- Dok tražite lek za obaranje temperature rashladite dete!

Iako postoji dobar izbor lekova za obaranje temperature (antipiretici), ne treba zaboraviti na hlađenje kao brz, lak i logičan pomoćni način snižavanja telesne temperature. Naravno rashlađivanje NIJE zamena za antipiretike već korisno dopunsko sretstvo u obaranju visoke temperature.

Kada ste u kući ili stanu raskomotite dete. Nemojte ga pokrivati. Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija (pre svega frasa). Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bud epokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

- Lekovi za “skidanje temperature” – antipiritici

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoje nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol i ibuprofen.

Salicilate ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Oba leka imaju približnu efikasnost, ali je reakcija na lek individualna. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Čepiće ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resporbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debeleog creva.

Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i učestalost davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni, a roditelji mogu pročitati uputstvo za doziranje leka, tako da se dete ne može “predozirati”. Ove lekove ne treba davati ako dete nema povišenu temperaturu! Besmisleno je davanje antipiretika “unapred” da bi se sprečio porast temperature.

Paracetamol i ibuprofen se obično daju do četiri puta dnevno (maksimalno šest puta – na četiri sata), a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena. Kao što smo već naglasili, najbolje je da se doze preciziraju sa pedijatrom koji leči dete – tada se ne može pogrešiti.

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Doktori su veoma zadovoljni da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Unos tečnosti je izuzetno važno za dete sa povišenom temperaturom – dete koje “gori” mora da pije!

Kada smo bolesni obično nemamo apetita, tako je i kod dece. Zato, ako dete samo ne traži, ne terajte dete da jede kada ima povišenu temperaturu.

Međutim, dete mora da pije, čak iako nije raspoloženo za unos tečnosti. U periodima visoke temperature dete gubi veće količine telesne tečnosti znojenjem, isparavanjem, ali i ubrzanim disanjem (koje često prati visoku temperaturu čak i kada nema bolesti pluća).

Povećanje telesne temperature ubrzava potrošnju energije u organizmu, a to takođe povećava potrošnju telesne vode. Zato je od izuzetnog značaja detetu davati tečnost. To praktično znači da dete često treba nuditi da pije (naravno kada je budno).

Koji je napitak najbolji za dete koje ima povišenu temperaturu?
Najbolje je da dete pije vodu!

U akutnoj fazi infekcije nepoželjni kiseli sokovi, ali i vrući napici koji mogu oštetiti sluzokožu želuca.

Može li dete da pije hladnu vodu?
Može!

Ne govorimo o ledenoj (skoro zaleđenoj) vodi, već o normalno ohlađenoj vodi iz frižidera (ne iz zamrzivača). Hladna voda je poželjan napitak (naročito kod starije dece) jer brže prolazi kroz želudac do creva odakle stiže u cirkulaciju, ali će prijati da malo rashladi dete “iznutra”.

Može li dete sa visokom temperaturom da se “prepije” vode?
Ne može!

Žeđ se javlja onda kada mu treba voda, a prestaje kada dete popije koliko mu treba. Zdravo dete višak vode izbaci preko bubrega, koji su glavni regulator protoka tečnosti u organizmu, pa znaju izbacuju višak tečnosti iz organizma. Dete “koje gori” ima veće potrebe za tečnošću, tako da ako traži da pije – nemojte mu ograničavati! Problem nastaje kada dete neće da pije, a voda mu je neophodna.

Šta da se radi ako dete povraća?
Deca koja povraćaju treba striktno da poštuju pravilo “često po malo”, svakih 5-10 minuta po 1-2 kafene kašičice tečnosti. Tada je najbolje koristiti sredstva za oralnu rehidraciju (Humanin elektrolit je odlično rešenje) koja se rastvaraju u vodi. Kada se koristi flaširana voda, ne treba je prokuvavati pre rastvaranja ovih preparata.

Pojenje deteta, naročito u prvim godinama života često zahteva veliko strpljenje i požrtvovanost. Treba u tome istrajati jer je jedina preostala mogućnost davanje tečnosti kroz venu (intravneska rehidracija) koja se obično sprovodi u bolnici. Naravno, ako i pored svih preduzetih mera dete ne može da pije javite se lekaru koji će odlučiti o daljem tretmanu. Bolje i ranije nego da se zakasni i da dete prekomerno dehidrira.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kakva je to bolest – ko je uzročnik? Nekada, pre antibiotske epohe, šarlah je zaista bio strašna bolest. Srećom, sada mu je samo ima zvuči opasno!

Šarlah je zapravo angina praćena osipom po koži.

Uzrok su “čuvene” bakterije – streptokoke grupe A (beta hemolitički streptokok) koje stvaraju jednu supstancu (toksin) koja prouzrokuje osip.

Kako se dete zarazi
Jednostavno – streptokoke se šire u kolektivima neveravatno brzo! Prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom obolelog deteta sa zdravim (kapljičnim putem).

Koliko traje inkubacija
Inkubacija (vreme koje prođe od ulaska bakterija u grlo do pojave prvih simptoma) je kratka, najčešće je par dana dovoljno da se bolest ispolji.

Kako posumnjati na šarlah
Lako – dete ima sve simptome i znake gnojne angine: jak bol u grlu, visoku temperaturu, “sve ga boli”, uglavnom dete traži da leži, a i kad padne temperatura nije mu bolje.

Brzo se javlja “sitno-zrnasti” crvenkasti osip po telu, koji se nekada može javiti i pre jakog bola (mada je obično gušobolja jedan od vodećih simptoma).

Problem je što ima i virusa koji daju slične simptome, a naročito sada – na prelazu hladnih u tople dane.

Kako se postavlja dijagnoza
Kod ogromne većine dece pedijatar veoma lako postavi dijagnozu posle pregleda: uočavaju se gnojni “čepovi” u grlu i karakterističan osip. Retko su potrebne dodatne analize (bris grla ili krvna slika) i to kod dece koja nemaju tipičnu formu bolesti, ili ako postoji sumnja na virusnu infekciju.

Kako se šarlah leči
Većina dece kod koje se bolest na vreme otkrije dobijaju antibiotske sirupe. Penicilnski antibiotici su “lekovi izbora” a na raspolaganju je odličan izbor oralnih preparata. Veoma retko je potrebno davati injekcije penicilina koje su nekada bile obavezne. Srećom, to vreme je daleko iza nas.

Deca alergična na penicilin se leče “zamenama” obično iz grupe makrolidnih antibiotika (eritromicin, azitromicin, klaritromicin…) koji efikasno eliminišu streptokoke.

Naravno, odabir leka i način davanja je u isključivoj nadležnosti pedijatra.

Kako deca reaguju na terapiju
Odlično!

Prvi efekti se vide posle 24-sata od početka terapije, a posle par dana dete izgleda daleka bolje. Terapija traje sedam dana, retko je potrebna desetodnevna antibiotska terapija.

Retko se dešavaju neželjeni efekti antibiotske terapije. Dobro je da se detetu, uz antibiotik, da i probiotik da bi se sprečio proliv koji baš antibiotici izazivaju. Jedna kapsula dnevno (na prazan stomak) je prava stvar!

Da li je potrebna neka posebna dijeta tokom terapije
Nije – ne treba terati dete da jede, ali mora da pije što više tečnosti! Neka samo odabere šta će jesti, malo mu udovoljavajte, ali ne preterujte – bol u grlu i loše opšte stanje deteta su uvek praćeni lošim apetitom. Čim detetu bude bolje i apetit će se vratiti.

Mogu li se desiti komplikacije
Kada se dijagnoza postavi pravovremeno, sledi brza i efikasna terapija, pa su komplikacije izuzetno retke!

Jedan mali broj dece ima posebnu (srećom, veoma retku) sklonost ka stvaranju antitela (malih proteina koji se bore protiv mikroorganizama) koja mogu napasti delove sopstvenog tela. Tada se mogu javiti komplikacije na srcu (reumatska groznica) i bubrezima (poststreptokokni glomerulonefritis). Ovo je danas pravi raritet, pa nema razlog za strah “unapred”

Da li posle završetka infekcije dete treba da dobije “zaštitnu” injekciju depo penicilinom
Nikako!

Depo preparati penicilina se ne koriste za lečenje šarlaha! Kada je dete završilo terapiju i potpuno ozdravilo nema potrebe za dodatnim lečenjem. Odavno su napušteni Extencilin i slični preparati – na sreću i radost dece!

Šta raditi sa decom koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom
Pravilo je da se uradi bris grla onima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim detetom. To uključuje članove porodice, ali i decu iz kolektiva (vrtića ili škole) koja borave u istoj prostoriji. Ako se streptokoke (koje uzrokuju šarlah) pronađu, onda se daju antibiotici! Dakle, nema promene antibiotika “unapred”.

Naravno, ako neko dete dobije simptome i znake bolesti ODMAH treba da bude pregledano!

Zato je važno da se roditelji obaveste o postojanju šarlaha u školi ili vrtiću, pa da se pravovremeno reaguje.

Koliko vremena treba da prođe da bi se dete vratilo na nastavu fizičkog vaspitanja ili na treninge (ako se bavi sportom)

Treba da prođe najmanje sedam dana od ozdravljenja do normalizacije fizičke aktivnosti deteta. Potom ne treba “navaliti” na sport, već postepeno povećavati nivo opterećenja i dete će opet biti kao pre bolesti.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zašto su deca anemična?

novembar 16, 2017

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedničku karakteristiku – manjak crvenih krvnih zrnaca ili “krvnog pigmenta”- hemoglobina. Jedno i drugo obično idu zajedno, ali ima i izuzetaka.

 

Eritrociti se stvaraju u koštanoj srži koja je smeštena u unutrašnjosti kostiju. Za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca je, pored zdrave koštane srži, neophodno gvožđe i jedna posebna supstanca koja podstiče razvoj i razmnožavanje ćelija “prethodnica” eritrocita, koja se zove eritropoetin. Potrebni su i neki važni vitamini (B12, folna kiselina…) da bi se složeni proces stvaranja zrelog crvenog krvnog zrnca kompletirao.

Koje su najčešće vrste anemija?

Ima ih mnogo vrsta, a nastaju usled nedostatka nekog od faktora koji su uključeni u složeni proces razvoja eritrocita.

-Ubedljivo najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, a u prevodu je to malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

-Kada je opna eritrocita (membrana) slaba, onda crvena krvna zrnca lako pucaju (ovo se zove hemoliza), pa nastaje hemolitička anemija.

-Ako nema dovoljno vitamina B12 eritrociti postaju veliki i ružni, ali slabo funkcionalni, i onda se javlja megaloblasna anemija.

Koji su najčešći uzroci ovih anemija?

Neadekvatna ishrana je ubedljivo najčešći uzrok sideropenijske anemije. Ako beba ne unosi dovoljno gvožđa (pre svega kroz meso ili žumance) eritrociti će ostati bez dovoljne količine hemoglobina. Ipak, neka deca unesu dovoljno gvožđa, ali piju ogromne količine kravljeg mleka koje sprečava da se uneto gvožđe kroz creva ubaci u krv. Naime, u kravljem mleku postoje soli koje se vežu za gvožđe u crevima i tako onemogućavaju njegovu apsorpciju, pa umesto u krv ono ode u pelenu (ili nošu).

Neka deca imaju bolesti creva koje onemogućavaju adekvatnu apsorpciju gvožđa, ali se tada javljaju i druge tegobe (pre svega dugotrajni proliv).

Kako izgleda dete sa anemijom?

Ako dete nema neku drugu bolest, bleda koža i bledunjave sluzokože (pre svih usta i konjunktive – vežnjače oka) su vidljive manifestacije malokrvnosti.

Dete sa anemijom ima manjak kiseonika koji je na raspolaganju organizmu, pa se zato lako zamara, “vuče” ga krevet (mada neka deca pate i od nesanice). Veća deca se često žale na glavobolje i vrtoglavice, a i nervoza je čest pratilac malokrvosti. Mlađa su kenjkava, a ponekad imaju i slabiji apetit (mada druga rado piju velike količine mleka).

Kako se postavlja dijagnoza?

Ako roditelji posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Posle rutinskog pregleda uradiće se krvna slika (iz prsta) koja će dati dragocene podatke o anemiji. Tada se može naslutiti i vrsta anemije, a dodatnih par analiza kod većine dece pokazaće koji je tip malokrvnosti u pitanju. Ipak, ima i zamršenih situacija kada će pedijatar uputiti dete specijalisti za bolesti krvi – pedijatru hematologu.

Kako se anemija leči?

Kada se radi o anemijama usled nedostatka gvožđa, terapija je uglavnom jednostavna. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Posle saniranja osnovnog oboljenja koštana srž se relativno brzo oporavlja.

Ostale anemije, kod kojih je u pitanju manjak nekog faktora, leče se nadoknadom onoga što nedostaje – na primer vitamina B12 ili folne kiseline. Tako se i eritropoetin (faktor koji stimuliše razvoj crvenih krvnih zrnaca) dodaje deci koja imaju teško oboljenje bubrega koji nisu u stanju da proizvedu ovu veoma potrebnu supstancu.

Može li se sprečiti?

Dobra ishrana – adekvatan unos gvožđa bez prekomernog ispijanja kravljeg mleka je najbolji način da se spreči sideropenijska anemija. Kada je reč o bebama u prvim mesecima života, prevencija anemije treba da počne još u trudnoći. Buduća mama treba da ima dobru krvnu sliku, zdravo da se hrani i da unosi dovoljne količine vitamina neophodnih i za nju i za dete. Ovo je bitno jer stvaranje krvnih ćelija počinje u fetalnom životu, a rezerve gvožđa u jetri fetusa treba da obezbede normalan broj i “kvalitet” eritrocita tokom prvih pet do šest meseci života.

Dojenje je pravi način da se spreči sideropenijska anemija jer je dokazano da bebe koje sisaju ređe pate od malokrvnosti, iako ni majčino mleko nema gvožđa, ali omogućava dobru apsorpciju unetog gvožđa iz creva.

Moguće komplikacije

“Obična” anemija usled nedostatka gvožđa retko dovodi do težih komplikacija, jer dete relativno brzo dođe do pedijatra zbog tegoba koje se pre ili kasnije pojave. Ipak, ako anemija traje godinama, a počne u ranom detinjstvu, moguće su i razvojne promene, uključujući i usporeniji mentalni razvoj.

Neke retke anemije (kada postoji nasledni defekt u stvaranju hemoglobina) mogu imati i veoma ozbiljne komplikacije, ali se ipak radi o retkim bolestima.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

I pored preporuka fizijatara, ortopeda i pedijatra da decu nikako ne treba stavljati u dubak, mnogi roditelji ga i dalje koriste, a ono moraju da znaju to je da je ovakva hodalica u svetu proglašena za najopasnji proizvod za decu, a negde čak i zabranjena njena prodaja.
U Kanadi je zabranjena prodaja dubaka

Kako se ne radi o pukim pričama da dubak nije dobar, imamo i primer Kanade, kao prve zemlje u svetu koja je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz ovakvih dečjih hodalica. Za nepoštovanje ove zabrane propisana je kazna do čak 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).

Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od 5 do 14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka.

Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.

Pitali smo naše stručnjake šta oni misle o dupku i da li je pametno koristiti ga kao pomoć da deca što pre prohodaju.

Beskorisno i opasno

Mišljenje pedijatra, dr Dejana Joneva iz Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", jeste da je dubak prevaziđen i da roditelji nikako ne stavljaju decu u njih.

Brojna istraživanja pokazala koliko je dubak štetan za razvoj dece, a veoma česte su i povrede

- Smatram da bi trebalo dete samo pustiti da prohoda onda kada se ono pusti. Ne treba taj proces požurivati. Roditelj treba samo da mu malo pomaže, držanjem za ruku. To je i mnogo aktivnija vežba za dete. Sa druge strane, dete koje je u dubku samo sedi. Nema tu aktivne vežbe - tvrdi dr Jonev.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.

Kako smatra Snežana Milovanović, diplomirani fizioterapeut iz Centra za korektivnu gimnastiku, dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.

Ona kaže da je prva godina života period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Koje deformitete izaziva

- Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba - objašnjava Milovanović.

Pojašnjava da ako se u dubak stavi beba od šest meseci, ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

- Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe, imaju poteškoće pri ustajanju, jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke - ojbašnjava fizioterapeut.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj.

Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da pričaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Svako treće se povredi

Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama, nastavlja Snežana Milovanović.

- Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka. Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak najopasniji od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave - kaže ona.

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije.

Izvor: Blic

Letnji meningitis

jul 19, 2017

Ima mnogo bolesti koje mogu pokvariti letovanje, neke su skoro potpuno bezazlene, a neke mogu biti veoma opasne. Meningitis veoma ozbiljno oboljenje, ali se srećom ne dešava često. Ipak, skoro svakog leta se pojave sporadični slučajevi meningitisa, a nekada smo svedoci pravih malih epidemija. Zato smo odlučili da vam, uz ostale letnje bolesti prikažemo i ovo infektivno oboljenje.


• Meningitis – šta je to

Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (moždanica) koje se latinski zovu meninge pa je bolest tako dobila ime. Ovo zapaljenje se dešava kada neki mikroorganizam (uzročnik ove bolesti), stigne do moždanih ovojnica u kojima počne da se razmnožava pa nastane zapaljenje.

Kakva je razlika između meningitisa i encefalitisa
Encefalitisa je zapaljenje mozga, a to je još teža bolest. Kod encefalitisa se radi o prodoru virusa, bakterija (ređe parazita ili gljivica) u fino moždano tkivo gde se zapaljenje dešava. Tada nastaju ozbiljna oštećenja mozga, sa brojnim komplikacijama. Nećemo mnogo o encefalitisu koji je još ređa bolest od meningitisa.

Ko je “kriv” za letnji meningitis

Opet su virusi “prvooptuženi”!

Lista virusa prouzrokovača meningitisa je prilično duga – uglavnom su to letnji virusi koji često uzrokuju infekcije disajnih organa ili (još češće) organa za varenje.

Bakterije su ređi izazivači letnjih meningitisa, pa ovom prilikom ih nećemo razmatrati.

Kako dete dobije letnji meningitis
Većina virusa – prouzrokovača meningitisa stiže preko organa za varenje ili respiratornih organa. Prljave ruke, zagađena voda (nehigijenski bazeni i plaže) i “kapljični” putevi infekcije su ubedljivo najčešći način dolaska virusa meningitisa u dečji organizam. Potom se, sa ulaznog mesta, preko krvi transportuju do moždanih ovojnica. Bakterije se obično prvo nastane u gornjim respiratornim putevima, pa se odatle, preko mreže malih krvnih sudova prebace do moždanih opni.

Da li će sva deca koja dobiju virus dobiti i meningitis
Neće sva deca koja dođu u kontakt sa virusom dobiti meningitis! To u velikoj meri zavisi od reakcije detetovog organizma, koja je individualna – specifična za svako dete. Uprošćeno, moglo bi se reći da postoji jedna vrsta predispozicije za ovu bolest. Nažalost, nemoguće je predvideti koje dete će doboto zapaljenje moždanih ovojnica, ali je za utehiu da ogromna većina dece ne dobije meningitis iako dođe u kontakt sa prouzrokovačem.

Kako izgleda dete koje “zakači” meningitis
Dete odjednom postaje bezvoljno, žali se na glavobolju koja je sve gora, počinje da mu smeta svetlo, a veoma brzo bude “prikovano” za krevet iz koga veoma teško ustaje. Često se dešava i povraćanje (u sreijimama), koje ne donosi olakšanje. Sve je prilično dramatično tako da dete brzo stiže do lekara.

Ovi simptomima mogu prethoditi znaci infekcije disajnih (curenje nosa, kašljanje) ili digestivnih organa (povraćanje i proliv), ali nije neobično da bolest počne “iz vedrog neba”.

Kako se postavlja dijagnoza
Definitivna dijagnoza se postavlja pregledom likvora – tečnosti u kojoj mozak i kičmena moždina “plivaju”. Uzorak se uzima iz donjeg dela kičme, kratkim ubodom koji iskusan lekar obavi za manje od jednog minuta. Posle ovog pregleda se jasno vidi da li postoji zapaljenje moždanih ovojnica, ali i tip infekcije (virusna ili bakterijska) što je veoma važno za terapiju.

Može li se izlečiti
Može!

Meningitis je bolest koja se obavezno leči u bolničkim uslovima – svako dete se prima u bolnicu, a idealno je da to bude specijalizovana dečja bolnica!

Terapija zavisi od vrste (prouzrokovača) zapaljenja pa se odabira najefikasniji lek za odgovarajuću bakteriju ili virus (mada se samo mali broj virusa može lečiti). Dete u bolnici dobija neophodnu negu, ali i tečnost i lekove koji se daju “kroz venu” da bi se sprečile komplikacije. Bakterijski meningitis se leči antibioticima, a terapija se daje isključivo kroz venu (intravenska terapija).

Za većinu virusa (izuzetak su herpesvirusi i citomegalovirus) nema efikasnih lekova, pa se sprovodi takozvana suportivna terapija (“podrška” teško bolesnom detetu) uz očekivanje da će se detetov odbrambeni sistem isterati mikronapadače iz organizma. Srećom, ovo se desi kd skoro sve dece!

Mogu li se desiti komplikacije
Nažalost, komplikacije meningitisa nisu retke, a javljaju se po pravilu: što je dete mlađe, to su komplikacije češće i opasnije. Pored uzrasta, komplikacije zavise i od vrste mikroorganizma koji izaziva zapaljenje moždanica, ali vremena koje prođe do početka adekvatne terapije.

Kada se radi o virusnim menigitisima najviše se pribojavamo širenja virusa u mozak (tako nastaje encefalitis – zapaljenje mozga) imajući u vidu da samo par milimetara deli zapaljenski proces od finog moždanog tkiva.

Bakterijski meningitis može ostaviti priraslice koje ometaju normalan protok likvora – tečnosti koja “obavija” mozak i kičmenu moždinu. Moguće su i druge komplikacije, a sve se najbolje sprečavaju blagovremenim smeštanjem deteta u bolnicu i pravovremenom terapijom.

Može li sprečiti
Može – prevencija se može obaviti na tri načina: higijenskim merama, vakcinama i lekovima.

Pranje ruku, izbegavanje nehigijenskih bazena i plaža je pravi način da se deca sklone od virusa koji mogu izazvati meningitis. To zvuči pomalo neverovatno, ali to je naša realnost – loša higijena, nebriga i nepažnja su uzrok letnjih meningitisa! To naravno ne znači da dete ne treba da ide na more, ali pažljivo birajte destinaciju i raspitajte se o čistoći mora.

Postoje odlične vakcine koje uspešno štite decu od bakterijskih meningitisa. Neke su (kao HIB) postale deo obavezbnog imunizacionog protokola, a neke se moraju kupiti (vakvina protiv meningokoka i streptokoka koje mogu izazvati meningitis). Nažalost, još nema efikasnih vakcina protiv letnjih virusnih meningitisa.

Lekovi – antibiotici se daju u kolektivima (ili u porodicima) gde postoji epidemija bakterijskih meningitisa. Tada se zdrava deca preventivno podrgavaju antibioticima, a ovo je jedna od retkih situacija gde se antibiotici sasvim opravdano daju pre ispoljavanja prvih znakova bolesti. Naravno, preventivna antibiotska terapija je potpuno besmislena kod virusnih meningitisa.

Nema mesta panici – slobodno idite na more, ali vodite računa o ličnoj higijeni, ali i higijeni mesta gde letujete. Čuvajući prirodu od zagađenja, sačuvaćemo i sebe i svoju decu, a odmor će proteći u zdravlju i uživanju.

Izvor: mojpedijatar.co.rs, autor: Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Bebe i mala deca trebalo bi da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti

Daglas Doman, američki stručnjak sa Instituta za razvoj ljudskih potencijala, nedavno je posetio Beograd i preneo saznanja o razvoju dečje inteligencije. Da bi mališani bili zdravi i svaki deo njihovog mozga razvijen, razvoj motorike je od izuzetne važnosti.

Zato stručnjaci sa ovog Instituta napominju da bi bebe i mala deca trebalo da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti.

– Bebu, već mesec dana nakon rođenja, nemojte stavljati da leži na leđima poput kornjače koja, u tom slučaju, ne može da se pomeri, već na stomak. Tako će jačati ruke, noge, ali i vrat, naučiti da drži glavicu uspravno. Stavite je u ovaj položaj po 15 minuta, nekoliko puta na dan i ubrzo će biti spremna za sledeću fazu.

– „Gmizanje” podrazumeva da beba pravi male pokrete, odupirujući se stopalima i rukama o površinu. Zato najmlađem članu obezbedite topao, bezbedan, sterilan pod, gde može što više da bude na stomaku. Neka bude samo u benkici, bosih nogu i golih ruku kako bi lakše mogao da se odupre o podlogu.

– Ovi pokreti će ubrzo da je dovodu do puzanja. Kako bi podstakli mališana da se odvaži na ovo, vi ili starije dete puzite po podu, kako bi beba videla kako se to radi.

– Takođe, ne oblačite mu odeću koja će ga ograničavati u pokretu i nikako ne primoravajte bebu da se kreće, već je pustite da stane kad ona poželi da se odmori.

Izvor: novosti.rs

U kojim situacijama je potrebno bebi davati vodu i koju? Koliko beba treba da pije? Odgovore na ova pitanja daje pedijatar prim. dr Maja Skender.

Poznato je da voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka, a količina vode u organizmu, u odnosu na ukupnu telesnu masu, je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta, nego kod starije dece i odraslih.

Odojče "izmeni" oko 25 odsto svoje zalihe tečnosti, dok odrastao čovek izmeni samo pet odsto.

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg koji u ranim danima života nije još uvek dovoljno zreo i zbog toga ga ne treba opterećivati velikom količinom tečnosti.

Kako nezreli bebini bubrezi ne bi bili opterećeni pobrinula se sama priroda i zbog toga je prvo majčino mleko oskudno, poput "vodice". Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba.

Kada voda ugrožava mleko
Voda se odojčetu na prirodnoj ishrani daje samo ukoliko je dehidrirano. Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i smanji priticanje mleka u dojke.

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a tek nakon navršenih četiri do šest meseci i putem hrane. Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu nije potrebno davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima.

Osim u slučajevima kada ne sisa dovoljno, ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Kako da znam da li je beba dehidrirala?
Beba u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu, ponekad je intenzivno vuče, ali ne izvlači mleko - ili zato što ga nema (što je ređa pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće). Ako su vam grudi pune mleka, a nemate iskustva, može vam se učiniti da vaša beba sisa i kada to ne čini, pa će vas čuditi zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi. Ali, ne zato što se najela, već zbog iscrpljenosti i, obično, dugo spava.

Vi ste, misleći da je beba dovoljno sisala, konačno odahnuli, pa je nerado budite, čak i kada prođe više od tri sata - jer vam je "žao", a i da biste se sami odmorili. Ovo je opasna situacija - pošto beba, spavajući dugo, još više smanjuje unos tečnosti. Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje vruća i ne može ni na silu da se razbudi.

Šta se, u stvari, događa? Odgovor je jednostavan - beba je dehidrirana.

Ako bebi pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou), to je prvi znak da je beba žedna. Takođe, bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, oči upale, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava. Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije.

Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba "štedi" vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve.

Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako pomoći bebi?
Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, pa je treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica). Pojenje kašičicom je bolje nego flašicom, jer će količina tečnosti koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj. Može se davati izmlazano majčino mleko ili voda.

Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da "živne" i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu pomoću kašičice svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom.

U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu "živost", treba je što pre odneti lekaru.

Voda i novorođenačka žutica
Česta pojava kod dehidrirane dece u prvoj nedelji života je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu odojčad je potrebno češće dojiti.

Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom da se žuta boja - bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.

Kakvu vodu dati bebi?
Bebi se može dati prokuvana, nezaslađena vodovodska voda i prokuvana flaširana negazirana niskomineralna voda. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe - bakteriološki i hemijski, i tek nakon pribavljanja pozitivnog mišljenja stručnjaka mogu da se daju odojčetu.

Specijalna voda, namenjena pripremanju mlečnih formula, skoro je demineralizovana, pa nije pogodna za piće u dužem vremenskom periodu, mada je zgodna u toku putovanja koje ne traje duže od nekoliko sati. Može da se koristi neprokuvana - iz tek otvorene kutije, a ostatak se prokuvava i drži u frižideru najduže tri dana, ili prema uputstvu proizvođača.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: yumama.com

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića:

Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?

Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje i potpuno je nepotrebno.

Čime se čisti bebin nos?

Kod beba je najbolje koristiti najobičniji fiziološki rastvor koji se može kupiti u svakoj apoteci. Kupuje se ili u manjim ampulama namenjenim baš za ispiranje nosića kod beba ali i u velikom pakovanju od pola litra za koji će Vam trebati igla i manji špric za izvlačenje rastvora iz pakovanja. Veća količina je mnogo ekonomičnija.

Pored fiziološkog rastvora majke često koriste razna pomagala poput “pumpica” za izvlačenje sekreta.

Kako se nosić pravilno čisti?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) fiziološkog rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra.
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu. Sobzirom da fiziološki rastvor nije lek već tečnost koja može da se koristi u većoj ili manjoj količini ne morate da brinete ako stavite manje ili više.
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovakvo čišćenje nosića može obaviti jedan od roditelja samostalno ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj drži bebinu glavu dok drugi polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprica, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruškicom”.

* Stisnite gumenu kruškicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju
* Nakon čišćenja slobodno nakapajte malo fiziološkog rastvora da se nosić očisti do kraja ili ako dojite par kapi svog mleka.

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

* Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?

Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Broj kapi određuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od leka, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpor. Budite strpljivi jer i sami znate da će detetu biti lakše nakon što lepo prodiše na nos.

Izvor: superbeba.com

Jastuk za bebin miran san

septembar 16, 2016

Važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja

DA bi beba imala zdrav, siguran i miran san, mora da ima udoban krevetić i kvalitetan minijaturni jastuk koji mora da ispunjava najmanje dva kriterijuma:

*Trebalo bi da ima minimalnu debljinu, jer kod beba još nije potpuno razvijen potiljačni deo vrata. A suviše visok jastuk mogao bi da poremeti pravilan razvoj gornjeg dela kičmenog stuba.

*Jastuk bi trebalo da bude napravljen od materijala koji će bebi omogućiti normalno disanje bez obzira na položaj u kome zaspi. Dakle, važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja.

Pupak bebe

septembar 03, 2016

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje ispunjeni su radošću, ali i strepnjom. “Drži glavu!”, “Pazi na pupak!”, “Što sad plače?”…

Ni najvisprenijim roditeljima nije lako da se snađu u moru informacija, upozorenja i saveta. Panika svakako nije od pomoći, a najjače oružje protiv nje je znanje. Za početak, priča o pupku…

Kod odraslog čoveka pupak je anatomski detalj, za mnoge bitan, ali, ako izuzmemo estetsku, bez druge funkcije. Pa ipak smo i mi često “osetljivi’” u predelu pupka, kao da nam je u podsvesti prisutno sećanje na jednu vezu koja život znači. Kako li je tek novorođenoj bebi?

Odakle nam pupak i čemu služi ?

Na mestu gde se nalazi pupak nekada se pripajala pupčana vrpca, struktura od životnog značaja, koja skoro od samog početka trudnoće povezuje bebu sa mamom. U njoj se nalaze krvni sudovi ( dve arterije i jedna vena ) koji dopremaju bebi kiseonik i neophodne hranljive materije, a istovremeno omogućavaju i uklanjanje štetnih materija iz bebinog krvotoka. U trenutku kada se rodi, beba postaje nezavisan organizam, sposoban da se adaptira na spoljašnji svet, i da samostalno obavlja osnovne fiziološke funkcije ( da diše, da jede, da mokri… ). Zbog toga se, u prvim minutima nakon porođaja, pupčana vrpca prvo podvezuje ( da ne bi doslo do krvarenja iz krvnih sudova u njoj ), a zatim i preseca makazama. U mnogim zemljama je sve popularnije prisustvo oca na porođaju, kada on, ukoliko želi, može da preseče pupčanu vrpcu.

Nakon presecanja pupčane vrpce, ono što ”štrči” na stomačiću vaše bebe je pupčani patrljak, 2-3 cm dug ostatak pupčane vrpce, koji se obično sasuši i otpadne za 12-15 dana. Iako ne izgleda baš lepo dok menja boje od plavoljubičaste, preko žutozelene, braon, do crne, znajte da vaša beba ne oseća bol, jer pupčana vrpca nema nervne završetke! Iz porodilišta će vam uz pupčani patrljak stići i tračica čvrsto uvezana oko njega, ili plastična štipaljka kojom je patrljak “uštinut”. Obzirom da su krvni sudovi pupčane vrpce veliki, pupčani patrljak je potencijalno ulazno mesto za bakterije, zbog čega se higijeni pridaje veliki značaj. Obrada pupka je svakodnevna obaveza pedijatrijskih sestara u porodilištu, a kada beba ode kući, za to su nadležne patronažne službe doma zdravlja.

Dok ”pupak” ne otpadne …

Roditelji treba da vode računa da pupčani patrljak bude:

– čist – za čišćenje pupka pedijatrijske sestre koriste različite antiseptike ( kod nas najčešće povidon-jod ), koje nanose isključivo na sterilnu gazu ( dakle, vata, pelena i, kod nas omiljeni, štapići za uši (!) ne dolaze u obzir, jer nisu sterilni, a već smo rekli da se u pupčanom patrljku nalaze ostaci krvnih sudova, koji su, do zarastanja pupčane rane prohodni, što znači da je bakterijama put u bebin krvotok neometan ); ako vam se između poseta patronažne službe zaprlja pupak, nema mesta panici, već sterilnu gazu navlaženu povidon jodom u ruke, pa polako na čišćenje pupčanika: zamislite da je pupčanik u centru kruga, a da je koža oko njega sačinjena iz koncentričnih kružnica. Prvo ćete natopljenom gazom u jednom potezu obrisati sam patrljak ( kao da je patrljak vaš prst, nabacite gazu na njega da ga celog prekrijete, a zatim je jednostavno svucite sa njega povlačeći je na gore ), a zatim ćete uzeti novu gazu i obrisati kožu oko samog patrljka, takođe u jednom, kružnom, potezu, i, ako je potrebno, upotrebom još jedne gaze na isti način i susednu kožu, udaljavajući se od samog patrljka. Nakon čišćenja bitno je da patrljak dobro prosušite na sobnom vazduhu, a zatim zaštitite sterilnom gazom na koju možete naneti povidon-jod ( nemojte preterivati sa čišćenjem pupka, istraživanja su pokazala da previše manipulacija sa pupkom i primena agresivnih sredstava za čišćenje samo odlaže otpadanja pupčanog patrljka ). Gazu možete fiksirati lepljenjem za kožu ( što može iziritirati nežnu bebinu kožu ), ili tako što ćete zavoj obmotati oko bebinog struka, a preko gaze;

– suv – nakon kupanja, menjanja pelena i sl. pupak uvek treba ostaviti da se dobro osuši na vazduhu; nekada je bolje saviti pelenu da ne prekriva pupak; u ovom periodu se ne preporučuje kupanje bebe u kadici, bolje je mekim sunđerom.

Oduprite se iskušenju da ”pomognete” pupčanom patrljku da otpadne, čak i ako ”visi” na vrlo tankoj peteljci.

Kada se obratiti lekaru ?

Ako primetite :

– da pupčani patrljak pojačano vlaži, i da je sluzav – bakterije koje normalno nastanjuju kožu su se previše namnožile zbog neadekvatne nege, pa je neophodna pažljivija obrada pupka, za šta je najbolje obratiti se stručnim osobama;

– ružičasti čvorić u samoj pupčanoj rani (Granuloma umbilici ) iz koga se cedi žutozeleni gust sadržaj koji može biti neprijatnog mirisa, što dovodi do nepravilnog, produženog zarastanja pupčane rane; koža oko pupka nije crvena, topla, ni osetljiva, beba nema temperaturu; ova promena se leči ambulantno, primenom sredstva ( srebro-nitrata ) kojim se uklanja deo po deo čvorića i suši ranica, omogućavajući normalnoj koži da preraste; postupak je jednostavan, bezbolan za vašu bebu, ali nekada je potrebno ponoviti ga više puta do potpunog izlečenja ( u našoj sredini patronažne sestre u privatnoj praksi često u kućnim uslovima uklanjaju granulom lapisiranjem ( spaljivanje granuloma ), što svakako nije preporučljivo, zbog neadekvatnih uslova za obavljanje ovakvih intervencija;

– da je predeo oko pupka crven i otečen, cedi se gust, gnojni sadržaj – verovatno je došlo do zapaljenja kože i potkožnog tkiva oko pupčanog patrljka ( Omphalitis ); obavezno se javite vašem pedijatru, jer je pored lokalne obrade rane neophodna i primena odgovarajućih antibiotika.

I da rezimiramo, za pravilnu “tranziciju” od pupčanog patrljka do pupka potrebno je da rana bude čista i suva, a vi pažljivi i bez straha. I nema više problema zvanog pupak.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

 

Novorođenčad koja se rode četiri meseca pre vrhunca sezone gripa i prehlade, imaju 30 odsto više šansi da obole od astme, zaključili su američki naučnici, a prenosi Rojters.

Ovo sugeriše da uobičajene infekcije, poput gripa i prehlade, mogu biti uzrok astmatičnih oboljenja.

“Sve novorođene bebe izložene su ovim bolestima, koje se mogu sprečiti”, rekla je Tina Hartert, direktorka Centra za istraživanje astme na Univerzitetu Vanderbilt.

Ona je ukazala na to da je već neko vreme poznato da su bebe rođene u severnoj hemisferi na jesen u većem riziku da obole od astme, ali je studija koju su uradili naučnici Centra prva koja je povezala ovu činjenicu sa “sezonom” virusnih infekcija tokom zimskih meseci.

Istraživanje je obuhvatilo medicinske podatke o 95.000 novorođenčadi i njihovim majkama u saveznoj američkoj državi Tenezi.

“Ono što smo dokazali je da se vreme rođenja i rizik od astme skoro u dan poklapaju sa periodom kada su virusne infekcije na vrhuncu”, rekla je Hartert.

Naučnici smatraju da izloženost beba virusnim infekcijama tokom zime može da aktivira gene za astmu, ukoliko ih dete poseduje.

Istraživači Centra sada će pokušati da dokažu da prevencija ovih infekcija može da spreči da dete oboli od astme.

Kako se ispoljava
Ritmički pokreti oka javljaju se bez uticaja volje vodoravno ili vertikalno. Dete često okrene glavu na jednu stranu dok nešto posmatra.

Uzrok
Ova pojave zove se nistagmus (“oči koje plešu”, dancing eyes), a primećuje se obično već u prvim mesecima života kada se dete uči posmatranjem predmeta. Ova pojava jeste znak vidnog poremećaja, ali uzroci su različiti. Može se raditi o povremenom odstupanju u fiksaciji oka kao posledici još nepotpune kontrole očnih mišića. U ovakvom slučaju govori se o esencijalnom mistagmusu što znači da još nisu dobro poznati mehanizmi koji ga određuju.

Ipak nistagmus može biti znak prave bolesti samog oka kao što je prirođena katarakta (zamućenje očnih sočiva), visoke kratkovidnosti (myopia alta), ili bolesti mrežnjače oka. Oscilacije nastaju zbog toga što se oko pokreće u traženju tačaka koje mu omogućavaju da bolje vidi dok mu promena položaja glave pomaže da bolje gleda.

Šta učiniti
Radi se o jednom simptomu kojem uzroci mogu biti vrlo različiti, pa se i lečenje odvija zavisno o uzroku.

Esencijalni nistagmus naginje vremenom poboljšanju sam po sebi, ali ako ga prati i abnormalni položaj glave, može se pristupiti intervenciji na očnim mišićima i na taj način rešiti problem. Tako se automatski uspostavlja pravilan položaj.

Ako je nistagmus posledica slabovidnosti zbog jake kratkovidnosti (myopia alta) dete dobije odgovarajuće naočare. Zanimljivo je kako bebe u dobu 6-7 meseci dobro prihvataju naočare. U slučaju katarakte problem se rešava hirurški, a ako je u pitanju bolest mrežnjače oka, oftalmolog će odrediti lečenje zavisno o uzroku koji je do nje doveo.

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba je čest problem sa kojim se susreću roditelji. Uzrok crvenila može biti infekcija, iritacija očiju ili zastoj u sprovodjenju suza u suznim kanalićima koji kod neke dece po rodjenju nisu još uvek dovoljno razvijeni.

Od infekcija, kod novorodjenčeta se javljaju infekcije koje se dešavaju prolaskom kroz porodjajni kanal majke, najčešće ukoliko majka ima infekciju hlamidijom, gonokokom, a nekad i ako je majka bez simptoma može doći do infekcije. Ove infekcije se preveniraju ukapavanjem u oči kapi odmah po rodjenju u porodilištu.

Daleko češći razlog crvenila oka i vlažnog oka kod tek rodjenih beba je nedovoljna razvijenost suznih kanalića oka. Oko se prirodno vlaži suzama i tako se spiraju sve nečistoće koje dospeju u oči. Suze se stvaraju u maloj suznoj žlezdi koja se nalazi u spoljnjem uglu oka. One odatle putuju ka unutrašnjem uglu oka, oblivaju oči i idu ka unutrašnjem očnom uglu. Suzice koje vlaže oči se odvode preko sistema kanalića u nos. Prelazak suza sa površine oka u nos se obavlja refleksno, potpomognut je treptanjem i ona količina suzica koje se stvori spontano i prelazi u nos. Kod tek rodjenih beba sistem kanalića može biti sužen, nedovoljno razvijen ili potpuno zatvoren. Drugi razlog za nakupljanje suza može biti i zapušen nosić, pa iako je suzni kanal prohodan suze nemaju gde da oteknu. Koji god da je razlog u pitanju rezultat je isti – suze ne mogu da oteknu u nosić, pa okce suzi, a ponekad suze teku unazad ka spoljnjem uglu oka. Sve ovo pogoduje razvoju infekcije očiju, crvenilu oka, stvaranju krmelja i otoku kapaka – nastanku konjuktivitisa.

Kod beba intenzivnije lučenje suza počinje od prvog meseca pa se tegobe mogu javiti i nešto kasnije od rodjenja, jer je možda protok male količine suza bio moguć, a problem se javlja sa većom količinom suza. Ukoliko se javi suzno oko potrebna je blaga masaža suznih kanala koja pomaže da se suzni kanalići prošire. Masaža se izvodi tako sto se jagodicom prsta lagano prave kružni pokreti na mestu na kome se spajaju oko i nos, u korenu nosa. Na tom mestu postoji jedno udubljenje koje gotovo kao da je oblika da se smesti jagodica prsta i masaža suznog kanala kod bebica koje imaju ovaj problem je potrebna posle svakog podoja, nekoliko puta u toku dana. Na ovaj način se suze koje se zadržavaju na početku suznog kanala resorbuju a kanal proširuje. Sve ovo se radi kao prevencija nastanka upale očiju, kako bi se sprečilo nakupljanje bakterija u oku.

NEGA OČIJU NOVORODJENČETA

Svakoga dana posle kupanja, potrebno je sterilnom gazom za jednokratnu upotrebu očistiti oči bebe. Jedna gazica se koristi za jedno oko a druga za drugo i potom se bacaju. U oči se stavlja fiziološki rastvor (najbolje u ampulicama, kako ne bi došlo do infekcije) i radi se energičan pokred od unutra ka spolja, najpre na jednoj a potom i na drugoj strani.

Ukoliko se primeti izraženije crvenilo ili nakupljanje krmelja, za početak treba probati intenzivnim ispiranjem bornom kiselinom bez konzervansa a postupak sterilnim gazicama ponoviti isto kao i sa fiziološkim rastvorom. U očišćeno oko treba dodati nekoliko kapi borne kiseline u unutrašnji ugao oba oka, kako u krmeljivo i crveno, tako i u zdravo okce. Ukoliko ove metode i posle dva dana redovne primene ne pomognu, neophodno je da se javite pedijatru jer svaka dalja upotreba lekova i masti mora biti indikovana od strane lekara. Takodje, ako primetite intenzivno crvenilo, jako izražene krmelje koji ne prolaze na primenu borne kiseline, kao i otečenost kapaka, treba da se javite odmah pedijatru.

Sve ovo se radi uz redovnu masažu suznih kanala. Njihovo suženje se toleriše kao normalno u toku prve godine a ukoliko se do tog perioda ne uspostavi normalan protok suza, potrebna je poseta oftalmologu i sondiranje suznog kanala. Sondiranje je potrebno kod jednog veoma malog procenta dece u najvećem broju slučajeva masaža odradi svoj deo posla.

Kao zaključak – nadam se da će ovaj tekst pomoći roditeljima da znaju da je problem crvenog suznog okceta kod novorodjenčeta čest i da treba biti uporan, najčešće spontano prolazi ali je potrebna pravilna nega i upornost prilikom masaže.

Dr Milena Nikolić, spec. pedijatrije
Izvor: mojpedijatar.rs

Deca i roditelji znaju šta se uradi kada dete padne i ogrebe se - poljubi se da prođe. Sada je stiglo i naučno objašnjenje ovog najstarijeg leka na svetu.

Znalo se oduvek da pljuvačka ima nekakav uticaj na bolje zarastanje rana, no nije se znalo kakav i koliki, stručnjaci tvrde da poljubac zaista može ubrzati oporavak.

Ključ je u pluvačci, što je i razlog zašto rane u ustima brže zarastaju.

"Ova otkrića otvaraju nove alternative za bolje razumevanje pozadine zarastanja rana u ustima i na koži. Verujemo da je ovo korak napred u dizajniranju boljih pristupa za efektnije zarastanje rana i na drugim mestima na telu, osim sluzokože usta - rekao je profesor Visente Tores sa Univerziteta u Čileu.

Kako da izbegnete slučajne povrede dece
Kako da izbegnete slučajne povrede dece
Tokom istraživanja testirali su učinke histatina-1 na nove krvne sudove. Pokazalo se da molekul podstiče stvaranje novih krvnih sudova i poboljšava migraciju ćelija. Naučnici su već počeli da koriste ove molekule za stvaranje materijala i implantata koji će pomoći bržem zarastanju rana.

"Dosad je bilo poznato da peptid histamin-1, koji pljuvačka sadrži u velikim količinama, poboljšava pokretljivost ćelija u ustima laboratorijskih životinja. No nije nam bilo poznato da je ključan za stvaranje novih vena", objasnio je prof. Tores.

Sada je mnogo jasnije zašto životinje, a i deca, ližu svoje rane.

Izvor: yumama.com

Osnovna nega bebe

april 09, 2016

Svaka majka želi sve najbolje svom detetu, ali se ujedno i boji da li će pravilno da ga odgaji. Majke brzo prepoznaju potrebe bebe osluškujući plač i posmatrajući njeno ponašanje.Želimo da kroz nekoliko najosnovnijih saveta o nezi bebe doprinesemo sreći i sigurnosti Vaših prvih dodira sa bebom, koje treba savladati kada ste iz porodilišta došli kući.

Kupanje i higijena bebe treba da su deo svakodnevnih prijatnih radnji koje treba navikavati uvek u isto doba dana, najbolje uveče i pre podoja. Do mesec dana kupati bebu preko ruke (prvo gornji, zatim donji deo tela), bez obzira na postojanje i stanje pupčanog patrljka, koji se obavezno neguje nakon kupanja. Neutralni bebi sapun ili šampon su sasvim dovoljni za kupanje. Stavljanje hladnog šampona na glavu, naglo polivanje vodom ili suviše snažno trljanje pregiba tela može da iznenadi bebu i izazove njenu snažnu borbu i odbijanje kupanja.Upotreba vlažnih bebi maramica ili prebrisavanje bebinih genitalija i guze u toku presvlačenja pelena tokom dana su takođe obavezni. Predeo čmara, a ne genitalija, treba tanko premazati Pavlovićevom kremom.

Koža Vaše bebe je meka i glatka, i u isto vreme jaka i elastična.Ipak, kod mnogih tek rođenih beba koža je sve samo ne savršena. Nemojte se uspaničiti ukoliko se koža vaše bebe peruta, crveni ili ljušti prvih nekoliko dana posle rođenja. Predeo oko zglobova, kolena i stopala može čak krvariti dok se ne privikne na izloženost vazduhu. Sve je ovo normalno. Koristite blagu kremu da podmažete i iscelite ispucalu i oštećenu kožu. Ona će vrlo brzo zaceliti i postati glatka.

Jednom dnevno čistite bebine oči, nos i uši vatom. Ovo možete uraditi dok kupate bebu. Pranje lica treba da bude isključivo sa vodom, jer je koža lica jako osetljiva. Umočite u toplu vodu jednu kuglicu vate. Očistite uglove očiju, povlačeći vatu od spoljnog dela oka ka unutrašnjem uglu oka. Obrišite nežno nos oko svake nozdrve da biste obrisali ostatak sekreta. Ako primetite sekret u nosu, nežno stavite čačkalice za uši u nos i polako ih okrećite. Obrišite iza školjke uha i celu školjku oba uha. Budite oprezni da ništa ne stavite u uho, jer vrlo lako možete izazvati povrede. Nežno obrišite predeo ispod brade i ceo vrat, pazeći da očistite sve nabore kože.

Nokti novorođenčeta su dovoljno meki pa ih ne trebate često seći. Oni se obično o odeću sami slome i otkinu. Kako beba postaje dovoljno stara za interakciju sa okolinom, više će pokretati ruke i noge i samim tim će se nokti češće otkidati o odeću. Ipak će ostati posla i za vas jer bebini nokti jako brzo rastu. Možete seći nokte makazicama sa zaobljenim vrhovima. Nokte secite kada beba spava ili kada je jako mirna.
Izvor: mamaibeba.rs

Strana 2 od 2

Dermosens sprej

Letnja trovanja

Letnja trovanja

Trovanja hranom podrazumevaju da se u organizam preko n...

Široki povoj - da ili ne?

Široki povoj - da ili ne?

U priči sa prijateljima koji imaju decu shvatio sam da...

Bebe vole rutinu

Bebe vole rutinu

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su ...

15 zlatnih pravila vaspitanja ruskih psihologa

15 zlatnih pravila vaspitanja ruskih psi…

Najbolja kazna za dete jeste da ga lišite nečeg lepog...

Vodena kila

Vodena kila

Prvi «set» pitanja je posvećen jednom veoma čestom ...

Poremećaj izgovora glasa R -rotacizam

Poremećaj izgovora glasa R -rotacizam

Rotacizam ili poremećaj izgovora glasa R lako se uoča...

Sve što treba da znate o vežbanju u trudnoći

Sve što treba da znate o vežbanju u tr…

Ako želite da vežbate i u trudnoći, evo šta treba d...

Saveti nutricioniste: 9 dobrih razloga zašto vaše dete ne treba da pije gazirani sok

Saveti nutricioniste: 9 dobrih razloga z…

Atraktivnog pakovanja i slatkog uskusa, gazirani sokovi...

Pustite ih da hodaju bosa

Pustite ih da hodaju bosa

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje rodit...

Razvoj bebe: Sve o pregledu kukova

Razvoj bebe: Sve o pregledu kukova

O pravovremenom pregledu i adekvatnoj korekciji kukova...

Dečji nestašluci opasan po život

Dečji nestašluci opasan po život

Alarmantno gotovo polovina nezgoda u kući događa se d...

Nega genitalija kod dece

Nega genitalija kod dece

Od kada se beba rodi postoje dileme kako se neguje bebi...

Kada dete ima zapušen nos

Kada dete ima zapušen nos

Kod dece koja imaju alergiju kao uzrok problema, postoj...

Teškoće u govoru

Teškoće u govoru

Uzrok zamuckivanja nije dovoljno jasan, mada se zna da ...

Nakon porođaja

Nakon porođaja

Čestitamo! Prošli stekli ste jedno od najznačajnijih...

Prve igre za bebe

Prve igre za bebe

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentr...

Zablude o prolećnim alergijama

Zablude o prolećnim alergijama

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revol...

Sjajan trik: Kako bebi dati sirup bez prosipanja

Sjajan trik: Kako bebi dati sirup bez pr…

Jedna mama je rešila na svom profilu na Fejsbuku da po...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.