decembar 15, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga. Njeno stalno prisustvo, pažnja i ljubav pozitivno utiču na rast moždanih ćelija deteta, stvaranje neurona i povećavanje inteligencije, tvrde američki naučnici sa Univerziteta u Njujorku.

- Prirodna i rana privrženost koja uključuje dojenje i maženje predstavlja ključnu fazu u postnatalnom razvoju mozga. Zapravo, veza majke i deteta direktno utiče na njegovu ranu moždanu aktivnost. U ovom specifičnom odnosu važno je da majka stalno ispoljava duboku emotivnu prisnost i odanost prema svom detetu - istakla je profesor dr Ređina Salivan, rukovodilac istraživanja.

Izvor: Novosti.rs

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.

Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru.

Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.

Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.

- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Prim dr Maja Skender, pedijatar
Izvor: yumama.com

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra

Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv

Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Autor: Asist. dr sci med Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: Moj pedijatar

Jeste li primetili da plač mališana tokom prvih nedelja njihovih života često nije praćen suzama?

Novorođene bebe ne mogu da proizvedu prave suze zato što njihove suzne kesice u tom periodu još uvek nisu dovoljno razvijene. U mnogim slučajevima, nerazvijene suzne kesice mogu biti zapušene plodovom vodom izvesno vreme nakon rođenja.

Svaka beba je rođena sa bazalnim suzama, što znači da će njihove suzne vrećice proizvesti dovoljno vlage da njihove oči budu vlažne i zdrave. Prave suze kog beba javljaju se između 3. i 12. nedelje starosti. U nekim slučajevima, proces može potrajati i do prvih nekoliko meseci bebinog života.

“Bebine suzne vrećice se još uvek razvijaju nakon rođenja i potpuno je normalno da ne puštaju suze u prvih nekoliko meseci”, kaže pedijatar Tanja Remer Altman.

Interesantno je to što, uprkos nedostatku pravih suza, novorođene bebe refleksno plaču. To je pojava slična tome što odraslima pođu suze kada, na primer, seku luk.

Pored toga, bebe su rođene i s tek delimično funkcionalnim pljuvačnim žlezdama. U početku, hrana za bebe je potpuno tečna, tako da ne postoji potreba za pljuvačkom. Tokom prva tri meseca bebinog života, njene pljuvačne žlezde će se aktivirati i onda dolazi do drugog problema – gutanje sopstvene pljuvačke, što je veština koju beba tek treba da razvije. To je jedan od razloga zbog kojeg bebe često balave.

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).
Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra
Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv
Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta
Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Mozak tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe

MOZAK tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe.

Ovo otkriće ostvareno je zahvaljujući novim tehnologijama magnetne rezonance koje omogućavaju daleko preciznije praćenje rasta mozga.

Studija, objavljena u časopisu JAMA Neurology, pokazuje da mozak novorođenčadi raste za 1 odsto dnevno do trećeg meseca kada dostiže 33-35 odsto veličine mozga odrasle osobe. Nakon toga, rast se nastavlja usporenijim tempom od svega 0,4 odsto dnevno.

Istraživanje, koje su realizovali naučnici Kalifornijskog Univerziteta, Medicinskog fakulteta u San Dijegu i Havajskog Univerziteta, prvi put pruža precizne podatke koji se ne zasnivanju na post-mortem analizama.

U prošlosti, rast mozga novorođenčadi utvrđivao se merenjem obima lobanje.

Američki stručnjaci su ovog puta koristili MRI skener (Magnetic Resonance Imaging) koji daje slike visokog kvaliteta.

Istraživanjem je utvrđeno da mozak dečaka raste brže od mozga devojčica. Prevremeno rođene bebe imaju manji mozak iako on raste još brže tokom prva tri meseca. Nakon 90 dana, razlika i dalje opstaje (-2 odsto).

Kod oba pola, delovi mozga koji najbrže rastu su polja koja se odnose na motoriku. Tako se mali mozak (cerebellum), čija je glavna uloga pokretanje, nekoliko puta udvostruči u prvih 90 dana.

Najsporije rastu regije koje se vezuju za pamćenje: hipokampus naraste svega 47 odsto, što navodi na zaključak da razvoj epizodnog pamćenja – dugoročnog pamćenja koje se odnosi na događaje iz našeg života, nije tako važna u ovom stadijumu ljudskog života.

Porođajne povrede

april 22, 2016

Porođaj je jedna od večitih enigmi, najsrećniji trenutak u životu većine žena, ali i period u kom su mama i beba najosetljivije. Zahvaljujući najnovijim saznanjima i savremenoj dijagnostici učestalost porođajnih povreda je sve manja, i trenutno iznosi otprilike 0,7 procenata, tj. na 1000 novorođenčadi njih 7 ima jednu ili više udruženih porođajnih povreda. Posle dugih devet meseci brige i radosnog iščekivanja, za onoga čijoj bebi se to desi statistika postaje nevažna. Koliko su ove povrede zapravo opasne?

Šta je to “porođajna povreda’’ ?

Porođajne povrede su povrede novorođenčeta koje nastaju u toku samog čina rođenja, najčešće dok beba prolazi kroz porođajni kanal.

Zbog čega nastaju porođajne povrede ?

Postoji više stanja koja povećavaju mogućnost nastanka porođajnih povreda, a najčešća su:

– krupna beba– bebe čija je telesna masa preko 4kg ( ovo je, naravno, relativno – prirodno je da su bebe visokih i krupnih mama krupnije);

– nezrelost bebe – bebe rođene pre navršenih 37 nedelja su podložnije povredama, ’’krhkije’’;

– nesrazmer između bebine glave i karlice majke – pored mera,tj. ’’dimenzija’’ karlice, bitan je i njen oblik ( bitne su unutrašnje mere karlice, koje se određuju jednostavnim akušerskim pregledom, što znači da to što imate “uske bokove“ ne znači da ćete sigurno imati težak porođaj );

– produžen, kao i otežan porođaj -što je beba duže ’’zaglavljena’’ u porođajnom kanalurazvija se veći otok mekih tkiva mame, ali i bebe, ’’tunel’’ se sužava, zbog čega može biti neophodna primena vakuum ekstraktora ili forcepsa (instrumenti koji pomažu akušeru da čvršće uhvati bebu) ;

– loš položaj bebe u stomaku – najčešći je tzv. karlični položaj …

Koje su najčešće porođajne povrede?

Povrede glave u vidu otoka i ’’modrica’’ su najčešće porođajne povrede, jer je u većini porođaja glava ta koja prva ulazi u porođajni kanal i trpi najveći pritisak tokom rađanja. Veliki pritisak je ’’krivac’’ i za krvarenja koja se ponekad mogu videti u jednom ili oba oka novorođenčeta. Bez panike ! Ova krvarenja prolaze za 7-10 dana bez ikakvih posledica po vid deteta.

Na delu bebine glavice koji prednjači,tj. prvi se rađa, često nastaje otok mekih tkiva, tzv. porođajni naduv . Iako može biti znatan i delovati uznemirujuće, razloga za brigu nema, ova povreda potpuno je bezazlena i spontano se povlači za nekoliko dana.

Meka oteklina na glavi Vaše bebe može biti i posledica krvarenja u prostor između kosti lobanje i njenog neelastičnog vezivnog ’’pokrivača’’, i tada se zove kefalhematom. Za razliku od naduva, oštro je ograničen i, u zavisnosti od veličine, povlači se obično za 2-12 nedelja.

Kefalhematom nekada može kriti prelom kosti lobanje. Srećom, u pitanju su uglavnom jednostavni, linearni prelomi, koje zarastaju neverovatnom brzinom i ne zahtevaju tretman.

Povrede nerava

Najčešća je povreda facijalnog nerva ( nerv zadužen za mimiku ). Ispoljava se slabošću mišića lica na strani povrede, što se najbolje primećuje kada beba plače, jer nema pokreta na toj strani, pa lice deluje asimetrično. Stanje se najčešće spontano popravlja u toku nekoliko nedelja.

Pri produženim i otežanim porođajima, obično kod krupnih beba ili u slučaju karličnog položaja, mogu biti povređeni nervi koji oživčavaju mišiće ruke, tzv. plexus brachialis , što dovodi do slabosti ruke i/ili šake – beba ne može da savije ni da rotira ručicu . Za potpuni oporavak su najčešće dovoljne vežbe tokom nekoliko meseci. Srećom retko,u teškim slučajevima, potrebna je hirurška intervencija.

Prelomi

Ključna kost je ta koja najčešće ’’strada’’, čak i pri nekomplikovanim porođajima. Nekada se prelom primeti tek pri kasnijim pregledima kao čvorić na mestu zarastanja, ili kao izbočenje koje se pomera kao klackalica pod prstima. Beba je nervozna i štedi ruku. Ovaj prelom u potpunosti zarasta za mesec dana, a za to vreme neka Vaša beba spava na suprotnom boku ( ako je prelom leve ključne kosti, beba leži na desnoj strani ).

Tokom teških porođaja može doći i do preloma drugih kostiju, koji brzo zarastaju, i obično ne ostavljaju nikakve posledice.

Kako sprečiti porođajne povrede ?

Redovnim posetama ginekologu tokom trudnoće moguće je uočiti ili predvideti većinu stanja koja povećavaju opasnost od nastanka povreda u toku porođaja. Procena je strogo individualna, zavisi od mnogih faktora vezanih za bebu i za roditelje, posebno majku ( visina, građa, nasledna oboljenja…). Takođe je bitno i aktivno učestvovanje majke u porođaju, što skraćuje trajanje porođaja, i smanjuje mogućnost povređivanja.

Za kraj, ne treba da zaboravimo da se većina porođaja završi bez povreda, a i kada do povreda dođe, one su uglavnom bezazlene i ne zahtevaju nikakav tretman. Za svaku zdravu trudnicu i normalnu trudnoću najbezbedniji porođaj je vaginalni porođaj. To je prirodan čin za koji je većina žena sposobna.

Dr Ivana Veljić

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih par sati posle porođaja!.
Ne mora!
Prvo pražnjenje se može, ali ne mora desiti u prvom danu života.

Prva stolica se zove mekonijum i obično se vidi u pelenici tokom prvog (nekada drugog dana) po rođenju bebe.

Tačno je da većina beba ima mekonijom u prvom danu života, ali to ne znači da beba mora da kaki odmah pošto izađe iz najudobnijeg mesta na svetu.
Ako ni posle dva dana od rođenja nema stolice konsultuje se hirurg – neonatolog koji preduzima potrebne dijagnostičke mere. Kada je nedostatak prve stolice (mekonijuma) znak neke bebine bolesti onda (skoro uvek) ima i drugih znakova i simptoma koji ukazuju da nešto nije u redu.
Bilo kako bilo, beba je tada u porodilištu, ima redovne nenonatološke preglede pa mama ne mora da brine – tu su doktori specijalisti za tek rođene bebe!

Ako beba sisa stolica mora uvek biti zlatno žuta.
Tačno je da bebe koje jedu najbolju hranu na svetu (to je naravno mamino mleko) imaju zlatno žutu boju stolice, ali to ne mora uvek da bude tako. Beba ima pravo da ponekad ima i zelenkastu stolicu, čak i sa malo sluzi. Ovo se često dešava kada bebe imaju zapušen nosić sa dosta sluzavog sekreta. To je prolazna stvar, pa se posle nekoliko “mešovitih stolica” ponovo pojavi zlatno žuta boja.

Stolica je zelena, beba je sigurno gladna hajde da je dohranjujemo.
Jedna ili dve zelene stolice ne znače da je beba gladna!
Ako je beba vesela, lepo jede i lepo napreduje nema razloga da se žuri sa dohranom. Najbolji “procenitelj” je težina – ako beba ima normalan prirast u telesnoj masi to znači da je mamino mleko dovoljno i tu nema dileme.
Zelena stolica, naročito ako je “tečnija” može biti znak prolazne i blage crevne infekcije (toga zimi ima dosta). Ne valja da dete ima mnogo (preko pet) vodenih zelenih stolica. To bi značilo da ima neku ozbiljniju infekciju.
Prave “stolice gladi” su praćnje uznemirenošću bebe i njenim plakanjem i posle podoja. Ako se to desi posle svakog (ili skoro svakog) podoja probajte jednu “foru”. Napravite dve merice (60 ml) adaptiranog mleka i dajte bebi “na kašičicu”. Ako beba rado popije ovaj dodatak to stvarno znači da mu je mamino mleko nedovoljno. Tada treba dopuniti bebine obroke, ali nikako ne treba prekidati dojenje. Mama treba da se, na sve načine, potrudi da očuva i “pojača” svoje mleko. Redovna ishrana zdravom “jakom” hranom, dosta tečnosti ali i redovno spavanje i odmor su načini da maminog mleka bude dovoljno, a znamo da je mamino najbolje!

Čim počne dojenje beba treba da ima svaki dan po jednu stolicu.
I ovo je zabluda!
Kada beba počne da sisa može da ima više stolica dnevno, ali i da nema stolicu po nekoliko dana. Postoji “pravilo sedmice” koje kaže: beba može da ima sedam stolica dnevno, ali da sedam dana nema ni jednu stolicu”. Stvarno je tako, a bebe koje sisaju, kada malo porastu (drugi treći mesec života) mogu da nemaju stolicu po desetak dana (čak i do dve nedelje)! To je normalna pojava, imajući u vidu da sa rastom bebe raste i debelo crevo koje može da primi veću količinu stolice i da je zadrži pre pražnjenja.

Čim prođe pet dana od prethodne stolice bebi treba izazvati stolicu klizmicom.
Ovo je opasna zabluda!
Ako počnemo da koristimo klizmice, čepiće ili vrh toplomera kao sredstvo za izazivanje stolice činimo detetu “medveđu uslugu”! Analni otvor je jedan kružni mišić (sfinkter) koji ima zadatak da zadrži i propusti stolicu. Dakle, on ima senzornu funkciju – da “oseti” kada se primakne stolica, a potom i da se otvori i tako omogući pražnjenje creva. Ako pomenutim (nepoželjnim) načinima teramo sfinkter da se “opusti” i pusti stolicu napolje onda ga navikavamo na to, pa guza “zaboravi” na normalni mehanizam pražnjenja. Tako se beba, protiv svoje volje, navikava na klizmice i neće drugačije da kaki. E, to nije dobro!
Ako je beba zdrava – lepo jede i spava, a nema drugih smetnji treba strpljivo sačekati da sama kaki! Nema veze što se ponekad “muči” da izbaci stolicu – to tako mora da bude. Veliki broj beba posle “faze grčeva” ima “fazu zadržavanja stolice” – sve je to deo normalnog sazrevanja bebinih creva, zato izdržite.

Posle sedam dana beba je konačno kakila, ali se na kraju stolice vidi “končić” krvi, brzo kod doktora.
Ne treba odmah trčati kod pedijatra!
Ovaj “končić” krvi znači da se desila prskotina na čmariću prilikom prolaska malo veće stolice kroz analni otvor. To stvarno nije ništa strašno!
Bebi treba detaljno oprati guzu mlakom vodom i blagim (tečnim) bebi sapunom, potom je dobro osušiti i namazati “gustu kremu protiv ojeda” koja sadrži cink koji je odličan za zarastanje (epitelizaciju) napukle kožice. Posle svake stolice ovo treba ponoviti, a pred spavanje treba namazati malo kreme sa pantenolom koju nežno, vrhom malog prsta treba “pogurati” pola santimetra u guzu (analni otvor) da se eventalna pukotina oko sfinktera (kružnog mišića na analnom otvoru) što pre zaceli.

Kada se javiti pedijatru?
* Ako beba nema stolicu duže od deset dana, a ima i druge tegobe – nervozna je, plačljiva, neće da jede ili prekida obrok. Tada postoji “još nešto” što smeta bebi, a to treba da istraži pedijatar.
* Ako beba ima brojne prolivaste (tečne), smrdljive i zelene stolice – to je pouzdan znak infekcije.
* Kada primetite veću količnu sveže krvi na stolici – ovo se retko dešava, ali traži pregled pedijara.
* Kada se desi da beba ne napreduje u težini, iako traži da jede, a nema stolicu duže od sedam dana treba se posavetovati sa pedijatrom.
* Ako i posle dve nedelje (ovo važi za bebe koje samo sisaju) beba nema stolicu treba se javiti pedijatru, čak iako je sve drugo dobro. Posle pregleda će pedijatar videti da li mu treba pomoć kolege – dečjeg hirurga, ili će se problem drugačije rešiti. Tada će se uraditi klizmica, ali će o tome odlučiti pedijatar.
Ako imate dilemu ili primetite bilo šta što odstupa od uobičajenog bebinog ponašanja posavetujte se sa vašim pedijatrom. To je nabolji način da se smirite, ali i da pedijatar proceni da li treba pregledati bebu.
Ass.dr Goran Vukomanović

Refleks hvatanja je prisutan na samom rođenju i zato sve bebe imaju čvrsto stisnute pesnice kada se rode. Kada prstom dodirnemo bebin dlan, njena šaka će se odmah zatvoriti oko našeg prsta. Isti reflek postoji i na stopalima.

Ovo je test kojim lekar na pregledu proverava prisustvo refleksa i to roditelji ne smeju da rade kod kuće. Nasuprot tome treba maziti nadlanice kako bi je stimulisali na otvaranje šaka što beba i sama povremeno spontano radi. Prevlačenje plišanih igračaka preko bebinih nadlanica takođe dovodi do opuštanja i otvaranja šaka.

1 mesec – beba uglavnom drži šake zatvorene ali nisu stalno stisnute u pesnice.

2 meseca – beba počinje da pruža ruke ka majčinom licu ali kako ne može da je dohvati otvaraće šake. Zato treba stavljati plišane igračke, najbolje šarenu loptu ispred bebinih ruku.

Razvoj pokreta ruku prolazi kroz različite faze, beba najpre fiksira, zatim prati igračku pa tek onda priža ruke. Za ovu složenu aktivnost neophodna je stabilnost glave, vrata i trupa u prostoru da bi preko vidnih i akustičnih mehanizama mogla da napravi pokret ka predmetu.

3 meseca – refleksno stiskanje pesnica postepeno se gubi i bebine šake se susreću ispred njenog lica, počinje da se igra prstima, da ih gleda i stavlja u usta i tako se upoznaje sa svojim telom. Veći deo vremena kad je budna provodi sa obema rukama u ustima. Ovo je važan momenat bebinog razvoja i nikako ga ne treba ometati stavljanjem cucle u usta ili rukavica na ruke. Beba stiče važna iskustva o sebi i stvarima koje je okružuju upravo preko usta.

Ako sa tri meseca još uvek ima čvrsto stisnute pesnice obavezno na to treba skrenuti pažnju njenom lekaru.

4 meseca – po prvi put beba voljno hvata pruženu igračku. Da bi to mogla da uradi treba joj dati zvečku sa polukrugom ili u obliku obruča, jasnih boja i to sa strane kako bi poluotvorenom šakom mogla da je uzme. Beba će staviti preko zvečke i drugu šaku a onda će je strpati u usta. Nemojte davati bebi igračku pastelnih boja jer treba da je vidi kada je stavi ispred lica uspostavljajući koordinaciju oko – šaka.

U ovom uzrastu treba okačiti igačke ispred bebe (bebi gimnastika) kako bi ih dohvatala i igrala se njima jer samo ponavljanjem pokreta naučiće da ih kontroliše pa će oni vremenom biti sve skladniji.

5 meseci – beba uvežbava hvatanje igračaka i to radi sve svesnije uz bolju koordinaciju oko – ruka. Sada je palac opružen i učestvuje u hvatanju. Kada uhvati kocku posmatra je i premešta u drugu ruku što znači da je uspostaljena funkcija otpuštanja. Ukoliko pri pokušajima da uhvati igračku bebi to ne polazi za rukom obavezno se zbog toga obratite lekaru.

6-7 meseci – beba sada treba sama da se okrene sa leđa na stomak. Da bi ovo mogla da uradi pre toga treba da počne da hvata igračke preko sredine tela na drugoj strani. U pokušaju da dohvati igračku težina tela se automatski prebacuje na bok što dovodi do okretanja. Beba hvata igračku celom šakom, okreće je u rukama ka srednjem prstu i palcu. Ovo je poslednji momenat kada u potpunosti treba da iščezne refleks hvatanja.

Da bi roditelji mogli pravilno da stimulišu razvoj funkcija šake i ruke moraju da znaju da prepoznaju i na pravi način zadovolje razvojne potrebe deteta.

Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut

Najčešće, prva pomisao kada se javi povišena telesna temperatura (febrilnost), jeste postojanje infekcije.

Febrilnost kod novorođene bebe ima daleko ozbiljnije značenje nego kod starije dece ili odraslih, a to upravo potiče od sumnje na infekciju.

Dve važne karakteristike infekcije novorođenčeta su veoma lako zahvatanje čitavog organizma i veoma brz razvoj u poređenju sa decom starijeg uzrasta.

Postupak koji bi roditelji trebalo da obave kod kuće je otkrivanje povišene telesne temperature na vreme i odlazak u nadležnu pedijatrijsku ambulantu. Iako ovaj postupak može da deluje jednostavno, ima mnogo detalja koje treba znati kako se ne bi napravile uobičajene greške.

Merenje telesne temperature kod novorođenčeta
Kada se roditelji odlučuju za merenje temperature novorođenoj bebi? Najčešća situacija je ako im se učini da je beba previše topla na dodir.. Ponekad su prisutni znaci bolesti kod bebe (odbija da jede, previše je pospana, ima zapušen nos, itd.) – kada roditelji opravdano posegnu za termometrom.

Postoje različite vrste termometara za merenje telesne temperature. Klasičan termometar, sa živom, u najvećem delu sveta je standardni termometar, koji se najviše primenjuje. Sledeći koji je u upotrebi, i to mnogo više u razvijenim zemljama nego kod nas, jeste ušni termometar – koji se postavlja u ušni kanal, a vrednost temperature određuje znatno brže nego živin (za dve sekunde). Međutim, izuzetno je važno pravilno postavljanje u ušni kanal, pa svi koji koriste ovaj termometar – treba da imaju dovoljno iskustva kako ne bi došlo do pogrešnog merenja.

Kada je reč o standardnom živinom termometru, u našoj zemlji su uobičajene dve vrste merenja: aksilarno (postavljanje u predeo pazuha) i rektalno (postavljanje u čmar). Izuzetno je važno znati da se aksilarno merenje telesne temperature kod novorođenčeta ne primenjuje zbog nepreciznosti. Vrednost temperature koja treba da se meri je takozvana «unutrašnja temperatura». Manevrom spajanja nadlaktice i trupa sa termometrom između njih – kod starije dece i odraslih, imitira se «unutrašnja sredina». Ali, to je teško ostvarljivo kod novorođenčeta – prvo zbog male površine nadlaktice, a drugo zbog nestabilne termoregulacije i lakog rashlađivanja kože. Aksilarnim merenjem se, u stvari, dobija precizna temperatura kože, ali ne i «unutrašnja».

Kod rektalnog merenja, greška nije moguća ako se vrh termometra najpre premaže neutralnom mašću ili kremom, a zatim postavi dva do tri centimetra duboko u čmar. Pri postavljanju termometra ne treba strahovati od povrede – jer dubina nije velika, a vrh termometra je dovoljno zaobljen. Temperaturu treba meriti najmanje dva minuta, obično od dva do pet minuta..

Koja telesna temperatura je povišena?
Poznavanje vrednosti normalne i povišene telesne temperature većine ljudi je vezano za vrednosti aksilarne temperature. Tako se vrednost iznad 37 stepeni smatra povišenom. Vrednost od 37 do 38 stepeni je blago povišena temperatura (subfebrilnost), a vrednost iznad 38 stepeni se smatra visokom telesnom temperaturom (febrilnost).

Pošto se kod novorođenčeta telesna temperatura meri rektalno, roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura normalno viša od aksilarne za oko 0,8 stepeni. Dakle, normalna rektalna temperatura je do 37,8 stepeni. Stoga, blago povišenom temperaturom se smatra rektalna temperatura od 37,8 do 38,8 stepeni, a visokom iznad 38,8 stepeni.

Uzroci povišene telesne temperature
Iako je prva asocijacija febrilnosti kod novorođenčeta infekcija, postoje i drugi uzroci. Zadatak pedijatra u toku postavljanja dijagnoze je da utvrdi o kom uzroku se radi. Tri su najčešća: pretopljavanje, dehidracija i infekcija. Preostala dva uzroka su vrlo retka i o njima se razmišlja tek kada se isključe prethodni, najčešći.

1. Pretopljavanje
Do pretopljavanja bebe može da dođe na više načina. Ako dete ima pretoplu odeću, to može da bude jedan od razloga povišene telesne temperature. Ipak, ako se roditelji drže pravila da se temperatura meri 20-30 minuta od raspovijanja, onda će se sigurno izbeći takva greška u merenju. Osim toga, i povišena temperatura spoljne sredine može da bude razlog pretopljavanja – kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Leti je razlog visoka spoljna temperatura, koju je ponekad nemoguće izbeći, a zimi su to različite vrste grejnih tela koje se ne nalaze na propisanoj udaljenosti od novorođenčeta.

Bez obzira o kom načinu pretopljavanja se radi – ako se beba ostavi u peleni, u sobi sa normalnom temperaturom vazduha, a ponovo merena temperatura nakon 30 minuta ima normalne vrednosti, vrlo je verovatno da je došlo do pretopljavanja. Ako se povišena temperatura ne javlja u narednim satima i danima, definitivno je u pitanju pretopljavanje. Karakteristično je da se kod bebe sve vreme ne uočavaju drugi znaci bolesti (odbijanje obroka, povraćanje, mlitavost, pospanost)..

2. Dehidracija
Smanjen unos tečnosti, pre svega mleka, kod novorođenčeta može da izazove febrilnost. Visoka spoljna temperatura može da bude doprinoseći faktor za brži gubitak tečnosti iz organizma, što je vrlo često teško primetiti u kućnim uslovima. Potrebe organizma novorođenčeta za tečnošću mogu u takvoj situaciji da porastu i nekoliko puta. Nakon rehidracije – oralne ili intravenske, kod deteta se više ne javlja febrilnost. Drugi, ranije pomenuti znaci bolesti, mogu da budu prisutni kod dehidracije, tako da uzrok ove febrilnosti može da se utvrdi samo u bolničkim uslovima.

3. Infekcija
Protokolarni medicinski stav je da svako febrilno novorođenče ima infekciju, dok se praćenjem i analizama ne dokaže suprotno. Pošto za pouzdano isključenje infekcije treba nekoliko dana, uz analize koje mogu da se obave samo u bolničkim uslovima, gotovo sva febrilna novorođenčad se hospitalizuje.. U periodu obavljanja analiza, do potvrde ili isključenja infekcije, primenjuje se inicijalna antibiotska terapija. Drugi znaci bolesti su obavezno prisutni kod razvijene infekcije, ali ako se infekcija tek razvija, onda mogu da budu odsutni.

4. Hipertireoza
Ovo je redak razlog febrilnosti novorođenčeta. Najčešće majka ima poremećaj funkcije tireoidne žlezde, kada posredstvom njenih antitela – koja su preko posteljice prešla u krvotok deteta, dolazi do stimulacije tireoidne žlezde. Stanje je prolazno, ali su ponekad, osim smanjenja telesne temperature deteta, potrebne i druge terapijske mere.

5. Disfunkcija centralnog nervnog sistema
Radi se o, takođe, vrlo retkom uzroku febrilnosti novorođenčeta. Izolovano, ili zbog drugog oboljenja, poremećena je funkcija centra za termoregulaciju. Ova vrsta febrilnosti može da bude vrlo ozbiljna, jer je ponekad gotovo nemoguće normalizovati telesnu temperaturu.

Postupak od kuće do ambulante
Izmerena povišena telesna temperatura kod novorođenčeta zahteva da se istog dana obavi pregled (najviše jedan do dva sata posle merenja). Ako nema drugih znakova bolesti osim febrilnosti, ne radi se o previše hitnom stanju, zbog čega treba isključiti preveliku žurbu, a pogotovo paniku. Dok se ne krene ka ambulanti, ako je rektalna temperatura preko 38,8 stepeni, bebu treba svući do pelene, kako bi se delimično rashladila. Prilikom oblačenja za ambulantni pregled, treba voditi računa o spoljnoj temperaturi. Ako se radi o vrelim letnjim danima, dovoljna je samo pelena – kada se koristi nosiljka. Pri nižim spoljnim temperaturama, treba proceniti koliko obući bebu. Možda bi najbolji savet bio da se beba koja ima visoku temperaturu uvek obuče nešto manje nego što bi bila obučena da je zdrava – pri datoj spoljnoj temperaturi..

Kada je reč o lekovima za snižavanje temperature (antipiretici), ne bi ih trebalo davati dok se ne obavi pregled, jer bi tada pre svega trebalo da se potvrdi da li je telesna temperatura povišena.

Uzimajući u obzir sve što je navedeno u vezi povišene telesne temperature kod novorođenčeta – nemojte se iznenaditi, ali ni previše zabrinuti ukoliko vam pedijatar kaže kako vaša beba treba da ostane u bolnici, radi sprovođenja analiza i eventualnog lečenja..

Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah.

Mala količina kolostruma, odnosno prvi gutljaji koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život, kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar na Klinici "Narodni front" u Beogradu.

Snaga kolostruma je do te mere značajna da mnogi neonatolozi nastoje da se tek rođenim, a bolešljivim bebicama da bar nekoliko kapi prvog majčinog mleka, kako bi se uspostavio pravi imuni odgovor.

Mamino mleko je važno i za odbranu bebinog organizma od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a njegov bogat sadržaj se utemeljuje kao imunološka zaštita (štiti čak i od malignih bolesti). Proces dojenja, odnosno taj prisni kontakt sa majkom - ima psihološki značaj za bebu, koja je spremna da odmah po rođenju sama dopuže do mamine dojke, pronađe bradavicu i počne da sisa! Ova veština je prirodna potreba novorođenčeta da nastavi kontakt koje je imalo sa majkom prethodnih devet meseci. Refleks sisanja je urođen, kao i refleks hvatanja (koji je razvijen do te mere da novorođenče može da se održava dok «visi», tj. dok se šačicama drži za dva mamina ili tatina prsta).

Prva trauma

Dr Đurđica Ćećez podseća da bebica u stomaku boravi u toploj, tamnoj sredini, gde sluša otkucaje maminog srca, rad njenih creva, šum plodove vode...

"A onda dolazi vreme rođenja, kreću kontrakcije i bebica izlazi napolje. Trauma rođenja je prva trauma sa kojom se sreće svako od nas: iz zaštićene sredine, koja obezbeđuje osećanje blaženstva i sreće, bebica stiže u spoljni svet - gde je dočekuju jako svetlo, oštri zvuci, često i pljesak po guzi da bi što bolje, što pre i što jače zaplakala."

Pritom, niko ne razmišlja kako se to malo biće oseća u novoj, njemu nepoznatoj sredini! Šta bi se desilo sa nama kada bi nas deportovali u neku potpuno stranu sredinu, u kojoj ne znamo šta nas čeka?

Dojka kao izvor sigurnosti

Bebe imaju strah od napuštanja, tako da je mamina dojka izvor sigurnosti i ljubavi, jer beba ima potrebu da bude prihvaćena. Dok je u stomaku, to malo biće čitavim svojim telom, preko kože, oseća majku. Koža je i najveći receptorni organ, pa zato bebu najbolje smiri topao zagrljaj. Kako to izgleda u praksi?

"Često smo u prilici da čujemo zastarele stavove: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Nemoj dugo da je držiš na dojci! Dovoljno je da sisa 15 minuta...». Sve je to pogrešno. Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah. Dojenjem se uspostavlja najbliži, najintimniji kontakt, dragocen za bebu do te mere da u dojci traži i nalazi simboličnu zamenu za pupčanik. To su trenuci koji je podsećaju na vreme provedeno u materici, dok su ona i mama bili jedno, podsećanje na period sreće i blaženstva, period potpune zaštićenosti."

Ja sam usamljena

Plač je svojevrstan govor bebe, ona plačem uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, ili da je nešto boli...

"Majke najčešće bebin plač tumače kao znak da je gladna, pa je stavljaju na dojku, gde bebica ubrzo zaspi. Zatim je spuste u krevetić, a ona uskoro ponovo počinje da plače. Majka je iznova stavlja na dojku, i... tako više puta. U strahu da beba plače zato što je gladna, majka misli da nema dovoljno mleka, pa olako prelazi na prihranjivanje. Moje iskustvo pokazuje da bebica plačem najčešće saopštava: «Uzmite me, plašim se», ili: «Ja sam usamljena!»."

Dodir kože najefikasniji

Dr Đurđica Ćećez savetuje majke da priviju dete uz sebe, na golu kožu - jer je to najbolji, najefikasniji način da se ono smiri. Pored toga, da bi potomstvo bilo zdravo i srećno, važno je da i mame budu srećne, zadovoljne, mirne, opuštene...

"Bebe su kao sunđer, sve upijaju. Bez obzira što nemaju do kraja razvijenu koru mozga, imaju veoma razvijen osećajni mozak, pa osećaju svaku emociju majke. To je takozvani limbički sistem, deo mozga u kojem su smešteni centri za osećanja. Inače, osećajni mozak utiče na imuni sistem. Kasnije dolazi pod kontrolu kore velikog mozga, a osećanja iz najranijeg perioda tu zauvek ostaju."

Kad se beba uplaši

Majke su često preplašene, nedovoljno smirene, ne znaju šta beba hoće, nevešto prepoznaju njene potrebe, ne shvataju da je najbolje za bebu da je stave uz sebe - tako da čuje otkucaje maminog srca, da joj šapuću i maze je.

"Naše majke obično uzmu bebu i energičnim, odsečnim pokretima je ljuljuškaju. Pritom ispuštaju zvuk koji liči na šištanje, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Ni grubo ljuljuškanje, ni zvuk koji zaista liči na šištanje - ne prijaju bebi, pa ona sve više unezvereno plače. Stvara se začarani krug: majka u strahu zato što ne zna šta je bebi, a beba neprestano uplakana. Ukoliko beba dugo plače, to dovodi do jakog negativnog emotivnog naboja, pa je potrebno dosta vremena da je smirimo.

Bez bebeće discipline

Dr Đurđica Ćećen naglašava da saveti u stilu: «Pusti je da plače, plačem razvija pluća, nemoj da je razmaziš, ne navikavaj je na ruke...» neće da usreće bebu.

"To su pokušaji da se disciplinuje malo biće koje još nema razvijenu koru mozga i koje ne može da se disciplinuje. Najviše što možemo da uradimo jeste da bebicu pravilno hranimo, da zadovoljavamo njene potrebe jer samo zadovoljno dete ima šanse da odraste u zdravu, uravnoteženu ličnost. Kao loš primer mogu da se navedu neka ratnička plemena, koja su imala običaj da decu disciplinuju od najranijeg uzrasta. I, šta se time dobijalo? Stidljive, nesigurne, na kraju agresivne osobe."

Spremno za veliki svet

Kako da dete postane samopouzdano, otvoreno, spremno za komunikaciju sa drugim osobama? To se postiže upravo u ranom periodu odrastanja, kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, koja bebici uliva osećaj sigurnosti. Na taj način se ostvaruje i generacijska veza roditelja i potomaka.

Dr Đurđica kaže da nije slučajno što se kod nas za trudnu ženu kaže da je noseća.

"Nosite vašu bebu što više, držite je uz telo, ne puštajte je da plače i da ostaje dugo sama u krevetiću. Više od svega joj je potreban dodir, fizički kontakt. Čak i kada je gladna, ukoliko je zagrlite", lako će da se umiri. Uostalom, to je deo naše tradicije: pri susretu se ljubimo, pri razgovoru dodirujemo. Život počinje dodirom, dodirom i završava...

Izvor: yumama.com

ZABLUDA je da beba može napolje tek 40 dana od rođenja. Doktorka Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog oradinacije "Dr Raketić" kaže da novorođenče odmah može u park.

Idealno vreme za šetnju rano jutro do 10 sati i posle podne od 18 do 20 časova.

- Bebe bi isključivo trebalo šetati po parkovima i drugim uređenim zonama, dakle dalje od saobraćajne i druge buke - kaže dr Raketić. - Tokom šetnje beba nikako ne bi smela da bude direktno na suncu već uvek u poluhladu. Što se tiče izbora garderobe, dete bi trebalo obući u skladu sa vremenskim prilikama, kao što se oblače i roditelji. Jedino što je obavezno je šeširić kao zaštita, a ako je mnogo toplo čarapice nisu potrebne. Veoma je važno i da bebina koža koja nije pokrivena garderobom bude zaštićena kremom sa faktorom 50 plus, koja u sebi sadrži hemijske i mehaničke filtere. Dakle, reč je o izboru kvalitetne medicinske zaštitne kreme.

Uz adekvatnu garderobu i zaštitu, dr Raketić savetuje da se bebi daje i voda jer je to značajno za hidrataciju.

Izlazak na vazduh i boravak na suncu za novorođenče imaju veliki značaj jer blagi sunčevi zraci doprinose sintezi vitamina D3 koji je ključan za kosti, zube i jačanje imuniteta, a koji se ne nalazi u majčinom mleku.

- Naravno da se bebama od rođenja uvodi suplementacija vitaminom D, ali su i njegovi prirodni izvori podjednako značajni - upućuje dr Nevenka Raketić.

Izvor: Novosti

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

Kangaroo mother care (KMC) je standardizovan sistem nege prevremeno rođenih beba, kao i onih sa težinom manjom od 2000 grama na rođenju.

U osnovi ovog sistema je kontakt “koža na kožu” između majke i njene bebe, a zaštitni znak je kengur pozicija.
Poznato je da kengur pripada posebnoj grupi životinja, torbara, čini se mladunci rađaju odmah nakon embrionalnog perioda i ceo fetalni period razvoja se odvija van materice, u spoljnoj sredini – u torbi sopstvene majke, koju napuštaju tek kada se sazrevanje okonča, u vreme porođaja.

Ovakav tip nege sa stalnim kontaktom “koža na kožu” između majke i njene bebe bio je primenjivan milionima godina tokom humane evolucije i opisivan je kao osnovni način nege beba u mnogim plemenima (Bocvana, Namibija).

Zvanična primena

KMC sistem nege nastao je 1978.godine u Instituto Materno Infantil, Bogota, Kolumbija, a njeni osnivači su Dr E. Rey, H. Martinez i L. Navarete.
Program je u početku bio poznat kao “Kangaroo Mother Programe”, a njegovu osnovu su činili kengur pozicija, isključivo prirodna ishrana (dojenje), rani otpust iz bolnice u kengur poziciji i veoma redovne kontrole.

Na maminim grudima

Kengur pozicija znači postavljanje gole bebe, samo u pelenama i sa kapom na glavi, u uspravnoj, “žabljoj poziciji” na gole grudi majke, u predelu grudne kosti, izmeđju dojki, sa glavom okrenutiom na jednu stranu. Beba biva pokrivena, zaštićena i fiksirana za telo majke posebnim elastičnim omotačem ili košuljom, pri čemu je majci omogućeno kretanje, a ruke su joj slobodne.
U ovim uslovima majka je ta koja održava telesnu temperaturu prevremeno rođenog deteta (kao inkubator) i predstavlja osnovni izvor hrane i stimulacije.

Rešenje za nerazvijene zemlje

Ovakav način KMC se naziva kontinuiranim i primenjivan je najviše u nerazvijenim i zemljama u razvoju, sa lošim ekonomskim uslovima i nerazvijenim sistemom zdravstvene zaštite, gde postoji nedostatak medicinskih institucija, medicinskog osoblja, opreme (inkubatora), struje, vode, … i imao je, i još uvek ima veliku ulogu u smanjenju smrtnosti i oboljevanja prevremeno rođenih i beba sa malom težinom.
Najznačajniji promoteri KMC sistema nege u nerazvijenim zemljama danas su Dr Nils Bergman (Južnoafrička Republika) i Dr Natali Charpak, osnivač Fundacion Canguro (Kolumbija), koji su značajno doprineli smanjenju smrtnosti novorođene dece u najugroženijim područjima širom sveta, upravo uvođenjem ove metode.

Primena u savremenim uslovima

Intermitentni KMC podrazumeva postavljanje golog novorođenčeta na grudi majke u određenom vremenskom periodu tokom dana, svakodnevno, i često se primenjuje u razvijenom svetu, u dobro opremljenim bolnicama sa visokom tehnologijom, npr. u odeljenjima neonatalne intenzivne nege.
Cilj je da se uspostavi i održi fizički kontakt između majke i deteta, podrži njihovo povezivanje i razvijanje privrženosti, stimuliše dojenje, stimuliše psihomotorni razvoj bebe i pomogne majci da se bolje snalazi sa prevremeno rođenim detetom.
U ovoj varijanti KMC se primenjuje pre svega zbog povoljnog dejstva na psohomotorni razvoj bebe, budući da je sve vreme prisutan izvor toplote, da kontakt koža-koža predstavlja stimulaciju čula dodira, pokreti grudnog koša majke tokom disanja su stimulacija disanja bebe, miris majčine kože je stimualcija čula mirisa i doprinosi formiranju memorije, a majčin glas, disajni zvuci i srčani otkucaji stimulišu čulo sluha, uz stalno prisutan i nezamenljiv emocionalni kontakt.
Nedavna istraživanja su pokazala da 98% neonatoloških odeljenja u SAD primenjuju neki od oblika KMC kao interventnu metodu za stimulaciju psohomotornog razvoja.
Treba naglasiti da i bebe rođene na vreme mogu imati koristi od KMC, obično intermitentnog tipa, i to u onoj meri u kojoj majka i beba to prihvataju.
KMC, po sopstvenoj želji, mogu da praktikuju i očevi.
Program je do danas široko prihvaćen i doživeo je brojne modifikacije, pa tako postoji KMC u zemljama u razvoju, u industrijski razvijenim zemljama i ambulantni KMC.

Koje su dokazane prednosti metode “koža na kožu”?

Održavanje telesne temperature prevremeno rođene bebe
Smanjenje pojave pauza u disanju (apneja)
Smanjenje stresa i bola,
Bolja organizacija sna
Ishrana je prijatnije iskustvo
Povoljan uticaj na laktaciju, brže započinjanje dojenja
Uspostavljanje “ekskluzivnog” dojenja u većem procentu
Bolje napredovanje novorođenčeta
KMC je lak je i dostupan način transporta
Povoljan utcaj na psihomotorni razvoj bebe
Kraća dužina boravka u bolnici
Smanjenje nepoželjnog odvajanja majke i deteta
Obnavljanje procesa povezivanja majke i deteta (ukoliko je došlo do odvajanja)
Razvijanje privrženosti
Ohrabrenje majke i porodice, manji osećaj bespomoćnosti i anksioznosti
Veća uloge porodice u nezi prevremeno rođenog deteta

Podrška i ohrabrenje roditeljima

Ovakav način nege jača povezanost između roditelja i dece i transformiše krizu, nastalu rođenjem bolesnog ili prevremeno rođenog deteta, u lepše iskustvo za celu porodicu.
Postoje naučni dokazi da kontakt “koža na kožu” omogućuje majci/roditeljima prevremeno rođene dece da osećaju manji stres i da imaju više poverenja i veći osećaj ispunjenosti u ulozi roditelja.
Roditelji bivaju ohrabreni osećanjem da mogu da učine nešto za svoje dete i sigurnošću koju stiču u nezi i ishrani; a zapaženo je da se očevi osećaju opuštenije i zadovoljnije.

Kabineti za kontakt “koža na kožu”

U Institutu za neonatologiju su su otvorena dva kabineta za kontakt “koža na kožu” kao deo i prvi korak jedne šire akcije, pod nazivom “Partnerstvo sa roditeljima – za bolji ishod”
Cilj akcije je upravo razvijanje partnerskih odnosa sa roditeljima, njihovo što veće uključivanje u negu i lečenje njihovih beba, uključivanje roditelja u tim koji radi za dobrobit prevremeno rođene dece, smanjenje stresa i straha koje ima porodica bolesnih beba.

Zbližavanje bebe i porodice, jačanje privrženosti

Upravo sa željom da se iskoriste sve navedene prednosti metode kontakta “koža na kožu”, kabineti su zamišljeni kao prijatan ambijent za porodicu: prisustvo oca i bliskih rođaka (bake, deke, braće, sestara) je poželjno, jer treba da omogući prevremeno rođenoj bebi kontakt sa roditeljima i širom porodicom, majci što potpuniji osećaj i podršku, a celoj porodici preko potreban mir, intimu i kvalitetno vreme u prostoru koji ne liči na bolnički ambijent.
Istovremeno, osim medicinske i emocionalne dobrobiti, ovo je mesto gde medicinske sestre postupno povećavaju znanja i kompetencije roditelja za negu dece, tako da spremno, bez straha i sa samopouzdanjem mogu jednoga dana da napuste bolnicu.
Prvi rezultati i reakcije su više nego ohrabrujući, a interesovanje toliko, da dva kabineta već nisu dovoljna…

Dermosens sprej

Koliko često treba kupati bebu?

Koliko često treba kupati bebu?

Da li bebu treba kupati svaki dan? Česta nedoumica no...

POSLE RAZVODA: Viđanje sa ocem je neophodno

POSLE RAZVODA: Viđanje sa ocem je neoph…

Majke svesno ili nesvesno uskraćuju bivšim muževima ...

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice:…

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene n...

Koji položaj je najbolji za podrigivanje?

Koji položaj je najbolji za podrigivanj…

Podrigivanje je važan deo hranjenja bebe. Dok sisa beb...

Da li su bebe dobijene vantelesnom oplodnjom zdrave kada porastu?

Da li su bebe dobijene vantelesnom oplod…

Obzirom na rasprostranjenost tehnika asistirane reprodu...

Urođeni hemangiomi

Urođeni hemangiomi

Ostrvca tkiva koja brzo rastu ali kasnije postepeno nes...

Krvarenje iz nosa kod dece

Krvarenje iz nosa kod dece

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru»...

Koje su štetne hemikalije u proizvodima za negu beba?

Koje su štetne hemikalije u proizvodima…

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj...

Infekcije mokraćnih kanala kod dece

Infekcije mokraćnih kanala kod dece

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt...

Bezbedan položaj za spavanje odojčadi

Bezbedan položaj za spavanje odojčadi

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao ...

Do kada bi bebe trebalo da nose pamučne kapice?

Do kada bi bebe trebalo da nose pamučne…

Tek rođenim bebama još u porodilištu babice stavljaj...

Saveti pedijatra: Šta kada beba dobije proliv?

Saveti pedijatra: Šta kada beba dobije …

Šta najčešće uzrokuje dijareju kod bebe, kako je pr...

Dojenje i najčešći problemi prilikom dojenja

Dojenje i najčešći problemi prilikom …

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko...

Torba za porodilište: Kako sam baš to zaboravila!

Torba za porodilište: Kako sam baš to …

Pakovanje torbe za porodilište za većinu trudnicu pre...

Otitis – zapaljenje srednjeg uva

Otitis – zapaljenje srednjeg uva

Uho se sastoji od tri dela: spoljašnjeg, srednjeg i un...

Sjajan trik: Kako bebi dati sirup bez prosipanja

Sjajan trik: Kako bebi dati sirup bez pr…

Jedna mama je rešila na svom profilu na Fejsbuku da po...

Nega zubića kod beba

Nega zubića kod beba

Kako da sprečim pojavu karijesa? Zdrav režim ishrane...

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žuman...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.