Dolazak bebe je najradosniji trenutak u životu roditelja. Ali ono što zatim sledi ponekad deluje preteško. Mame imaju svoju ulogu, a tate svoju.

Kako će se svako snaći u ulozi mame/tate - individualna je stvar. Za neke su prvi dani roditeljstva veoma laki i jednostavni, dok je drugima potrebno malo više da bi se pronašli u novim zadacima koji su pred njima. Važno je ne posustajati i negovati ljubav - a sve ostalo će doći na svoje.

Na sebi specifičan način poruku podrške svim očevima poslao je ilustrator Jude Devir. Kako ga inspiriše svakodnevnica - najčešće opisuje životne situacije u kojima se našao zajedno sa svojom ženom. Uloga oca je sada nova tema za njega.

Njegova poruka svim očevima koji se muče i preispituju tokom prvih dana je vrlo jednostavna i snažna:

U redu je kad plače u tvojim rukama
U redu je da želi samo svoju mamu
U redu je ako ne možeš da je uspavaš
U redu je što još uvek ne razumeš svoj status
U redu je da nemate tu vezu, o kojoj svi pričaju
U redu je da još uvek ne razumete definiciju svog posla
U redu je što ne uspevaš da je nasmeješ
U redu je što si umoran
U redu je što si ljut
U redu je ako stvari ne funkcionišu
U redu je tražiti zagrljaj
U redu je da delite sa svojim partnerom sve kroz šta prolazite, čak iako to ne deluje tako muževno
U redu je što ti se život promenio
U redu je što su ti planovi otkazani
U redu je što nemaš vremena ni za šta
U redu je osećati se slabo
U redu je biti neraspoložen
U redu je osećati se usamljeno
U redu je zatražiti pomoć
U redu je...

Izvor:bebac.com

Bilo da su vam roditelji najbolji prijatelji ili ih jedva poznajete, vaša veza s majkom i ocem ima uticaj na to kakva ste osoba danas. To je tvrdio Sigmund Frojd, a to su pokazala i brojna istraživanja.

Ovo je deset načina kako vas je oblikovalo vaspitanje vaših roditelja.

1.Ako su vam roditelji kritikovali izgled, verovatno je da ćete imati nisko samopouzdanje.
Negativni komentari na račun izgleda uticat će na samopouzdanje te osobe. Isto važi i kad su deca u pitanju.

“Ako stalno slušate da ste debeli ili drugačiji od drugih, nećete biti sigurni u sebe”, ističe psihoterapeut Christine Scott-Hudson.

2. Ako su roditelji od vas imali velika očekivanja, verovatno ste bili bolji u školi.
Istraživanje iz 2015. otkrilo je da su deca čiji roditelji imaju velika očekivanja ostvarivala bolje rezultate u školi. Taj trend se odnosi i na porodice s većim, ali i s manjim primanjima.

3. Ako je vaša majka završila fakultet, verovatno ćete to učiniti i vi.
Deca čije majke nisu završile fakultet ili srednju školu takođe imaju manju verovatnoću da će to učiniti, otkrilo je istraživanje iz 2014. koje je vodila Sandra Tang sa Univeriziteta Michigan.

4. Ako je vaša majka stalno pod stresom, verovatno je da ste loši u matematici.
Vreme koje roditelji provode s decom u uzrastu od tri do 11 godina ne utiče na njihov akademski uspeh koliko njihovo mentalno stanje, posebno majke.

Istraživanje koje je 2015. objavljeno u magazinu Journal of Marriage and Family otkrilo je da deca čije su majke pod stresom, teskobne ili neispavane, imaju problema s ponašanjem i emocijama, ali postižu i lošije rezultate u ispitima iz matematike.

5. Ako ste devojčica, a vaša majka radi van kuće, verovatnije je da ćete zarađivati više od drugih žena.
Istraživanje s Harvarda otkrilo je da kćerke zaposlenih majki u odrasloj dobi imaju 23 posto veća primanja nego devojčice čije su majke vreme provodile kod kuće.

6. Ako vam je majka pružala ljubav i pažnju dok ste bili beba, verovatnije je da ste bili bolji učenik.
Kad roditelji osiguraju deci toplo okruženje puno ljubavi i pažnje do treće godine, ona će postizati bolje rezultate tokom školovanja, navodi istraživanje iz 2017., a koje je objavio US National Library of Medicine.

7. Ako su vas roditelji učili da iskažete emocije, manja je verovatnoća da ćete se razvesti.
Dečji psiholog Rebecca Bergen za MyDomaine je otkrila da se deca koja znaju pokazati emocije i objasniti kako se osećaju bolje snalaze u romantičnim vezama u odrasloj dobi.

“Stil komunikacije često je rezultat iskustva i uzora u dečjem uzrastu”, kaže.

8. Ako su vas roditelji terali da obavljate kućne poslove, verovatnije je da ćete zadatke obavljati nezavisno od drugih.
Ako ste u detinjstvu stalno slušali da morate namestiti krevet, roditelji su vam učinili uslugu. Deca koja obavljaju kućne poslove odgovornija su kasnije na poslu i ne čekaju da im se zadaju radne obveze, smatra Julie Lythcott-Haims, autorika knjige “How to Raise an Adult”.

“Takve osobe bolje sarađuju s kolegama i imaju veću empatiju. Takođe, deca tako uče da su deo tima i da moraju odraditi neki deo posla”, smatra.

9. Ako su vas roditelji učili društvenim veštinama, veća je verovatnoća da ćete završiti fakultet i imati bolje plaćen posao.
Jedno istraživanje pratilo je 700 Amerikanaca tokom 20-godina. Pokazalo se da deca sa boljim društvenim veštinama više pomažu i kooperativnija su i do 25. godine češće završavaju fakultet i imaju posao s punim radnim vremenom.

10. Ako su vas roditelji lagali, možda ćete teško verovati drugima.
Iako roditelji decu najčešće lažu da ih ne bi povredili ili jer ne znaju (ili ne žele) iskreno odgovoriti, to može učiniti više štete nego koristi.

“Roditelji misle da tako štite decu, ali kad saznaju istinu, osećaće da ne mogu verovati odraslima”, pojasnila je psihijatar dr. Carole Lieberman za Insider.

Izvor: Index

Ne zaboravite da deca upijaju energiju roditelja i mnogo uče od njih

Kada vaspitavate dete, uvek se plašite da u nečemu ne pogrešite, pa iz straha zadržavate stvarne emocije u sebi, umesto da ih pokažete deci.

Deca upijaju energiju roditelja i mnogo uče od njih, zato je jako važno da sa decom imate iskren i otvoren odnos, piše Pop Sugar. Mnogi roditelji zbog obaveza i nedostatka vremena deci uskraćuju emocije i iskrene savete.

Nađite vremena da vašoj deci kažete koliko ih volite i naučite ih da pokazuju osećanja i bore se za njih. Ovo su samo neke od važnih stvari koje vaše dete mora da čuje od vas.

Zahvalan sam na tome što te imam i veoma sam ponosan na tebe.
Tvoje reči imaju smisla za mene i imaš odlične ideje.
Volim što sam baš tvoj roditelj i ne moraš da budeš savršen/a da bi bio/bila sjajan/sjajna.
Tvoje mišljenje mi je jako važno, a najvažniji/najvažnija si mi ti.
Voljen/a si i verujem u tebe.
Ova porodica ne bi bila ista bez tebe i mnogo nam značiš.
Imaš pravo i možemo da uradimo to kako ti kažeš.
Veoma mi pomažeš, činiš me srećnim roditeljem i volim tvoju kreativnost.
Nemoj da se bojiš da budeš svoj/a, jer možeš mnogo toga da promeniš.
Volim što vidim svet tvojim očima jer je odlično to što si kreativan/kreativna.
Divim ti se i tvoji prijatelji su srećni što te imaju.
Verujem ti jer znam da ćeš napraviti najbolji izbor.
Kada si ti srećan/srećna i ja sam jer me činiš boljom osobom i uvek budi svoj/a.
Opraštam ti jer svako od nas pravi greške.
Dobro ti ide, a ako ne uspeš uvek možeš da probaš ponovo sutra.

Izvor: Superzena.B92.net

Ko će bolje razumeti mališane i njihove probleme ako ne mama koja je u isto vreme i stručnjak. Francin Zelter je izdvojila stavke oko kojih se ne brine, i one koje je uvek zabrinjavaju.

Kao dečji psiholog, razgovaram sa mnogo roditelja koji su zabrinuti zbog detetovog razvoja i ponašanja. Moji klijenti većinom nisu sigurni koje ponašanje treba da shvate kao alarmantno: "Da li bi trebalo da se zabrinem kad moje dete uradi ovo" ili "Da li je čudno što je moje dete to izgovorilo". Ovakve rečenice slušala sam skoro deset godina otkako radim sa porodicama.

Podelila sam nekoliko mišljenja: Kada sam postala mama dva dečaka, Hantera i Pakstona, moj posao je samo pojačao sve te brige koje i ostali roditelji imaju. Povrh svega, svedočila sam iz prve ruke kako roditelji mogu uticati na dete. Kao roditelji imamo hrpu stvari o kojim bi trebalo da brinemo, ali jednostavno ne možemo brinuti o svemu. Dokle god volimo svoju decu i trudimo se da im pružimo srećno detinjstvo, radimo najbolje što možemo.

Dakle, podeliću sa vama sve o čemu nisam zabrinuta kada su moja deca u pitanju, ali i sve brige i prioritete. S obzirom na to da ne postoji savršeno roditeljstvo, moguće je osetiti sigurnost da pravite najbolje izbore za svoje mališane.

Ne brinem se...
Da li pružam pozitivan uzor?

Kao zaposlena majka, ne mogu ceo dan da provedem sa svojim sinovima. Ipak, od kvantiteta mnogo je važniji kvalitet zajednički provedenog vremena. Kada sam sa svojom decom, bez obzira da li je to sat vremena ili ceo dan, uvek sam otvorena za razgovor i njihove potrebe, imaju moju potpunu pažnju. Tokom radnog dana, moja deca su zbrinuta od strane iskusne negovateljice koja im pomaže da se lakše prilagođavaju i prihvataju promene. Vreme bez roditelja će im pomoći da razviju samostalnost i nezavisnost. Dakle, čak i ako ne radite pozovite baku da ih pričuva! Malo vremena samo za sebe je zdravo za svakoga.

Da li je vreme za životne prekretnice?

Deca dolaze do tih prekretnica onda kada su spremna za to. Postoji određeni raspon onog što se prihvata kao pogodno, i onog što bi moglo malo da se odloži. Moja koleginica i majka dvoje dece rekla mi je kako konstantno vidi roditelje koji porede svoju decu sa drugima. Njen savet je da odmah prestanete sa tim. "Svako dete uči i raste na sopstveni način", rekla je doktorka Žaklin Šilki. "Više se fokusirajte na to kako vaša deca napreduju, poredeći ih sa njima samima - ukoliko napreduju svakog dana, svake sedmice, meseca, to je jedino što je važno. Pokušajte svakoga dana da pronađete neku malu pobedu."

Ako imate brige, recite to svom pedijatru radije nego u "mama grupama" na fejsbuku. Vaš pedijatar je vaš ekspertski partner u roditeljstvu, pa ukoliko nemate poverenja u njega, pronađite drugog. Takođe, prestanite da se brinete ukoliko je primetite kašnjenje. Rane intervencije su jako efektne. Ukoliko vaš pedijatar predloži razgovor sa specijalistom ili odlazak na procenu, predlažem da to odmah uradite. Ranije uočen problem će se mnogo lakše rešiti.

Da li se rutina trenutno poremetila?

Priznaću vam nešto: puštam decu da ostanu budna duže tokom praznika, a nekad preskaču spavanje tokom dana kako bismo radili zabavne aktivnosti. Nekada im dozvoljavam da legnu kod nas u krevet, da gledamo crtane filmove.

Toliko roditelja misli da bi trebalo striktno da se drži rasporeda, inače će se deca raspasti. Naravno, ne spore se benefiti rutine i tačnosti. Deca, kao i većina ljudi, rade bolje kada znaju šta da očekuju. Ali promena u dnevnoj rutini i rasporedu im neće naškoditi. Da, možda ćete imati manjih komplikacija pri povratku na redovan raspored. Ali to je sasvim okej. Rasporedi se mogu prilagoditi, navike odlaska u krevet se lako mogu povratiti, a loše ponašanje može biti iskorenjeno, ali sladoled za doručak na detetov rođendan će svakako biti nešto što će pamtiti zauvek.

Da li su deca izbirljiva po pitanju hrane?

Dokle god pedijatar ne brine o njihovoj težini i zdravlju, ne raspravljam se sa decom oko hrane. Obično im ponudim dve opcije obroka: ono što kao porodica jedemo i ono što trenutno imam u frižideru (nema žalbi ako neko napokon pojede ostatke). Ako su gladni ješće, ako nisu ne moraju.

Viđala sam i roditelje koji uspešno ponude dve ili više opcija. Na primer, večera koja sadrži proteine, skrob i povrće trebalo bi da uključuje bar jedan sastojak koji vole i jedan nov ili manje voljen. To daje detetu šansu da isproba nove stvari, a pritom ih ne terate da to pojedu. To vam garantuje da će pojesti makar pola obroka bez pobune. Shvatila sam da kada pokušam da nateram sina da proba nešto novo, on se opire. Ipak, kada mu dam opciju da to pojede uz nešto što mu je poznato i što voli, on će radije uzeti zalogaj toga, jer nema pritiska, i izbor je na njemu.

Da li deca koriste telefone?

Kao i sve ostalo, izloženost ekranima i tehnologiji može biti korisna, ukoliko je pažnjivo regulisano od strane onog ko ih čuva. Uključite se i razgovarajte sa detetom o likovima i temama epizode crtanog filma dok traju reklame. Većina uređaja ima roditeljsku kontrolu, iskoristite tu prednost! Volim aplikaciju koja omogućava da moj sin koristi samo one aplikacije koje su mu dozvoljene, a može se čak i ugasiti sam ukoliko je pošlo previše vremena. Kada se telefon ugasi, on zna da je vreme da se igra nečim drugim.

Tableti takođe mogu biti dobre alatke za edukaciju. Mnoge škole imaju obezbeđene ajpede za učenike i njihove zadatke, tako da su im često potrebni. Opet, sve je to do toga kako se vi postavite. Moj trogodišnji sin je igrao igru u kojoj lovi stvari po čekaonici. Označila sam sve što bi trebalo da pronađe i fotografiše telefonom. Sve dok interaktivno učestvujete, to može biti neverovatno koristan alat kog ne bi trebalo da se plašite.

Brinem se...
Ko su prijatelji moje dece?

Kako ću znati da li moj sin ima dobre prijatelje i da li ume da se odbrani?

Fokusirajte svoju energiju da otkrijete ko su prijatelji vaše dece i da naučite decu kako da stvore prava prijateljstva. Pomozite im da isplaniraju aktivnosti i druženja, a kasnije razgovarajte sa njima kako je prošlo. Sasvim je u redu predložiti im kako da promene nešto sledećeg puta ukoliko to žele. Na primer, ukoliko primetite da vaše dete nikada ne bira aktivnost, možete mu reći: "Primetila sam da uvek prihvataš da se igraš onoga što Džoni predloži, čega bi ti voleo da se igraš?" Tada pomozite detetu da sledeći put kaže ili uradi ono što želi. Igranje uloga je idealan način da im pomognete da razviju svoje advokatske sposobnosti. Možete se pretvarati da ste im prijatelj, ili uključite nekog rođaka za takvu ulogu.

Pokušala sam i da ohrabrim sina da bira one aktivnosti koje ga interesuju umesto biranja onoga što je tada popularno. Pružite detetu mogućnost da se bavi raznim aktivnostima i primetite u kojim najviše uživa. Ovo će ga naučiti da bude lider, a ne uvek da prati masu, te će definitivno upoznati one koji imaju slična interesovanja kao on.

Da li je moje dete kulturno?

Nekada primetim da se moje dete ponaša bezobrazno, i to ne zato što to zaista jeste, već zato što je čulo ili videlo drugo dete da se tako ponaša. Deca su kao sunđeri, sve upijaju, čak i onda kada mislite da ne obraćaju pažnju. Uvek pokušavam da naučim svoju decu da budu pristojna i ne koriste ružne reči. Takođe, imam iskrene razgovore sa njima (u skladu sa godinama) o tome kada primete kako su drugi bili nepristojni. Diskutujemo o tome šta smo primetili i koje je druge opcije ta osoba imala kako bi došlo do pozitivnog ishoda.

Učite ih da budu empatični: vaše dete ne mora da voli svakoga, ali bi trebalo da bude fino prema svakome. Budite model ovakvog ponašanja svom detetu. Pozovite celo odeljenje na druženje u parku i pozdravite svaku porodicu uz osmeh, čak i ako oni ne uzvrate. Kada moja deca i ja primetimo da je neko neljubazan, pokušamo da ocenimo situaciju iz druge perspektive - možda je ta osoba samo imala težak dan?

Da li su moje odluke u vezi sa obrazovanjem dobre?

Kako se obrazovni standardi menjaju, tako se menjaju i društvena očekivanja. Nekad se čini da se naši mališani u vrtiću pripremaju za fakultet pre nego za društvenu adaptaciju. Kao roditelj, konstantno se susrećemo sa pitanjem šta je najbolje za naše dete. Da li smo ih upisali u dovoljno vannastavnih aktivnosti? Da li su bolje državne ili privatne škole? Opcija su neograničene, a budućnost nepoznata.

S obzirom na to da ni sama ne mogu reći šta je najbolje za moje dete, sa sigurnošću tvrdim da šta god odlučite nije urezano u kamen. Ukoliko mislite da ih možda previše pritiskate, pokušajte malo da popustite i posmatrajte šta se dešava. Ako niste zadovoljni njihovom školom, časovima, dodatnim aktivnostima, idite na razgovor ili napravite promenu. Ukoliko se vaše dete bori i ne ide mu dobro, zatražite evaluaciju. Vi ste najbolji advokat svog deteta, lopta je na vašoj polovini terena. Ne postoji obrazovanje koje odgovara svima.

Da li je moje dete srećno?

Naravno, znam da je moje dete srećnije kada se igra nego kada radi domaći zadatak, ali da li je u dubini zaista srećan? Ovo je tako izvan kontrole mene kao roditelja. Umesto brige oko toga, bolje pitajte dete kako se oseća na dnevnom nivou, i probajte da ne odbijate njegove brige. Važno je da prihvatite svako detetovo osećanje i pokažete mu da ste tu da slušate.

Takođe, jako je važno da osim što je normalno da dete bude nervozno noć pre testa, to može biti i znak većeg problema, ako vaše dete pokazuje konstantnu brigu oko nekih nebitnijih stvari, ako je neodlučan oko stvari koje ga inače vesele, ili ako se konstantno žali na neke fizičke simptome (bol u stomaku, glavi i slično), a koji nisu povezani sa medicinskim problemima. Ako je ovakav slučaj, porazgovarajte o tome kako se oseća i pokušajte da pronađete problem. Ukoliko ga nešto muči, predložite mu strategije da to prebrodi. Posle pratite ponašanje deteta. Ukoliko nastavi da se muči, potražite profesionalnu pomoć. Manji problemi koji se ne reše kasnije mogu postati mnogo veći.

Kada shvatite šta to muči vaše dete, bićete mnogo mirniji. Ukoliko se brinete ili ste pod streom, setite se da niste jedini koji se osećate tako. Možete se obratiti prijateljima, porodici ili profesionalcima (školski psiholog ili pedijatar) za pomoć.

Izvor: Yumama

Da li će obećan uvećan roditeljski dodatak stići do kraja godine?

Nakon velikih obećanja, mnogi roditelji očekivali su uvećanu ratu roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, međutim na račun je ipak stigla manja uplata, odnosno isti iznos kao i do sada.

Informacija koju smo dobili iz Ministarstva je da svi roditelji koji po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom imaju pravo na uvećan roditeljski dodatak, treba da dobiju novo Rešenje sa uvećanim iznosom i da će tek nakon dobijanja novog Rešenja početi da dobijaju i uvećane rade roditeljskog dodatka.

Međutim, da biste dobili novo Rešenje neophodno je da ispunjavate sledeće uslove:

Da ste dete i svu prethodnu decu uredno vakcinisali

Da sva vaša prethodna deca uredno pohađaju školu

Da li treba ponovo da podnesem zahtev?

Nov zahtev se ne podnosi ali treba da se dopuni sa dokazom o tome da je dete vakcinisano i da pohađa školu. Potvrdu o vakcinaciji i o školovanju deteta možete dostaviti opštinskoj upravi za dečiju zaštitu ili čekati da vas oni pozovu i utvrde ispunjenost uslova za uvećan roditeljski dodatak.

Nadležnim službama dat je rok od 6 meseci da utvrde ispunjavanje ovih uslova, a roditeljima je uvećan roditeljski dodatak obećan do kraja godine.

Kako je u Srbiji elekstronska razmena informacija među službama i dalje strana, roditelji će sami morati da dokaz o vakcinaciji i pohađanju škole dostave nadležnim upravama.

Koliko novca treba da dobijem?

Za prvo dete koje je rođeno posle 1. jula 2018. godine dobićete 100.000,00 dinara koji se isplaćuju jednokratno.

Za drugo dete koje je rođeno posle 25.decembra 2017.godine mesečno ćete dobijati 10. 000 dinara naredne 2 godine.

Za treće dete koje je rođeno posle 25.decembra 2017. godine dobijaćete 12. 000 dinara narednih 10 godina

Za četvrto dete dobijaćete rođeno posle 25.decembra 2017. godine dobijaćete 18.000 dinara mesečno narednih 10 godina

Razlika između starih i novih iznosa, prema obećanju države treba da vam se refundira do kraja 2018. godine.

Paušal za nabavku opreme za dete, za decu rođenu 1. jula 2018. godine i kasnije i koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 5.000,00 dinara.

Izvor: bebac.com

Od 1. jula stupa na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je usvojen krajem prošle godine, a u kojem su uslovi za dobijanje roditeljskog dodatka pooštreni za pojedine kategorije roditelja.

Žene u Srbiji koje imaju veoma visoka primanja za srpske uslove od 1. jula neće moći da računaju na roditeljski dodatak, čije povećanje je u subotu najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To se pre svega odnosi na buduće majke koje imaju mesečnu platu veću od 197.928 dinara.

Naime, u članu 25 Zakona navodi se da roditeljski dodatak ne može da bude ostvaren ako majka ili otac deteta plaćaju godišnji porez na dohodak građana. Prema važećim propisima, taj porez su u ovom trenutku dužni da izmire oni koji su tokom godine zaradili više od 2.375.136 dinara, odnosno 197.928 dinara mesečno.

U novom zakonu piše i da roditeljski dodatak neće moći da bude ostvaren ako majka ili članovi zajedničkog domaćinstva plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 30.000.000 dinara.

Ipak, kako saznajemo, i ta nova verzija zakona, koja još nije stupila na snagu, biće promenjena, upravo zbog odluke o uvećanju iznosa roditeljskog dodatka, ali i uslova za ostvarivanje tog prava. Prema našim saznanjima, nije isključeno da ta druga stavka koja se odnosi na porez na imovinu bude dodatno pooštrena.

Od Ministarstva rada i socijalne politike nije dobijen konkretniji odgovor šta će sve u Zakonu biti promenjeno.

- Visina roditeljskog dodatka, kao i uslovi za ostvarivanje prava, biće utvrđeni kroz izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Izrada teksta Nacrta zakona biće urađena u nakraćem roku i po utvrđenoj proceduri on će biti upućen Vladi radi potvrđivanja, a potom će biti prosleđen Narodnoj skupštini na usvajanje - rečeno je u Ministarstvu rada.

Važi za svu decu rođenu ove godine

Kako saznajemo, na uvećani roditeljski dodatak moći će da računaju sve majke (osim pomenute dve kategorije) koje su rodile decu od 1. januara ove godine, ali će se ona isplaćivati od 1. jula.

Kako je obelodanio predsednik Aleksandar Vučić, za prvorođeno dete roditelji će dobiti jednokratno 100.000 dinara (sada 39.345 dinara), a veći mesečni iznos slediti i mama drugog deteta, koje će u naredne dve godine dobijati 10.000 dinara (sada 6.410 dinara).

Osetno će biti povećan roditeljski dodatak za treće dete, čijoj će majci u narednih 10 godina biti mesečno uplaćivano 12.000 dinara (sada 11.538 dinara tokom dve godine).

Najveće povećanje sledi roditeljima četvrtog deteta, koji će mesečno dobijati od države 8.000 dinara i to 10 godina od rođenja (sada 11.500 tokom dve godine).

Inače, u toku je i priprema kriterijuma za nagrađivanje poslodavaca koji prepoznaju napore za povećanje nataliteta, odnosno koji su društveno odgovorni prema roditeljima.

Privredna komora Srbije (PKS) uveliko radi na izradi uslova.

Izvesno je da određenu stimulaciju mogu da očekuju poslodavci koji isplaćuju naknade za rođenje dece svojim zaposlenima, koji plaćaju vrtić deci zaposlenima, koje porodiljama omogućavaju klizno radno vreme prvih meseci kada se vrate na posao.

Izvor: blic.rs

Kazna zatvora do dve godine za neovlašćeno objavljivanje fotografija dece

Za neovlašćeno fotografisanje i javno objavljivanje fotografija deteta zaprećene su novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine.

Sve češći su slučajevi da nastavnici, profesori ili sportski treneri nakon osvojenog takmičenja na društvene mreže kače fotografije maloletne dece, i to bez dozvole roditelja. Iako bez loše namere, ovakav potez često nailazi na neodobravanje roditelja, te takvi slučajevi obično rezlutiraju tužbom.

- Trener kod koga moj sin trenira odbojku odveo je grupu dece starosti do 12 godina na takmičenje u inostranstvo. Klinci su pobedili, a on je njihovu fotografiju sa peharom okačio na Fejsbuk. Nas nekoliko roditelja se nije složilo s tim što je uradio, te smo odlučili da ga tužimo - kaže B. P., čitateljka “Blica”.

Ovo, međutim, nije usamljen slučaj. I nastavnici neretko, najčešće na Vajber grupu, roditeljima šalju zajedničke fotografije dece sa rekreativne nastave, iako na to nemaju pravo bez potpisane saglasnosti upravo roditelja, pa škole i vrtići ovaj problem rešavaju tako što tu saglasnost traže na početku svake školske godine.

Iako su ovakve i slične tužbe roditelja potpuno osnovane, zakoni u ovoj sferi poprilično su šturi i ne prate razvoj savremenih sistema komunikacija. Tome u prilog ide da je Zakon o obligacionim odnosima (koji je relevantan za naknadu štete u ovom slučaju) donet davne 1978. godine!

Miloš Radulac iz advokatske kancelarije Stojković objašnjava za “Blic” da se, prilikom svakog objavljivanja fotografije dece na nekoj društvenoj mreži, mora posebno obratiti pažnja.

- Kada je reč o tome da fotografije dece na društvenoj mreži objavi fizičko lice, u ovom slučaju trener ili profesor, neovlašćeno objavljivanje može rezultirati u dva pravca - primenjuje se Krivični zakonik, ali samo ako je došlo do osetnog zadiranja u privatni život u toj meri da zahteva krivično-pravnu sankciju, ili s druge strane, oštećena strana može da se pozive na povredu prava na privatnost. Bez obzira na uzrast deteta ili odrasle osobe, svako ima pravo na privatnost, pa tako i na tužbu za povredu privatnosti - priča advokat Radulac.

Kada je u pitanju povreda prava na privatnost, naš sagovornik ističe da ne postoji kazna u pravom smislu te reči, već postoje mogućnost naknade štete ili zahtevanje da se sporni sadržaj ukloni. Kazna dolazi samo slučaju ako je izvršeno krivično delo tim objavljivanjem, a tada su, kaže Radulac, zaprećene novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Potrebno je, ističe on, napraviti razliku između starijih maloletnika koji su sposobni da shvate značaj svog pristanka za objavljivanje fotografije, i mlađih maloletnika, gde je potrebno obratiti se roditeljima za davanje saglasnosti.

- Smatram da nije potrebno da saglasnost bude u pisanom obliku, ali ona nesumnjivo mora postojati. Takođe, moraju je dati oba roditelja, jer oni zajednički vrše roditeljsko pravo, a sve u skladu sa Porodičnim zakonom. To ne važi samo u onim slučajevima gde jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo na osnovu odluke suda - priča Radulac.

Kada su u pitanju javna takmičenja na kojima deca učestvuju, takođe treba biti oprezan jer se fotografija maloletnika ne sme objaviti bez njegovog ličnog pristanka ili pristanka njegovog zakonskog zastupnika.

Ipak, nečiji lik je dopušteno prikazati bez pristanka ako je osoba prikazana kao deo pejzaža, naseljenog mesta, ulice, ili ako se fotografija odnosi na mnoštvo likova poput koncertne publike, demonstracija... Tada bi, prema sadržini konkretne fotografije, trebalo oceniti da li je ispunjen neki od zakonskih uslova za objavljivanje fotografije bez pristanka, objašnjavaju advokati.

Kazne i do dve godine zatvora

- Za neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje fotografija Krivični zakonik predviđa krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa portreta i snimka u odredbi člana 145, koje učini onaj ko neovlašćeno objavi tuđu fotografiju ličnog karaktera, a za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine. Uslov za postojanje ovog krivičnog dela je da se fotografijom osetno zadire u lični život tog lica, što je pitanje koje zavisi od okolnosti slučaja - ističe advokat Radulac.

Kada su u pitanju mediji, odgovorni urednik koji učini prepoznatljivim maloletnika na fotografiji koja može da povredi njegovo pravo ili interes može biti prekršajno kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Pored navedenog, onaj čije je pravo na privatnost povređeno objavljivanjem fotografije može se obratiti sudu sa zahtevom za naknadu štete.

Izvor: Blic.rs

Ove godine u Velikoj Britaniji moglo bi doći do revolucionarnog događaja kada je reč o rađanju dece, pa bi prvi put u istoriji dogodilo da bude rođeno dete s troje roditelja.

Nadležne institucije dale su zeleno svetlo u dva slučaja.

Ovo neće biti prvi slučaj, a granicu je prvi pomerio Džon Zang, koji je s kolegama 2016. to učinio u Njujorku, a zabeleženi su i slučajevi u Ukrajini nakon toga, prenosi New Scientist.

Ipak, Velika Britanija prva je zemlja koja je službeno odobrila upotrebu tehnike terapije zamene mitohondrija zarad sprečavanja naslednih mitohondrijskih poremećaja. Tim naučnika iz Njukasla dobio je odobrenje da sprovede postupak još 2016. godine, a sada se saznalo da je HEFA od tada odobrila još dva slučaja.

Kako su odobrenja data još 2017. godine postupak je, moguće, već počeo. Iz centra zaduženog za sprovođenje ovog postupka nisu hteli da potvrde da je procedura počela jer štite pacijente. Postupak je sličan veštačkoj oplodnji, ali se koristi genetski materijal troje ljudi.

Postupak je osmišljen da bi pomogao ženama koje imaju genetske mutacije mitohondrija da ih ne prenesu svojim potomcima.

Izvor: b92

Roditelji danas provode četiri puta više vremena gledajući u ekrane mobilnih telefona nego čitajući svojoj deci, pokazalo je jedno istraživanje.

Odrasli provode 90 minuta za kompjuterom, telefonom ili drugim uređajima, a samo 25 minuta čitajući deci, tvrdi se u istraživanju koje je radilo dobrotvorno udruženje "BookTrust".

Istraživanje je otkrilo i to da roditelji preskaču stranice dok čitaju deci, završavaju priču pre kraja i odbijaju da čitaju drugu priču. Polovina roditelja koji su priznali da ovo rade rekli su da su preumorni.

U ispitivanju je učestvovalo više od 2.000 roditelja dece uzrasta od četiri do 11 godina.

"S vrlo zauzetim rasporedom porodice i dugim radnim satima, roditeljima može biti teško da uvrste čitanje kao dnevnu aktivnost kojoj će se posvetiti, ali čak i desetominutno čitanje, igranje igre reči ili zajedničko čitanje liste za kupovinu može napraviti razliku", rekla je Džini Lun, direktorka udruženja čitalaca "Beanstalk".

Od 18. do 22. septembra pokrenut je i izazov desetominutnog čitanja deci, koji su podržale mnge javne ličnosti.

"Redovno čitanje pomaže deci da razviju maštu na najzabavniji način. Nadamo se da će nam se u ovom izazovu pridružiti veliki broj porodica", rekla je Dajana Džerald, direktorka "BookTrusta".

Izvor: N1

Prve novčane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja izrečene su u glavnom gradu gde je samo 65,2 odsto mališana zaštićeno od ovih bolesti.

Iako do aprila nije bilo nijedne novčane kazne, iz Prekršajnog suda saznajemo da su u poslednja tri meseca izrečene tri novčane kazne, kao i 10 opomena. Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete od opakih bolesti, podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, skreće pažnju na to da je broj prijava u 2017. četiri puta veći u odnosu na prošlu godinu.

– Realno je da zahteve za pokretanje prekršajnog postupka po zakonu koji je stupio na snagu u martu 2016. nismo počeli da dobijamo pre septembra. Što se tiče odnosa opomena i novčanih kazni, sudije izriču opomenu, a ne novčanu kaznu u onim situacijama kada postoje olakšavajuće okolnosti, a pogotovo je takva odluka moguća kada roditelji vakcinišu decu u toku trajanja postupka. Opomena jeste sankcija, plaćaju se i troškovi postupka, samo nema novčane kazne – objašnjava Marinović.

Podsetimo, da bi se postigao kolektivni imunitet koji bi nas zaštitio od epidemije malih boginja, poput one koja je u Rumuniji odnela 32 života, potrebno je da bude vakcinisano više od 95 odsto stanovništva. Nažalost, u Srbiji je poverenje u MMR opalo je zbog netačnih informacija koje tu vakcinu povezuju sa autizmom. U celoj Srbiji vakcinisano je 81 odsto dece, a najmanje vakcinisanih je na beogradskoj opštini Stari grad – sramnih 35,3 odsto.

Epidemiolozi apeluju na roditelje da vakcinišu decu i garantuju da MMR ne izaziva autizam. Doktor specijalista medicine Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, objašnjava da je cilj da vakcina u organizmu izazove virusni odgovor koji će stvoriti trajnu zaštitu, a da pritom ne nastane bolest.

– Uz pomoć vakcine postiže se isti efekat kada preležimo bolest, ali bez te cene da se ona mora preležati. Značajan broj dece od prirodne infekcije dobija komplikacije koje su ponekad i opasne, dok vakcina izaziva opasne reakcije toliko retko da je to na granici naših mogućnosti da ih uopšte detektujemo. Prave opasne komplikacije se javljaju približno u jedan od milion slučajeva, što je manji rizik nego što je rizik gotovo svega što radimo u životu – objašnjava dr Janković.

Izvor: Blic

Četrdesetpetogodišnji muškarac iz Lankašira spasao je svojoj jednomesečnoj ćerki život primetivši razliku u zvuku njenog plača.

Nakon što se lekarima obratio za pomoć, devojčici po imenu Megan dijagnostifikovan je težak oblik sepse opasan po život, zbog čega je pala u komu od tri dana.

Stju Bonsal i njegova supruga Trejsi savetuju svim roditeljima da veruju svojim instinktima.

"Mogao sam da ne uradim ništa, bojeći se da će mi reći da preterujem“, priča otac male Megan.

"Ali je moja reakcija spasla njen život. Savetujem svim roditeljima da u takvim situacijama obavezno posete bolnicu. To bi moglo da spase život njihovom detetu“, dodaje on.

Stju je osetio po njenom plaču da nešto nije u redu i rešio da potraži stručnu pomoć.

"Ispostavilo se da sam ispravno postupio što sam verovao svom osećaju“, istakao je.

Nejasno je kako je Megan zadobila težak oblik sepse, koji obično nastaje kao posledica neke infekcije. Nakon što je usledila odgovarajuća terapija, Megan se probudila iz kome. Nakon nedelju dana, bila je u potpunosti spremna da se vrati kući.

"Ona se sada dobro oseća i potpuno je zdrava zahvaljujući osoblju i našoj brzoj reakciji“, ispričao je njen otac.

Ukoliko u takvim situacijama ne dođe do brze reakcije, sepsa može da zahvati više organa, što bi dovelo do njihovog otkazivanja, a zatim i smrti.

Simptomi kod dece do pet godina podrazumevaju brzo disanje, veoma su hladni na dodir, poprimaju plavičastu boju i pri dodiru im ostaju otisci.

Izvor: B92

Odrastanje dece bez telefona, smartfona, tableta i kompjutera gotovo da je danas postalo nemoguće. Iako mnogi roditelji ne razmišljaju o posledicama ovih zanimacija po detetov razvoj, naučnici su, prvi put, rešili da ispitaju ovu uzročno-posledičnu vezu.

Na sastanku društva pedijatara predstavljena je studija koja je pokazala da kod dece između šest meseci i dve godine, koja slobodno vreme provode ispred ekrana spomenutih uređaja, dolazi do kašnjenja u govoru.

"Verujem da je to prva studija koja istražuje uticaj tehnologije na govor dece“, ističe doktorka Ketrin Birkin iz bolnice u Torontu i jedan od istraživača uključenih u spomenuto istraživanje.

"To je prvi put da smo skrenuli pažnju na potencijalne posledice, ali rezultati treba da budu uzeti sa rezervom, jer je u pitanju prvi pogled na problem“, dodala je ona.

U istraživanju, u kome je učestvovalo 900 dece, roditelji su odgovarali na pitanja poput koliko vremena njihova deca provode na ekranima dnevno do svojih godinu i po dana. Istraživači su zatim vršili procenu sposobnosti govora dece.

Dvadeset odsto dece provodi dnevno 28 minuta gledajući u ekran, pokazala su istraživanja. Svako povećanje od 30 minuta pred ekranom povećava rizik od kašnjenja u govoru za 49 odsto, kada su u pitanju zvukovi i reči.

Studija nije pronašla nikakvu vezu između ovih uređaja i drugih oblika komunikacije, poput gestikulacije, govora tela i socijalne interakcije. Dr Birkin ipak ističe da je potrebno uraditi još istraživanja da bi se sa sigurnošću potvrdilo da telefoni i kompjuteri direktno utiču na razvoj govora.

"Kako bismo mogli da damo savete i preporuke roditeljima i lekarima potrebno je da se uradi više istraživanja."

Pojedini pedijatri sa američke Akademije pedijatrije smatraju da deci mlađoj od 18 meseci treba u potpunosti zabraniti ekran, osim kada je u pitanju video-čestovanje sa porodicom. Buka i aktivnost ekrana može da zbuni malo dete i može da dovede do jaza između njih i roditelja. Kada su u pitanju deca starija od 18 meseci, roditeljima se preporučuje da zajedno sa njima gledaju program visokog kvaliteta i da sa njima pokušaju da shvate i prepričaju šta su zapravo videli.

Prema nekim podacima, čak 40 odsto dece do dve godine je koristilo mobilni telefon, a pretpostavlja se da će taj broj u budućnosti drastično rasti.

Izvor: B92

Brnabić: Roditeljima će novac jednokratno biti uplaćen na račun uz roditeljski dodatak

U cilju usklađivanja mera socijalne i poreske politike predlaže se ukidanje prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe.

Osnovni cilj je ravnopravan i pravičan tretman svih roditelja koji će na ovaj način ostvariti nadoknadu. Zahvaljujući ovim izmenama više roditelja će ostvariti pravo na ovu nadoknadu, jer će svi roditelji koji imaju pravo na roditeljski dodatak dobiti uvećanje, izjavila je juče ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić u Skupštini Srbije.

Kako je istakla, prednost ovakvog socijalnog pristupa biće i činjenica da od sada roditelji neće morati da prolaze kroz dugotrajnu proceduru prikupljanja fiskalnih računa, njihovu verifikaciju i odobrenja Poreske uprave, već će im novac jednokratno biti uplaćen na račun.

"Osim toga, novac neće čekati već će ga dobiti kroz roditeljski dodatak", navela je Brnabićeva.

Jedan od zakona koji se donosi zbog izvršenja obaveza prema sudu u Strazburu je regulisanje javnog duga SR Jugoslavije po osnovu stare devizne štednje građana. Nakon presude u Strazburu Srbiji je naloženo da isplati deviznu štednju državljanima bivših republika SFRJ. Po osnovu ovog zakona, ukupna obaveza Srbije iznosi do 310 miliona evra.

Izvor: Danas

Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu, iskrena je Ana Sarić.

U medijima se nedavno pojavila vest da je šestogodišnji dečak S.J. pretrpeo nasilje od strane vaspitača u vrtiću „Oblačak“ na Zvezdari. Tu informaciju je dala dečakova mama Ivana Anđelković tvrdeći da je jedan od njenih blizanaca pre dva meseca doživeo traumatično iskustvo.

"Moja sestra je dečake 20. maja odvela u vrtić. Jedan od sinova se bunio jer se rastužio kad je video da njegova vaspitačica nije tu, već ju je menjala Svetlana Đurić. Bio je uznemiren, hteo je da ide kući. Počela je da viče na njega, a potom ga je vukla. Mučenik je pao u igračke. Plakao je. Kad se podigao, počupala ga je za kosu! A onda mu je lupila šamar”, ispričala je Ivana koja, kako kaže, i dalje pokušava da istera pravdu.

Ipak, ova vest pogodila je vaspitačicu iz Beograda Anu Sarić, koja je odlučila da se putem društvene mreže Fejsbuk obrati javnosti i na neki način stane u odbranu svoje profesije, budući da ovo nije prvi put da roditelji optužuju vaspitače.

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:

"Vaspitačica šamarala dete! Današnji naslov u novinama. Ovo će, verovatno, biti moj najduži status, ali bi mi mnogo značilo da ga pročitate.

Odavno sam prerasla onaj momentat da bez ikakve ranije provere iz petnih žila branim struku. Ne. Kao i u svakom poslu i nas ima svakakvih. Kao pripravnik menjala sam često i vrtiće i grupe, čak i opštine. Radila sam sa svakakvim vaspitačima. I nikad, i slovom nikad nisam videla da neko fizički kažnjava dete, čak ni ništa slično nisam videla.

E sad ima jedna ( zapravo više) neverovatna stvar. Kad se nešto desi na relaciji vaspitač dete, moje kolege se razapinju i pale na lomači, a ispod tih tekstova tek sledi horor u vidu komentara. Šta je bilo sa onom nesrećnom ženom što je optužena za pedofiliju? Ne znate? Na kraju se ispostavilo da je dete izmislilo, što , složićete se nije nikakvo čudo s obzirom na bujnu maštu u tom periodu života, a sa druge strane crnu hroniku, farme, parove i sl. čime se mi odrasli gadjamo pred njima... Da li je porodica, ustanova, vrtić izašao da se izvini uz istu pompu uz koju je jadnu ženu čerečio? Ne. Jer to nije senzacionalizam! To što su je obeležili za ceo život....nikom ništa. Pojeo vuk magarca.

Na žalost ovo nije usamljeni slučaj. Ima ih koliko hoćete.

Da li znate šta bi se dogodilo kad bi mi, vaspitači počeli da zovemo centre za socijalni rad ( i kada bi oni imali vremena time da se bave) pa da prijavimo svaku mamu koja do 6 sati bleji na Adi a dete joj u Julu i Avgustu nema nijedan izostanak, a ona nezaposlena. Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu. Da. Da. Verovali ili ne.

Pa da prijavimo kad ne odvode svoje dete kod logopeda koje sa pet godina ne zna da kaže polovinu azbuke, kad ih ne vode kod lekara i dovode mrtve bolesne u vrtić, a one sede kod kuće.... Da li znate da zlostavljanje i zanemarivanje spada u istu kategoriju?

A da zanemarivanje može biti higijensko, zdravstveno, emocionalno... Ovo možda nije neki argument...ali... Da biste radili posao vaspitača, morate imati najmanje višu školu ( strukovnu, fakultet ili master), morate proći test: inteligencije, ličnosti i opšte kulture.

Takođe pre prijema u stalni radni odnos, direktor od vašeg rukovodioca traži mišljenje o vama. S druge strane, da biste bili roditelj potrebno je da ispinjavate "samo" biološke uslove. A opet je reč roditelja 7 puta jača od reči vaspitača. Za šta smo i mi vaspitači u ogromnoj meri krivi... Eto. Ovo je jedan promil onog što bih na ovu temu imala da kažem.... I rado bih se, argumentovano obračunala sa svakim ko u ovom postu ima nešto da mi zameri....izvolite."

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete.

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete. A, onda, kada se to i dogodi, pa u porodicu stigne nova beba, život dojučerašnjeg jedinca se neretko izvrće naglavačke. Želeo je da ima seku ili batu, ali nije računao da će od tog trenutka sa njima morati da deli i roditeljsku pažnju. Prvi simptomi ljubomore uglavnom se rađaju čim se beba rodi, tako da na njih, kaže psiholog Sanja Tomić, mama i tata treba da računaju.

- To je za starije dete u neku ruku velika prekretnica - navodi sagovornica "Života plus". - Ono je do tog trenutka bilo centar sveta, a onda se pojavljuje neko ko mu "krade" roditelje. Majka je po ceo dan posvećena "toj" bebi, a ni otac nije ništa bolji, jer stalno pomaže mami, umesto da se igra sa njim. Prvorođeno dete počinje da se oseća zapostavljeno, pogotovo ako ga, što se često dešava, "pošalju" kod babe i dede. Taj čin često shvata kao izdaju.

Beba sve menja

Dečja ljubomora se, međutim, ne manifestuje samo kada na svet dođe beba, nego i u kasnijem dobu. I nisu samo mlađa deca "žrtve" zavisti starije braće i sestara. Ljubomora je moguća i u suprotnom smeru.

Stručnjaci kažu da rođenje novog člana menja čitavu klimu u domu, što ne može da se ne odrazi na prvorođeno dete:

- Ljubomora može da bude otvorena ili prikrivena. U prvom slučaju, starije dete priznaje i pokazuje da mu beba smeta, dok se u drugom povlači u sebe, počinje da gricka nokte, čupa kosu, uništava igračke, mokri u krevet, ponaša se agresivno. Ponekad su nagle alergije ili osip na koži posledica ovakve ljubomore - objašnjava Tomićeva.

Sagovornica savetuje roditeljima da pokušaju da razumeju svog mališana, jer mu se život trese iz temelja. Dobro bi bilo, kaže, da pronađu vreme samo za njega, da ga maze, razgovaraju sa njim, naglas izgovaraju ljubav i objasne mu da mu beba nije "pretnja".

- Nemojte samo na silu da pokušavate da ga zainteresujete za sestru ili brata, jer će ga to još više udaljiti od vas. Umesto toga, suptilno mu predložite da vam, s vremena na vreme, pomaže oko bebe. To će ga učiniti važnim i od pomoći, što bi moglo da ublaži osećaj rivalstva - savetuje psiholog.

Manja kada je starosna razlika veća

Prvorođeno dete sestru ili brata može da doživljava kao konkurenciju i kada prođe "bebeći" period:

- Mališani imaju potrebu da budu najbolji u očima roditelja, a prvi konkurent im je - brat ili sestra. Nije važno da li je mlađi ili stariji, nego koliko im "smeta". To stalno međusobno poređenje može da bude "zalivano" roditeljskim nemarom, koji zapravo otvoreno porede svoju decu i od njih prave neprijatelje. "Nikada nećeš biti kao tvoja sestra", "Zašto ona dobija petice, a ti četvorke?", "On je sposobniji" - neke su od čestih, opasnih šablon rečenica - kaže Tomićeva.

Ljubomoru upravo pospešuju mama i tata kada u dečjim svađama zauzimaju stranu, uporno brane jedno dete, čineći ga žrtvom, a drugog nasilnikom. Dešava se i da je mlađe ljubomorno na starije zato što mu roditelji stalno govore da je malo i da ništa ne zna. U porodici sa više dece, borba je još intenzivnija, jer je više "konkurenata". Na početku se manifestuje kroz otimanje igračaka, a onda kreću žustre svađe, spletke, pa i tuče.

Ovo je obeležje gotovo svakog detinjstva, ukoliko je razlika manja od pet godina.

- Što je ona veća, manji je rivalitet među decom, jer, recimo, učeniku šestog razreda sigurno ne smeta sestra koja još nije krenula u školu. On već ima svoj život, obaveze, društvo, interesovanje i potrebu za slobodom, a ona je još mala da bi mu bilo šta remetila - objašnjava psiholog.

PUSTITE IH DA SE "UDRUŽE" PROTIV VAS

Da bi se stišala ljubomora među mališanima, potrebno je pravilno roditeljsko vaspitanje.

- Pravite od svoje dece prijatelje, a ne neprijatelje. Nikako ne tražite od njih da jedno cinkari drugo. Uvek je bolje da, ako je već potrebno, oni budu na jednoj strani, a vi na drugoj, jer to neguje njihovu solidarnost i briše rivalstvo - objašnjava psiholog Sanja Tomić.

Izvor: novosti.rs

Pet saveta u podizanju dece

1. Ne dozvolite deci da vas zovu po imenu, već ih naučite da vas zovu “mama” ili “tata. Pravilan način obraćanja je prvi korak u učvršćivanju poštovanja i autoriteta.

2. Kada deca koriste ružnu reč ili reaguju na loš način, nemojte negativno uticati na njih. Kada to rade, nemojte reci: “To je loše!”, nego: ”To nije dobro!”.Obratite više pažnje na njihovo dobro ponašanje, tako će misliti da roditelji ili odrasli manje pažnje obraćaju na decu sa lošim ponašanjem. Deca će primetiti kako vi nagrađujete dobro ponašanje, pa će nastojati da rade ono što je dobro.

3.Deci pokažite da ste vi glavni u vođenju domaćinstva. Teško je voditi decu i tražiti njihovo odobrenje u isto vreme. Kada pitate decu da urade njihove zadatke, nemojte reći: ”Uradite svoj domaći, u redu?!”, nego: ”Uradite svoj domaći, deco.”

4. Pre nego što postavite pravila, razmislite o njima pažljivo pre nego što ih sprovedete. Kada to uradite, ne menjajte ih brzo. Ostanite pri svojim pravilima. Deca neće shvatiti vaša pravila ozbiljno ako im vi niste dosledni.

5. Deca imaju svoje individualne jačine i slabosti, zato nemojte upoređivati svoju decu. Neka deca su dobra u sportu, neka u umetnosti i sl. Kada ih poredite pogoršavate kompleks inferiornosti nefavorizovanog deteta.

Od majke najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu

AKO roditelji nisu srećni, ni deca ne mogu da budu iskreno nasmejana i zadovoljna - pokazalo je istraživanje stručnjaka Instituta za društvena i ekonomska istraživanja. Naučnici predvođeni dr Marijom Džonson su zaključili da na sreću deteta i osećaj sigurnosti najviše utiče emotivno stanje roditelja, pre svega majke.

Rezultati istraživanja, kojim je obuhvaćeno 40.000 porodica sa decom od 10 do 15 godina, ukazali su na ključnu ulogu majke u porodičnim odnosima. Od nje, ispostavilo se, najviše zavisi sreća mališana, dok očevi imaju manje važnu ulogu u tom pogledu.

Studija je pokazala da je čak tri četvrtine mališana veselo ako su im mame emotivno ispunjene i imaju skladnu vezu s partnerom. S druge strane, u slučaju kada su one bile usamljene i nesrećne, i deca su se najčešće izjašnjavala kao nezadovoljna.

Izvor: novosti.rs

Posle razvoda, ili u slučaju vanbračne dece – zajednica mama i sin krije u sebi mnoge zamke i izazove. Sa jedne strane, lakše je razumeti se sa istim polom, (mame i ćerke) ali sa druge, bolji su efekti upućivanja sina u razumevanje suprotnog pola.

Oba ova elementa: identifikacija deteta sa sopstvenim polom i razumevanje razlika između polova - važni su za svako dete, bez obzira da li je u pitanju dečak ili devojčica, da li žive sami sa jednim roditeljem ili u kompletnoj porodici.

Svi mi u svom roditeljstvu činimo različite greške. Pokušavamo da budemo što je moguće bolji roditelji, ali to nije nimalo lako. U zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih potreba, interesovanja ali i okruženja, kao i od naše lične zrelosti za roditeljsku ulogu, uveliko zavisi koje ćemo greške činiti, kojim izazovima odoleti.

Najčešće greške koje čine mame koje žive same sa svojim sinovima su:

1. Lično uverenje mama da je teže odgajati sinove nego ćerke.
Individualne razlike kako među decom, tako i među odraslima, su veoma velike. Ako u startu zauzmete poziciju da vam je teško i dozvolite da vaš teret primeti vaš sin, osećaće se krivim i zbunjenim. Nemojte ga opterećivati sopstvenim očekivanjima.

2. Stav:"Ja sam mu i otac i majka".
Iako bi bilo razumljivo da se ovakav stav pojavljuje bez obzira da li sa majkom živi sin ili ćerka, primećeno je da mame ovakve izjave koriste mnogo češće kada su u pitanju sinovi. U svakom slučaju, u pitanju je pogrešan stav. Vi ne možete i ne treba da budete i otac i majka. Uostalom, dovoljno je teško što ste samohrana majka. Sa druge strane, iz ovakvog stava krije se sledeća velika greška.

3. Preterano dopuštanje sinovima različitih varijanti neprihvatljivog ponašanja.
Posebno u periodu puberteta, mame se povlače iz detetovog razvoja. Veruju da malo agresivnosti neće škoditi, imaju opravdanja za svoje propuste (uostalom, one su bile svojim sinovima "i otac i majka"). Ipak, bez obzira koliko je vaša lična situacija teška, u sopstvenim pogrešnim uverenjima, podržavanju predrasuda, ne možete tražiti opravdanje za loše ili neprihvatljivo ponašanje svoje dece.

U predškolskom uzrastu deteta, ono i njegova mama već su uveliko započeli osnovu svojih budućih odnosa.

Igre - mama i sin
Igre uloga na dečji razvoj imaju veliki uticaj. Tako se dečaci u predškolskom uzrastu retko igraju lutkama (osim ako to nisu lutke superheroja), ili nežnih igara sa podeljenim ulogama (prodavnice, škole...), već zabavu nalaze u tzv. muškim igračkama kao što su: automobilčići, roboti, oružje. Mamama ove igračke i igre nisu bliske jer one nisu nikada bile deo njihovog ličnog odrastanja. Čak i kada pokušaju da budu saigrači svojim sinovima, i pored najbolje volje, obično se teško snalaze.

Dakle, kako mame sa svojim sinovima teško uspevaju da dele njihova interesovanja u ranom uzrastu ili da se igraju igara koje su njima u ovom uzrastu interesantne, važno je da dete ima svoje drugare vršnjake sa kojima će moći u međusobnoj interakciji da se razvija i obogaćuje svoja saznanja.

Komunikacija - mama i sin
Po svojoj prirodi, dečaci nisu tako otvoreni i vešti u komunikacijskim veštinama. Zahvaljujući tome, mame moraju da se izvežbaju u "čitanju između redova", prepoznavanju tananih emocija i kada nisu izgovorene, poštuju njihovo pravo na privatnost, na ćutanje, njihove tajne... a da sa druge strane, uvek bude upoznate sa onim što je deci trenutno važno. Osim toga, dečaci i sa vršnjacima više vole da se igraju, nego da razgovaraju. To ne znači da im komunikacija nije važna, već da su od najranijeg uzrasta tretirani kao dečaci (setite se svih predrasuda vezanih za muški pol tj. da oni ne plaču, da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivniji...). Iako znamo da su sve to predrasude, one se još uvek veoma aktivno oslikavaju na muškoj deci. Odnosno, iako ne razgovaraju mnogo, već su više skloni fizičkom ispoljavanju i izražavanju sebe - važno je da mame neguju odnos poverenja, podrške i međusobnog razumevanja upravo kroz komunikaciju. Drugim rečima:

Insistirajte na razgovoru

On treba da je otvoren, bez laži. Nemojte podcenjivati svoje sinove. Često se misli da su dečaci nezreli, nesigurniji, nesamostalniji. Međutim, ništa što važi za većinu, čak i u slučajevima da je sve tačno, ne mora da važi za vašeg sina. To zavisi isključivo od vas. U razgovorima uvek budite iskreni i radije mu recite grubu istinu, nego nežnu laž. Gruba istina može biti bolna ali se ova bol ne može meriti sa vremenom koje je potrebno da zaceli bol posle uviđanja da ste ga nežno lagali. Na primer: dete pita da li će tata (sa kojim vi, na primer, uopšte niste u kontaktu), doći za njegov rođendan. Vi, nespremni za istinu, kažete da hoće a tata se očekivanog dana ne pojavi. Za vašeg sina bilo bi lakše da je istinu znao odmah, nego što ste ga pustili da se nada i iščekuje. Osim toga, postoji mogućnost i da vam zameri što ste ga lagali. U ovakvim slučajevima vaše opravdanje da ste to činili za njegovo dobro nema veliku utehu za vaše dete.

Pružite i verbalnu i neverbalnu podršku

Otvoren pristup postižete kada kažete: "Vidim da te nešto muči, ali ne znam šta. Bilo bi mi veoma drago kada bi mi se poverio. Možda neću moći da ti pomognem, ali je sigurno da ću pokušati da te razumem, baš kao što je sigurno da su naše dve glave pametnije od jedne. Molim te, nikada nemoj da zaboraviš koliko te volim i da sam ja uvek na tvojoj strani." Postoje situacije kada je i neverbalna podrška važna. Kada vaš sin nije spreman da razgovara, pronađite druge načine da ga podsetite da na vas može računati i da se vaša ljubav prema njemu ne menja (kupite mu neki CD, kompjutersku igricu, napravite omiljene kolače, odnesite sendviče u sobu, predložite neku zajedničku akciju...).

Ne zadirite u njegovu privatnost

Često je potrebno dodatno vreme da dečak neku, za njega, važnu informaciju "preradi", tj. da mu se "slegne" u glavi da bi mogao da je podeli sa vama. Sačekajte to vreme kada će se otvoriti sam, umesto da ga stalno zapitkujete "šta ti je?"

Gde je tata?
Ukoliko dečak živi sam sa mamom, tj. ukoliko je jedinac - važno pitanje je gde se nalazi njegov tata. Posle razvoda, mnogi očevi kao da se "probude", i ma koliko to apsurdno zvučalo, postanu bolji očevi svojoj deci. Razloge za ovakvu promenu možemo tražiti u tome što deca više nisu stalno prisutna, pa tada kada jesu zajedno, tate zaista ulažu svoje vreme, strpljenje I, pre svega, neizmernu ljubav. Drugi važan razlog za promenu ponašanja tata posle razvoda jeste što su se smirile emocije i prestali sukobi između roditelja. Kada svađe konačno prestanu, oba partnera počinju da se okreću sebi i ličnim prioritetima. Za mame je to, obično, dete, njen posao, krug prijatelja... Tate, takođe, imaju slične prioritete, sa tom razlikom što dete nije stalno prisutno u njihovoj svakodnevnici.

U svakom slučaju, ako je detetov tata posle vašeg odvajanja spreman na saradnju i dogovor, to treba da iskoristite, jer je to u najboljem interesu vašeg sina. Zašto?

Tate predstavljaju ravnotežu vašem vaspitnom modelu. Čak i kada je ovaj model nešto što vi ne podržavate (na primer, on je prestrog, a vi ste ubeđeni da je vaša blagost prava mera autoriteta), za dete je važno da poznaje ove razlike.

Tate će omogućiti sinu identifikaciju sa svojim polom. Iako vi imate najbolje namere, neke stvari nikada nećete uspeti da objasnite svom sinu jer vama lično nisu bliske.

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na "muškim" interesovanjima. Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Vi, sa svoje strane, negujte i podržite ovaj odnos, posebno ukoliko su vaša interesovanja drugačija. Naime, i ovakvi razgovori utiču da se vaš sin razvija celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imao da je orjentisan samo na vas.

Preporuke
Preporuke samohranim mamama koje žive same sa svojim sinovima:

Ponašajte se prema svom sinu kao da raste u kompletnoj porodici. Nemojte ga žaliti, oplakivati njegovu tužnu sudbinu, dopuštati mu da bude razmažen, agresivan, lažljiv... zato što u svom detinjstvu nije rastao sa ocem.

Ponudite mu raznoliko okruženje. Ukoliko je moguće, obavezno uključite detetovog oca u njegovo vaspitavanje. Dozvolite svom sinu da razvija svoja druženja, ima svoje prijatelje, da menja svoja interesovanja prema svom uzrastu i svojim vršnjacima. Važno je da vi, sa svoje strane, njegove drugove poznajete, i da ukoliko je to neophodno, oprezno kritikujete. Dečaci su veoma osetljivi po pitanju svog društva, pa i vi budite oprezni u komentarisanju.

Kako bi sačuvali sopstveno dobro unutrašnje zdravlje, i za vas je važno da budete okruženi prijateljima. Samo ukoliko vaš sin nije vaš centar sveta, već ih imate nekoliko, tj. samo ukoliko on nije vaš jedini razlog postojanja uspećete da ga odgajite bez preterane ambicioznosti i očekivanja da bude savršen,tj. da mora da opravda vaš uloženi trud. Istovremeno, prijatelji su najbolji način da sebe rasteretite stresa koji je sigurno mnogostruko veći kada sami odgajate svoje dete.

Autor: Jelena Holcer, pedagog, Izvor: yumama.com

Psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki i načine na koji njiho vaspitanje utiče na formiranje ličnosti kod dece.

Svaka majka vaspitava svoju decu onako kako veruje da je najbolje, a vaspitanje treba prilagođavati svakom detetu na drugačiji način.

Nema ispravnog i pogrešnog pristupa, a psiholog Stefan Poulter definisao je pet tipova majki, njihove prednosti i mane.

Perfekcionistički tip

Ovaj tip majki želi da ima sve pod kontrolom, a ciljeve postavljaju visoko i sebi i deci. Ovim majkama nije stalo do tuđih saveta, a posebno im je važan utisak koji će ostaviti na druge. Deca ovakvih majki često su sklona preteranoj samokritičnosti i teško otvoreno pokazuju emocije. Dobra strana ovakvog majčinstva je što su deca kad odrastu odgovorna i predana svemu što rade.

Najbolje prijateljice

Zbog izbegavanja odgovornosti i manjka pravila, prema deci se odnose kao prema sebi ravnima. Motiv je vrlo često strah od toga da će, ako prihvate klasičnu ulogu majke, njihov "bezbrižan" život biti završen. Deca su u "prijateljskom" odnosu sa mamom, zbog čega se kasnije u vezama mogu osećati nevoljeno i manje vredno.

Nepredvidive majke

Ovakav stil karakterišu česta ljutnja i anksiznost tako da njihove metode vaspitanja zavise o trnutnog raspoloženja. U svemu vide potencijalni problem i često svoje strahove prenose na decu, koja rano nauče da prepoznaju različite tipove ljudi kako bi mogla da se nose sa tuđim nepredvidivim osećajima, ali mogu biti sklona depresiji i imati napade besa.

Ja na prvome mestu

Ovaj tip majki ne shvata i ne uvažava decu kao ličnosti. Vrlo su nesigurne i orijentisane su same na sebe. Deca često smatraju da je njihova uloga da naprave sve da se majka oseća dobro, pa su i kasnije u životu odana i spremna da pruže potporu. Ipak, često sumnjaju u svoju sposobnost odlučivanja i veruju da je razmišljanje majke ispravnije i važnije od njihovog.

Potpune majke

Ovaj oblik majčinstva je idealan jer je emocionalno uravnotežen. One pomažu deci da razvijaju svoju nezavisnot, ne teže savršenstvu, a deca kasnije u životu nauče da rizikuju, probleme doživljavaju kao izazove i bez straha ostvaruju emocionalne veze.

Izvor: yumama.com

Svima vama koji ne propuštate priliku da joj kažete da nije dobra mama...

Ti što ne biraš reči i što je kriviš za sve..

I ti što prevrćeš očima kad se njeno dete ponaša onako kako tebi ne odgovara..

I ti sto je mrko pogledaš u parku jer doji u javnosti, sram je bilo! A i ti što je optužuješ jer ne doji već vadi iz torbe tu “otrovnu” flašicu mleka.

Posebno ti koji joj bez pardona svaki put kažes kako se ugojila i kako bi mogla malo da se sredi. Ipak je već dosta prošlo od porođaja. A ako se previše sredi ili se brzo stesala, kažeš joj da bi mogla malo više da se posveti detetu umesto da, zaboga, misli na sebe.

I ti što pišeš ili pričaš o tome da je ona kriva ako grdi i ako ne grdi dovoljno svoje dete, kažeš da je previše popustljiva ili prestroga.

Ti što kao brineš jer je dete previše ili premalo obukla ili joj je dete prečisto ili prljavo..

I svi vi koji mislite da ste bolji ili biste bolje.. a niste nikada hodali u njenim cipelama.

Pa čak i ti koja si takođe majka, a misliš da si bolja od nje i daješ sebi za pravo da joj to saspeš u lice....

I ti državo koja joj ubijaš dostojanstvo na sve moguće načine i još joj se podsmevaš raznim obećanjima u koja više niko ne veruje. Vi licemerni čelnici koji želite više dece, a ne marite za to kako žive njihove majke.

A i vi novinari i mediji što pišete članke u kojima odzvanja “kriva si”! Vi koji plasirate zgodne javne ličnosti koje su dan posle porođaja toliko savršeno isfotošopirane!

Ah da… i vi stručnjaci koji ako ste imali i dana prakse znate da je o roditeljstvu najlakše pričati.

A na sve to i ti.. koji slučajno prolaziš, ti koji misliš da bi to bolje pa i ti koja si kroz istu stvar prošla…

 Sta vas briga kad je rodila, koliko je dece rodila, kako ih je rodila i sa kim ih je rodila.. Rodila je!

Šta vas briga ko joj čuva dete, da li je danas oprala ves, opeglala i da li je napravila detetu tortu za rođendan ili ju je kupila?

Možda ne zna da kuva, mozda joj svaki put izgori kora za tortu u rerni, a možda je odlučila da bar za detetov rođendan ceo dan provede sa njim.

Možda joj je dete prerano krenulo u vrtić jer mora da radi i bori se za opstanak.

A možda uveče, kad ti ne vidiš, peva najlepše uspavanke, grli svoje dete i voli ga beskrajno i ako nije najbolja mama na svetu, po tvojoj slobodnoj proceni.

Nosila je u svom telu jedan nov život i donela ga je na ovaj svet i tu nije kraj. Baš od nje zavisi u sta će njeno čedo izrasti. I baš od njenog samopouzdanja zavisi kakav će biti roditelj.

Zašto je onda ubijaš u pojam?

Ako želis dobro detetu, učini dobro majci! Učini da bude ponosna i da veruje u sebe jer će to preneti i na dete.

Pomozi joj!

Lako je….

Kad je sretneš reci joj da je lepa i da zrači.
Reci joj da joj roditeljstvo baš ide od ruke..

Pohvali je kako je divna majka. Reci joj to svakoga dana.

I videćeš kako će da zablista. Jer ona samo to i želi, da bude dobra majka, baš takva kakva i jeste.

Tada će zagrliti svoje dete, biće ponosna i želeće da bude još bolja.
A uz nju takvu, zadovoljnu, srećnu i ponosnu i njeno dete će biti bolje.

Ne secite krila majci… tako ubijate ceo svet. Dajte joj krila neka poleti i stvori neke nove ljude, mnogo bolje od svih nas.

Izvor: bebac.com