septembar 17, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Alergijske reakcije

april 22, 2016

Na šta sve deca mogu da budu alergična?

Alergijske reakcije mogu da se jave na određene vrste hrane, lekove, ubode insekata, polen, prašinu, sunce ili na druge supstance.
Iako većina alergijskih reakcija nije jako opasno, teška alergija može biti opasna po život i zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Koji su simptomi?

Blage reakcije:
Svrab
Crvenilo kože
Blagi otok
Curenje iz nosa
Kijanje
Svrab očiju, vodnjikave oči
Crvene ospe po telu
Opasne reakcije:
Oticanje usta ili jezika
Teškoća pri gutanju ili govoru
Šištanje ili otežano disanje
Bol u stomaku, mučnina, povraćanje ili dijareja
Vrtoglavica ili nesvestica

Šta treba da uradite?

Ako su simptomi blagi, datjte detetu antihistamin.

Čim uočite neku od opasnih reakcija koje smo naveli, odmah hitnu medicinsku pomoć.

Prevencija

Ako sumnjate da je vaše dete alergično, izbegavajte da mu dajete namirnice koje bi mogle da pokrenu bilo kakvu alergijsku reakciju. Uvek kod kuće imajte sirup ili tablete antihistamina.

Ako vaše dete ima jaku alergiju, lekar će ga poslati na testove za utvrđivanje alergije i dati vam upustva o tome kako da se ponašate u slučaju da se alergija ponovo pojavi.

Alergijska astma je bolest koja se može javiti bilo kada tokom godine.

Nekada je proleće bilo “ekskluzivno” godišnje doba za alergije, ali je ambrozija poremetila ovu priču i pošto cveta od jula do prvih hladnih zimskih dana, prva je na listi “promotera” alergijske astme i u jesenjem periodu.

Šta je u stvari astma?
Astma nastaje zbog suženja (koje se naziva spazam ili opstrukcija) disajnih puteva. Na sluzokoži koja oblaže bronhije i bronhiole (to su mali i srednji disajni putevi) se dešava složena reakcija alergena (sada je to polen) sa ćelijama koje stvaraju supstance odgovorne za alergijsku reakciju. To su medijatori (“posrednici”) alergijske reakcije, a dovode do suženja bronhijalnih puteva.

Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ali i zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta. Rezultat je otežan prolazak vazduha pri udahu i izdahu.

Da li je astma nasledna bolest?
Jeste, ali može da se javi i kod dece čiji roditelji nemaju astmu!

Alergijska astma se dešava kod dece koja imaju sklonost ka alergijskim bolestima, što se stručno naziva atopijska konstitucija. Dakle, ne nasleđuje se astma, već sklonost ka alergijskim bolestima, a astma je samo jedna od njih. Obično se nađu članovi uže familije koji imaju neku alergijsku bolest (mada je danas teško naći porodicu bez alergije).

Dete ima pun nos sekreta zbog ambrozije, može li se ovo “spustiti” na bronhije?
Iako je mehanizam nastanka veoma sličan, radi se o dve bolesti. Alergijska kijavica (alergijski rinitis) je bolest gornjih disajnih puteva, a astma je oboljenje koje zahvata male i srednje – dakle donje disajne puteve.

Alergijska kijavica se ne spušta na bronhije, kako se to ponekad pogrešno misli! To, naravno, ne znači da dete ne može da ima obe bolesti – može, ali se tada radi o alergijskoj reakciji, koja se desila na različitim delovima disajnih puteva.

Može li neka infekcija da doprinese nastanku napada astme astmu?
Može!

Ovo se dešava često i kod dece sa alergijskom astmom, a gotovo uvek kod dece koja pate od nealergijske astme. Zna se da brojni virusi, koji napadaju disajne organe (respiratorni virusi), pokreću lanac stvaranja i lučenja medijatora – supstanci koje dovode do bronhoopstrukcije. Nažalost, jesenji virusi već “haraju”, pa je i to jedan od razloga povećane učestalosti astme u jesenjem periodu

Kako prepoznati alergijsku astmu kod deteta?
Kada dete ima pravi (tipični) napad astme, onda lako može da se posumnja na to oboljenje. Dete ubrzano i otežano diše, šišti (svira) i kašlje, neretko dugotrajno i uporno. Napad obično počinje naglo, pa dete brzo stigne kod pedijatra.

Blaži oblici alergijske astme se nekada “provuku”, pa se dijagnoza postavi tek posle ispitvanja dugotrajnog i dosadnog kašlja. Obično se prvo isključe infektivni uzroci, pa se pokaže da dete ima neotkrivenu alergiju sa povremenim napadima bronhoopstrukcije.

Kako se postavlja dijagnoza?
Kada se radi o tipičnim slučajevima, svaki dobro edukovan pedijatar može da postavi dijagnozu dečje astme.

Ali, to ne znači da je astma alergijska. Zato se dete upućuje na alergološko ispitivanje, koje će pokazati da li postoji alergija. Postoje i testovi koji ispituju funkciju pluća (spirometrija) kod dece, pa se i prikrivena asma može otkriti. Svi ovi testovi su rutinski, mogu se brzo obaviti, pa kad se posumnja na astmu, put do dijagnoze obično nije dug.

Kako se leči napad astme?
Dva su osnovna terapijska cilja: prvi je da se akutni napad astme suzbije, a drugi je da se spreče novi napadi. Lečenje sprovodi pedijatar, a ponekad dete asmatičar mora biti pod kontrolom subspecijaliste pulmologa ili alergologa. Samoinicijativno korišćenje lekova koji se koriste za lečenje astme može biti veoma opasno!

Lečenje akutnog napada astme počiva na lekovima koji šire disajne puteve – bronhodilatatorima, koji su najefikasniji ako se primene putem inhalacije. Prototip ovog leka je salbutamol (Ventolin, Spalmotil, Aloprol…) i on se najčešće primenjuje kod dece.

Da li su opasni “hormonski” preparati
Većini dece bude znatno bolje posle inhalacije bronhodilatatora. Ako je inhalaciona terapija bez efekta (čak i ako je više puta ponovljena), onda se radi o težoj formi napada astme. Tada dete mora da dobije “jače” lekove – kortikosteroidne (hormonske) preparate, koji se obično daju oralno (kada stanje deteta to dozvoljava) ili pomoću injekcija. Kod velikog broja roditelja je prisutan neopravdan strah od ovih lekova. Međutim, kada se koriste za lečenje astmatskog napada – imaju veoma blage i prolazne neželjene efekte, pa su zato “terapijski stub” lečenja ozbiljnijih napada astme.

Pored omraženih injekcija, može se dati (naročito kod veće dece) kombinacija bronhodilatatora i kortikosteroida inhalacijom. Sve više se i mlađim pacijentima daju inhalatorni kortikosteroidi za suzbijanje napada astme, naravno uz bronhodilatatore. Podrazumeva se da ovu terapiju vodi pedijatar koji prati dete.

Kako sprečiti da se napad astme ponovo desi?
Profilaktička terapija prvenstveno ima za cilj da smanji broj napada astme, ili da “oslabi” jačinu napada ako se, ipak, dogodi. Indikacije za profilaksu postavlja pedijatar (nekada uz pomoć pulmologa) koji prati dete sa astmom!

Najbolja profilaksa je da se eliminiše uzrok (alergen) koji je uzrok astme. Kod ogromne većine dece sa alergijom na ambroziju je to skoro nemoguće, jer se ova napast neverovatno raširila! Zato je važno omogućiti detetu da vodi normalan život.

Zato ćemo ukratko opisati dve grupe lekova koji se najčešće koriste za prevenciju (profilaksu) ove bolesti.

- Inhalatorni kortikosteroidi

Ovi lekovi su napravili revolucionarni pomak u terapiji dečje astme. Oni su bezbedni i korisni preparati, farmakološki dizajnirani da ispolje efekat na sluzokožu bronhijalnog stabla, sa što manjim prodorom leka u krv i organizam.

Profilaksa traje dugo, prvi efekti se javljaju tek posle nekoliko nedelja terapije, a roditelji moraju da budu strpljivi i spremni na višemesečno (često i duže) lečenje.

- Inhibitori leukotriena

Leukotrieni su, takođe, medijatori alergijske reakcije, a veoma su jaki “sužavači” disajnih organa. Ovi lekovi (Montelukast i ostali) se daju oralno, a veliki broj studija potvrđuje njihovu efikasnost. Naročito su se dobro pokazali kod dece koja imaju astmu izazvanu fizičkim naporom, mada se sve više daju i kod drugih formi ove bolesti.

Može li dete na neki sport?
Može!

Kada se alergijska astma otkrije i leči blagovremeno – dete, uz redovno praćenje, može da ima zdrav i kvalitetan život. Čim se stabilizuje funkcija pluća, dete se uključuje u sve uobičajene aktivnosti, a moguće je i bavljenje takmičarskim sportom.

Idealan sport je plivanje (i “vodeni” sportovi), ali uz dobru kontrolu bolesti ogromna većina dece se može baviti onim sportom koji najviše voli. Podrazumeva se redovno praćenje kod sportskog lekara, ali i pedijatra koji leči dete.

Veliki je broj astmatičara koji su olimpijski i svetski šampioni u svim sportskim disciplinama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Među brojnim alergijskim bolestima astma ipak zauzima posebno mesto. Neosporna je činjenica da je astma kod dece u višedecenijskoj ekspanziji, pa je broj dece koja oboljevaju realno veći iz godine u godinu. Ranije je dijagnoza astme neretko bila uvijana u razne “oblande lakših dijagnoza” (opstruktivni bronhitis koji se ponavlja…). Ipak, bolesti se moraju nazivati pravim imenom, pa jedan broj dece koja su vukla stare i neadekvatne dijagnoze konačno ima pravo ime bolesti od koje pati.

Kada dete ima ponavljane napade otežanog disanja sa karakterističnim šištanjem, koje nastaje zbog suženja malih i srednjih disajnih puteva, dijagnoza se skoro sama nameće – to je astma! Naravno, pedijatar koji prati dete (ili pulmolog) će postaviti dijagnozu astme, a alergološkim ispitivanjima će se pokazati da li je alergija uzrok ove bolesti.

Astma kod većine roditelja izaziva skoro paničan strah. Odmah se nađe neko iz porodice, ili među prijateljima ko više godina pati od astme, pa se množe crne misli po tipu “i moje dete će tako proći”. To naprosto nije tako iz mnogo razloga, a najvažniji leži u činjenici da savremeni pristup u lečenju i prevenciji ove bolesti kod dece daje fantastične rezultate.

Prođe zima, a opet astma! Stvarno veliki broj dece pati od ove bolesti tokom jeseni i zime, a to je posledica “sprege” virusa i astme. Stiglo je proleće, sa njim i neizbežan polen, pa su alergijske bolesti u “usponu”, a deca koja imaju sklonost ka ovoj bolesti neretko oboljevaju baš ovih nedelja. Zato smo se odlučili da prikažemo prolećnu astmu, sa akcentom na prevenciju – sprečavanje pojave ove neprijatne bolesti.

Kako nastaje prolećna astma?
Suština astme je suženje disajnih puteva – “spazam”. Na sluzokoži se dešava složena reakcija alergena (sada je to polen) sa ćelijama koje stvaraju supstance odgovorne za alergijsku reakciju. Te supstance se nazivaju medijatori alergijske reakcije, a dovode do suženja bronhijalnih puteva. Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ili zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta.

Kako se dijagnostikuje alergijska astma?
Većina dece ima tipične simptome: ponavljane epizode suženja disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koje su praćene kašljanjem, a nekada i pravim napadima otežanog disanja. Svi dobro edukovani pedijatri će ovakvu decu izdvojiti i praćenjem postaviti dijagnozu astme. Pošto postoji i nealergijska astma, potrebna je alergološka obrada koja ima za cilj da pronađe eventualne alergene – obično nevidljive (ili neprimetne) sitnice iz okoline koji su uzrok započinjanja lavine složenih biohemijskih reakcija koje se manifestuju suženjem disajnih puteva.

Jedan, manji broj dece ima “skrivenu” astmu koja se manifestuje samo u određenim okolnostima, na primer tokom fizičkog napora, pa se kod njih do dijagnoze dolazi nešto sporije. Ipak, i ova dečica pre ili kasnije stižu do prave dijagnoze.

Može li se polenska kijavica (alergijski rinitis) “spustiti” na pluća i izazvati astmu?
Iako je mehanizam nastanka veoma sličan, ipak radi se o dve bolesti. Alergijska kijavica je bolest gornjih disajnih puteva, a astma je oboljenje koje zahvata male i srednje – dakle donje disajne puteve. To znači da NEMA “spuštanja” bolesti, ali alergični na polen koji imaju kijavicu (rinitis) mogu razviti astmu, kao zasebnu manifestaciju alergije.

Da li se alergijska astma nasleđuje?
Alergijska astma se dešava kod dece koja imaju sklonost ka alergijskim bolestima, što se stručno naziva atopijska konstitucija. Dakle, ne nasleđuje se astma, već sklonost ka alergijskim bolestima, a astma je samo jedna od njih. Obično se nađu članovi uže familije koji imaju neku alergijsku bolest, ali to NE MORA da znači da će dete imati alergijsku astmu!

Ipak, ova bolest se može javiti i kod dece čiji bliski srodnici nemaju astmu, ali ni druge alergijske bolesti.

Kako se leči
Lečenje astme ima dva aspekta.

Prvi je pomoć detetu tokom samog napada, kada je potrebno što pre dati adekvatnu terapiju. Ta akutna terapija počiva na tri grupe lekova: bronhodilatatorima iz grupe takozvanih beta agonista (salbutamol i ostali), kortikosteroidima (prednizolon, metilprednizolon i sl.) i teofilinskim preparatima (aminofilin, durofilin). Ovo se uvek sprovodi pod budnim okom pedijatra ili pulmologa, a najvažnije je da roditeljima ne promaknu simptomi i znaci astme (koji se ipak lako prepoznaju), i da dete na vreme stigne do lekara.

Drugi aspekt je sprečavanje čestih (recidivantnih) napada. Ova vrsta tretmana se stručno naziva profilaksa a njena suština je da dete svakodnevno uzima neki lek koji će prvo prorediti, a onda i sprečiti ponovne astmatske napade.

PREVENTIVNA – PRODILAKTIČKA TERAPIJA ASTME

Zaista je važno da se ova tema detaljnije obradi, imajući u vidu da blagovremeno započinjanje profilaktičke terapije drastično povećava izglede da se astma drži pod kontroloma i da dete vodi zdrav život u kome će disati “punim plućima”!

Evo najčešćih pitanja roditelja:

Da li svako dete sa astmom treba da se podvrgne profilaktičkom tretmanu?
NE zahteva svako dete sa astmom profilaksu!

Ima dece koja lepo odreaguju na akutnu terapiju astmatskog napada, pa se napadi veoma retko dešavaju, ili se sami po sebi izgube. To je super, ali veliki broj dece s alergijskom astmom ima česte napade, ili su napadi toliko teški da dete skoro svaki put “zaglavi” u bolnici. E tu nema dileme – što pre na profilaksu.

Odlaganje profilaktičke terapije kod ove dece NE pomaže, naprotiv!

Koji se lekovi koriste za profilaksu alergijske astme?
Najbolja profilaksa je eliminisati alergen koji je uzrok astme. Većini dece je to naprosto neizvodljivo, jer dete mora da vodi normalan život u uslovima u kojima živi. Zato je potrebno odabrati pravu terapiju.

Postoji mnogo lekova koji se mogu davati deci, ali se izdvajaju tri najčešće korišćene grupe koje imaju jednu zajedničku karakteristiku – moraju se uzimato dugo (mesecima) da bi ispoljili pravi efekat.

Ketotifen (Galitifen i ostali) je lek kome su pripisivana razna svojstva, ali se zapravo radi o antihistaminiku, dakle leku koji smanjuje štetu koju deci pravi histamin – jedan od glavnih (ali ne i jedini) medijator alergijske reakcije. Ovaj lek je već decenijama kontroverzan, jedni ga vole i poštuju jer se daje kao sirup (i nema značajnija neželjena dejstva), a drugi alergolozi i pulmolozi smatraju da mu nije mesto u profilaktičkom tretmanu. Istini za volju, poslednjih godina je potisnut od strane novih, moćnijih lekova, ali i dalje ima svoje mesto u prevenciji lakših oblika alergijske astme.

Kromolin (naatrijum kromoglikat – Intal) je lek koji smanjuje oslobađanje medijatora alergijske reakcije (histamina, leukotriena…) iz jedne vrste ćelija koje zauzimaju važno mesto u nastajanju alergijske astme (mastociti). Lek se primenjuje putem inhalatora, ali se izuzetno retko primenjuje kod dece.

Desetak godina se kod dece primenjuju i lekovi iz grupe inhibitora leukotriena. Leukotrieni su takođe medijatori alergijske reakcije, a veoma su jaki “sužavači” disajnih organa. Ovi obećavajući lekovi (montelukast i ostali) se daju oralno, a sve veći broj studija potvrđuje njihovu efiksanost. Naročito su se dobro pokazali kod dece koja imaju astmu izazvanu fizičkim naporom, ali to nije jedina indikacija za njihovu upotrebu.

Inhalacija

Inhalatorni kortikosteroidi su, bez preterivanja, napravili revoluciju u lečenju ali i izlečenju astme kod dece. Oni na mnogo načina umanjuju neželjene posledice alergijske reakcije na sluzokoži disajnih organa i tako dovode do drastičnog popravljanja plućne funkcije, ali i sposobnosti deteta da se odbrani od alergena.

Budesonid (Budelin novolizer) je jedan od najčešće korišćenih i najbezbednijih lekova iz ove grupe koji se veoma dugo primenjuje kod dece, ali su efikasni i u profilaksi astme kod dece.

Treba reći da se ovi lekovi daju i kod dece koja imaju astmu u čijoj osnovi NIJE alergija, ali i dalje ima roditelja koji se neopravdano plaše i imaju brojne dileme, pa da ih razrešimo:

- Kada se mogu očekivati željeni efekti terapije inhalatornim kortikosteroidima

Potrebno je strpljenje – neophodno je nekoliko nedelja (ponekad i meseci) da se spreči nastanak novih napada astme! Tu naprosto nema brzih “reakcija”.

- Kako se primenjuju

Inhalacijama uz pomoć posebno dizajniranih raspršivača – “sprejeva”. Kod dece starije od 6 godina je moguće pravilno primeniti raspšivače, a OBAVEZNA je obuka od strane pedijatra koju dete usvaja, a roditelji nadziru. Izuzetno je važno da se inhalacija pravilno primeni jer se efekti neće ispoljiti kod dece koja nepravilnom inhalacijom unesu nedovoljno leka!

Kod manje dece (ili kod mališana koji ne mogu da pravilno koriste inhalatorni preparat) postoje “pomagači” – posebne komore (baby haleri) kojima se lek aplikuje jednostavnije i efikasnije.

- Da li inhalatorni kortikosteroidi izazivaju usporenje rasta kod dece

Produžena primena neadekvatnih (prekomernih) doza može dovesti do smanjenja konačne telesne visine kod dece.

Ovo se izuzetno retko (gotovo nikad) dešava kad se poštuje prepisana doza i trajanje terapije. Suština je u redovnim kontrolama deteta, jer kad se efekti preventivne (profilaktičke) terapije ispolje, doza leka se smanjuje i ide se ka postepenom prekidanju terapije. Tako se sprečava da inhalatorni kortikosteroidi uzrokuju usporenje rasta.

- Da li ovi lekovi mogu izazvati gljivičnu infekciju usta (soor – kandidijaza)

Mogu, zato što “zaostatak” leka u ustima može oslabiti imunitet sluznice, koja se tako slabije bori sa gljivicama i nastaje soor. Kandida (Candida) je “sveprisutna” gljivica koja se lako useli u usta i tako može nastati infekcija. Naravno, ovo se NE dešava kod većine dece, ali se ipak može desiti. Kad se desi, lako se leči antimikoticima (nistatin, mikonazol…) i izuzetno retko je potrebno privremeno prekinuti inhalatornu terapiju.

- Kako sprečiti kandidijazu usne duplje (soor) kod dece koja su na inhalatornoj terapiji kortikosteroidima

Lako!

ODMAH posle inhalacije dete treba da ispere usta običnom vodom ili još bolje da se zubi operu! Ako se inhalacije obave neposredno pre jela, kandidijaza se daleko ređe dešava. Ovim malim “trikovima” se zaista može pomoći detetu da se izbegne gljivična infekcija usta.

- Ako se ipak desi napad astme, da li da se poveća doza inhalatornog kortikosteroida

To nikada ne treba raditi “na svoju ruku”!

Napad treba lečiti “brzim” lekovima koji pomažu da se suženi disajni putevi rašire, a eventualne korekcije doze inhalatronog kortikosteroida vrši isključivo pedijatar koji leči dete.

- Da li se inhalatorni kortikosteroidi mogu kombinovati sa drugim lekovima za profilaksu astme

Mogu, ali se to radi isključivo na preporuku pedijatra ili pulmologa-alergologa. NIKADA se to ne radi bez saveta lekara, a obično se kombinuju inhimitori leukotriena sa ovim lekovima. To je efikasna kombinacija, ali je rezervisana za posebno odabranu grupu mališana kojima astma pravi mnogo problema.

Jasno je da savremena medicina ima čime da se podiči u borbi sa alrgijskom astmom, zato ne treba bežati profilaktičke (preventivne) terapije. Koristi koje donosi su daleko veće i važnije od retkih i prolaznih neželjenih efekata. Naravno, sve detalje oko lečenja astme treba proći u razgovoru sa lekarom koji prati dete, a redovne kontrole su od neprocenjivog značaja za uspešnu borbu sa astmom.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ne prehladu?

Simptomi nazalne alergije veoma su slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – i vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Proverite sledeće:

- Da li vam izgleda da je vaše dete uvek prehlađeno? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.

- Da li je nos vašeg deteta stalno zapušen ili curi?

- Da li vaš mališan stalno češka ili trlja nosić?

- Da li su izlučevine iz nosa providne i tanke (ili žute do zelenkaste i „debele“)?

- Da li dete mnogo kija?

- Da li mališana svrbe oči, da li su crvene i vodene?

- Da li je koža ispod očiju tamna (ljubičasta ili plava)?

- Da li dete diše na usta?

- Da li je prisutan suv kašalj?

- Da li je koža iziritirana ili je prisutan crveni osip?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je dete alergično na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Šta izaziva nazalnu alergiju?

Glavni krivci za alergije kod beba i dece su:

- Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

- Životinjska perut — bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

- Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Izvor: bebac.com

Da li ste se zapitali odakle današnjim bebama i deci tolika kožna oboljenja i da li je toga uopšte bilo u ovolikom broju kada su nas naše majke odgajale?

Danas sve više beba i dece ima problem sa atopijskim bolestima. Atopija se definiše kao genetska sklonost ka alergijskom reagovanju organizma. Obuhvata astmu, dermatitis (ekceme), alergije na nutritivne i inhalatorne alergene, alergijske rinitise. Neretko se sva ova oboljenja prepliću i javljaju kod iste osobe. Kod zdrave jedinke i organizma kod koje nema ove genetski uslovljene sklonosti ne dolazi do olakšanog stvaranja specifičnih IgE antitela na alergene iz okoline. Zato je alergološko testiranje obavezno kada postoji sumnja da je u pitanju atopija. Rizični činioci za ispoljavanje astme, ekcema, alergija su nasleđe, kratak period dojenja - manji od 8 meseci, česte virusne infekcije, naglo izlaganje alergenima u velikoj koncentraciji.

Povodom činjenice da danas sve više beba i dece ima problem sa ovim bolestima razgovarali smo sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, koja poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Irena na društvenim mrežama vodi grupu pod nazivom Zdrava beba kroz koju bezrezervno i sa velikom posvećenošću pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.

Zašto današnje bebe i deca sve više obolevaju od atopijskih bolesti?

Porast broja obolele dece je rezultat porasta alergijskih reakcija i povećane osetljivosti sistema organa za varenje i disanje, kao i usled promena u sredini. Porast broja dece koja imaju alergijske reakcije i generalno atopijsku konstituciju u direktnoj je vezi sa sve nižom stopom dojenja i sve rasprostranjenijom upotrebom kravljeg mleka odnosno formula generacijama unazad. Veliki je problem neadekvatna praksa dojenja u nekim porodilištima. Zato je Vlada Srbije donela Uredbu o Nacionalnom programu podrške dojenju ove godine.

Na svetu je svega 1-3% žena koje nisu u stanju da doje zbog urođenog ili operacijama stečenog nedostatka mlečnih žlezda, zaostajanja dela posteljice u materici nakon porođaja i oštećenja hipofize. Svaka majka može i treba da doji svoju bebu. Sledeći važan činilac koji pogoduje razvoju atopijskih bolesti jesu sterilni uslovi sredine u kojoj borave bebe i deca. U redu je biti čist, ali ne i sterilan.

Koja je najbolja preventiva da ne dođe do ove dijagnoze?

Svaka novorođena beba u normalnim okolnostima, bez obzira da li je porođaj bio prirodnim ili operativnim putem, u porodilištu treba da započne prvi podoj u okviru prvog sata, najkasnije drugog sata nakon rođenja deteta, kao i da bude dojena na zahtev od prvog dana kako bi dobila sav kolostrum iz majčinog mleka bez ikakvih dodataka drugih tečnosti i mleka (isključivo dojena).

BABYMED KOZMETIKA - specijalno formulisano za negu kože novorođenčadi i dece sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu!

Učestalost alergija i atopije je znatno niža kod dojene dece, simptomi su blaži, gotovo nikada burni i uglavnom se odnose na javljanje ekcema i retko krvarenje u stolici, vrlo retko dođe do razvoja astme. Alergije i atopija kod dojene dece retko imaju trajan karakter, uglavnom se povlače i nestanu mnogo ranije nego kod dece koja nisu dojena. Preporuka je takođe da bebe budu isključivo dojene u prvih 6 meseci i da se nemlečna, komplementarna ishrana uvede sa oko 6 meseci starosti deteta. Zaključak SZO jeste da ne postoji nikakav objektivni razlog da se deca ne doje isključivo u prvih 6 meseci, a to je posebno važno za decu sklonu atopiji.

Obzirom da je atopija uglavnom genetski određena i da unapred znamo da je dete u rizičnoj grupi za ispoljavanje atopije, preduzimamo opšte mere kako bismo sprečili ili ublažili simptome atopije. Nacionalni vodič kliničke prakse za astmu u dečjem uzrastu, lekari specijalisti i SZO ističu važnost mera na sva tri nivoa prevencije. Trudnica i majka koja je atopičar ili ima sklonosti ka atopiji bi trebalo da ograniči unos mleka na 2dl dnevno i jaja na dva nedeljno, da planira porođaj van sezone visokih koncentracija alergena (jesen i proleće) i stroga zabrana pušenja.

Kada se rodi dete sa visokom sklonošću ka atopiji, od velike je važnosti isključivo dojenje prvih 6 meseci od prvog dana rođenja, i nastavak dojenja dve godine i duže uz ostalu raznovrsnu ishranu. Smanjivanje količine alergena, posebno grinja u prvih 6 mesecii najpre uklanjanjem tepiha, zavesa, prekrivača, vunenih tkanina iz prostora u kome beba boravi, redovno provetravanje i usisavanje dušeka...

Ne izlagati dete duvanskom dimu, kasnije uvođenje životinjskog mleka i jajeta u ishranu deteta i eliminacija jaja iz ishrane kod dece koja imaju teži oblik ekcema. Tercijarna prevencija se zasniva na što ranijem lečenju dece sa sklonošću ka atopiji i astmi već nakon prve opstrukcije koja se javila pre kraja druge godine. Alergološko testiranje prick testom i određivanjem ukupnih i specifičnih IgE antitela je obavezno, a standard u dijagnostioci alergija na nutritivne alergene su eliminaciona dijeta i provokacija. Najčešće su udružene alergije na jaja, mleko, ribu, koštunjave plodove, soju i plodove mora i u dogovoru sa detetovim alergologom/pulmologom, majka koja doji takođe sprovodi restriktivnu dijetu bez ovih namirnica.

Šta je i kako se manifestuje atopijski dermatitis (ekcem)?

Atopijski dermatitis označava zapaljenski proces na koži koji zahvata epiderm i derm, hroničnog je karaktera i odlikuje ga svrab i suva koža bez sjaja, a u periodima kada je izražen koža postaje i vlažna. Zahvata područje obraza, brade, čela, spoljne strane butina i ruku, a može se javiti i na pregibima, u predelu vrata i članaka.

Kako se tretira koža sklona ekcemu?

Zbog toga što je suva i izložena češanju, atopična koža je sklona infekcijama i propustljiva za alergene i agense koji je čine još podložnijom oštećenjima. Ovakvoj koži ne prijaju nagle promene temperature, pregrevanje i utopljavanje, znojenje. Opšte mere se odnose na što manju upotrebu kućne hemije, kozmetike, duplo ispiranje veša i pranje bez omekšivača, često provetravanje na 15 minuta, uklanjanje vunenih, sintetičkih, akrilnih i poliamidnih tkanina, zavesa, tepiha i upotreba pamučnih tkanina za bilo koji kontakt sa dečjom kožom.

Kožu treba negovati veoma blagim sredstvima za higijenu, bez sapuna i alergena, uljanim kupkama i emolijentnim kremama kako bi bila hidrirana, manje suva i manje podložna čestim novim akutnim fazama. Temperatura vode za kupanje ne treba da prelazi 34 stepena, a samo kupanje ne treba da traje duže od 5 minuta. Kožu posušujemo tapkanjem i odmah nanosimo emolijentnu kremu koju možemo još dva puta tokom dana naneti na kožu u tankom sloju. Pre izlaska napolje, nanosimo emolijentnu kremu na otkrivene delove tela u zimskom periodu. Sunce povoljno utiče na ekcem, ali oprezno izlažite dete suncu, rano ujutru i kasno po podne. Morska voda ima povoljan uticaj na ekceme.

Koliko su kortikosteriodne kreme štetne za bebinu kožu?

Kortikosteriodene kreme treba izbegavati obzirom da ekcemi imaju hronični tok, ali su pod kontolom dermatologa i pedijatra neophodne u fazama izraženih promena na koži. Ekcemu u akutnoj fazi se često pridružuju i infekcije, pa se primenjuju i antibioitici. Nikada nemojte samoinicijativno koristiti kortikosteriodne masti i kreme zato što njihova prekratka primena može biti kontraproduktivna, a predugo korišćenje može narušiti zdravlje deteta. Kortikosteriode nanositi u tankom sloju samo na predeo zahvaćen lezijom.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko i na koji način se manifestuje?

Alergen u kravljem mleku su njegovi proteini kojih ima oko 20 i dele se na kazein i proteine surutke. Ovi proteini se drastično razlikuju od proteina majčinog mleka, te od strane imunološkog sistema bebe bivaju prepoznati kao strani i štetni, usled čega započinje kompleksna reakcija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju. Najčešće se javlja kod dece sa atopijskom konstitucijom koja već imaju ekcem. Na postojanje alergije na proteine kravljeg mleka ne mora, a može da ukazuje, bljuckanje i povraćanje, GER, izraženi grčevi, dijareja sa i bez prisustva krvi u stolici, zatvor, česte opstrukcije (bronhitisi, bronhiolitisi, laringitisi...).

Rane alergijske reakcije koje se javljaju kod 60 odsto alergične dece u prvoj godini života unutar jednog sata od konzumiranja mleka su korprivnjača, crveni pečati po koži i oko usta, otoci, povraćanje i pogoršanje ekcema sa opasnošću javljanja teških alergijskih reakcija kao što je anafilaktički šok. Ova deca uglavnom imaju pozitivne kožne alergološke testove.

Odložene reakcije 45 minuta do 20 sati od unošenja mleka i kasne reakcije, nakon 24h, vezane su za povraćanje i proliv sa primesama krvi, pogoršanje stanja ekcema. Veći broj ove dece nema pozitivne kožne alergološke probe.

Vaš ključni savet za, ako ne sprečavanje, onda ublažavanje atopije?

Moj savet svim trudnicama, odnosno majkama koje imaju atopijsku konstituciju, jeste da doje svoju decu dve godine i duže, što je ujedno i preporuka SZO i generalni stav pedijatrije. Veliki značaj prevencije atopije jeste u započinjanju dojenja u okviru prvog sata nakon porođaja, kako bi beba pokupila mikrobe sa majčinog tela, kako bi se uspostavila laktacija i kako bi beba dobila sav kolostrum koji se luči u prvih 4-7 dana nakon porođaja. Kolostrum je prvo mleko koje se luči tokom boravka u porodilištu, a stvorilo se u dojkama još tokom trudnoće i spremno čeka porođaj i započinjanje podoja.

Bogat je antitelima, koja štite bebu od infekcija i alergija, sadrži faktore koji pomažu sazrevanje creva i sprečava pojavu alergija i netolerancija kod dece. Značajno je isključivo dojenje u prvih 6 meseci i nastavak dojenja na zahtev u celoj prvoj godini života deteta uz ostalu zdravu, raznovrsnu ishranu.

Izvor: B92

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revolucije alergija među decom, a prolećne alergije su jedan od najneprijatnijih “kvaritelja” prolećnih radosti.
O njima se mnogo zna, ali i dalje je mnogo zabluda, pa je jedan od načina da se upoznamo sa prolećnim alergijama upravo taj – da “razbijemo najčešće zablude.

Rano je još, neće alergija pre sredine aprila
Nije rano, sada je pravo vreme da se priča o prolećnim alergijama!

Znamo svi kada počinje kalendarsko proleće, ali biljni svet ne priznaje ljudske vremenske podele. Za trave je proleće onda kada ogreje sunce. Ova zima i nije bila naročito oštra, pa i vegetacija kreće ranije.

Dovoljno je nekoliko sunčanih dana da skoro sve ozeleni. Ova godina je čudna, ali bilo je hladnih dana, ali i topla prva polovina februara obećavaja da će ove godine trave procvetati ranije.

“Iskusni alergičari” su mogli da osete prve simptome već ovih dana!

Mama ima polensku alergiju, moraju i deca da je “zakače”
Ne mora baš tako da bude!

Sklonost ka alergijama se naziva atopijska konstitucija.

Prevedeno na običan jezik to znači da postoji genetski zapis koji je zaslužan za alergijske bolesti, to je tačno! Ipak treba znati da se ne nasleđuju alergijske bolesti već sklonost ka alergijama!

To znači da deca verovatno nose “gen za alergiju” koji su dobila od roditelja, ali uopšte ne moraju da dobiju i polensku alergiju!

I dalje je tajna kako se alergijske bolesti počinju – šta ih tačno “probudi” i zašto neko ima simptome od sedme godine, a neko oboli u 30. godini. Takođe nije potpuno jasno zašto od troje dece iz familije gde su i otac i majka “alergičari” dvoje nema smetnji, a samo jedno dobije neku alergijsku bolest.

 Dete koje ima polensku kijavicu može da zarazi drugu decu, treba ga se kloniti
Ma kakvi, ovo nije tačno!

Obična, visusna kijavica se lako prenosi sa deteta na dete, ali to su virusne bolesti! Alergija nije infekcija (iako liči na klasičnu kijavicu), pa se ne može preneti kontaktom bolesnog deteta sa zdravim!

To što nosevi cure, a oči crvene, NIJE dakle od infekcije, pa NEMA opasnosti od zaraze.

“Mace” su glavni uzrok prolećnih alergija
“Mace” nisu uzrok polenske alergije!

Pa kako onda veliki broj dece baš tada ima sve manifestacije polenske kijavice? To je čista koincidencija! U vreme kada se mace lete svuda oko nas onda cveta i najveći broj trava! Polen je golim okom nevidljiv!

Nažalost, kod alergičnih njega jasno “vide” ćelije koje stvaraju posebnu vrstu antitela koja su odgovorna za alergijsku reakciju, pa se alergijska kijavica brzo razvija. “Mace” su prevelike da bi nesmetano stigle u nos i gornje disajne puteve, pa je i tako jasno razumeti zašto one nisu uzrok prolećnih alergija.

 Dete ima crvene oči koje stalno svrbe, sigurno je neka infekcija

Nije infekcija jedini uzrok “crvenog oka”.

Alergijska reakcija na polen se odigrava često i oku, tačnje u konjuktivi. Kao što je nos crven i curi, tako je i konjuktiva (fina sluznica koja oblaže očnu jabučicu) napadnuta alergijskom reakcijom.

I za to ima leka, odgovarajuće kapi za oči (koje naravno prepisuje lekar) već za par dana dovode do olakšanja tegoba.

Polenska kijavica je bezazlena bolest, to će samo proći, ne treba terapija osim fiziološkog rastvora u nos
Nažalost to NIJE tako, i ovo je zabluda!

Svakako, ne radi se o nekoj opasnoj boleštini, ali svako ko je “osetio” polensku alergiju zna da to nije baš tako bezazleno.

Savremena medicina dobro razume mehanizme nastanka alergija pa su razvijeni zaista korisni i efikasni lekovi za borbu sa prolećnim alergijama. Fiziološki rastvor i slični preparati su korisni za “pročišćavanje” nosa ali nisu lek protiv alergije!

Zato su neophodni antihistaminici, ponekad i drugi lekovi koji uspešno eliminišu simptome i znake polenske alergije. Zato ih treba koristiti prema savetu pedijatra.

Lečenje treba prekinuti čim nestanu tegobe polenske kijavice
Pogrešno!

Lečenje se nastavlja i posle eliminacije simptoma polenske kijavice.

To je zato što je alergijska reakcija prisutna sve dok je prisutno ono što alergiju izaziva! Detetu je već posle nekoliko dana terapije mnogo bolje, ali je polen tu barem nekoliko nedelja. Zato se terapija nastavlja par nedelja posle smirivanja tegoba.

Naravno sve detalje oko vrste i trajanja terapije treba precizirati sa pedijatrom koji prati dete. Roditelji ne treba da prekidaju terpiju “na svoju ruku”, čak iako je detetu vidno bolje.

“Hormonski” preparati koji se stavljaju u nos nisu za decu, mnogo su opasni
To nije tačno kada se poštuje doza i trajanje ove lokalne terapije!

Nazalni kortikosteroidi (tako se stručno zovu) su pravi mali “revolucionari” u terapiji težih oblika polesnke alergije. Oni su veoma efikasni, ali traže nekoliko dana za postizanje pravog efekta.

Hormon (kortikosteroid) je tako farmaceutski upakovan da se njegovo dejstvo ograničava na nosnu sluzokožu, a samomali(beznačajni) deo prolazi u cirkulaciju. Zato, kada se poštuje prepisana doza i kada je trajanje terapije tačno prepisano od strane lekara – nema brige.

Ove lekovi se ne uzimaju bez konsultacije sa pedijatrom jer prekomerna doza i nepotrebno duga terapija mogu dovesti do neželjenih efekata lečenja.

Dete je imalo blagi oblik alergije na polen prošlog proleća, pa je ove godine neće ni imati
Nažalost, ovo NIJE tačno!

Daleko je veća šansa da će dete ove sezone imati burniju reakciju. To je zato što kod alergija neretko postoji “lančana reakcija” gde se vremenom spektar alergena (koji izazivaju alergijsku reakciju) širi pa i alergijska bolest biva izraženija.

Nema potrebe da se polenska alergija sprečava, treba je lečiti tek kada se ponovo pojavi
Potpuno pogrešno!

Kada se utvrdi da je dete alergično na polen (jednostavnim alergijskim testiranjem) onda se svake polenske sezone počinje preventivna terapije (profilaksa) pre nego se bolest zaleti.

To znači da bar dve nedelje pre očekivanog polenskog udara treba započeti terapiju lekom koji prepisuje pedijatar koji prati dete. Radi se o dobro ispitanim i pouzdanim lekovima koje koriste milioni dece (i odraslih), a neželjeni efekti terapije su blagi i retki. Zato nema potrebe da se čeka da se alergija ponovo pojavi – treba je “saseći” u korenu.

Kad dete ima alergijsku kijavicu sigurno će dobiti i astmu
Ne mora to da se desi!

Činjenica je da jedna alergijska bolest može nagovestiti i druge, ali NE MORA dete koje pati od polenske kijavice dobiti i alergijsku astmu!

Ima ljudi koji decenijama boluju od ove alergijske bolesti, a NIKADA nisu imali asmatski napad.

Kad alergijska kijavico ispravno leči i prevenira astma NIJE na spisku verovatnih komplikacija.

Alergijska astma kod dece je neizlečiva bolest koja se pogoršava kako dete raste
Nije tačno!

Astma, naročito alergijska, jeste dugotrajna bolest, ali se uz pravovremeno započeto i dobro vođeno lečenje detetu omogućava normalan i kvalitetan život.

Činjenica je da se detetova sklonost ka alergijama ne može izlečiti. To je zapisano u genima koji su, za sada, nepromenljivi. U budućnosti se može očekivati i genska terapija koja će možda rešiti problem predispozicije za alergije kod dece. Do tada nam ostaju brojne terapijske mogućnosti da savladamo bolest!

Od presudnog je značaja brza dijagnoza bolesti, otkrivanje eventualnih alergena i pravovremeno započinjanje terapije. Odugovlačenje sa davanjem pravog imena bolesti povlači i kašnjenje u terapiji što nije dobro. To ne valja jer proces oštećenja malih i srednjih disajnih puteva napreduje, pa je potrebno više vremena da se stvar okrene na stranu ozdravljenja.

Zato roditelji ne treba da se plaše dijagnoze alergijske astme jer će ogromna većina dece izrasti u zdrave ljude!

Napad alergijske astme može i sam da prođe – nema potrebe da se uvek daju lekovi, neka se dete izbori
Ovo je izuzetno opasna zabluda!

Napad astme je veoma nepredvidljiv. Nekada se u par sati desi neverovatno pogoršanje opstrukcije pa se deca moraju hitno odvesti u bolnicu. Zato je neprihvatljivo izbegavati lekove koji se daju u napadu astme!

Što pre započnemo adekvatnu terapiju, pre će detetu biti bolje! Ako ne damo lek postoji šansa da se detetu nepotrebno pogorša stanje i da završi u bolnici.

Antibiotici pomažu u lečenju alergijske astme, pa da se dete „pokrije” nekim antibiotikom širokog spektra
Zabluda „na kvadrat”!

Do pre nekoliko decenija većina dece sa ovih prostora je dobijalo dugotrajnu terapiju antibioticima za astmu koja se tako ne može izlečiti!

Tada se astma zvala bronhitis što prevedeno znači zapaljenje bronhija, pa su se davali antibiotici. Jeste zapaljenje, ali nije bakterijsko! Radi se o alergijskom zapaljenju, dakle nisu bakterije napale disajne organe kod dece sa astmom. Tada su se mnogi mališani lečili od ponavljanih “upala pluća bez povišene temperature” , a u stvari se radilo o ponavljanim bronhoopstrukcijama, dakle o astmi, koja se ne može izlečiti ni jednim antibiotikom.

Zato je davanje antibiotika kod astme neefikasno!

Ima dece koja mogu imati bronhoopstrukciju u sklopu bakterijske infekcije pluća (na primer mikolazma pnumonija), ali to onda nije alergijska astma! Kada se to desi onda se daju i bronhodilatatori i antibiotici, dakle ne antibiotici sami!

Ovu “kombinaciju” iskusan pedijatar relativno lako otkriva, tako da je lekar jedini koji prepisuje antibiotik, ako je to potrebno. Nikada roditelji ne treba sami da se odluče na ovaj korak pravdajući se izrekom “za svaki slučaj, da se nešto ne podvuče” jer se ipak radi o retkom fenomenu.

Bronhodilatatori se ne smeju davati duže od sedam dana, čak i ako su deo kombinovanih preparata
Netačno!

Tačno je da se bronhodilatatori (beta agonisti) ne daju duže od sedam dana kao monoterapija, dakle kada se samo taj lek daje detetu.

Postoje lekovi koji sadrže dugodelujuće bonhodilatatore u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidnim lekovima (takav je preprarat koji sadrži formoterol i budesonid). Ovi se lekovi mogu promenjivati i duže od sedam dana, a neretko se daju i više nedelja dok se ne suzbije suženje disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koja prati napad astme.

Dete koje ima polensku alergiju ne sme da se bavi sportom u prirodi
Srećom, NIJE tako!

To je tako bilo dok nisu pronađeni lekovi koji efikasno “drže pod kontrolom” polenske alergije.

Kod lepo pripremljene dece (kada je preventivna terapija startovala na vreme) nema prepreka da se deca bave bilo kojim sportom. Naravno, ako dete ima druge alergijske tegobe (na primer naporom izazvanu astmu) onda treba “pozvati u pomoć” alergologa koji će prepisati odgovarajuću preventivnu terapiju koja se uzima pre izlaganja fizičkim naporima. I tu je terapija prilično odmakla, tako da se i vrhunski sportski rezultatu mogu dostignuti i pored alergijsih problema.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu povećava. Prolećne alergije su počele pa smo rešili, da vam kroz odgovore na najčešća pitanja, približimo ove “kvaritelje” prolećnih radosti.

 

Pojedini delovi ili produkti biljaka i životinja takođe mogu biti antigeni, kao na primer polen, o kome će se najviše govoriti u ovom tekstu, ali i proteini kravljeg mleka ili jajeta.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke – odbrambene ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunoloških reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju (mikroorganizama), ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergijske reakcije. Alergijska reakcija je neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (stručno se zovu IgE antitela) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece dovodi do alergijske reakcije.

Da li se alergije nasleđuju?
Predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je kontitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija.

Nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može ali ne mora da ima isto alergijsko oboljenje kao, na primer roditelj.

Niko u porodici nema alergije, a dete ipak ima alergiju na polen, zašto se to dešava?
Nisu baš sve alergije nasledne! Ima dece čiji roditelji nemaju “gene za alergije” ali se kod njih ipak nalaze geni koji dovode do alergijskih bolesti. Veoma su komplikovani genetski mehanizmi alergija, ali su moguće mutacije (promene) na genima koji se prvi put javljaju kod dece (čiji roditelji nemaju sklonost ka alergijama).

Šta su alergijske bolesti i kako nastaju?
Kada se alergijska reakcija “lokalizuje” u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu) dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja koje se nazivaju alergijskim bolestima. Kada se alergen veže za posebnu vrstu antitela pokreće se složen poces oslobađanja različitih supstanci, koji se zovu medijatori alregijske reakcije. Oni, među kojima je najpoznatiji histamin, dovode do manifestacija alergije – alergijskih bolesti, koje zapravo zavise od mesta gde se odigrava reakcija antitela i alergena. Ako je mesto “borbe” koža, razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva), kod crevnih alergija se može javiti proliv, a najopasnija (ali srećom i najređa) alergijska reakcija je anafilaktički šok koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (penicilinski šok).

Zašto je baš proleće “alergijsko godišnje doba”
Najveći broj ljudi i dece uživa u boravku u prirodi, ali ne i oni kojima proleće znači i početak problema sa alergijama. Jedna od najzastupljenijih alergija je alergija na polen. Polen je ključni faktor razmnožavanja biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom proleća teško može pobeći.

Veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće (polen ambrozije „hara na kraju leta i tokom rane jeseni), ali je ova priča tipično prolećna!

Koje su najčešće prolećne alergije?
Kod dece se alergija na polen najčešće manifestije kao polenska kijavica (alergijski rinitis) koja je naša tema ili alergijska (polenska) astma. Naša tema je upravo polenska kijavica.

POLENSKA KIJAVICA

Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta – na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela što se manifestuje otokom sluznice koja luči providan, “vodenast” sekret. Kako je nos prvi na udaru ne treba da čudi što večina dece sa alergijom na polen ima baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu)

Kada počinje prolećna polenska kijavica?
Nije baš lako pogoditi tačno vreme cvetanja polena, a to uglavnom zavisi od trajanja zime. Kako su kraj februara i početak marta (kada obično počinju prolećne alergije) bili neobično hladni, „polenski udari“ se mogu očekivati u aprilu, ali i maju.

Kako izgleda dete koje ima polensku kijavicu?
Takva dečica se lako prepoznaju – stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako “zakrvavljene” oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se postavlja dijagnoza polenske kijavice?
Pedijatar veoma lako postavi kliničku dijagnozu alergjiske kijavice. Potvrda dijagnoze se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane “kožne probe” koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (ovo baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Uzroci alergije se veoma precizno mogu otkriti iz uzorka krvi, ali se kod ogromne većine dece PRVA epizoda polenske kijavice dijagnostikuje već na osnovu pregleda deteta!

Kada početi terapiju alergijski rinitis?
Ne treba čekati da se alergija “razbukta” pa početi terapiju. Idealno je par nedelja pre cvetanja trava započeti lečenje iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi antihistaminsku terapiju (preciznije bi bilo reći profilaksu – prevenciju)

Kako se leči polenska kijavica?
Kako je polen nemoguće izbeći (osim ako nećete da se selite u pustinjske krajeve), stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi. Postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste u terapiji alergijskog rinitisa, a najviše se koriste: antihistaminici i nazalmi kortikosteroidi. Za dugotrajnu prevenciju (profilaksu) se koriste i inhibitori lekotrienskih receptora, kao i imunoterapija.

 Antihistaminici

To su lekovi koji blokiraju dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije. Postoje oralni preparati (sirupi i tablete), ali i LOKALNI antihistaminici – koji se aplikuju direktno u nos, u vidu spreja!

Da li se mogu davati antihistamini lokalno – u nos?
Odavno se se postavljalo jedno racionalno pitanje: zašto piti sirup ili tablete antihistaminika da bi se lečio nos koji curi?

Onda su i u Srbiju stigli LOKALNI antihstaminici u vidu spreja za nos, koji su u većini medicnski razvijenih zemalja upotrebi preko dve decenije! Takav je azelastin (Allergodil) sprej koji je upravo napravljen da se izbegne nepotrebno uzimanje antihistaminika „na usta“ kod onih pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice – curi im nos, kijaju, ponekad i kašlju i imaju onaj neprijatni osećaj slivanja sekreta u grlo!

Ovaj sprej je efikasan antihistaminik koji DIREKTNO deluje na sluznicu nosa i tako drastično smanjuje simptome i znake polenske kijavice. I kod dece je veoma efikasan, a pre više od 15 godina su Nemački stručnjaci obavili istraživanje na 489 dece mlađe od 13 godina kod kojih se azelastin (Allergodil) sprej pokazao kao efikasan i bezbedan lokalni antihistaminik!

Da li je mnogo slabiji od antihistaminskih sirupa i tableta?
Kada se koristi u terapiji alergijskog rinitisa, azelastin NIJE slabiji lek zbog svog lokalnog dejstva! Pokazao se efikasan čak i kod nekih pacijenata koji nisu dobro reagovali na oralnu terapiju. Postoji nagoveštaji da može da pomogne i kod dece koja imaju uvećan adenoid (“treći krajnik”)!

Može li se azelastin davati preventivno?
Azelastin može deluje i preventivno!

U sezoni “navale polena” se detetu možete dati i pre izlaska iz i tako sprečiti burnu reakciju na polen.

Može li se azelastin koristiti za terapiju alergijskog konjunktivitisa?
Može!

Azelastin (Allergodil) je dosptupan u formi kapi za oči, tako da se i alergijski konjuktivitis može lečiti lokalnim antihistaminicima.

Pokazalo se da se kod velikog broja dece ovako mogu izbeći kortikosteridne kapi, ali se one mogu bezbedno (u prepisanim dozama) koristiti kao lokalni antihistaminik (azelastin) ne pomogne.

Uvek je dobro je da se, pre početka lečenja, posavetujete sa Vašim pedijatrom ili farmaceutom u pogledu doza i trajanja terapije, ali je i uputstvo za korišćenje leka jasno napisano i treba ga pročitati PRE započinjanja terapije.

Nazalni kortikosteroidi

Veliki broj dece se uspešno kontroliše antihistaminicima, tako da mogu uživati u čarima proleća. Jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos. Kortikosteroidi za lokalnu primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može dovesti do nepotrebnih komplikacija. Zato ih ne treba uzimati “na svoju ruku” već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Postoje odličan i bezbedan preparat u vidu spreja koji sadrže i lokalni antihistaminik i nazalni kortikosteroid, a njegovu upotrebi isključivo preporučuje pedijatar ili ORL specijalista koji se bavi decom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Alergije kod dece

jul 21, 2016

Prestati pušiti u trudnoći

Kod dojenčadi s visokim rizikom od izbijanja alergije, preporučuje se dulje dojenje, najmanje šest mjeseci, a po mogućnosti i do godinu dana. Ako majka ne doji, preporučuje se uporaba hipo-alergenog mlijeka (HA mlijeko).

U slučaju da je alergija na kravlje mlijeko potvrđena testovima, pedijatar bi trebao preporučiti specijalno mlijeko s potpuno hidroliziranim proteinom.
Neke novije spoznaje ukazuju na to kako zaštititi dojenče od izbijanja alergije. Važno je već u trudnoći prekinuti s pušenjem (partner također!), te se uravnoteženo i zdravo hraniti.

U prvoj godini treba izbjeći uvođenje hrane s visokim alergijskim potencijalom. U tu skupinu namirnica spadaju svježe kravlje mlijeko i proizvodi od svježeg kravljeg mlijeka, jaja, riba, soja i sojini proizvodi, agrumi (oprez kod dodavanja narančinog soka!), jagode, celer, koštuničavo voće (orasi, bademi, lješnjaci), čokolada. Te namirnice treba uvoditi u prehranu postupno i tek nakon napunjenih godinu dana. U iznimnim slučajevima i mrkva može izazvati alergiju te tada u prve kašice, uz krumpir treba dodavati povrće s niskim potencijalom izazivanja alergija, a to su tikvica, bundeva, koraba, karfiol ili brokula.

Oprez kod dohrane

Između uvođenja svake pojedinačne namirnice koja ima viši potencijal izazivanja alergije, mora proći dva tjedna. Kod uvođenja mliječnih kašica, preporučuje se priprema kašica od HA mlijeka i rižinih ili kukuruznih pahuljica.

Neki od češćih simptoma koji ukazuju na alergiju su osipi i crvenila na koži, često curenje nosa, učestale i neobjašnjive dijareje (proljevi). Ako navedeni simptomi dulje traju ili se javljaju pri kontaktu s određenom namirnicom (u dojenačkoj dobi najčešće kravljim mlijekom), potrebno je posavjetovati se s liječnikom i po mogućnosti napraviti alergijski test. U dojenačkoj dobi najčešće se testira na podnošenje proteina mlijeka i gluten.
Kontaktni dermatitis

Osim alergija na hranu često dolazi do kontaktnog dermatitisa – crvenila i ljuskanja kože uz svrbež koji zna biti vrlo neugodan za dojenče. Ono je nervozno, svrbi se, plače, nezadovoljno je. Koža djeteta može tako reagirati u doticaju s kupkama, parfemima, losionima, deterdžentima…

Tako osjetljivu kožu dojenčeta treba tretirati uljnim kupkama i indiferentnim kremama, a ako to ne pomogne na tržištu postoji dovoljan broj preparata za specijalnu njegu.

dr. spec. ped. Dubravka Brekalo – Tomić 

 

 

 

 

 

 

 

Alergije kod dece

april 23, 2016

„Nasleđe ima veliku ulogu kod alergija u dečijoj dobi. Ako je jedan od roditelja alergičan, veća je verovatnoća da će i dete biti alergično.“

Alergije

Neželjene reakcije na hranu mogu biti alergijske (imunološki mehanizam) i nealergijske (reakcije nepodnošenja). Većina alergijskih reakcija su posredovane IgE-antitelima. Manifestacije tih složenih mehanizama, mogu biti sistemske reakcije često opasne po život (anafilaksa), ili pak kožne reakcije (atopijski dermatitis i urtikarija). Respiratorne tegobe se manifestuju kao astma ili alergijski rinitis, dok grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja i opstipacija mogu biti simptomi gastro-alergija. Reakcije nepodnošenja često prolaze neopaženo, poput pečenja jezika i svraba uglova usana.

Koja je hrana rizična?

alergija na hranuSvaka namirnica koja u svom sastavu ima velike proteinske, ili proteinsko-ugljenohidratne kombinacije, može izazvati alergijsku reakciju. Ti veliki kompleksi mogu biti „golem zalogaj,” našem imunološkom sistemu. Naročito kod dece koja se tek sreću sa novim namirnicama i njihovom imunitetu stranim proteinima. Iz tih razloga se bebama sa alergijskim opterećenjem, koje se ne hrane majčinim mlekom, prepisuju hipoalergenske mlečne formule. Te formule su sastavljene od malih proteinskih frakcija, koje bi mladi imunološki sistem trebao upoznati i prihvatiti. Ukoliko se pojavi preosetljivost i na takve formule, prepisuje se sojino mleko, a u krajnjoj nuždi i kokosovo mleko i formule. „Najvažnije je znati, da je najbolja prevencija alergija kod dece što duže dojenje!”

Uvođenje novih namirnica u dobi do godinu dana treba biti vrlo obazrivo. Namirnice sa kojima treba biti oprezan su kravlje mleko, jaja, riba, žitarice, soja, kikiriki, pasulj, orasi, ali i jabuke, krompir, celer, grašak, kivi i jagode, koji su posebno opasni, ukoliko u porodici ili kod deteta postoji alergija na polen breze, zbog unakrsne reakcije.
Dolaskom toplijih dana, srećemo i alergijske reakcije na aditive, konzervanse i veštačke boje, koji se obilno stavljaju u veštačke sokove, lizalice, bombone i žvake. U keksima, džemovima, gaziranim pićima nalaze se sulfati, koji su posebno opasni za decu astmatičare. Sumporni dioksid koji se oslobađa u organizmu, metaboliziranjem sulfita iritira grkljan i može izazvati bronhijalni spazam. Upravo zbog toga FDA je zabranila i minimalno prskanje voća i povrća sulfatima.

Kako otkriti alergijsku bolest ?

Faktori rizika: 1. Pozitivna porodična anamneza 2. Dete koje nije dojeno 3. Atopijski dermatitis, ekcemi prisutni kod deteta do godinu dana. 4. Česte epizode rinitisa, kašlja, upala uha, bronhitisa. 5. Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hrane

Kad decu testirati?

Pre se smatralo da decu do treće godine, nema smisla testirati. Danas se zna da se u dojenčadi alergičnih na belančevine kravljeg mleka, alergija može dokazati kožnim testovima. Preporučuje se testiranje na manji broj namirnica uz određivanje specifičnih IgE antitela. Laboratorijska dijagnostika korisna je u dece sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, kojoj se zbog proširenih promena na koži, ne mogu napraviti kožni testovi.

Šta su provokacijski testovi?

Provokacijski testovi rade se sa ciljem da se kod bolesnika izazove blaži alergijski odgovor. U tim se testovima rizični alergen primenjuje direktno na sluznicu nosa, bronhija, očiju ili želuca. Na taj se način izazivaju simptomi alergijskog rinitisa, konjuktivitisa i astme. Izvode se samo u specijalizovanim bolničkim jedinicama. Ovi testovi imaju naročitu važnost kod preosetljivosti na lekove. IgE i eozinofili Određivanje ukupnog i specifičnog IgE-a u krvi, kao i broj eozinofila takođe mogu biti važan parametar alergijske konstitucije. „Visoki Eo (eozinofili) u perifernoj krvi mogu značiti hroničnu alergijsku reakciju.” Kožni testovi Zbog brzine i praktičnosti primene, kožni testovi su često prvi izbor u dijagnozi alergije. Izvode se na različite načine: test ubodom lancetom (pric), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch), te kontaktni način (patch metoda). Uobičajeno mjesto primjene je unutarnja strana podlaktice, a rijetko se izvode i na koži leđa.

Lečenje

Najvažnija terapija je eliminacijska dijeta, te primena antihistaminika, a nekad i kratkotrajna primena kortikosteroida. Trudnoća u proleće može povećati rizik od alergija na hranu. Istraživanje sprovedeno u Finskoj na 5920 dece pokazalo je veću verovatnoću razvoja alergije na hranu kod dece začete u rano proleće. Deca rođena u jesen ili zimu češće imaju ekceme, poteškoće sa disanjem kao i astmu, nego deca koja su rođena u proleće ili leto. Prema mišljenju voditeljke istraživanja dr Kaise Pyrhonen postoji više razloga za ovakve rezultate, kao što su koncentracija polena u proleće, izlaganje suncu koje je povezano sa sintezom vitamina D, te virusne infekcije. Tako se pokazalo da do 4 godine života verovatnoća da neko dete ima alergiju na hranu varira prema sezoni rođenja i to od 5 posto za decu rođenu u junu i julu, a do 9,5 posto za decu rođenu u oktobru i novembru.

Dr.Rijalda Ostojić

Obratila nam se mama četvorogodisnje ćerke koja od pre par meseci ima alergiju na mleko (treća klasa) i na belance (prva klasa).

Prethodno je lečena od astme koju od juna više nema, ali su od oktobra krenule alergije u vidu kožnih reakcija prvenstveno crvenilo podočnjaka i obraza, ispucalost usana i povremeno ekcema praćenog svrabom na pregibima zglobova ruku. Po ostalom delu tela nema reakcije. Iz ishrane je isključeno u potpunosti kravlje mleko, a belanace samo povremeno i to u jelu (pece-ne kuvan i ne przen). Interesuje me koliko dugo mogu da traju ove alergije i koje su posledice ukoliko povremeno konzumira hranu koja sadrži mleko ili belance, jer je u vrtiću upravo došlo do propusta (uprakos upozorenjima i izveštajima lekara) i odmah je doslo do crvenila ispod podočnjaka. Bojim se da osim kod kuce neću moći da sprečim ovakve ispade u potpunosti, pa me interesuje koje su dugotrajne posledice, da li može doći do većeg oštećenja epitela ili do čega može doći?Da li odmah treba da počnem (svaki put) sa preporučenom terapijom 1/2 xyzala uveče? Hvala unapred

Odgovor:

Vaša ćerka ima sklonost ka alergijskim bolestima, a to se stručno nazva atopijska konstitucija. Alergije imaju različite manifestacije, a Vaše dete je imalo dve grupe alergijskih bolesti – astmu (koja je očigledno pod odličnom kontrolom) i nutritivnu alergije (na proteine kravljeg mleka i belance). Konstituciju deteta (za sada) ne možemo da menjamo jer je ona “zapisana” u genima, ali možemo i moramo da prilagodimo dete okolnostima koje modu da izazovu alergije.

Kada je u pitanju alergija na hranu tu je stvar istovremeno i veoma jednostavna i komplikovana! Jednostavan je “lek” – IZBACITI iz ishrane ono što detetu smeta, i to najmanje 6 meseci BEZ narušavanja ovog pravila. Svaki ponovni kontakt sa alergenom (supstancom koja izaziva alergiju) “zavrti” komplikovani točak alergijske reakcije i sve ide isočetka – opet bar 6 meseci bez te hrane… E sada dolazimo do komplikovanog dela problema – kako to sprovesti u delo. VI kući to možete lepo da kontrolišete, ali u vrtiću MORATE da insistirate na ovoj restrikciji mleka (i mlečnih proizvoda) i belanceta. Kada prođe najmanje 6 meseci (ne smeta da bude duže, ali kraće nikako) možete da probate da date detetu ono što mu je do sada bilo uskraćeno.
Obe alergije su, kod većine dece prolaznog karaktera, tako da ima dobrih izgleda da dete prestane da bude alergično na obe vrste hrane. Posle 6-mesečne STRIKTNE “poštede” od mleka i mlečnih proizvoda, probajte prvo jogurt, pa ako prođe onda i ostale mlečne proizvode. Belance ostavite za kasnije (bar tri meseca posle uvođenja mleka).

NIje rešenje da se dete povremeno izlaže alergenima, pa da se daje antihistaminik! Neće to oštetiti detetov epitel (kako ste naveli), ali Vas vraća nekoliko koraka unazad, jer se obnavlja alergija. Zato strpljivo i uporno, pa će sve biti dobro.

Koprivnjača (stručno se zove urtikarija – urticaria) je jedna od najčešćih alergijskih manifestacija. Dobila je ime po koprivi, jer promene na koži liče na one koje se jave kada se “ožarimo”.

Vide se crveni pečati po koži, koji su nepravilnog oblika, izdignuti iznad ravni kože, a neretko se primećuju beličasti “plikčići”. Ono što je karakteristično za koprivnjaču – jeste svrab, koji je uvek prisutan, a može da bude nesnosan!

Uglavnom nastaje kada dete unese na usta neki alergen – u hrani, piću, ili ako koristi neki lek. Alergen izaziva alergijsku reakciju u krvnim sudovima kože – koji se šire, pa se vide karakteristične promene koje smo opisali.

Kada se ova alergijska reakcija desi na usnama ili kapcima, to se naziva angioedem, ali sada neće biti predmet naše priče.

Rešili smo da razbijemo najčešće zablude i tako vas upoznamo sa koprivnjačom (urtikarijom).

Nemoguće da je alergija. Nikada do sada moje dete nije bilo alergično, a ni u familiji nema alergičnih.
To nije argument!

Alergija može da se javi bilo kada. I posle hiljadu unosa jedne namirnice, hiljadu prvi put može da nastane alergija.

Čak i kada nema alergija u porodici (a to je malo verovatno), dete “ima pravo” da reaguje koprivnjačom!

Ima ih svuda po telu, mora da je mnogo opasno.
Broj promena na koži nije pokazatelj težine alergijske reakcije!

To što dete mnogo svrbi i ružno izgleda, nije strašno! Važno je da ono lepo diše, nema osećaj zadebljalog jezika i knedlu u grlu – to su znaci angioedema, ozbiljnije alergijske reakcije koja se, srećom, retko dešava.

Brzo u hitnu pomoć! Dete može da se uguši čim se pojave promene po koži.
Srećom nije tako!

Kod ogromne većine dece se neće razviti opasna alergijska reakcija u grlu (koja izaziva gušenje) na samom početku koprivnjače. Ono što treba uraditi jeste da se detetu što pre da antihistaminik (Claritine, Pressing, Aerius…) i da se potom javite vašem pedijatru!

Dete odmah treba da dobije injekcije onog hormona, to je najsigurnije, da se nešto ne iskomplikuje.
Ovo se odavno ne radi!

“Oni hormoni” su, u stvari, kortikosteroidi, koji su efikasni borci protiv alergije, ali se NE DAJU na početku koprivnjače! Uvek se prvo daje antihistaminik, a ako se pojave znaci teže alergije, pedijatar donosi odluku o eventualnim kortikosteroidnim injekcijama. Veoma mali broj dece sa koprivnjačom zahteva ovu terapiju!

Mora da je gadna alergija. Evo, traje već peti dan, a nikako da prođe.
Potpuno je normalno da koprivnjača traje nekoliko dana, pa čak i duži period!

Takođe je normalno da se promene na koži povremeno javljaju i nestaju, iako je dete pod terapijom. To je tako jer treba vremena da se alergen “očisti” iz organizma. Zato nema mesta panici!

Dete ništa ne sme jede, samo da pije vodu, da ne bude alergično na sve.
Srećom ovo nije tačno!

Davno se primenjivala “nulta dijeta” da bi se izbegle “komplikacije”. Odavno se zna da je to nepotrebno! Naravno, iz obroka treba izbaciti sve što je sumnjivo, odnosno što može da izazove alergiju: pre svega lešnici, bademi, orasi, kikiriki, čokolada i proizvodi od čokolade, sveže voće i voćni kremovi, žumance, voćni jogurti, med… Pametno je davati termički dobro obrađene namirnice i one koje dete godinama bezbedno uzima, a nisu na listi “nepoželjnih”.

Sa normalizacijom promena na koži, polako se vraćaju namirnice u ishranu deteta – po sistemu jedna po jedna (sa razmakom od par dana), da bi se videlo da li neka izaziva alergiju.

Ne treba kupati dete dok ima koprivnjaču
Totalna zabluda!

Dete treba da se normalno kupa, ali se izbegavaju novi sapuni i šamponi, kao i oni sa brojnim dodacima. Ovde nema mesta za aromaterapiju (koju, inače, veoma volim).

Daj da se neodložno uradi alergijsko ispitivanje, da vidimo na šta je dete alergično.
Potpuno besmisleno!

Dok dete ima akutnu alergijsku reakciju, ono mora da dobija lekove protiv alergije, a oni onemogućavaju da se utvrdi uzrok alergije!

Pametnije je da roditelji pažljivo analiziraju šta je dete jelo dan-dva pre izbijanja kožnih promena, pa da se napravi lista “glavnoosumnjičenih”, koje kasnije treba ispitati.

Dete treba odvesti na infektivnu kliniku, možda je neka infekcija kože koja svrbi.
Koprivnjača je veoma tipična i pedijatar postavlja dijagnozu bez teškoća!

To je, dakle, alergija, a ne infekcija, pa nema potrebe da dete ide kod infektologa, gde u čekaonici stvarno može da se dobije neka infektivna bolest.

Najbolje je da dete pregleda dermatolog. Čim se ovako dešava da se crvenilo potpuno povuče, pa se opet vrati, to mora da je neka opasna kožna boleština.
Nije kožna boleština, već alergija!

To što se koprivnjača malo povuče, pa se opet vrati, potpuno je uobičajeno prvih nekoliko dana bolesti. Zato ne treba trčati kod specijaliste za kožne bolesti, koji će samo da potvrdi da se radi o urtikariji. Ovo je prava pedijatrijska bolest, pa ostavite pedijatru da je izleči, a potom i pomogne u otkrivanju uzroka alergije.

Ass.dr Goran Vukomanović

Glutenska enteropatija (drugi naziv bolesti je celijakija) je hronično inflamatorno (zapaljensko) oboljenje tankog creva. Ono se u dečjem dobu manifestuje primarno kao hronični dijarealni poremećaj (hronični proliv) i nenapredovanje u telesnom rastu, odnosno pothranjenost.

Koliko je česta ova bolest?

Njena učestalost varira od jedan prema 100 (u skandinavskim zemljama, na primer), do jedan prema 3.000 (podaci iz SAD). Smatra se da je učestalost u evropskim zemljama oko jedan prema 300.

Kako i zašto nastaje?
Mehanizam nastanka je relativno složen. Da bismo ga razjasnili, u najkraćim crtama ćemo objasniti ulogu tankog creva u varenju belančevina. Naime, belančevine mogu da se zamisle kao dugi lanci, čije su pojedinačne karike manji molekuli – aminokiseline. Kada belančevina nakon boravka u želucu dospe u tanko crevo, lokalni enzimi razlažu dugačak lanac do pojedinačnih aminokiselina, ili malih lanaca od najviše tri do četiri aminokiseline. One se preko ćelija tankog creva sprovode ka krvotoku i čitavom telu.

Kod pacijenata sa glutenskom enteropatijom postoji neka vrsta nasledne osnove: enzim koji bi opisanim mehanizmom trebalo da razlaže protein žitarica (ima ga u pšenici, ječmu, ovsu i raži), po imenu GLUTEN ili, tačnije rečeno, deo njegovog lanca koji se zove glijadin – jeste defektan, dakle nefunkcionalan. Tako se dešava da čitavi molekuli glijadina prodiru u ćelije tankog creva, gde se spajaju sa lokalnim enzimom pod nazivom tkivna transglutaminaza (tTG).

Potom započinje imunološka – automuna reakcija (može da se nazove i alergijskom), u kojoj organizam stvara antitela protiv kompleksa glijadin – tkivna transglutaminaza. To za posledicu ima destrukciju ćelija tankog creva i teško oštećenje sluzokože tankog creva u strukturalnom i funkcionalnom smislu.

Simptomi bolesti
Što se tiče simptoma bolesti, osnovni funkcionalni poremećaj oštećene sluzokože tankog creva je malapsorpcija, odnosno nemogućnost transporta neophodnih i korisnih sastojaka hrane kroz zid creva u krvotok. Posledica toga je malnutricija – opšta pothranjenost i kombinovani nedostatak pojedinih važnih sastojaka hrane, sa pratećim simptomima.

Najvažniji klinički simptomi su:
◘ Hronični proliv
Usled nesposobnosti creva da obrade osnovne sastojke hrane (ugljene hidrate, masti, belančevine), javlja se uporan i dugotrajan proliv. Stolice su obilne, svetle, vodene, kiselkaste, sa značajno većom količinom masti (steatorea – lučenje masti kroz izmet), neprijatnog mirisa. Zbog fermentacije ugljenih hidrata dolazi do učestalog pražnjenja gasova. Sve je praćeno bolovima u trbuhu.

◘ Malnutricija
Simptomi su: nenapredovanje ili gubitak telesne težine, smanjena količina belančevina u krvi (posebno albumina), sa generalizovanim otocima, anemija (zbog smanjene resorpcije gvožđa i vitamina B 12), osteoporoza (nedostatak vitamina D i kalcijuma), slabost mišića (deficit kalijuma), laka pojava modrica po telu (deficit vitamina K).

Slika bolesti
Kako su se saznanja o ovoj bolesti tokom godina menjala i dopunjavala, tako se u izvesnoj meri promenilo i shvatanje o «tipičnoj» slici bolesti. Evo nekoliko primera:

● Slika, način ispoljavanja i uzrast pacijenta u kome će se bolest pojaviti zavise od «jačine» lokalne reakcije u tankom crevu. U slučaju pacijenata kod kojih je veći deo tankog creva oštećen, simptomi će se pojaviti relativno brzo po uvođenju glutena u ishranu – dakle u ranom detinjstvu i to kao tipična, razvijena klinička slika. Ukoliko proces zahvata manji segment creva, simptomi će biti manje tipični, a bolest može da se ispolji i znatno kasnije. To je razlog zbog čega se prosečan uzrast u kome se bolest otkriva u poslednjih nekoliko godina prilično promenio, pa je sada bliži odraslom dobu nego ranom detinjstvu.

● Utvrđeno je da postoje bar dva oblika bolesti u kojima simptomi mogu da budu vrlo blagi, pa čak i da izostanu. Tada govorimo o «latentnom» obliku bolesti: pacijent ima pozitivne serološke testove, ali bez strukturalnog oštećenja creva, ili o «tihom» (silent) obliku, u kome postoje i histološke promene same sluzokože creva, ali bez kliničkih simptoma. Kod obe kategorije postoji rizik da će bolest kad-tad da se ispolji u razvijenoj formi.

● Postoje brojne «pridružene» bolesti i simptomi koji se pojavljuju uporedo sa glutenskom enteropatijom (GE). Neke od njih su:
– herpetiformni dermatitis (kožna celijakija): hronični dermatitis koji svrbi, karakterističan na gluteusu (zadnjici), nogama, vratu i trupu
– insulin zavisni dijabetes (diabetes mellitus)
– reumatoidni artritis
– sistemski lupus

Kada pomisliti na glutensku enteropatiju? Kako doći do dijagnoze?
Svaki hronični proliv, koji bez jasnog uzroka traje duže od tri nedelje, treba bar da pobudi sumnju u ovom pravcu. Sumnju pojačavaju simptomi malapsorpcije i malnutricije. Međutim, slični simptomi mogu da se jave i kod oboljenja pankreasa ili drugih zapaljenskih bolesti tankog creva: Kronove bolesti ili disbakterioze (manjak mikroflore creva).

1. Prvi dijagnostički korak je utvrđivanje postojanja nekih antitela u krvi koja su u vezi sa ovom bolešću. Takva su anti-glijadinska antitela (protiv «stranog» proteina), koja su manje specifična za postavljanje dijagnoze, ali korisna za praćenje efikasnosti terapijsko-dijetetskog režima. Takođe i antitela protiv tkivne transglutaminaze (zapravo, ranije opisanog kompleksa), čija je specifičnost i senzitivnost velika, preko 95 odsto. Dakle, velika je verovatnoća da osoba sa povišenim vrednostima ovih antitela boluje od glutenske enteropatije.

2. Biopsija tankog creva je metoda kojom se dijagnoza definitivno potvrđuje ili odbacuje. Preporučena je u svim slučajevima graničnih vrednosti antitela na sopstveni enzim, ili kada klinička slika nije u skladu sa serološkim vrednostima. Mikroskopska slika «zbrisane» sluzokože tankog creva je validan dokaz glutenske enteropatije, mada slična slika (ali različita klinička slika!) postoji kod težih virusnih upala tankog creva ili alergije na proteine kravljeg mleka.

3. U cilju procene nutritivnog statusa, rade se i druge dijagnostičke pretrage: krvna slika, vrednosti kalcijuma, kalijuma, ukupnih proteina i albumina u krvi, protrombinsko vreme. Određivanje ukupne količine masti u stolici takođe može da bude od koristi.

Kako izgleda lečenje?
Jedino moguće lečenje je potpuno izbacivanje glutena iz ishrane. Pacijent ne sme (nikad!) da konzumira pšenicu, ječam, ovas i raž, u bilo kom obliku: hleb, testo (paste), keks, pite, pice, kao i hranu u kojoj mogu da se, skriveni, nađu sastojci koji sadrže gluten: slatkiši, sladoled, pivo, mesne prerađevine, instant kafa, kečap, senf, industrijske supe. Poželjno je da se koristi hrana na kojoj je jasno deklarisano da ne sadrži gluten. U cilju poboljšanja nutritivnog statusa kod pacijenata sa malnutricijom, potrebno je nadoknaditi gvožđe, vitamine, kalcijum.

Kod pacijenata koji se striktno pridržavaju ishrane bez glutena, oporavak je vrlo brz – kliničko poboljšanje nastaje već za nekoliko dana ili nedelja, dok potpuni oporavak sluzokože creva može da se očekuje za nekoliko meseci.

Ukoliko se dijetom ne postigne očekivano poboljšanje, pacijent možda ima neko drugo, pridruženo zapaljensko oboljenje tankog creva. Ili se radi o teškoj, «refraktarnoj» formi bolesti, kod koje može da pomogne imunosupresivna terapija. Naravno, kao prvi razlog za izostanak poboljšanja može da se razmišlja i o nedoslednoj primeni dijete kao osnovne terapije.

Nadamo se da smo vam bar malo približili savremena shvatanja o ovoj neprijatnoj i složenoj bolesti, koja pogađa sve uzraste, ali u najtežoj formi ipak pogađa decu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja u životu
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!
Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život
Srećom NE!

mlekoKada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

Da li će i sledeće dete imati isti problem
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na priteine kravljeg mleka.

Mogu li probitoci pomoći
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava, kako se biraju proizvodi za decu i koje su prednosti funkcionalne ishrane, za Yumamu objašnjava Dajana Poleksić, doktor biotehničkih nauka.

Gluten je proteinska komponenta koja se može pronaći u žitaricama koje su prisutne u svakodnevnoj ishrani, a može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema kod onih koji su na njega alergični.

Za decu i odrasle kojima je dijagnostikovana intolerancija ili alergija na gluten i celijačna bolest, pravilna ishrana je od presudnog značaja za kontrolisanje problema.

A o tome šta podrazumeva bezglutenska ishrana, kako se biraju proizvodi i na šta treba da obratite pažnju prilikom pripremanja obroka, pričali smo sa Dajanom Poleksić, doktorom biotehničkih nauka.

Kako se biraju proizvodi i gde bi ih trebalo kupovati?
Proizvodi namenjeni osobama obolelim od celijakije i osobama koje pate od intolerancije na gluten, preporučujem da čitaju deklaraciju i da biraju samo proizvode na kojima stoji izjava "bez glutena". Takođe, nikako ne smeju da kupuju proizvode koji nisu upakovani i zaštićeni od spoljašnjih faktora sredine i ne kupovati u "rinfuznom" obliku tj. na meru bezglutenske proizvode. Kupovina je najsigurnija u proverenim prodajnim lancima.

Da li je u nekom namirnicama gluten "skriven" i na šta treba obratiti pažnju kada čitamo deklaraciju?
Gluten zbog engleske osnove reči "glue" što u prevodu znači lepak, se često koristi u raznim sosevima, kozmetici, mlečnim proizvodima kroz pšenične skrobove kao i u popularnim "zdravim" hlebovima gde je neophodan zbog povezivanja svih sastojaka. Takođe, ispod deklaracije ako piše da proizvod može da sadrži gluten u tragovima, osobe koje imaju celijakiju ne smeju da ih konzumiraju.

Koje proizvode bi trebalo kupovati?
Trebalo bi kupovati proizvode na kojima je jasno naznačeno da su bez glutena i birati nutritivno kvalitetnije proizvode koji pored pirinča sadrže proso, heljdu i sl bezglutenske žitarice.

Kako se pripremaju obroci za decu?
Obroci za decu se pripremaju prema uputstvu proizvođača, ali treba obratiti pažnju da se u kuhinji ne smeju nalaziti proizvodi koji mogu da sadrže gluten zbog moguće kroskontaminacije.

Da li je bezglutenska ishrana moguća u vrtićima?
Moguća je u vidu posebno pripremljenih i hermetički zatvorenih obroka kao i posebnih mesta za obedovanje, kako dečica ne bi uzimala od druge dece hranu sa glutenom.

Da li je i bezglutenske žitarice potrebno potapati?
Bezglutenske žitarice se mogu adekvatno pripremati samo u uslovima fabrika sa visokom tehnologijom, ne preporučujem kućne varijante upravo zbog svih koraka koji mogu da dovedu do kontaminacije glutenom.

Koje su sve prednosti funkcionalne hrane?
Prednosti funkcionalne hrane bez glutena su upravo u isključivanju agresivnog proteina kao što je gluten, ali isto tako moram da napomenem da funkcionalna hrana kroz unos žitarica koje ne sadrže gluten kao što su proso, heljda, čija semenke treba da obezbedi dovoljan unos nutrijenata. Kroz adekvatan proizvod, koji ima karakteristiku funkcionalnosti, dobijete biološki prihvatljiv unos minerala, vitamina koje vaš organizam zaista "prihvati" i iskoristi za razne biohemijske mehanizme neophodne za pravilan rad organizma.

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava?
Bezglutenska ishrana je neophodnost za sve osobe koje pate od problema povezanim sa unosom ovog agresivnog proteina, ali svakako da postoje proizvodi napravljeni samo od "prostih skrobova" i šećera tako da treba birati one proizvode koji sadrže funkcionalne žitarice kao što su proso, heljda u kombinaciji sa pirinčem i kukuruzom.

Da li i na koji načinda može da se nadomesti nedostatak vitamina uzrokovan bezglutenskom ishranom?
Nedostatak vitamina, čak i atipične anemije, nastaju prvo zbog "habanja" vilusa tankog creva, koji izgledaju kao resice i kada su zdrave odgovorne su za unos nutritivno vrednih elemenata. Međutim, kada se naruši balans prvo treba izostaviti gluten potpuno i one se oporavljaju, zatim unosom prosa koji ima antiinflamatorni efekat na organizam polako se iz hrane nadomeste sve neophodne supstance. Savet je birati domaće proizvođače sa deklaracijama u čijem se sastavu nalaze upravo ovakve žitarice, pored pirinča i kukuruza koji spadaju u neutralne žitarice.

Još jedna poruka za sve mame, jer deca nemaju sud o kupovini naravno, to mame rade za svoju decu da čitaju "ličnu kartu" tj. deklaraciju svakog proizvoda i uz sve ove informacije lako će izabrati pravi proizvod za svoje najmilije.

Izvor: yumama.com

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

 

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja?
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije?
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje?
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze?
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest?
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!

Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko?
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer?
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život?
Srećom NE!

Kada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči?
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije?
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

 

Da li će i sledeće dete imati isti problem?
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti?
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na proteine kravljeg mleka.

Mogu li probiotici pomoći?
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Alergije na hranu

jul 26, 2016

Verovatno ništa ne može da pokvari porodični ručak kao iznenadna alergijska reakcija nekog od gostiju za kojeg prosto niste znali da iako nema ništa protiv Vaše kuhinje, burno reaguje na neku od Vaših malih majstorija.

Piše: Voin Petrović

Alergije na hranu su još jedna u nizu pošasti koje su iz potpuno nejasnih razoga napale svet savremenog čoveka. Iako se broj pacijenata sa novootkrivenim alergijskim reakcijama povećava iz godine u godinu, ovde nije reč o nekoj zaraznoj bolesti, genetski izmenjenom virusu ili posledicama kosmičkog zračenja, već je, kako neki stručnjaci smatraju, uzrok upravo odsustvo bolesti, o čemu će kasnije biti više reči. No, za početak, pogledajmo šta je to što čini jedan mali, nedužni kikiriki tako potencijalno smrtonosnim artiklom za osetljivog pojedinca.

Kako dolazi do alergijskog odgovora?

Niko se nije naučen rodio. Ovo važi i za ćelije ljudskog imunog sistema. Ćelije koje formiraju liniju odbrane od raznih štetnih agenasa iz okoline moraju prvo da prođu detaljnu obuku, gde im se prezentuje šta je to „naše“, a šta je strano i (možda) opasno. Zaista brzo ćelije se nauče da ono „naše“ ne diraju i punu pažnju posvećuju supstancama, najviše proteinima, iz okolne sredine. Prva važna stvar koju ćelije moraju znati je da snaga na usta ulazi i da nije sve što dospe u kontakt sa sluzokožom usne duplje neprijatelj. Stvari bi bile previše dosadne kada bi ovaj sistem radio savršeno, naravno.

Postoji jedna grupa antitela u ljudskom imunom sistemu koja je prema merilima savremenog sveta gotovo suvišna. To su antitela tipa IgE. U nekom trenutku u evoluciji, IgE antitela su se pokazala kao neophoda za borbu protiv krupnih parazita, kao što su razne vrste crva, ameba, tripanozoma, raznih drugih protozoa i zglavkara. Uz pomoć eozinofila, bazofila, mastocita i još nekih ćelija IgE antitela su vekovima branila ljude od ovih opasnih uljeza. Međutim, u savremenom svetu ovakvih parazita je vrlo malo, bar u razvijenim zemljama, te IgE antitela imaju poteškoća da opravdaju svoje postojanje. Da svekolika bruka ne bi pala na njih, IgE antitela pronalaze sebi protivnika ponekad čak i tamo gde ga nema. Angažuju gore pomenute ćelije u napad sa neverovatnom vatrenošću čak i na najmanju mogućnost da su nanjušila neprijatelja. A ovaj na brzinu proglašeni neprijatelj može biti samo slučajni prolaznik kroz naš sistem za varenje hrane.

Važno je reći da ova „basna o IgE antitelima“ samo grubo opisuje ono malo toga što se zna o alergijskim reakcijama kod čoveka. Posledica ovakvog toka događaja je pokretanje veoma burnog odgovora na neki benigni protein iz hrane, što može biti veoma opasno za pacijenta koji ima alergijsku reakciju. Klasična alergijska reakcija podrazumeva ćelijski odgovor nakon što se alergen veže za IgE antitelo na površini ćelije. Ćelija će izlučiti sadržaj svojih vezikula u kojima se nalaze neke fiziološki prilično aktivne supstance poput histamina koji širi krvne sudove navodeći tkiva da otiču i da se crene, serotonin koji takođe deluje na krvne sudove i trombocite, raznih drugih bioaktivnih leukotriena i interleukina koji pokreću odgovor drugih ćelija u okolini.

Sve ovo bi bilo opravdano da je prisutan neki krupni, opasni parazit, međutim, kako to obično nije slučaj, ta reakcija je ne samo preterana i suvišna, već i štetna. Osim klasične alergijske reakcije, postoje i drugi vidovi nepodnošenja hrane, ali o njima ovde neće biti reči. U klasičnom smislu alergijska reakcija odvija se svaki put kada tkiva alergičnog pacijeta dođu u kontakt makar i sa sasvim malim količinama one namirnice koja sadrži protein koji IgE antitela alergične osobe prepoznaju i pokreću odgovor na njega. Postoji više hipoteza o tome kako nastaju alergije, od kojih je najopštije prihvaćena tzv. higijenska hipoteza koja drži da su naš čistiji način života i odsustvo parazita krivi za pojavu alergija. Osim ove hipoteze prisutne su struje koje za nastanak alergija krive antibiotike, vakcine, poremećaje u imunom sistemu, nasledne faktore i raznovrsnost hrane koja je danas dostupna. Međutim, tačan uzrok alergija na hranu, kao i detaljna objašnjenja na molekulskom nivou u ovom trenutku nisu poznati čovečanstvu, pa ostaje mnogo prostora za nagađanje i puštanje mašti naučnika na volju.

Rasprostranjenost

Alergije na hranu mogu da se pojave kod svih zdravih osoba bez obzira na uzrast, geografiju ili religiju. Tačni podaci ne postoje jer pojedini oblici alergija mogu ostati neprimeceni, ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da čak do 10% ljudi koji žive u razvijenijim zemljama imaju neki oblik alergije na hranu. Zastupljenost alegrija u nerazvijenim zemljama je daleko manja, što govori u prilog higijenskoj hipotezi o nastanku alergija.

Za sada se zna da se alergije na hranu javljaju obično u vrlo ranoj mladosti, obično pre navršenih 10 godina i da u najvećem broju slučajeva ostaju prisutne celog života. Ovo i nije neočekivano jer se imuni sistem čoveka u najvećoj meri i gradi do otprilike osme godine života. Poznato je da se kod malog broja pacijenata alergijska reakcija povuče sama od sebe i da se to obično dogodi pre puberteta. Ukoliko pacijent nastavi da pati od alergije na hranu posle 12. godine, smatra se da su veoma male šanse da se ta alergija povuče sama od sebe. Osim kod mladih, alergije se mogu javiti i kasnije u životu, posebno prilikom izlaganja nekoj novoj namirnici.

Vrste alergija na hranu

Kada se govori o alergijama na hranu, obično se kao glavni uzročnici pominju „osam veličanstveih“, drugim rečima namirnice koje su, zajedno, odgovorne za oko 90% slučajeva alergijskih reakcija širom sveta. Ovih osam namirnica su mleko, jaja, kikiriki, soja, pšenica, plodovi mora, koštunjavo voće i školjke. Osim ovih, postoji i cela grupa alergija na razno voće (kivi, banane, breskve), povrće, meso i gljive, ali su ove alergije znatno ređe i slabije istražene. Pored toga što postoje alergije na određene tipove hrane, moguće je postojanje i takozvane ukrštene reaktivnosti. Ova pojava podrazumeva postojanje sličnih proteina u dvema različitim namirnicama, pa pojava alergije na jednu dovodi do alergijske reakcije i prilikom konzumiranja druge (npr. kikiriki i indijski orah).

Terapija

Sigurna terapija za alergije na hranu ne postoji, već je pacijent u obavezi da izbegava namirnice koje sadrže alergen, kao i da u slučaju konzumiranja takve namirnice bude spreman da primeni lekove koji će ublažiti alergijsku reakciju. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok i ukoliko se ne leči u roku od nekoliko minuta, obično je smrtonosan. Najopasniji simptom burne alergijske reakcije na hranu je oticanje sluzokože lica, usne duplje i ždrela, što može dovesti do prekida dotoka vazduha u pluća.

Kada alergijska reakcija jednom počne, indikovana je primena lekova koji suprimiraju efekte zapaljenskih medijataora koje oslobađaju ćelije imunog sistema, prvenstveno histamina. U anafilaktičkom šoku čak se daje i adrenalin kako bi se sprečilo gušenje. Antihistaminici su danas široko dostupni i njihova upotreba ublažava simptome alergijske reakcije. Glavno neželjeno dejstvo lekova iz ove grupe je sedacija i pospanost, koja se javlja prilikom upotrebe pojedinih preparata. Većina ovih lekova ima i odloženo dejstvo, pa sprečava nastanak nove alergije u trajanju od 24 sata.

Osim antihistaminika, trenutno se radi na razvoju imunoterapijskih sredstava. Za sada ne postoje naznake da ova terapija može biti od koristi, ali se istraživanja nastavljaju. Najprostije rečeno, imunoterapijska sredstva su zapravo vakcine u vidu injekcije koje se daju pacijentima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi njihovi organizmi proizveli više IgG antitela na alergen (antitela koja su normalno angažovana u borbi protiv virusa i bakterija, a ne protiv parazita) i tako sprečili da se IgE antitela prva vežu i počnu alergijsku reakciju. Najveći napredak u ovoj oblasti postignut je sa alergijama na neke druge alergene, kao što su polen ambrozije i mačija dlaka, dok za sada ima vrlo malo napretka sa alergijama na hranu, pretpostavlja se zbog drugačijih mehanizama koji su uključeni u nastanak i razvoj alergija. Nešto veći napredak postignut je sa per os vakcinacijom, gde se vakcina daje u obliku tablete, ali su ta istraživanja u velikoj meri i dalje strogo čuvane farmaceutske tajne.

Umesto zaključka

Verovatno ništa ne bi više usrećilo milione ljudi koji su alergični na različite hranljive namirnice nego kad bi neko konačno napisao zaključak na tužnu priču o alergijama kod ljudi, ali prema onome što danas znamo, čini se da ova priča ima još mnogo poglavlja koja tek čekaju da budu napisana. Ako se aktuelni trend nastavi, problem alergija ne samo što se neće približiti rešenju, već će se još pogoršati. Istraživanja nad biohemijskim procesima u ljudima uvek su nezahvalna jer da bi se otkrile istine o funkcionisanju nekog sistema, mora se postaviti eksperiment.

U ovom slučaju, eksperiment nad pročavanim sistemom u većini svetskih pravnih jurisdikcija smatra se krivičnim delom, te su naučnici u vrlo nezahvalnom položaju gde moraju nuditi delimične odgovore na osnovu nepotpunih informacija i nedovoljno preciznih eksperimenata. Alergije na hranu su u zenitu naučnog interesovanja i na problematici koja okružuje ovo polje danonoćno se radi.

Ipak, napredak je spor, a broj obolelih od alergija vrtoglavo raste. Je li to cena koju moramo platiti evoluciji za to što smo otkrili sapun i toplu vodu? Je li to teret koji ćemo morati da nosimo zato što smo našli način da preživimo potencijalno smrtonosni anafilaktički šok koji se javlja kao najteži oblik alergije? Treba li dići ruke od traženja leka i dozvoliti da evolucija istrebi sve one koji su se navikli na tuširanje i pranje ruku? Problem alergija duboko zadire u najintimnije aspekte našeg postojanja i stavlja na probu našu rešenost da oblikujemo svoj životni prostor drugačije nego što ga je priroda za nas oblikovala sve ove hiljade godina. Kada kažemo da je čovek jedina vrsta koja to radi, isključujemo mogućnost da su možda postojale i druge, ali za njih danas znamo samo na osnovu fosila. Čeka li i nas slična sudbina?

Nekoliko stvari o kojima bi trebalo da vodite računa kada izvodite novorođenče u šetnju.

Medicinski opravdanih razloga za odlaganje šetnje nema ukoliko je vaša beba zdrava. Međutim treba biti oprezan, naročito ako je u pitanju novorođenče.

Mišljenje da bebe ne smeju da izlaze napolje prvih nekoliko nedelja je mit. Često se mlađe i starije generacije ne slažu oko tog pitanja, ali medicinski opravdanih razloga da izostavljate šetnju nema.

Kad je vreme za prvu šetnju?

Ukoliko je vaša beba zdrava šetnja će imati samo blagotvorno dejstvo na zdravlje. Potrebno je biti obazriv i ponašati se u skladu sa temperaturom i obratiti pažnju na vreme koje ćete provesti u šetnji ako je u pitanju novorođenče. Najbitnije je izbegavati gužve, prometna mesta sa puno ljudi, pošto se imuni sistem još razvija i bebin orgaizam je zbog toga podložan infekcijama. Posećujte mirne parkove i vodite računa da bebi nije hladno ili pretoplo.

Zašto je šetnja preporučljiva?

Šetnja je dobra iz više razloga. Bolje je za bebu da se upoznaje sa svetom oko sebe i bude na svežem vazduhu umesto u prostoriji, a naročito ne u nekoj zagušljovoj prostoriji. Lepo vreme i sunce prirodno imaju pozitivno dejstvo na organizam. Mame su primetile da bebe nakon što su provele neko vreme napolju bolje spavaju i takođe imaju tenedenciju da zadremaju još tokom šetnje. Svež vazduh podstiče dobro raspoloženje ali i apetit i imuni sistem.

Koliko vremena beba može da provede napolju?

Izvedite bebu u šetnju kada budete osećali da ste spremni za to iskustvo. (trebalo bi sačekati da zaraste pupak). U početku neka šetnje budu kraće, između 30 i 45 minuta, posle možete produžavati vreme provedeno napolju svaki put za deset minuta. Zimi ne bi trebalo ostajati napolju duže od dva sata. Ocenite sami po ručicama da li je bebi dovoljno toplo i po njenom raspoloženju. Ne treba da se zadržavate ako su se ohladile.

Najbolje vreme leti za šetnju je kada je najhladnije dakle ujutro i predveče a zimi od podneva do 13 h. Ukoliko su temperature niže od -5 il više od 35 stepeni ne bi bilo loše da se suzdržite od šetnje ukoliko je u pitanju novorođenče.

Prilagodite garderobu u skladu sa vremenom. Osnovno je da vodite računa da je ne preobučete ili da je slabo obučete kada napuštate kuću. Najbolje je da je obučete slojevito, isto kao i vas same uz to da imate ćebence uvek pri ruci. I mala beba obavezno mora da nosi kapu i ako je napolju prohladno. Izbegavajte jako sunce i vetar.

Prolećne alergije i bebe

Zatvaranje u kuću nije dobra strategija sprečavanja alergije na polen

Ako imate malu bebu i plašite se da ima predispoziciju da razvije alergiju na polen ne trebate da se zatvorite u kuću. Preporučuju se kratke šetnje ali u odgovarajuće doba dana sa bebom. U vreme kada su koncentracije polena najmanje, na taj način ćete dati prostora bebinom imunom sistemu da se postepeno navikne na polen i izbećete burnu reakciju imunog sistema, koja može da nastane naglim izlaganjem prevelikoj koncentraciji nekog alergena. Ako primetite simptome alergije, obratite se lekaru.

Izvor: bebac.com

Kako treba da izgleda nega prevremeno rođenih beba?

Kako treba da izgleda nega prevremeno ro…

U Srbiji se prevremeno rodi 4000 beba Naime, intenzivn...

Putovanja jačaju porodicu

Putovanja jačaju porodicu

Stručnjaci kažu da putovanja, kada se svi posvećuju jed...

Polazak u jaslice i vrtić - važna psihološka priprema

Polazak u jaslice i vrtić - važna psihol…

Prvi dan je veliko uzbuđenje i poseban je i za decu i z...

Zašto beba sisa prst i kako je odvići od toga?

Zašto beba sisa prst i kako je odvići od…

Zašto beba sisa prst? Čak i dok je beba u stomaku, na ...

Roditelji od dece napravili "smombije"

Roditelji od dece napravili "smombi…

Svet je pun "smombija", kako zovu zavisnike od internet...

Pas čuva i od astme

Pas čuva i od astme

Mališani koji su tokom prve godine života često boravil...

Kako i šta deca nasleđuju od roditelja

Kako i šta deca nasleđuju od roditelja

Neki geni su dominantni, kao što je braon boja očiju, k...

Zašto dete ne treba da sedi u ovom položaju

Zašto dete ne treba da sedi u ovom polož…

Pravilan razvoj bebe , odnosno deteta svakom je roditel...

Atopijski dermatitis kod beba

Atopijski dermatitis kod beba

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz p...

Svet istraživanja: Da li moju bebu jako boli?

Svet istraživanja: Da li moju bebu jako …

Naučnici su došli do novog otkrića - naše male bebe ose...

Dojenje blizanaca

Dojenje blizanaca

Kada u kuću stigne beba, organizacija oko brige o bebi ...

Da im noću ne bude vrućina

Da im noću ne bude vrućina

Pomozite detetu da bolje spava tokom toploh letnjih noć...

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama ojačati imunitet i zaštiti se od virusa

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama …

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o ...

Bez burne igre pre spavanja

Bez burne igre pre spavanja

Očevi obično vole razdragane igre sa decom, što se i de...

Borba za roditeljsku pažnju

Borba za roditeljsku pažnju

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je b...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, …

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosić...

Zašto bebe trljaju oči?

Zašto bebe trljaju oči?

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba por...

Povraćanje kod bebe

Povraćanje kod bebe

Zbog čega deca i bebe povraćaju? Deca povraćaju iz raz...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.