decembar 08, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

PONEKAD je teško umiriti uplakanu bebu, no jedna mama je otkrila da postoji neobičan trik zbog kog se njeno dete umiri u sekundi.

Mama uplakane bebe Courtney White podelila je neverojatni trik koji njen sin naprosto obožava, a ako ga i vi želite isprobati, treba vam masažer za glavu, prenosi portal Mirror.

Roditelji nisu mogli verovati kako je ovim jednostavnim trikom zaustavila plač deteta.

S obzirom na to da je beba u sekundi prestala plakati, Courtney je znala da ovo mora podeliti na društvenim mrežama. Tako je snimila svoje dete dok plače, a potom je iskoristila masažer za glavu i pokazala neverojatan rezultat.

Na početku videa beba neutešno plače, a onda mu mama pokaže masažer za glavu. U tom trenutku njezin sin se umiri i počne smešiti jer verojatno zna što sledi.

Courtney zatim počne masirati detetovu glavu, a njegov izraz lica se pretvorio u čistu radost i više nema ni traga suzama.

"Moj sin voli dobru masažu glave", napisala je ispod objave.

Video je postao viralan i pregledan je više od šest miliona puta.

S obzirom na to da je ovaj masažer vrlo povoljan, i u Srbiji se može nabaviti, vrijedi isprobati ovu taktiku za smirivanje deteta.

Mnogi roditelji su oduševljeni i rekli su da će isprobati ovu taktiku, dok je druge raznježio bebin izraz lica.

Izvor: index.hr

Hteli bismo da objasnimo jedan razlog u kome se krije realna opasnost. Nažalost, većina roditelja ne zna za to.

Mnoge roditelje veoma plaši situacija kada ne mogu da shvate zašto beba neutešno plače. Sita je, zdrava, ali iz nekog razloga ne može da se umiri. Hteli bismo da objasnimo jedan razlog u kome se krije realna opasnost. Nažalost, većina roditelja ne zna za to.

Teško je poverovati, ali to je najobičnija dlaka koja se nekako našla u detetovoj čarapici. Ona može da se uprede i useče oko bebinog prstića, čemu doprinosi to što beba pravi beskrajno mnogo različitih pokreta. Dlaka izaziva jak bol i prekida cirkulaciju, što može dovesti čak i do amputiranja prstića ako se problem ne uoči blagovremeno. S vremenom je sve teže primetiti dlaku jer tkivo oko nje nabubri odnosno otekne. Ta pojava se na engleskom zove hair tourniquet (vrpca od dlake).

Mladi roditelji Skot i Džesika Voker suočili su se s tom pojavom. Njihova ćerkica je plakala ceo dan iako je izgledalo da nema razloga za to. Džesika je bebi izula čarape u nadi da će je to malo umiriti i primetila da je bebin prstić otekao i pocrveneo. Ispostavilo se da je za sve kriva dlaka koja se uprela oko prstića.

Da nije bilo pincete i lupe, situacija je mogla da bude još gora.

Ova pojava nije česta, ali se ipak jedan broj roditelja u celom svetu ponekad susretne sa njom.

Kako ni sami nismo znali za ovaj problem, mišljenja smo da je bolje da što više ljudi sazna za njega.

 

Izvor: Adme/ Detinjarije

Većina mama misle da bebe samo spavaju i jedu, ali vaše dete i dok je sasvim mala beba radi mnogo više!

1. Lekari u Americi bili su iznenađeni kada su saznali da novorođenčad ima elementarno znanje iz fizike i matematike. Bebe su sposobne da vide razliku između jednog, dva ili tri predmeta. Ukoliko se jedan oduzme ili doda, mogu da znaju i koliko ostaje. Bebe će jasno pokazati iznenađenje ukoliko se jedan predmet koji je do malopre bio ispred njih, ukloni.

2. Bebe uvek slušaju – čak i pre nego što se rode. Čak i kada imaju samo dva dana, prepoznaće majčin glas, čak i ako ga čuje samo jednom.

3. I ako bebe plaču na rođenju, suza neće biti prvih nekoliko nedelja, ili čak meseci. Suze mogu da se pojave od treće nedelje, ali neke bebe neće zapravo plakati do četvrtog ili petog meseca. Hormoni stresa u suzama odlika su ljudi – nema ih nijedna druga životinja.

4. Vaša beba ima specifičan plač koji ćete moći da prepoznate već tri dana po rođenju. Istraživači su zaključili da mame mogu da prepoznaju plač svoje bebe čak i ako se ona nalazi u prostoriji sa drugim bebama koje plaču.

5. Naučnici u Norveškoj otkrili su da ako se novorođenče spusti na majčin stomak odmah po rođenju, beba će instinktivno početi da puzi ka majčinim grudima.

6. U prva tri meseca bebinog života, one mogu da vide dva do tri metra ispred sebe.

7. Bebe razumeju ton kojim im se obraćate i odgovaraju na isti način. Ukoliko se veselim rečima obraćate bebi, ali uplašenim tonom, beba će to prepoznati i pokazaće odbojnost.

8. Kada bi beba nastavila da raste intenzitetom kojim je rasla u prvoj godini života, kada odraste bila bi visoka 50 metara.

9. Bebin mozak će se udvostručiti u prvoj godini života. Mozak jednogodišnjaka je dvostruko manji od mozga odraslog čoveka.

10. Samo 10 minuta posle rođenja, bebin sluh se istanča toliko da može da shvati odakle zvuk dolazi.

11. Bebe imaju zaštitni mehanizam koji uskače u pomoć kada joj je prehladno ili pretoplo. Ukoliko joj je hladno, beba će početi da se okreće kako bi se ugrejala. Ukoliko joj je vruće, protegnuće rukice i nogice, kao da se sunča.

12. Vaša beba voli zvuk govora. Ovo je jedan od razloga zašto prvo oponaša reči, a ne zvuk zvona telefona.

13. Već sa šest meseci, beba zna razliku između ljudskih lica i lica majmuna.

14. Odmah po rođenju, zenice novorođenčadi se šire. Ovo će učiniti da se roditelji zaljube u bebe, jer je ovo znak da vas beba smatra privlačnim.

15. Bebi pošto se rodi treba 5 do 10 minuta da se navikne na okruženje. Do trećeg meseca, vreme se skraćuje na 30 sekundi, do dva minuta. Do šestog meseca, beba će se prilagođavati za 30 sekundi.

16. Beba se smeje instinktivno. Godinama su stručnjaci smatrali da se bebe smeju samo jer kopiraju ono što rade ljudi oko njih, ali čak i slepe bebe se smeju.

17. Dok su veoma male, bebe imaju izuzetno istančano čulo mirisa. Mnogo istančanije od čula odraslog čoveka i koristi ga kako bi upoznalo svoje roditelje.Izbegavajte jake mirise, kao što su omekšivači tkanine, parfemi i šamponi, kako bi vas dete lakše prepoznavalo.

18. Beba starosti do 25 nedelja reaguje na dodir i to je najistančanije čulo novorođenčeta.

19. Roditelji govore posebno sporo kada pričaju sa novorođenčetom i kada žele da privuku njegovu pažnju. Psiholozi ovu pojavu zovu „motherese“. Beba odgovara intenzivno, što ohrabruje roditelje da nastave ga govore ovim tempom.

20. Beba je povezana sa emocijama i osećanjima roditelja, čak i pre nego što se rodi. Istraživači su trudnicama puštali različitu muziku na slušalice i pratili pokrete bebe ultrazvukom. Ako je majka slušala muziku u kojoj je uživala, bebe su se pomerale više. I dok su se bebe pomerale uz muziku, one su odgovarale na emocije majke, a ne na samu muziku.

21. Novorođenče želi da bude blisko sa majkom. Bebino telo, od malog nosa, velikih očiju i okruglog čela takvi su da bi izazvali emocionalnu reakciju tokom koje ćete osetiti da biste uradili sve da zaštitite svoje dete.

Izvor: bebac.com

Dermosens pH 5,5 sprej - vaš prijatelj za bezbrižne trenutnke i uživanje u prirodi.

Sprečava ujede insekata i za razliku od većine drugih preparata sme da se koristi kod dece do tri godine

Koristi se posle ujeda insekata, žarenja koprive, kontakta sa meduzom, kod crvenila posle sunčanja, kod alergijskih osipa na koži, a odrasli je mogu korsitit posle depilacije, brijanja...

Više o Dermosens spreju možete pogledati OVDE

Ponekad se dešava da se stvari otmu kontroli i da bebe počnu da plaču, pa onda taj plač roditelje izbezumi, i onda oni ne znaju šta treba uraditi u toj i sličnim situacijama. Uf, to je ponekad baš neizdržljivo i teško je ne samo našim ušima, već i naše srce počinje da preskače i otkucaji se tokom dana uvećavaju više nego što je uobičajeno.

Bebe sa mekanim obraščićima i okruglim glavicama deluju tako slatko i mame nas da reagujemo na najnežniji mogući način. Roditelji daju sve od sebe kako bi se one osećale srećno i zadovoljno. Često su spremni da im se posvete i više od sopstvenih kapaciteta, da bi njima bilo sve potaman.

Najčešće roditelji znaju da je podsticanje u periodu ranog razvoja važno i korisno i u većini slučajeva se trude da budu strpljivi, da ne dozvole da se stvari otmu kontroli i daju sve od sebe da sve bude onako kako su zamislili da treba da bude. Znaju da i ptice kada uče da pevaju, lepota njihovog pevanja zavisi od uslova i okruženja u kojima žive i lete. Pa kako onda da roditelji svojim bebama ne obezbede najbolje uslove za odrastanje!

A onda, ponekad se dešava da se stvari otmu kontroli i da bebe počnu da plaču, pa onda taj plač roditelje izbezumi, i onda oni ne znaju šta treba uraditi u toj i sličnim situacijama. Uf, to je ponekad baš neizdržljivo i teško je ne samo našim ušima, već i naše srce počinje da preskače i otkucaji se tokom dana uvećavaju više nego što je uobičajeno.

Pa onda to stavljanje različitih stvari u usta, koja su posebno osetljiva u ovom periodu, pa se u ustima nadje i ono što treba i ono što ne treba da bude, tako da brzo zaboravimo mekane obraščiće naših beba i njihove slatke osmehe. Posezanje za novim stvarima, pokazivanje da se plaše, počinje da remeti naš mir. Roditelje počinje da frustrira i to što deca ne govore u ovom uzrastu, što ne umeju samostalno da se umire, što ne razumeju pravila, ne razumeju u potpunosti značenja reči. Na naše “Ne” obično ne reaguju.

Ono što iskustvo pokazuje jeste da roditelje nekako najviše frustira što bebe u uzrastu od 0 do 6 meseci često plaču. U stanju su nekada da neprekidno plaču. Od toliko obaveza koje roditelji imaju na repertoaru tokom dana, plač je samo još jedno dolivanje ulja na vatru i roditelji sami sebi ponekad deluju kao perpetuum mobile u ovom važnom period odrastanja njihove dece.

Situacije kada bebe plaču roditelji rešavaju na različite načine
Neki roditelji ostavljaju bebu da plače sa idejom da će naučiti sama da se umiri.

Neki drugi roditelji znaju da povise glas, a bogami neki znaju i da je udare, manje ili više.

Posle se pravdaju da su sve pokušali, i da baš ništa nije dalo željeni rezultat. Najčešće, kada se desi ovakva situacija, roditelji se žale što su dozvolili sebi ovakvu reakciju, neki se posle sopstvene reakcije rasplaču, a ima i onih koje izjeda osećanje krivice. Pojedini roditelji se pravdaju: “Neće joj ništa faliti da je pljesnem po guzi”, “neće ona meni “isterivati besne gliste od malih nogu”.”Mora da nauči od malih nogu ko je glavni u kući!.”

Imajući u vidu opisanu situaciju, šta roditelji treba da znaju u vezi sa plakanjem i zašto opisane reakcije roditelja nisu podsticajne za razvoj deteta?

Kada decu ovog uzrasta ostavite da plaču, plakaće do iznemoglost i teško da će naučiti da se umire sama.
Deca nisu sposobna da nauče da se samostalno umire pre uzrasta od 4 do 5 meseci.
Kada dete ostavite da plače i ne reagujete na plač, najčešće dete nastavlja da sve glasnije vrišti, i vrlo brzo shvati da je potrebno da bude agresivno da bi skrenulo pažnju na sebe.
Ono što je još opasnije, kada roditelji na plač ne obraćaju pažnju, neka deca potpuno prestanu da reaguju. Vremenom ta deca osećaju tugu, nesigurna su i niskog samopoštovanja. Dugoročno, ona gube poverenje u sebe, ali i u druge ljude, a doživljeni stres trajno oštećuje detetov psiho-fizčki razvoj.

Šta je poželjno da roditelj uradi u situaciji kada beba počne da plače?
Razmislite ,šta vam detete poručuje kada plače? Zašto plače? Šta mu je potrebno u toj situaciji? Šta plačom želi da vam saopšti, koje značenje ima plač za dete? Čime je dete nezadovoljno?

Možda vam samo kaže: „Gladna sam”, „mokra sam”, „vruće mi je, hladno mi je”, „boli me stomak, grlo, telo”, „imam gasove”, „bolesna sam”, „dosadno mi je, umorna sam”, „želim da me mazite, nosite”,„uplašena sam, možda od sopstvenog plača”,„ne znam ni zašto uopšte plačem”.

Potom nahranite bebu ako je gladna, zamenite joj pelenu, pevajte joj, obucite joj odeću, skinite je, možda joj je toplo, ljuljuškajte je, mazite je, držite je u naručju, prošetajte sa njom, pustite joj muziku.

Verbalizujte osećanja:“sada si se izgleda rastužila/o, treba ti da se umiriš”, “srećna si jer se igraš sa medom (igračka).
Imenujte stvari koje su bebi u vidokrugu “ovo je žirafa (misli se na igrčku)”, imenujte radnje “mama sada piše pismo”.
dodajte im stvari koje su im u vidokrugu da se igraju.
pokažite im objekte različitih boja i teksture.
pustite im muziku.
smešite im se.
Ono što je važno da zapamtite da bebe nikada ne plaču da bi vas naljutile ili iznervirale, one plaču jer im nešto važno treba.

Kada razmišljate i reagujete na ovaj način:

Pomoći ćete svom detetu da razume svet i da bude u kontaktu sa vama.
Detetu ćete pružiti sigurnost, bezbednost, poverenje, ljubav, a to mu je u tom trenutku itekako potrebno.
Može da se desi da ste sve gore napisano isprobali, a vaša beba ne prestaje da plače, i vi gubite kontrolu u toj situaciji, onda je pre svega potrebno da primenite jednu od strategija samoregulacije da biste se umirili.

Samo ako ste mirni bićete sposobni da pružite svom detetu ono što mu je potrebno. Imajte na umu da ukoliko ste umorni i pod stresom, biće vam veoma teško da sačuvate mir i u potpunosti zadovoljitet potrebe svog deteta.

Predlažemo vam neke od načina za samoregulaciju, kojima možete regulisati svoje ponašanje:

Npr., pozitivan razgovor sa samim sobom: podsetite sebe da nijedan roditelj ne može svaki put shvatiti šta nije u redu. A ponekad je zapravo sve u redu i vi činite dovoljno samim tim što ste tu.
Npr., izađite iz ove situacije: smestite bebu bezbedno u kolevku i izbacite svoju frustraciju negde drugde – dišite, napustite prostoriju, izađite napolje. Vratite se kada se smirite.
Npr., pozovite prijatelja: pozovite nekog prijatelja ili rođaka za pomoć ili podršku. Ako možete, zamolite vašeg partnera/partnerku, roditelja ili komšiju da preuzme brigu o bebi na neko vreme dok se vi ne budete osećali bolje
Vaša reakcija na ovu situaciju je ključna za razvoj vašeg deteta, jer beba iz vaših reakcija uči da nije sama, da postoji osoba koja je tu za ono što njoj treba, razvija se odnos poverenja, beba zna da kada joj nešto treba da će njene potrebe biti zadovoljene.

Redovnim reagovanjem odraslih izgrađuje se osećaj sigurnosti i poverenja koji pomaže novorođenčetu da tokom odrastanja više istražuje, bez oslanjanja na odrasle i da bude samostalnije.

Istraživanja pokazuju da, u proseku, bebe na čiji plač se redovno reaguje, manje plaču nakon četvrtog meseca zato što znaju da će dobiti reakciju koja im je potrebna.

Osim toga, ovakav način reagovanja pomaže da se naprave veze u određenim delovima mozga (hipokampus, amigdala) tako da će dete, do kraja svog života, moći brže i bolje da se oporavlja od reakcija na stres i imaće snažnije veštine emotivne samoregulacije.

Pre nego što napune 6 meseci, bebe ne razumeju svet dovoljno da bi mogle biti razmažene. One nisu dovoljno razvijene da nauče kako da manipulišu roditeljima kako bi dobile ono što žele. Sve što znaju da rade jeste da plaču kako bi njihove potrebe bile zadovoljene.

Zapamtite, reagovanjem na detetove potrebe dete se ne može i neće razmaziti. Nemoguće je razmaziti dete sa previše ljubavi i tešenja.

Roditelji ne bi trebalo da očekuju od sebe da će svaki put biti u stanju da reaguju na konstruktivan način, bebama je potrebna uteha najveći deo vremena, a ne sve vreme.

O autorki

Smiljana Grujić je psihološkinja i psihoterapeutkinja posvećena obrazovanju. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana je stručna saradnica Fondacije Novak Đoković.

Izvor: Novak Djoković Fondacija

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontinenta, kaže da je roditeljstvo danas u krizi, a evo i zašto

Ema Džener je 20 godina radila kao bebisiterka i čuvala je decu iz različitih porodica na dva kontinenta. Za sebe kaže da nije sklona stvaranju drame bez razloga, ali da zaista smatra da je roditeljstvo danas u krizi, zbog sledećih stvari.

1. Roditelji se plaše dece

U vezi sa ovim, dadilja navodi jednostavan test kojim dokazuje svoju poentu. "Često gledam roditelje koji sipaju deci mleko u šolju. Onda dete počne da plače jer neće da pije iz roze, nego iz plave šolje, a roditelji brže-bolje trče da prespu mleko u željenu šolju. Pažljivo gledam ponašanje roditelja. U većini slučajeva mamino lice pobledi i žuri da to mleko prespe u šolju da bi sprečila da dete počne da histeriše", navodi Ema i pita: "Mame, čega se to plašite? Ko je glavni?".

Dženerova savetuje da umesto toga pustite da plače, a vi se jednostavno pomerite da to ne morate da slušate. "Ali, zaboga, ne pravite sebi dodatni posao samo da biste udovoljili detetu. I još važnije od toga, pomislite na lekciju koju mu dajete time što mu dajete što hoće samo zato što plače", upozorava dadilja.

2. Imaju niske standarde

Kada se deca ružno ponašaju, na primer histerišu negde u javnosti, roditelji najčešće slegnu ramenima i komentarišu da "to rade sva deca" i da su to "dečja posla".

"Uveravam vas, ne mora tako da bude. Deca su sposobna za mnogo više od onoga što roditelji očekuju od njih, bilo da je reč o manirima, poštovanju starijih, kućnih obavezama, ljubaznosti, samokontroli. Mislite da dete ne može mirno da sedi u restoranu? Glupost! Jedini razlog zašto se ne ponaša tako je taj što mu niste pokazali i niste mu stavili do znanja da to očekujete od njega. Tako je jednostavno. Podignite očekivanja i standarde i vaše dete će im se prilagoditi", kaže dadilja.

3. Nema više "mešanja"

Nekada su vozači autobusa, učitelji i nastavnici, prodavci ili drugi roditelji mogli bez problema da skrenu pažnju detetu koje se loše ponaša. Kada u blizini nema roditelja, drugi odrasli ljudi su bili "oči i uši" mame i tate, a svi su imali zajednički cilj: odgajati vaspitanu decu.

Sada, ako se neko ko nije roditelj drzne da skrene pažnju na loše ponašanje roditelja, mama i tata se naljute i uvrede.

"Žele da njihovo dete bude savršeno, pa ne prihvataju činjenicu da nije. Ako nastavnik ukori dete jer ne ponaša dobro, roditelj će ići kod nastavnika umesto da disciplinuje svoje dete. Osećaju potrebu da projektuju sliku savršenstva u svet, a njihova nesigurnost je pojačana time što mnogi roditelji međusobno osuđuju jedni druge", smatra dadilja.

Drugim rečima, kada dete histeriše u prodavnici, svi odmah prekorno gledaju u mamu, umesto da je podrže što ne popušta detetu, objašnjava ona. "Trebalo bi da kažu: 'Hej, bravo, znam da je teško postaviti deci granice'".

4. Oslanjaju se na prečice

Dženerova kaže da je divno što roditelji danas imaju razne elektronske uređaju koji im pomažu da deca budu mirna u avionu ili kod lekara.

"Jednako je divno što možemo da poručimo hranu onlajn, podgrejemo gotov obrok pritiskom na dugme mikrotalasne. Roditelji su danas više zauzeti nego ikad, i skroz sam za to da roditelji olakšaju sebi kad mogu. Ali, prečice mogu da budu klizava staza. Kada vidite kako je dete u avionu mirno dok gleda crtać na tabletu, bićete u iskušenju da ga pustite da gleda i u restoranu. Deca moraju da se nauče strpljenju. Moraju da nauče da sami sebe zabave. Moraju da nauče da ne može svaka hrana da se spremi za tri minuta, i trebalo bi sami da nauče da ponešto pripreme. Bebe moraju da nauče same da se umire, umesto da ih roditelji stavljaju u vibrirajuću stolicu svaki put kada zaplaču", kaže dadilja.

Ona naglašava da mališani koji su tek prohodali treba da nauče da sami ustanu posle pada, umesto da samo pruže ruke mami ili tati da ih podignu.

"Pokažite deci da prečice mogu da budu korisne, ali da je veće zadovoljstvo raditi stvari na pravi način".

5. Potrebe deteta su na prvom mestu

Sasvim prirodno, roditelji se uvek pobrinu prvo za dete, pa onda sa sebe. Tako i treba da bude kada je u pitanju presvlačenje i hranjenje dece. Ali, radeći sa decom i roditeljima, bebisiterka je primetila da roditelji danas idu predaleko stavljajući dečje potrebe na prvo mesto.

"Toliko puta sam videla mamu koja umorna iznova ustaje iz kreveta da bi ispunila hirove svog deteta. Ili tatu koji ostavlja sve što radi da bi ustao da svojoj žednoj ćerkici donese čašu vode. Ne postoji ništa loše u tome da ne ustanete iz kreveta kada vas je dete već nekoliko puta podiglo pod ko zna kojim izgovorom. Nema ništa loše u tome da kažete ćerkici da sačeka dva minuta dok nešto završite, pa će dobiti čašu vode", ističe dadilja.

Zapravo, ona insistira na tome da deca povremeno od roditelja treba da čuju reč "ne", i da mama i tata treba ponekad da traže od dece da se sama zabave dok je mama u kupatilu, na primer.

"Bojim se da, ako ne počnemo da ispravljamo ovih pet grešaka u vaspitanju, uskoro ćemo imati decu koja će biti sebična, nestrpljiva i nepristojna prema drugima. To neće biti njihova krivica, već naša. Nismo im pokazali drugačije, nismo očekivali više od njih. Zato, molim vas, roditelji širom sveta, tražite više od svoje dece. Očekujte više. Ojačajmo našu decu i pripremimo ih za ono što im treba da uspeju u stvarnom svetu, a ne u ovom u kojem ih čuvamo 'pod staklenim zvonom'", apeluje dadilja.

Izvor: Mondo.rs

Prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne znate kada će odrasti

Nikad ne znate da je poslednji put, sve dok ne shvatite da nečeg više nema.

Poslednji put kad je dete zatražilo da ga uzmete u naručje.

Poslednji put kad je pitalo da dođete po njega u školu.

Poslednji put kad mu je zatrebala vaša pomoć da podigne čašu ili sipa sok.

Poslednji put kad ste morali da mu dodate kašiku jer ne može da dohvati fioku sam.

Poslednji put kad je zamolio da spava u vašem krevetu.

Poslednji put kad je dotrčao kod vas jer je ružno sanjao.

Poslednji put kad je tražila da vas uhvati za ruku u šetnji.

Poslednji put kad vam je potrčala u naručje posle nekoliko sati razdvojenosti.

Poslednji put kad je zatražio da se igrate žmurke.

Poslednji put kad je pitao da mu pročitate priču za laku noć.

Nikad ne znate da je poslednji put. Zato pokušajte da cenite svaki trenutak sa svojim detetom kao da se on nikada više neće ponoviti u tom sjaju i lepoti kakav je sad. I ma koliko ponekad naporno i teško bilo nositi, nunati, praviti dvorac od kockica, tek kad ti trenuci iščeznu, znaćete koliko su bili dragoceni. Tek kad primetite da vaše dete samo odlazi u školu i vraća se, da ne želi da ga vi uspavate ili da se igrate s njim, znaćete da je taj poslednji put već prošao i da ga više ne možete vratiti kako biste ga prigrlili i zauvek sačuvali u svom sećanju. Samo još jednom da se uvuče u vaš krevet, samo još jednom da vidite taj osmeh olakšanja i radosti kad ugleda vaše lice na vratima vrtića…

Zato, prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne znate kada će odrasti.

Izvor: Zelenaucionica.com

Nega novorođenčeta: Bebi posle svakog obroka, čak i ako samo pije majčino mleko, treba ponuditi vodu, jer je sklona dehidraciji. Veoma je važan dodir i neprekidno im treba tepati

Kada stigne prinova u kuću svi su uzbuđeni, pogotovo roditelji kojima je to prvo dete. Od mnogobrojnih stručnih, kao i saveta majki, prijateljica i drugih osoba iz okruženja od kojih svaka ponešto zna o nezi sićušnog bića, često ostaju potpuno zbunjeni. Da li dete treba da kupaju, kako da ga povijaju i brinu o osetljivom pupku, kako da ga hrane, samo su neka od pitanja. A nega bebe i postupanje sa njom u prva tri meseca života veoma su važni. Objašnjavajući fenomen tek rođenog novog života, pedijatar profesor dr Branimir Nestorović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže:

- U prvom mesecu života novorođenčad imaju dosta problema sa adaptacijom na spoljnu sredinu. Nauka još nije uspela da odgonetne zašto su toliko nemoćna i potpuno zavisna od majke. Postoje pretpostavke izvučene iz poređenja sa drugim primatima ali ne i jasni dokazi. U svakom slučaju, zbog nezrelosti regulatornih sistema mora da se poštuje ritam novorođenčeta. Mora da se hrani kada god je gladno, bilo dojenjem ili formulama. Ukoliko mogu, majke uvek treba da doje svoje bebe, međutim, ukoliko iz nekog razloga majka ne može da doji, adaptirano mleko je adekvatna zamena. Veoma je važno, bez obzira na način ishrane, da se bebama posle svakog obroka da malo vode. Kod novorođenčadi je mehanizam koncentrovanja mokraće nezreo, pa su sklona gubitku tečnosti, odnosno dehidraciji.

* Na šta još treba obratiti pažnju?

- Usled slabe regulacije telesne temperature tek rođene bebe treba da budu adekvatno obučene. Ne smeju da budu pretopljene, jer lako mogu da dobiju visoku temperaturu. I veoma je važan dodir majčine ruke, pa dete treba mazati neutralnim kremama, najbolje sa mirisom kamilice ili lavande. Uz to, neprekidno im treba tepati.

* Nove preporuke nalažu da se novorođenčad ne kupaju već samo brišu?

- Nema dokaza da brisanje vlažnim maramicama umanjuje broj infekcija na koži. Studija sa Univerziteta u Kardifu čak je pokazala da pojedine vrste vlažnih maramica šire infekciju. Osim toga, uništavanje bakterija na koži potencijalno je štetno, jer one čine eko-sistem koji sprečava mnoge bolesti, kao što je, na primer, ekcem. Industrija vlažnih maramica vredna je pola milijarde funti samo u Engleskoj, pa tako treba i tumačiti ovakve preporuke. A predstavlja i ozbiljan ekološki problem. Što se tiče održavanja pupka, ne treba ga prskati nikakvim sprejovima. Pupak treba da bude stalno suv, ukoliko vlaži treba ga osušiti blagim fenom, a ukoliko ima sukrvice novorođenče treba odvesti lekaru.

* Da li je opravdano insistiranje na širokom povijanju zbog kukova?

- Urođeno iščašenje kukova već po nazivu otkriva poreklo. Na rođenju je prisutno ili nije, pa shodno tome široko povijanje nema preveliki značaj. Mnogo je značajniji izbor pelena. Iako su danas jednokratne pelene veoma popularne, nisu preterano zdrave. U njima duže stoji mokraća i stolica, pa se povećava verovatnoća razvoja bakterija i infekcije, naročito mokraćnih puteva kod devojčica. Osim toga, jednokratne pelene sadrže natrijum poliakrilat, kristale koji apsorbuju vodu. Nije li pomalo apsurdno da se ova materija nalazi u pelenama za bebe, a zabranjena je kao sastojak uložaka i tampona za žene, jer je izazivala toksični šok sindrom (prati ga iznenadno povećanje telesne temperature iznad 39 stepeni, povraćanje ili proliv, zujanje u ušima, osećaj slabosti, nesvestica, dezorijentacija, kao i osip po koži sličan crvenilu od sunca, naročito na šakama i stopalima). Pelene od tekstila su u svakom slučaju bolje, iako zahtevaju mnogo vremena za pranje i peglanje.

* Koje su prolazne zdravstvene tegobe u ovom periodu?

- Roditelji se najčešće žale na grčeve, koji su, inače, bezazlena pojava. Najlakše se mogu ublažiti blagom masažom stomaka bebe i puštanjem šištavih zvukova koji imitiraju zvuk aorte, koji dete čuje dok je u utrobi majke. Što se tiče preparata protiv grčeva, većina nema dokazan efekat. Inače, grčevi često nastaju usled zatvora, koji je posledica nedovoljnog unosa vode. Zato je i važno dete ponuditi vodom posle obroka, a u vodu može da se doda kap do dve limunovog soka. Ako nije žedno neće piti, ako jeste, što je posebno značajno u letnjem periodu, piće koliko mu treba.

DILEME OKO ISHRANE

- U drugom i trećem mesecu posebno je postalo diskutabilno uvođenje mešovite ishrane. Ranije preporuke da se u prva tri meseca daje isključivo mlečna hrana više nema naučno opravdanje. Ovakvo insistiranje dovelo je do toga da je veliki procenat dece postao alergičan na hranu, naročito na pšenično brašno i pojavu celijakije. Mislim da je pošteno reći da mi ne znamo tačno kada treba detetu ponuditi druge vrste hrane osim mleka. Iskustva sa etničkim zajednicama koje rano deci daju mešovitu ishranu, pa čak i kikiriki kao visokoalergenu namirnicu, ne pokazuju posebne razlike u stepenu razvoja mnogih bolesti, u odnosu na mališane hranjene isključivo mlekom. Sigurno je jedino da treba izbegavati industrijske voćne sokove i kašice sa voćem, jer sadrže velike količine fruktoze, voćnog šećera, koji može da bude krivac za nastanak dijabetesa, gojaznosti i drugih hroničnih bolesti. Najbolje je davati ceđene sokove od povrća pa u njih dodavati male količine sokova od voća - savetuje naš sagovornik.

JASTUK I POLOŽAJ ZA SPAVANjE

Tek rođene bebe treba da spavaju na leđima, bez jastuka ili sa minimalnim jastukom, preporučuje američka Akademija za pedijatriju. Ovo je ujedno preventivna mera za sprečavanje sindroma iznenadne smrti odojčadi, koja najčešće umiru u snu.

- Položaj na stomaku se ne preporučuje, mada sam za 35 godina rada čuo i drugačija mišljenja. Ovo je poseban problem za anksiozne majke, čije bebe vole da spavaju na stomaku i tokom noći se stalno okreću u taj položaj. Očigledno, univerzalnog saveta za svu decu nema. Ležanje na stomaku posle četvrtog meseca jača mišiće leđa, a iz tog položaja bebe bolje vide i okolinu, što omogućava razvoj njihovih senzornih i kognitivnih funkcija - ističe dr Nestorović.

Izvor: novosti.rs

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se osvrne i shvati koliko su preterivali sa nekim stvarima kada su dobili svoje prvo dete.

Kada dođe prva beba većina roditelja nije spremna i uvek je tu strah od nepoznatog. U strahu da se nešto loše ne desi ako ne ispoštuju ono što su pročitali u nekom priručniku o nezi bebe, često pribegavaju postupcima za koje kasnije shvate da su bile potpuno bespotrebne.

1. Terali ste dete da jede više nego što mu je potrebno
Maloj deci treba dosta manje hrane da bi zadovoljili dnevne potrebe svog organizma ali to je stvar koju većina roditelja, koji su se po prvi put našli u toj ulozi, ne shvataju.

Neretko će pribeći moljakanju ili pak kažnjavanju dok deca ne pojedu određenu količinu hrane za koju oni smatraju da im je potrebna.

Ali kada ste dobili drugo dete ili je neko iz vašeg okruženja dobio bebu, a vi ste ga posmatrali kako radi isto to -shvatili ste da kada dete bude gladno- samo će tražiti.

2. Bespotrebno ste budili dete
Da li ste se i vi sa prvim detetom slepo se držali rasporeda hranjenja ili igranja i zbog tih aktivnosti budili vašu bebu? Plašili ste se da neće zaspati tokom noći pa ste joj uskraćivali dnevne dremke? Budili biste bebu kada dođu gosto koji žele da je vide?

Kasnije ste shvatili da nijedan od navedenih razloga nije dovoljno dobar da probudite vašu bebu.

Ko želi da je vidi može to da uradi i dok ona spava a i zašto bi propustili retku priliku da na miru popijete kafu?

3. Perali ste sve što je palo na pod
U narodu se kaže da kada prvo dete pojede nešto sa poda, zabrinuti roditelji su u stanju odma da ga vode kod lekara, kada drugo dete u usta stavi nešto što je palo na pod, roditelji mu isperu usta i operu ruke, dok treće samo malo obrišu, eventualno oduvaju prljavštinu sa spornog predmeta. I ta priča nije nastala bez razloga.

Normalno je da nećete detetu dopustiti da stvalja u usta prljave stvari ili da živi u haosu, ali od malo prašine ili zemlje, ukoliko ste napolju, detetu sigurno neće biti ništa.

4. Kupovali ste isključivo organske namirnice
Na početku ste kupovali isključivo ekološke i organske kašice, domaće neprskano voće, a onda je sve organsko i neprskano polako zamenila svakodnevna hrana koju jedete i vi, koju samo izgnječite viljuškom i gledati vaše dete kako raste i razvija se sasvim normalnim tempom.

5. Prečesto ste menjali pelene
Roditelji praktično lebde oko bebe, posebno kada je u pitanju prvo dete. To podrazumeva često proveravanje i menjanje pelene čim se beba malo umokri.

Sada vam je verovatno jasno da nije bilo potrebe za tim. Pelena može malo da sačeka, nije neophodno da je menjate čim se beba upiški.

6. Kupovali ste skupu odeću
Prvom detetu obično se kupuje sve novo i, uglavnom, skupo. Kasnije shvatite da to i nisu ble najmudrije odluke.

Bebe vrlo brzo prerastu većinu odeće u uzrastu do prve godine a i stvari koje beba svakodnevno bljucka, žvaće i u kojoj puzi nema poente da budu preskupe.

7. Previše ste pazili
Kao i većina roditelja, iz straha niste dopuštali detu da skače, da se oznoji ili isprlja. Međutim, vremenom ili dolaskom drugog deteta shvatićete da "život pod staklenim zvonom" može više da šteti detetu nego da mu koristi, i postaćete opušteniji.

Izvor: yumama.com

"Ne propustite priliku da čitate naglas svom detetu bar 15 minuta svakoga dana", poručuje Unicef, a saznajte na koje sve načine to može da pospeši razvoj vaše bebe.

U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Unicef kroz nacionalnu kampanju "Svaki trenutak je važan" ukazuje na važnost čitanja detetu naglas za njegov rani razvoj.

Roditelji bi trebalo da čitaju deci knjige i razgovaraju sa njima od prvog dana, jer slušanje reči pomaže da se izgradi bogata mreža reči u bebinom mozgu.

"Roditelji i staratelji treba što više da razgovaraju sa bebama, da im pevaju pesme i čitaju knjige ̶ samo 15 minuta čitanja dnevno omogućava detetu da za godinu dana čuje 1.000.000 reči", saopštava Unicef u Srbiji.

Dok se malom detetu čita, ono imitira zvuke, prepoznaje slike i uči reči. A najvažniji razlog za čitanje jeste to što se čitanjem uspostavlja veza između stvari koje beba voli najviše - roditeljskog glasa i slika iz knjige.

Kada roditelji čitaju, pevaju ili govore nešto detetu, ono čuje mnogo različitih emocija i zvukova.

Čitanje takođe podstiče bebu da gleda, pokazuje, dodiruje i odgovara na pitanja; to pospešuje razvoj pažnje i sposobnosti razmišljanja.

Izvor: yumama.com

Kangaroo mother care (KMC) je standardizovan sistem nege prevremeno rođenih beba, kao i onih sa težinom manjom od 2000 grama na rođenju.

KMC novorođenče

U osnovi ovog sistema je kontakt “koža na kožu” između majke i njene bebe, a zaštitni znak je kengur pozicija.
Poznato je da kengur pripada posebnoj grupi životinja, torbara, čini se mladunci rađaju odmah nakon embrionalnog perioda i ceo fetalni period razvoja se odvija van materice, u spoljnoj sredini – u torbi sopstvene majke, koju napuštaju tek kada se sazrevanje okonča, u vreme porođaja.

Ovakav tip nege sa stalnim kontaktom “koža na kožu” između majke i njene bebe bio je primenjivan milionima godina tokom humane evolucije i opisivan je kao osnovni način nege beba u mnogim plemenima (Bocvana, Namibija).

Zvanična primena

KMC sistem nege nastao je 1978.godine u Instituto Materno Infantil, Bogota, Kolumbija, a njeni osnivači su Dr E. Rey, H. Martinez i L. Navarete.
Program je u početku bio poznat kao “Kangaroo Mother Programe”, a njegovu osnovu su činili kengur pozicija, isključivo prirodna ishrana (dojenje), rani otpust iz bolnice u kengur poziciji i veoma redovne kontrole.

Na maminim grudima

Kengur pozicija znači postavljanje gole bebe, samo u pelenama i sa kapom na glavi, u uspravnoj, “žabljoj poziciji” na gole grudi majke, u predelu grudne kosti, izmeđju dojki, sa glavom okrenutiom na jednu stranu. Beba biva pokrivena, zaštićena i fiksirana za telo majke posebnim elastičnim omotačem ili košuljom, pri čemu je majci omogućeno kretanje, a ruke su joj slobodne.
U ovim uslovima majka je ta koja održava telesnu temperaturu prevremeno rođenog deteta (kao inkubator) i predstavlja osnovni izvor hrane i stimulacije.

Rešenje za nerazvijene zemlje

Ovakav način KMC se naziva kontinuiranim i primenjivan je najviše u nerazvijenim i zemljama u razvoju, sa lošim ekonomskim uslovima i nerazvijenim sistemom zdravstvene zaštite, gde postoji nedostatak medicinskih institucija, medicinskog osoblja, opreme (inkubatora), struje, vode, … i imao je, i još uvek ima veliku ulogu u smanjenju smrtnosti i oboljevanja prevremeno rođenih i beba sa malom težinom.
Najznačajniji promoteri KMC sistema nege u nerazvijenim zemljama danas su Dr Nils Bergman (Južnoafrička Republika) i Dr Natali Charpak, osnivač Fundacion Canguro (Kolumbija), koji su značajno doprineli smanjenju smrtnosti novorođene dece u najugroženijim područjima širom sveta, upravo uvođenjem ove metode.

Primena u savremenim uslovima

Intermitentni KMC podrazumeva postavljanje golog novorođenčeta na grudi majke u određenom vremenskom periodu tokom dana, svakodnevno, i često se primenjuje u razvijenom svetu, u dobro opremljenim bolnicama sa visokom tehnologijom, npr. u odeljenjima neonatalne intenzivne nege.
Cilj je da se uspostavi i održi fizički kontakt između majke i deteta, podrži njihovo povezivanje i razvijanje privrženosti, stimuliše dojenje, stimuliše psihomotorni razvoj bebe i pomogne majci da se bolje snalazi sa prevremeno rođenim detetom.
U ovoj varijanti KMC se primenjuje pre svega zbog povoljnog dejstva na psohomotorni razvoj bebe, budući da je sve vreme prisutan izvor toplote, da kontakt koža-koža predstavlja stimulaciju čula dodira, pokreti grudnog koša majke tokom disanja su stimulacija disanja bebe, miris majčine kože je stimualcija čula mirisa i doprinosi formiranju memorije, a majčin glas, disajni zvuci i srčani otkucaji stimulišu čulo sluha, uz stalno prisutan i nezamenljiv emocionalni kontakt.
Nedavna istraživanja su pokazala da 98% neonatoloških odeljenja u SAD primenjuju neki od oblika KMC kao interventnu metodu za stimulaciju psohomotornog razvoja.
Treba naglasiti da i bebe rođene na vreme mogu imati koristi od KMC, obično intermitentnog tipa, i to u onoj meri u kojoj majka i beba to prihvataju.
KMC, po sopstvenoj želji, mogu da praktikuju i očevi.
Program je do danas široko prihvaćen i doživeo je brojne modifikacije, pa tako postoji KMC u zemljama u razvoju, u industrijski razvijenim zemljama i ambulantni KMC.

Koje su dokazane prednosti metode “koža na kožu”?

Održavanje telesne temperature prevremeno rođene bebe
Smanjenje pojave pauza u disanju (apneja)
Smanjenje stresa i bola,
Bolja organizacija sna
Ishrana je prijatnije iskustvo
Povoljan uticaj na laktaciju, brže započinjanje dojenja
Uspostavljanje “ekskluzivnog” dojenja u većem procentu
Bolje napredovanje novorođenčeta
KMC je lak je i dostupan način transporta
Povoljan utcaj na psihomotorni razvoj bebe
Kraća dužina boravka u bolnici
Smanjenje nepoželjnog odvajanja majke i deteta
Obnavljanje procesa povezivanja majke i deteta (ukoliko je došlo do odvajanja)
Razvijanje privrženosti
Ohrabrenje majke i porodice, manji osećaj bespomoćnosti i anksioznosti
Veća uloge porodice u nezi prevremeno rođenog deteta

Podrška i ohrabrenje roditeljima

Ovakav način nege jača povezanost između roditelja i dece i transformiše krizu, nastalu rođenjem bolesnog ili prevremeno rođenog deteta, u lepše iskustvo za celu porodicu.
Postoje naučni dokazi da kontakt “koža na kožu” omogućuje majci/roditeljima prevremeno rođene dece da osećaju manji stres i da imaju više poverenja i veći osećaj ispunjenosti u ulozi roditelja.
Roditelji bivaju ohrabreni osećanjem da mogu da učine nešto za svoje dete i sigurnošću koju stiču u nezi i ishrani; a zapaženo je da se očevi osećaju opuštenije i zadovoljnije.

Kabineti za kontakt “koža na kožu”

U Institutu za neonatologiju su su otvorena dva kabineta za kontakt “koža na kožu” kao deo i prvi korak jedne šire akcije, pod nazivom “Partnerstvo sa roditeljima – za bolji ishod”
Cilj akcije je upravo razvijanje partnerskih odnosa sa roditeljima, njihovo što veće uključivanje u negu i lečenje njihovih beba, uključivanje roditelja u tim koji radi za dobrobit prevremeno rođene dece, smanjenje stresa i straha koje ima porodica bolesnih beba.

Zbližavanje bebe i porodice, jačanje privrženosti

Upravo sa željom da se iskoriste sve navedene prednosti metode kontakta “koža na kožu”, kabineti su zamišljeni kao prijatan ambijent za porodicu: prisustvo oca i bliskih rođaka (bake, deke, braće, sestara) je poželjno, jer treba da omogući prevremeno rođenoj bebi kontakt sa roditeljima i širom porodicom, majci što potpuniji osećaj i podršku, a celoj porodici preko potreban mir, intimu i kvalitetno vreme u prostoru koji ne liči na bolnički ambijent.
Istovremeno, osim medicinske i emocionalne dobrobiti, ovo je mesto gde medicinske sestre postupno povećavaju znanja i kompetencije roditelja za negu dece, tako da spremno, bez straha i sa samopouzdanjem mogu jednoga dana da napuste bolnicu.
Prvi rezultati i reakcije su više nego ohrabrujući, a interesovanje toliko, da dva kabineta već nisu dovoljna…

Neonatologija

Sprečite povrede nežnog dečjeg uha nastale neadekvatnim održavanjem higijene.

Pravilno održavanje higijene uva, ukoliko je uvo zdravo, vrši se pranjem sapunom, vodom i brisanjem peškirom (ubrusom) savetuje prof. dr Ranko Dergenc.

Veoma raširen običaj da se higijena uva ili nosa održava štapićima je pogrešan, u istoj meri u kojoj je uobičajen. Štapićem ne može da se ukloni cerumen (ušna mast), već se gura dublje, nabija se i gomila tako da ga je tada mnogo teže isprati ili skinuti. Osim toga što štapićima ne može da se adekvatno održava higijena uva, bez obzira što imaju kraj zaštićen vatom, oni nisu pogodni za bilo kakvu manipulaciju u spoljašnjem ušnom kanalu. Njihovom upotrebom može doći do povrede kože kanala, bubne opne, pa čak i slušnih koščica.

Na mehaničku povredu kože spoljašnjeg ušnog kanala često se nadovezuje infekcija, naročito u letnjim uslovima, zbog kupanja u bakteriološki zagađenoj vodi (bazeni, reke, jezera, more), što sve izaziva jake bolove u uhu i uzrokuje značajne tegobe.

izvor: yumama

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

1. Moja beba neće da puzi

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

Da bi zauzela četvoronožni položaj, beba prvo treba da nauči da se uspravi kada je u položaju potrbuške, zatim da ima oslonac o opružene ruke, kako bi mogla da prebacuje težinu napred-nazad, i tek onda da počne da puzi. Ako nije prošla sve faze u uzrastu kada je time trebalo da ovlada, verovatno će početi da se pokreće «kao robot», ili da se rukama odguruje i kreće pomeranjem unazad.

Neke bebe preskoče fazu puzanja. Ona nije neophodan preduslov za hodanje, ali je odličan trening za sve mišiće – kako za njihovu snagu, tako i za elastičnost. Nakon kretanja po ravnom, beba će početi da savladava prepreke, a na kraju će da puzi uz stepenice. U isto vreme, kretanjem i upoznavanjem prostora u kome boravi, ona poboljšava motorne sposobnosti kojima stiče fizičku nezavisnost.

2. Stavljanje deteta u dubak

Velika prepreka ovom osamostaljivanju je korišćenje dupka i sličnih sprava. One suzbijaju prirodnu potrebu za kretanjem, uslovljavaju pogrešne šeme hoda i mogu da dovedu do pojave određenih deformiteta. Često se dešava da deca koja su neko vreme provela u hodalici, kada prohodaju – padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoća pri ustajanju. Ako, pritom, nisu prošla kroz fazu puzanja, problem će im predstavljati i savladavanje prepreka: zapinju o ivičnjake i pragove, a najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

3. Dete hoće da hoda

Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda sa držanjem za ruke – takođe se remeti njegov normalan motorni razvoj. Roditelji često iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno, oslanjajući ga o pod – izazivaju takozvani refleksni hod. Nagon da se kreće kako bi stiglo do nečeg – tumači se detetovom željom da hoda, pa roditelji počinju tome da ga uče, nadajući se da će tako pre da prohoda.

Međutim, da bi dete prohodalo, neophodno je da neurološki sazri, na šta ne može da se utiče «spolja», pa ovo učenje može da potraje mesecima. Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja, dete će najverovatnije biti stavljeno u dubak. Na taj način će biti potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja će biti nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati – bez oslanjanja na ruke.

4. Kupovina prvih cipela

Još jedan značajan momenat, koji roditelji najčešće ne mogu strpljivo da dočekaju, jeste kupovina i obuvanje prvih cipela. Često bebe sa šest, sedam meseci već imaju na nogama cipelice za hodanje. One su, uglavnom, preveliko opterećenje za još uvek nedovoljno razvijene mišiće, pa vuku stopala ka spolja (dok beba sedi ili je roditelji drže) i ometaju pravilan položaj stopala dok beba puzi.

Ukoliko je hladno, beba može da ima laganu, «nehodajuću» obuću. Prve korake treba da napravi u čarapama ili bosih nogu (tako može da hoda u sobi) – na taj način će ojačati mišiće i učvrstiti zglobove stopala. Tek kada se hod učvrsti i dete počne da hoda po ulici, treba da ima cipele na nogama. Izuzetak je ako ima «kriva stopala», odnosno ako stopala zauzimaju nepravilan položaj pri hodu, idu ka spolja ili ka unutra… Tada se za korigovanje rade cipele po meri, a dete ih nosi još u fazi prohodavanja.

5. Moje dete ne ume da se igra, igračke ga uopšte ne zanimaju

Od šestog do dvanaestog meseca, roditelji su mnogo više usredsređeni na to šta dete može nogama nego rukama. Kada većinu igračaka ne uzima ili odmah ispusti, tumače činjenicom da ima previše igračaka, pa ga ništa ne zanima. U stvari, razlog je u tome što su igračke neprilagođene detetovim trenutnim motornim sposobnostima i interesovanjima. Ono, uglavnom, odbacuje igračku jer veličina i oblik ne odgovaraju njegovom stepenu zrelosti. Kao što za pokretanje, puzanje i hodanje moraju da se obezbede određeni uslovi i stimulacija, isto to je potrebno i za hvatanje, držanje, otpuštanje, bacanje…

U osmom mesecu, podizanjem ruke na gore, dok dete leži na boku, započinje izuzetno važna faza fine motorike: uspostavljanjem koordinacije oko-ruka. Dete sve češće počinje da sedi preko boka, oslanjajući se o jednu ruku dok se drugom, slobodnom rukom igra. Tek kada samo zauzme sedeći položaj, počeće intenzivnije da koristi ruke. Ukoliko je prerano postavljeno da sedi, sve vreme će pokušavati da održi ravnotežu, što će ići na uštrb korišćenja ruku za manipulisanje igračkama.

Od grubog i nespretnog hvatanja, dete će do kraja prve godine ovladati «hvatanjem pincetom» – kada sitni predmeti, pločice i mrvice, koje nalazi na podu, postaju predmet njegovog interesovanja. Pažljivo će da pokupi svaki trun koji ugleda i da ga stavi u usta. To je faza normalnog motornog razvoja, kroz koju prolaze sva deca, pa ih nikako ne treba ometati u tome, iz straha da će se razboleti jer uzimaju mrvice sa poda. Tada im treba obezbediti sitne predmete odgovarajućeg oblika i, naravno, paziti da ih ne stave u usta i progutaju. Kroz ove aktivnosti, dete će ovladati finom motorikom, koja je osnova za mnoge precizne i složene radnje (njih će savladati kasnije), ali i značajan faktor koji utiče na razvoj detetovog govora.

Stimulacija deteta

Da bi se razvoj fine motorike nesmetano odvijao, neophodno je da dete bude stimulisano – pre svega, odgovarajućim igračkama (zvečka jasnih, kontrastnih boja, zvonce, igračke koje vise u vazduhu, na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici…). Takođe, važno je učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Snežana Milanović, viši fizioterapeut

Izvor: Yumama

U Srbiji se prevremeno rodi 4000 beba

Naime, intenzivna nega mora da bude odmah do porodilišta, jer svaki transport, čak i kada ste najpažljiviji, nosi veliki rizik za život bebe

Nemica Silke Mader, jedan od osnivača Evropske fondacije za brigu o prevremeno rođenim bebama i predsednica Izvršnog odbora ove fondacije, posetila je juče Institut za neonatologiju u Beogradu i predstavila evropske standarde u ovoj oblasti.
Silke Mader za "Blic" kaže da se situacija u Evropi razlikuje od zemlje do zemlje te da je procenat preživljavanja beba rođenih u 23. nedelji u Švedskoj jednak procentu rođenih u 28. nedelji u Nemačkoj ili u 32. nedelji u Srbiji. Ovo znači da su Šveđani u ovoj oblasti napredniji od Nemaca, koliko su Nemci ispred nas.

Silke je i sama imala veliki problem jer je pre 20 godina prevremeno rodila blizance od kojih je preživeo samo dečak rođen sa 500 grama.

- Bila sam veoma ljuta zbog svega što mi se dogodilo, osećala sam se usamljeno, bez podrške, te sam rešila da učinim nešto kako se i drugi roditelji u toj situaciji ne bi osećali loše. Kucala sam na mnoga vrata, išla korak po korak i, nakon duge borbe, uspela da se izborim za promene zakona kada su prevremena deca u pitanju - objašnjava Silke Mader.

A izborila se za plaćeno odsustvo roditeljima i principe "vrata do vrata" i “jedna beba, jedna sestra”, pa sada savetuje iste promene i u Srbiji.

- Izborili smo se da roditelji dve godine imaju plaćeno odsustvo sa posla i sve troškove oko bebe. Uspeli smo da promenimo i zakon o bolnicama. Naime, intenzivna nega mora da bude odmah do porodilišta, jer svaki transport, čak i kada ste najpažljiviji, nosi veliki rizik za život bebe. Izborili smo se čak i za to da prevremeno rođene bebe u manjim ustanovama imaju sestru koja će da bude 24 sata sa njima, kao i za maksimalne uslove lečenja kako bi bila smanjena opasnost od infekcija. Sve ovo je veoma važno zbog veće stope preživljavanja beba - objašnjava ona.

Silke ističe i da je veoma važno da majke budu non-stop u bolnici sa svojim bebama, a ne da samo dolaze kad je poseta, jer je, kako kaže, povezanost majke i bebe u mnogim trenucima presudna.

Šta je potrebno da veće preživljavanje beba:

Da porodilište i intenzivna neonatološka nega budu vrata do vrata
Da ginekolozi i neonatolozi rade u timu
Dobra opremljenost aparatima
Stručan kadar

Prema rečima Jelene Zajeganović, specijaliste za rani razvoj dece Unicefa, koja je zajedno sa direktorkom Instituta za neonatologiju Milicom Ranković Janevski ugostila Silke Mader, Srbija je svoje opredeljenje u odnosu na status deteta izrazila ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta i donošenjem nacionalne regulative koja je zasnovana na savremenim principima iz oblasti poštovanja ljudskih prava.

- Za preveremeno rođenu decu uloga roditelja je nezamenjiva. Prema podacima iz 2015. godine, u Srbiji je rođeno 65.657 beba, od kojih je oko 4.000 rođeno pre kraja optimalnog trajanja trudnoće. Znatan broj ove dece ostaje na lečenju u jedinicama intenzivne neonatološke nege - rekla je Zajeganović.

Izvor: Blic

Važnost dodira

maj 03, 2017

Dodir je čulo koje je već po rođenju dobro razvijeno, i samim tim u startu veoma važno za vašu bebu. Čulo vida nije još uvek razvijeno, a mnogi zvukovi će tek postati smisleni za nju. Zato dodir predstavlja njen primarni vid poimanja sveta oko sebe.

Koristite svaki trenutak za kontakt kožu na kožu: u kadi, krevetu ili dok se grlite na kauču sa svojom bebom u toploj sobi. Kako biste u potpunosti iskoristitili ovo taktilno iskustvo, masirajte vašeg mališana.

Saveti za pozitivno taktilno iskustvo za vas i vašu bebu

Masaža novorođenćeta je odlična ideja. Koristite se čvršćim potezima pre nego mekanim. Pored dodirivanja deteta rukom, eksperimentišite sa dodirivanjem preko materijala, sa mekanim tkaninama poput pliša, satena ili somota;

Bebe imaju probirljivo čulo dodira što znači da su određena brzina i mekoća važne. Bebama najviše odgovara nešto između – ni prebrzo ni presporo!

Dodir je prikladniji za bebu kada se kombinuje sa vašim pogledom punim ljubavi, gukanjem i ljuljanjem! Moguće je da bebe iz ovog razloga manje plaču kada su u naručju roditelja u pokretu, pre nego dok miruju.

Nakon nekog vremena, uhodaćete se u bebine signale i ritam. Prekomerna stimulacija može imati negativan uticaj na smanjenje stresa kod bebe, zato kada se beba potpuno primiri, smanjite intenzitet pokreta dok vam pogledom ne signalizira da želi još.

izvor: B92

Iako su veoma zgodne za poneti i lake za upotrebu, naučnici kažu da su veoma štetne za zdravlje. Na šta sve utiču vlažne maramice i čime ih možete zameniti?

Vlažne maramice napravljene su od poliestera kojem trebaju vekovi da se raspadne. Iz tog razloga one izuzetno zagađuju okolinu, a Britansko društvo za očuvanje mora objavilo je i da su postale vodeći uzrok zagađenja plaža. Međuti, one se svakodnevno koriste, pogotovo kada u je u porodici mala beba.

Koristimo ih gotovo za sve – skidanje šminke, čišćenje namještaja, brisanje bebine guze, ruku, tastature…

Stručnjaci su ustanovili da mogu biti uzročnici alergijskih reakcija, a posebno se ne preporučuju za bebe. Procenjuje se da se na svaku bebu potroši između 1500 i 2250 vlažnih maramica do njene treće godine.

Njihova nežna koža koja još uvek nije potpuno zrela, porozna je i osetljiva na sve spoljašnje faktore pa tako upija i sve negativno iz vlažnih maramica. Zato je za bebe najbolje da koristite obične pamučne pelene pokvašene toplom vodom i njima im brisati guzu, ukoliko niste u situaciji da bebu operete. Ali je svakako najbolje oprati ih pod toplom vodom, a potom ih obrisati peškirom.

 Dermatitis i ekcemi sve su učestaliji kod beba i kod roditelja na rukama, a stručnjaci ih povezuju najviše sa vlažnim maramicama.

Najopasniji sastojak zbog kojeg se takve alergije i mogu javiti je methylisothiazolinone (skraćeno: MI), kog je Američko društvo za kontaktni dermatitis proglasilo najvećim alergenom 2013 godine. A Evropska komisija zabranila je njegovo korišćenje u svim proizvodima koji mogu ostati na koži.

Često su uzročnici zapušenih odvoda jer nisu razgradive poput običnog toaletnog papira. Štetne su čak i kada ih bacite u smeće, piše Daily Mail.

Zbog kombinacije alkohola, konzervansa, mirisa, vlažnih tela i sredstava za čišćenje u njemu teško se razgrađuju. Osim toga, antibakterijski alkohol iz njih ubija bakterije i enzime koje su ključne za razgradnju običnog otpada na smetlištima, ali i u septičkim jamama.

Sa čime ih zameniti?

Antibakterijske vlažne maramice – ukoliko ta mogućnost postoji uvek birajte da ruke operete vodom i sapunom. Vlažne maramice su se na ispitivanjima pokazale kao najneefikasnije u otklanjanju prljavštine, a osim toga, antibakterijski sastojci mogu podstaći i otpornost na antibiotike.

Vlažne maramice za skidanje šminke – dermatolozi ih ne podržavaju jer sadrže hemikalije slične deterdžentu. Ako su prejake, iziritirat će vam kožu, a mnoge koje sadrže alkohol mogu dodatno i isušiti kožu. Kozmetička dermatološkinja dr. Sem Bunting za skidanje šminke preporučuje pamučne materijale i micelarnu vodu kao najnježniju opciju za kožu, piše Daily Mail.

Vlažne maramice za bebe – Čak i one na kojima piše da su “eco” ili “green” koje sadrže većinom vodu i dalje su štetne. Napravljene su od poliestera i utiču na uvođenje plastike u prehrambeni lanac i neće se razgraditi vekovima. Uvek pre ponesite pamučne pelene i malo vode pa bebu obrišite sa njima.

Vlažne maramice za čišćenje doma – Vrlo često sadrže puno alkohola i mirisa koji mogu iziritirati i isušiti kožu. Puno su efikansije magične krpe koje možete više puta koristiti, a koje su napravljene posebno za čišćenje površina u stanu.

Izvor: 24sata

Osnovna nega bebe

septembar 11, 2016

Svaka majka želi sve najbolje svom detetu, ali se ujedno i boji da li će pravilno da ga odgaji. Majke brzo prepoznaju potrebe bebe osluškujući plač i posmatrajući njeno ponašanje.

Želimo da kroz nekoliko najosnovnijih saveta o nezi bebe doprinesemo sreći i sigurnosti Vaših prvih dodira sa bebom, koje treba savladati kada ste iz porodilišta došli kući.

Kupanje i higijena bebe treba da su deo svakodnevnih prijatnih radnji koje treba navikavati uvek u isto doba dana, najbolje uveče i pre podoja. Do mesec dana kupati bebu preko ruke (prvo gornji, zatim donji deo tela), bez obzira na postojanje i stanje pupčanog patrljka, koji se obavezno neguje nakon kupanja. Neutralni bebi sapun ili šampon su sasvim dovoljni za kupanje. Stavljanje hladnog šampona na glavu, naglo polivanje vodom ili suviše snažno trljanje pregiba tela može da iznenadi bebu i izazove njenu snažnu borbu i odbijanje kupanja. Upotreba vlažnih bebi maramica ili prebrisavanje bebinih genitalija i guze u toku presvlačenja pelena tokom dana su takođe obavezni. Predeo čmara, a ne genitalija, treba tanko premazati kremom.

Koža Vaše bebe je meka i glatka, i u isto vreme jaka i elastična. Ipak, kod mnogih tek rođenih beba koža je sve samo ne savršena. Nemojte se uspaničiti ukoliko se koža vaše bebe peruta, crveni ili ljušti prvih nekoliko dana posle rođenja. Predeo oko zglobova, kolena i stopala može čak krvariti dok se ne privikne na izloženost vazduhu. Sve je ovo normalno. Koristite blagu kremu da podmažete i iscelite ispucalu i oštećenu kožu. Ona će vrlo brzo zaceliti i postati glatka.

Jednom dnevno čistite bebine oči, nos i uši vatom. Ovo možete uraditi dok kupate bebu. Pranje lica treba da bude isključivo sa vodom, jer je koža lica jako osetljiva. Umočite u toplu vodu jednu kuglicu vate. Očistite uglove očiju, povlačeći vatu od spoljnog dela oka ka unutrašnjem uglu oka. Obrišite nežno nos oko svake nozdrve da biste obrisali ostatak sekreta. Ako primetite sekret u nosu, nežno stavite čačkalice za uši u nos i polako ih okrećite. Obrišite iza školjke uha i celu školjku oba uha. Budite oprezni da ništa ne stavite u uho, jer vrlo lako možete izazvati povrede. Nežno obrišite predeo ispod brade i ceo vrat, pazeći da očistite sve nabore kože.

Nokti novorođenčeta su dovoljno meki pa ih ne trebate često seći. Oni se obično o odeću sami slome i otkinu. Kako beba postaje dovoljno stara za interakciju sa okolinom, više će pokretati ruke i noge i samim tim će se nokti češće otkidati o odeću. Ipak će ostati posla i za vas jer bebini nokti jako brzo rastu. Možete seći nokte makazicama sa zaobljenim vrhovima. Nokte secite kada beba spava ili kada je jako mirna.

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne uznemiravajte bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto. Mozak novorođenčeta više napreduje za 24 sata, nego odrasle osobe za godinu dana

Da bi igra sa bebom bila zabavna i korisna, mame i tate bi trebalo da obrate pažnju na način na koji to rade i zapitaju se zašto je bebi potrebno da bude okupirana, savetuje Kajl Pruet, profesor dečje psihijatrije na Univerzitetu Jejl.

- Bebin mozak više napreduje u jednom danu, nego mozak odraslog čoveka za čitavu godinu! Dosađivanje je deo repertoara zdravog odojčeta - kaže Kajl.

Karl savetuje da izbegavate digitalna pomagala i igru radi igre, kao i da ne uznemiravate bebu kada vidite da se sama zagledala ili zainteresovala za nešto, kako je ne biste pretvorili u pasivnu osobu. Profesor predlaže da se igrate na sledeći način:

* Skrivalice su odlične za animiranje bebe, ali ih započnite tako što ćete prvo uspostaviti kontakt očima. Pratite kako raste uzbuđenje deteta kada se sakrijete, dok iščekuje da se poznato, nasmejano lice ponovo pojavi. Tokom ove igre ne ispuštajte glasne zvuke, da ne uplašite bebu.

* Umesto da pustite muziku, probajte da sami proizvodite zvuke, pevušite pesmice gledajući novorođenče u oči. Neka to budu lagane, nežne i jednostavne melodije, koje se ponavljaju. Ne morate da imate dobar sluh i ne dozvolite da vas to spreči da ostvarite "audio kontakt" sa vašim detetom.

* Svaka igra koja podrazumeva fizički kontakt, trebalo bi započeti nežnim dodirom ili uzimanjem bebe u ruke. Nakon toga možete je blago golicati, maziti, nežno štipkati za "krofnice".

Ukoliko ste nedavno postali roditelj, vrlo je važno da budete u toku sa aktuelnim preporukama koje se odnose na negu beba. Evo šta bi trebalo da znate...

Moja deca rođena su u razmaku od tri godine, a kada sam se drugi put porodila, bila sam više nego iznenađena koliko toga vezano za negu dece se promenilo za tako kratko vreme.

Svake godine radi se sve više istraživanja, pa se tako uporedo sa tim menjaju i pravila koja se odnose na negu i odgajanje beba.

Bez obzira da li je ovo vaša prva trudnoća ili je prošlo sedam godina otkako ste na svet doneli svoje prvo dete, uvek je dobro konsultovati se sa lekarom oko aktuelnih preporuka. Ovo su samo neke stvari koje su se promenile poslednjih godina:

Auto-sedišta
Staro pravilo:
Beba treba da sedi licem okrenutim prema sedištu automobila do svog prvog rođendana.

Novo pravilo:
Beba treba da sedi licem okrenutim prema sedištu automobila najkraće do svoje druge godine.

Zbog čega se pravilo promenilo:
Roditeljima se uglavnom savetuje da što duže postavljaju auto-sedište okrenuto naopačke, tačnije sve dok veličina sedišta to dozvoljava. Međutim, godinama se roditeljima savetovalo da bi deca u ovom položaju trebalo da sede dok ne napune godinu dana ili dok ne dostignu težinu od devet kilograma. Ovakve preporuke su zbunjivale mnoge mame i tate, jer su mislili da čim dete napuni godinu dana ili dostigne tu težinu treba postaviti auto/sedište okrenuto ka napred.

Čak i ako je dete starije od godinu dana, a teže manje od 15 kilograma, možete mu postaviti auto-sedište naopačke i ne treba da vas brine ukoliko je nožicama pomalo tesno.

Nova pravila i na porođaju
Staro pravilo:
Indukcija se može uraditi u 37. nedelji trudnoće.
Novo pravilo:
Osim ako ne postoji neki zdravstveni razlog, najbolje je čekati najmanje 39 nedelja.
Zbog čega se pravilo promenilo:
Bez obzira koji je vaš razlog da se porodite što pre, sada morate da sačekate najmanje 39 nedelja da biste se porodili indukavano. Lekari ističu da bebe koje se rode uz pomoć indukcije pre ovog vremena mogu imati nedovoljno razvijena pluća, nizak nivo šećera u krvi, žuticu, kao i da neće moći lepo da sisaju.

Cucle varalice
Staro pravilo:
Izbegavati dude, jer mogu uticati na uspešno dojenje.

Novo pravilo:
Ostavite bebu da spava sa dudom, čak i ako redovno dojite.

Zbog čega se pravilo promenilo:
Iako su doktori godinama imali loše mišljenje o cuclama varalicama, studije su pokazale da njihova upotreba u toku noći i uopšte tokom spavanja smanjuje rizik od sindroma iznanenadne smrti (SIDS). Cucla vašoj bebi zapravo pomaže da tokom sna stalno ima dotok vazduha, tako što će joj usta biti otvorena. Osim toga, sporadično sisanje omogućava vašoj bebi da ostane u laganijoj fazi sna, što smanjuje šanse da će prestati da diše. “Najveći rizik od SIDSA-a imaju bebe mlađe od šest meseci, pa obično savetujem roditelje da u tom periodu mogu da prestanu sa upotrebom cucle varalice”, ističe doktor Ari Braun.

Sa druge strane, ukoliko vaša beba ne želi da koristi dudu, nema potrebe da je forsirate.

Strana 1 od 2

Dermosens sprej

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče i na zdravlje majke

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče …

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 1...

Šraf u peti leči ravne tabane

Šraf u peti leči ravne tabane

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do...

Osip posle temperature

Osip posle temperature

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je ...

Ruski doktor otkrio tajnu o dečjem imunitetu: "Ne leče decu 'čudotvorni' lekovi, već ovo"

Ruski doktor otkrio tajnu o dečjem imun…

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvor...

Bajke razvijaju inteligenciju

Bajke razvijaju inteligenciju

Iako u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se usp...

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja…

Šta je poremećaj spavanja - apnea? Apnea koja se jav...

11 neophodnih Montesori elemenata u sobi svakog mališana

11 neophodnih Montesori elemenata u sobi…

Shvatanje da je dete posebna osoba, nezavisna jedinka o...

Kada i kako prekinuti dojenje?

Kada i kako prekinuti dojenje?

Nema sumnje da je promocija dojenja dala rezultate. Sve...

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potvrdila da najstariji lek na svetu zaista deluje

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potv…

Deca i roditelji znaju šta se uradi kada dete padne i ...

Deca najbrže dehidriraju

Deca najbrže dehidriraju

ZA razliku od odraslih, deca brže gube tečnost jer im...

Primena kombinovanih vakcina – Pentaxim, Infarix Hexa, Dultavax

Primena kombinovanih vakcina – Pentaxi…

Uprkos visokoj pokrivenosti imunizacijom u mnogim zemlj...

Lako do mirnog sna

Lako do mirnog sna

U drugoj godini života dete je naučilo da kaže ne i ...

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino mleko utiču na imunitet deteta?

Kako i u kojoj meri dojenje i majčino m…

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno ...

Kako olakšati zadnji mjesec trudnoće?

Kako olakšati zadnji mjesec trudnoće?

Većina savjeta koje mame dobiju u posljednjem mjesecu ...

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ne zaboravite da deca upijaju energiju roditelja i mnog...

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis

Ekcem je stari naziv koji se odomaćio među roditeljim...

BEBA - skup savršenih senzora: Kako i kada se razvijaju čula?

BEBA - skup savršenih senzora: Kako i k…

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena s...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spava...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.