decembar 10, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Kada kod logopeda?

decembar 19, 2018

Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj

AKO ste do druge godine primetili da vaš mališan kasni u razvoju govora, ali se nadate da će se sve, kako se to često misli, promeniti do polaska u predškolsko, možda bi trebalo da ga, ipak, odvedete do logopeda. Samo pravovremeno otkrivanje uzroka i uključivanje deteta u terapiju može da spreči ili otkloni jezičko-govorni poremećaj.

Stručnjaci preporučuju da ga odvedete kod logopeda ukoliko je dete rođeno pod određenim rizikom (ima genetske predispozicije za poremećaj u govoru, desila mu se produžena žutica, hipertonija ili hipotonija) i ako primetite sledeće stvari:

* do godinu i po ne može da identifikuje ni nekoliko osnovnih predmeta niti se odaziva na ime

* do druge godine ne razume jednostavne verbalne zahteve

* do treće godine mu je govor vrlo teško razumljiv

* nije savladao najveći broj glasova maternjeg jezika do četvrte godine

* između druge i pete godine se javlja mucanje

Izvor: novosti.rs

Rotacizam ili poremećaj izgovora glasa R lako se uočava i prepoznaje.

Glas R u odnosu na ostale glasove zahteva dobru pokretljivost jezika i koordinisane pokrete jezičkih mišića. Glas R je zvučan i specifična mu je vibracija prednjeg dela jezika. Zbog svoje specifičnosti u izgovoru i kasnije se formira kod dece do pete godine jer zahteva dobru fiziološku zrelost deteta.

Nepravilna artikulacija glasa R može da bude po tipu:

Omisije kada izostaje glas R ,a javlja se kod dece do 3 godine
Supstitucija zamena) glasa R sa glasovima J, L, W
Distorzija (oštećenje ) glasa R
Distorzija može biti:

Bilabijano (umesto vrha jezika vibrira usna)
Grleno R (podseća na H)
Francusko R
Uzroci poremećaja glasa R mogu biti :

Organski uzroci kratak jezik,kratak frenulum(podjezična resica),visoko tvrdo nepce, rascep nepca ili neurološke smetnje (hipotonija ili hipertonija jezika)
Funkcionalni : zakasneo govorno-jezički razvoj
Kada treba početi sa vežbama glasa R

Od velikog je značaja sistematski pregled dece sa četiri godine gde je uključen i logoped. Dijagnostičkim testovima se proverava govorno jezički status četvorogodišnjaka. Logoped procenjuje zrelost deteta i mogućnost korekcije supstituisanih i distorzovanih glasova za taj uzrast. Govorno –jezički razvoj treba da bude ispravan od 5-5,5 godina. Početne vežbe kreću od vežbi oralne praksije jezika, špatulom ili vibrafonom. Važno je pravilno postaviti jezik radi dobre vibracije i bolje razvijenosti fonemskog sluha. Kada se vežba glas R nikada ne treba počinjati sa rečima gde je R u inicijalnom položaju već se uvek kreće od suglasničke skupine (tž,tč,tš,tr,dr). Većina roditelja greši i počinje sa R na početku reči (npr. riba ribi grize rep). To je veoma pogrešno jer dete od napinjanja može da formira grleno R i tada je korekcija mnogo teža.Vežbe uvek počinjemo sa rečima kombinacije sa klasterima trč, trž,  (npr.trčanje,trči,drži,država…) zatim , ploziva i glasa R (trag, trava, drug, drugi….), nastavljamo rečima gde su ovi glasovi u sredini itd. Kada dete ovlada pravilnom artikulacijom glasa R ide se na diskriminaciju sa glasovima L, LJ, J ..

Saveti roditeljima

Ako dete im problem sa artikulacijom glasa R ili nekih drugih glasova potrebno je potražiti pomoć logopeda. Glas R je među poslednjim glasovima koji se koriguje upravo zbog svoje složenosti. Loš izgovor je i loša navika i ukoliko se ne krene na vreme sa korekcijom teže se ispravlja i duže traje tretman. Iskustva iz prakse nam govore da je potrebna dobra saradnja logopeda i roditelja, a rad roditelja je značajan upravo zbog lakšeg i bržeg uspeha u korekciji.

Da bi dete moglo pravilno da izgovara sve glasove važno je da bude stimulisano kroz razne vezbe mišiča lica, jezika i usana. Potrebno je da roditelji stimulišu dete kroz razne voklane igre,pesmice, reči i rečenice.

Radmila Čvorović, diplomirani logoped

Šta je mucanje?

Po definiciji mucanje je govorni poremećaj, a ispoljava se u isprekidanosti i nepravilnosti govornog procesa, usled grčeva organa za artikulaciju,fonaciju i disanje. Ovi prekidi dok dete govori mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja muca radi dok pokušava da govori.

Kada se javlja mucanje?

Mucanje se javlja najčešće u uzrastu između druge i šeste godine života. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Dobra stvar je što mališani prerastu mucanje, a vroj onih koji nastave da mucaju i kasnije u odraslom dobu je oko jedan odsto. Ukoliko vaše dete muca, ne očajavajte jer mnoge slavne ličnosti su izgradile odličnu karijeru, a mucale su. Na ovom spisku su Vinston Čerčil, Merilin Monro, Džejms Erl Džons, Brus Vilis i Džimi Stjuart.

Koji tipovi mucanja postoje?

Fiziološko mucanje – Nema tog deteta koje nije prošlo kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put govora i traje od 20 do 40 dana. Naime, između druge i četvrte godine života dete bi trebalo savlada oko 2.500 gramatičkih oblika. U ovom period dok uči nove pojmove, sasvim je normalna stvar da dete zapliće jezikom dopk pokušava da izgovori neku malo složeniju reč. Kada su roditelji preambiciozni, dete počinje da muca iz straha. Taj strah se javlja zbog treme, pa dete počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije mucanje. Svako skretanje pažnje na sam način dečijeg govora ometa spontane jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.

Primarno mucanje – kod ove vrste mucanja mališan ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Tada se kod deteta obično uočava napetost, ali dete ipak nije svesno da ima problem sa govorom. Kod prelaska između primarnog i sekundarnog mucanja dolazi do tranzijentnog mucanja. Ovo mucanje ima dve karakteristike: učestalo i naporno mucanje, pritisak mišića je povećan, trajanje grča je produženo i dete postaje svesno svojih govornih poteškoća.

Sekundarno mucanje - Ovaj oblik mucanja se javlja kada je priisutna opšta mišićna napetost celog tela,a posebno govornih organa. Tada dete obično strahuje od govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca. U ovom period se javljaju i tikovi i odbrambeni pokreti, mucanje ima povratno dejstvo na psihu deteta i može znatno uticati na razvoj ponašanja i problema u učenju.

Traumatsko mucanje - Kod dece se ovao mucanje javlja iznenada i naglo. Može se javiti u svakom uzrastu, ali pre svega između prve godine i u pubertetu. Ono je naglo, iznenadno, oštro. Uzrok ovog mucanja je uvek neka za dete traumatična situacija.

Zašto neka deca mucaju?

Kada je reč o mucanju, razloga ima nekoliko. Ipak, da bi došlo do mucanja u tome učestvuje bar tri faktora. Biološka sklonost ka mucanju, nasleđena ili urođena, traumatska situacija kao neposredni povod i psihološki unutrašnji i spoljni činioci. Svako dete ima svoj svoj set faktora koji može da doprinese mucanju.

Kako se leči mucanje?

Mucanje se leči isključivo vežbanjem. Vežbama disanja i opuštanja. Postoji i nekoliko metoda vežbanja, a to su Švarcova metoda, Brajovićeva metoda i Frejzerova metoda. Ove metode se vežbaju isključivo kod logopeda.

Kako možete da pomognete detetu?

Ukoliko vaše dete muca, nemojte ga grditi ili ismevati. Podržavajte ga da govori, a ne podstičite druge da govore umesto njega. Posvetite detetu dovoljno vremena, odvojte svakog dana nekoliko sati kada ćete provoditi vreme samo sa svojim detetom. U tom period mu pričajte priče, doživljaje iz vašeg detinjstva, planove. Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je uspešno. Ne svađajte se pre detetom i smanjite stresne situacije u porodici. Ne krivite sebe ni svoje dete zbog mucanja. Imajte strpljenja dok dete govori. Pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao.

Uzrok zamuckivanja nije dovoljno jasan, mada se zna da je najčešće naslednog karaktera

POTEŠKOĆE u sklapanju rečenica i izgovaranju pojedinih reči česta su pojava kod mališana, a posebno dečaka. Uglavnom se javlja između druge i pete godine i kod većine dece spontano prestaje. Ukoliko se, međutim, javi u pubertetu, obično je posledica neizlečenog mucanja u dečjem uzrastu, upozoravaju logopedi.

Uzrok zamuckivanja nije dovoljno jasan, mada se zna da je najčešće naslednog karaktera. Nastaje i kao posledica insistiranja da se od levorukog deteta napravi dešnjak. Može biti povezano i sa emocionalnim stanjem, jer se pokazalo da obično zamuckuju donekle napeta deca. Zamuckuju kada su uzbuđena, ali i kada razgovaraju sa pojedinim osobama koje doživljavaju kao autoritete. Nekada počinju da zamuckuju kada im se desi nešto novo i neuobičajeno u životu, kao što je rođenje brata ili sestre, polazak u vrtić, preseljenje u novi stan, odlazak bliske osobe. Može da se javi i u trenutku kada roditelji odluče da budu stroži u disciplinskom smislu.

Zamuckivanje je izazvano intenzivnim razvojem mišljenja deteta, koje prevazilazi njegove govorne mogućnosti. Dete između druge i pete godine raspolaže skromnim rečnikom, izražavanje misli nije usavršeno, a ni pokreti govornih organa nisu precizni. Razume dosta, mnogo želi da kaže, mnogo pita da sazna, ali nije u stanju da sve govorom izrazi. Ako uz sve ovo, ni roditelji nemaju dovoljno razumevanja, već završavaju njegove započete rečenice, dete će biti dodatno isfrustrirano i još više će zamuckivati, ističu stručnjaci.

Izvor: novosti.rs

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za aktivnosti i kada nam je potreban mir,Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece pritisnuti nedaćama možda čak i nesvesno ili linijom manjeg otpora pribegavamo prepuštanju dece televiziji,kompjuteru... Olako i bez kontrole prepuštamo decu malom ekranu jer imamo dobar izgovor – znamo da je tu, pored nas.

Roditeljstvo nije lako. Pre svih, roditelji imaju odgovornost za organizaciju slobodnog vremena svoje dece. Od odraslih zavisi kako će deci biti organizovan dan a i kako će i u kojoj meri da koriste televizor, kompjuter, igrice... Odrasli i ostali odgovorni za dečji razvoj i rast ne razmišljaju uvek kakvi se sadržaji plasiraju deci (agresivni crtani filmovi, skaradne i napadne reklame, tragične vesti,zastrašujući snimci, neprimerene igrice). Deca izložena ovakvim uticajima identifikuju se sa junacima, imitiraju ponašanje, neprimereni govor... Izrazitim i intenzivnim povećanjem zvučnih i svetlosnih efekata, brzine dešavanja deca često ni ne stignu do suštine priče i razumevanja poruke. Kako doći do suštine priče, kako izvući poruku, kako učiti na tuđim primerima, kako organizovati vreme a i naći pravu meru?

Bitno je kvalitetno bavljenje decom što podrazumeva zajedničko gledanje TV emisija i diskutovanje o viđenom. Kada smo zajedno ispred TV ekrana možemo da otkrijemo i šta i kako dete nešto razume a i da probudimo i podstaknemo nova interesovanja za pojedine teme npr. o dalekim predelima, davnim istorijskim periodima, kako izgledaju neki eksperimenti, kako se radi u podmornici, rudniku... Zbog svih pozitivnih i negativnih strana druženja sa televizorom, kompjuterom pravi je izazov za roditelje a i odrasle iz detetovog okruženja, kako odrediti pravu meru, odnosno koliko mališanima dozirati TV program kao i druženje sa računarima.

Recept leži u stalnom razgovoru sa decom, učenju da se selektivno gleda televizija. Nije dovoljno samo ograničiti vreme ispred ekrana već organizovati vreme, razviti navike aktivnog provođanja slobodnog vremena i pomoći deci da nauče da se igraju.Ako se radi o deci ispod tri godine postavlja se pitanje da li uopšte treba da gledaju televiziju. U ovom uzrastu najvažnija je komunikacija dece i odraslih i uspostavljanje međusobnih odnosa poveranja i razumevanja.I dok deca na najranijem uzrastu samo vokalizuju, guču, brbljaju, oni uče govor tako što odrasli ponavljaju gukanje, brbljanje, reči; pričaju im, opisuju to što rade, skreću pažnju na novo i važno. Ukoliko izostane pravovremeno ovakvo bavljenje detetom, velika je verovatnoća da će dete imati problema sa govorom, a kasnije i čitanjem i pisanjem. Slikovnice sa životinjama, voćem, saobraćajnim sredstvima...i zajedničko iščitavanje važnije je od svih TV emisija. Veoma je dobrodošlo da decu još od rođenja vaspitavamo da vole da čitaju i da im recitujemo stihove Jovana Jovanovića Zmaja, Dragana Lukića, Desanke Maksimović, Duška Radovića ili Ljubivoja Ršumovića i to dok još ne znaju da govore.

Veoma je važno koji model dajemo deci. Da li biramo TV emisije ili je televizor uključen po ceo dan i da li je TV sinonim za predah, informacije, učenje... Od odraslih zavisi kako će dete u ranom uzrastu koristiti ovu spravu i na neki naćin razvijati dečju supkulturu.
Roditelj može da pribeleži u toku jedne nedelje šta je radio zajedno sa detetom, koliko ga je hvalio, grdio, o čemu su razgovarali,šta su zajedno naučili, videli, primetili, gde su bili... Interesantan je podatak da većina budućih prvaka ne zna da veže pertle, ali koristi računar ili gleda TV više od dva sata dnevno.

Ovo nije informacija o dečjim sposobnostima, već o uticaju i odnosu odraslih iz njihovog okruženja.

Svakom roditelju je najvažniji napredak deteta u psihofizičkom razvoju, razvoj govora i razvoj motoričkih sposobnosti. U tome im treba pomoći i podržati da se pripreme za uspešno roditeljstvo.

„Bolje sprečiti nego lečiti”narodna izreka koja je prihvatljiva u prevenciji nastanka razvojnih poremećaja.

Dislalija je artikulacioni razvojni poremećaj glasova u deteta sa normalnim fiziološkim sluhom, normalnom inervacijom govornih organa,normalnim intelektualnim sposobnostima i razvijenošću ostalih jezičkih sposobnosti.

Ispoljava se kao:

Omisija-nedostatak nekih glasova
Supstitucija-zamena nekog glasa već postojećim
Distorzija-oštečen izgovor već postojećeg glasa
Govor malog deteta je rezultat procesa učenja, koji nakon nekog vremena postaje sličan govoru odraslih. Ako govor u bilo kom svom obliku odstupa od govorne sredine, narušava se razumljivost i otežava komunikacija.

Kako i kada se usvajaju glasovi?
Glasovi imaju svoju razvojnu liniju. Svaki uzrast prati i određen razvoj glasova,a to je bitno u dijagnostici poremećaja izgovora. Prvo se javljaju vokali (samoglasnici): a,e,i,o,u , zatim konsonanti (suglasnici): p,b,m,n,t,d,k,g. Ako trogodišnje dete neke od tih glasova izostavlja ili ih pogrešno izgovara, smatramo da se govori o poremećaju glasa i glasova te grupe. Takođe dete od tri godine može pravilno da izgovara i sledeće glasove: u,f,v,h,l, glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, đ, dz, r, lj, nj, mogu biti distorzovani(nejasni), ali se u kasnijem uzrastu” čiste” i dolazi do pravilnog postavljanja i izgovora svakog glasa.

Glasove s, z, c deca treba da izgovaraju pravilno sa četiri i po godine.
Glasove š, ž, č, ć, đ, dz čisto izgovaraju u petoj godini
Lj je glas kod koga do kraja četvrte godine tolerišemo supstituciju (zamenu) sa glasom l
Glas nj, i njegovu zamenu sa glasom n tolerišemo do tri i po godine
Glas r se toleriše do četiri i po godine

Dete sa pet i po godina treba pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika.

Važno je znati da poteškoće u izgovoru zavise od mesta načina izgovora glasova npr. kod trogodišnjeg deteta je dozvoljeno da se glas s umekšava, ali nije dozvoljeno da se jezik nalazi između zuba kada se glas izgovara (interdentalni sigmazizam).

Postoje i uzroci koji dovode do poremećaja izgovora. Mogu biti primarni i sekundarni.

Primarni su razne anomalije ili odstupanja u građi organa koji dovode do teškoća u izgovoru glasova
Sekundarni su psihološki i socijalni činioci
Bitna je i okolina u kojoj dete živi.

Kada i kako sprečiti poremećaj artikulacije?

Najraniji preventivni postupak je psihofizičko zdravlje buduće majke. Posle porođaja,veoma je važno dojenje bebe. Kada se pojave prvi zubi treba bebi davati čvršću hranu, zatim uzimanje hrane kašičicom, pijenje iz šoljice stimuliše aktivno funkcionisanje usnice, a žvakanje i guranje hrane pripremaju mišiće za složenu funkciju-govor. Cuclu i varalicu ne upotrebljavati jer negativno utiče na razvoj govornih organa.Takođe treba sprečavati da dete sisa prst, jer to onemogućava da se pravilno izgovaraju glasovi (s, z, c, š, ž, č, dz, r, t, d, n).

Potrebno je raditi vežbe logomotorike, zajedno sa detetom 5 minuta svakodnevno, a cilj im je da se jačaju mišići jezika i usnice. Stimulisati razvoj fonemskog sluha, razvoj pažnje i memorije.

Pravilan govorni uzor je jako bitan, treba da se izbegnu tepanja detetu, naročito oko 2-3 godine, a ako nepravilno izgovara glasove važno je da se roditelji posavetuju sa logopedom. Na rezultate terapije utiče motivacija i karakterne crte deteta, redovni logopedski tretmani, dobra saradnja sa terapeutom i roditeljska pomoć.

Radmila Čvorović, diplomirani logoped
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika

LOGOPEDSKE ordinacije prepune su dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Drugi problem su deca koja su progovorila na izmišljenom jeziku, nekoj mešavini engleskog i srpskog. To je posledica preterane upotrebe tehnologije i nekomunikacije sa decom, što kasnije može da utiče na sposobnost čitanja i pisanja čak i tokom celog školovanja, upozoravaju logopedi i psihijatri.


Normalan jezički razvoj podrazumevada da dete koje je napunilo godinu dana polako počinje da "brblja", imitira zvukove ili već koristi jednostavne reči. Do 18. meseca, već bi trebalo da postoje i kratke, jednostavne fraze.

- Sve češće roditelji dolaze na prvi logopedski pregled sa dvogodišnjacima koji znaju svega pet ili deset reči., svoje potrebe izražavaju upiranjem prsta i nisu razvila rečenicu. Tada roditelji primete da se njihovo dete razlikuje od svojih vršnjaka. Umesto da im svakodnevno čitaju, zajedno gledaju slikovnice imenujući predmete i životinje, imitirajući zvukove, roditelji sve češće ostavljaju decu ispred televizora ili računara. Deca mnogo toga ne znaju, jer ih niko tome nije naučio - objašnjava, za "Novosti", logoped Jelena Ivanović iz Doma zdravlja "Dr Đorđe Kovačević" Lazarevac.

Umesto učenja reči, pojmova i zvukova, kroz pesmu ili čitanje priča, roditelji sve češće deci od godinu ili dve, dopuštaju da većinu vremena provode ispred televizora i računara. Posledica preterane upotrebe tehnologije u ranom uzrastu su poremećaji u razvoju govora, o čemu svedoče pune ordinacije dece koja su prve reči progovorila na nekom svom, izmišljenom jeziku.

TEPANjE I "ČITANjE MISLI"
RAZLOG za to koji takođe doprinosi nepravilnom razvoju govora kod dece, jeste takozvano bebeće tepanje i nepravilno izgovaranje reči kada se obraćamo malom detetu. "Linija manjeg otpora" i dopuštanje detetu da dobije na šta pokaže prstom, takođe nije dobro rešenje. - Kada dete dobije sve na šta pokaže prstom, niko ne traži od njega da izgovori reč i bukvalno mu se "čitaju misli", to može da smanji potrebu deteta da komunicira sa okolinom - kaže Jelena Ivanović.

- Često se dešava da dete ne progovori razumljivo i razgovetno, već kombinuje reči sklopljene od maternjeg i engleskog jezika. To se dešava jer dete nije dovoljno zrelo da napravi razliku između stranog i maternjeg jezika, pa uči pogrešno. Ono praktično ne zna nijedan jezik i taj problem je potrebno shvatiti izuzetno ozbiljno.

Isto misli i doktorka Olivera Aleksić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

- Ekran je često interesantniji, bučniji, brži i veseliji od stvarnih događanja. Zbog toga se mala deca navikavaju da ćute i da sve što žele dobiju pokretima prstiju. Ukoliko nema nikakvu stimulaciju da priča, da ponavlja reči, imitira zvuke, to može stvoriti problem u daljoj komunikaciji - objašnjava dr Aleksić.

Ukoliko dete nije progovorilo do svoje druge godine, potrebno ga je odvesti kod logopeda koji će utvrditi da li postoji potreba za tretmanom. Treća godina je granica do koje dete treba odvesti stručnjaku, kako ne bi nastale dugoročne posledice u jezičkom razvoju.

- Najpre se utvrđuje da li dete kasni u razvoju govora i jezika i sprovodi se testiranje kojim se utvrđuje zbog čega dete ima problem. Potrebno je sprovesti određene vežbe i razgovarati sa roditeljima kako da pravilno stimulišu dete da progovori u porodičnoj sredini, kako bi se problem rešio. Tretmani mogu da traju nekoliko meseci, ali u nekim slučajevima, potrebno je i nekoliko godina - kaže logoped Jelena Ivanović.

Ukoliko postoji dobar vaspitni obrazac i jezička stimulacija, a progovaranje kasni, ne treba zaboraviti da je svako dete "svet za sebe", zbog čega je nekima potrebno malo više vremena. U tom slučaju, najvažnije je isključiti fizičke prepreke, kao što je oštećen sluh ili vid, ali i izvršiti procenu intelektualnih sposobnosti.

- Ankiloglosija ili "sapet jezik" je urođeni problem, zbog kojeg dete može da kasni sa govorom. Rešava se vrlo jednostavnom stomatološkom intervencijom, nakon čega dete može normalno da razvija svoj govor.

Izvor: novosti.rs

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da može, kaže, oseti i uradi dete uzrasta od 12 do 24 meseca.

Socijalno-emotivni razvoj deteta

12-15 meseci

strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac

15 meseci

reaguje na svoje ime
imitira jednostavne aktivnosti ukućana
ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju

18 meseci

skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
nekontrolisano balavljenje
bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
prisutni intervali odsutnosti
stereotipni pokreti
moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba

Govorne sposobnosti

15 meseci

glasom izrazava želje
razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

15-18 meseci

rečenica od jedne reči ili reč i gest

16 meseci

koristi 6 reči
imenuje jedan predmet na zahtev

17 meseci

fraza od dve reči tipa imenice ("mama lopta")

18 meseci

spaja imenicu i glagol ("mama daj")

19 meseci

zna više fraza od dve reči tipa imenica glagol

20 meseci

prepoznaje osam do dvanaest slika

21 mesec

traži rečima da jede i pije
izvršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori)

22 meseci

koristi imenice, glagole i prideve

22-24 meseci

zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči

Izvor: yumama.com

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem sustavno govorite baš to. Jer je to itekako big deal!"

JE LI doista no big deal ako dijete s tri godine još uvijek ne govori, a što je, čini se, postao nekako (pre)čest slučaj kod modernih generacija djece?

"Ne želim i neću se baviti problemima zašto toliki broj djece ne propriča na vrijeme, u nekom optimalnom kalendaru razvoja, ali želim ispričati kako je to doista imati dijete koje s tri godine starosti još uvijek ne zna kako komunicirati.

Djetetu se može dogoditi kasniji razvoj, može doći do svakakvih poremećaja koji djetetu ne "dozvoljavaju" govor, bolesti, šokovi, lijenost, ali dio problema vezanog uz kašnjenje govora svakako leži i u društvu. Društvo koje odmahuje rukom i samo sliježe ramenima komentirajući da to uopće nije problem, smirujući tako roditelje bez adekvatne dijagnoze i stručnosti da na takav način tješe. Jer ponekad je potrebno reagirati na vrijeme.

No, čak i da ne postoje vidljivi problemi, odgajati dijete koje tri godine ne govori ništa osim nekoliko riječi, mimike i pokazivanjima prstom nije lako, a posebno ne kada vas neznanci uvjeravaju u suprotno.", napisala je to mama Janine Woods na portalu The Mighty, mama koja ima troje djece od koje njeno srednje dijete, sin Harry od tri godine - ne govori.

"Imamo puno dobrih i puno loših dana. Oni dobri dani protječu u komunikaciji mimikom, s nekoliko slogova za koje već znamo što znače i prstićem te govorom tijela kojima nam daje do znanja što želi.

No imamo i puno loših dana kada svaki njegov pokušaj da kaže nešto završava s plačem, bijesom, frustracijama. I to takvim da bi nam se mame čija djeca rade dramu po trgovinama vjerojatno zgrozile. Ti su dani najgori. On jednostavno ne zna kao se izraziti pa kreće sa svojim frustracijama (ponekad tako jako krenete lupati glavom u pod ili zid) prije nego ja uopće shvatim da mi želi nešto reći. Što - to najčešće u takvim danima ne znam. I tada se osjećam grozno, kao loša majka koja ne razumije potrebe svog djeteta, koja gubi strpljenje sa svakom njegovom suzom i na kraju takvog dana izgledamo kao bijesni trogodišnjak i luda 34-godišnjakinja koja se ponaša kao trogodišnjak.

Sram me je priznati, ali to je stvarno ponekad tako.

U takvim danima on se čak niti ne sjeti da već zna izgovoriti nekoliko riječi, onih riječi koje se sjeti i koje svi danas razumijemo. U napadu bijesa zaboravi i da postoje riječi s kojima se ponekad zaista zna izraziti pa stane samo tuliti i cmizdriti. U takvim danima obuzima me sva sila frustracija, postajem iživcirana da bi me na koncu obuzeo osjećaj krivnje jer se osjećam frustrirano i iživcirano. I stvarno se osjećam jako loše jer znam da postoje mama koje bi na mom mjestu vjerojatno imale puno više strpljenja i razumijevanja od mene.

I s time je teško živjeti. Ponekad zbog njega, ponekad zbog same sebe. Kada sam bila trudna nisam se zamišljala da ću umjesto komunikacije sa svojim djetetom morati posjećivati pedijatre i stručnjake samo da iz njega izvučemo jednu malu riječ.

Jer što se redovno događa. Jedan dan on sam ima više strpljenja za sebe pa si ne dozvoli da mu tijek misli zapriječi izgovaranje barem nekoliko razumljivih riječi. No u danima kada nema toliko strpljenja u želji da kaže sve što mu je na umu on se jednostavno, zbog nemogućnost izgovaranja svega toga, samo zatvori. Kao dnevnik s ključićem.

A s obzirom da nitko ne zna kako je točno boriti se s takvom situacijom, stalno biti između onoga "daj mi sluha i strpljenja" ljudi najčešću kažu baš takvu glupost kao što je "no big deal". što se brineš, jednom će progovoriti. Budeš vidjela kako će ga kasnije biti teško zaustaviti. Ili ona slavna - ma on je samo malo lijen za pričanje.

E pa problem je puno kompleksniji od te jednostavne fraze.

Jer tu nije problem što dijete ne zna izrecitirati pjesmicu pa da mu svi plješćemo. Problem je što kada njega nešto boli, on to jednostavno ne zna reći. Zamislite da se sami nađete u velikom problemu, a ne znate kako drugima reći što vas je snašlo.

Ili probajte zamisliti grupicu trogodišnjaka u kojoj svi već naveliko melju, osim vašeg djeteta, pa se dijete nađe u situaciji da mu se toliko toga događa, a ne zna tražiti ni običan autić od svog prijatelja. S vremenom, takvo se dijete samo još jače prestane truditi ili pažnju traži na jedini način kojim mu to polazi nekako za rukom - s grubošću. A onda to više nije big deal, onda je to dijete zločesto. I tada više nitko neće zaključiti da dijete jednostavno ne zna i ne razumije.

Problem je što ljudi ne shvaćaju da kašnjenje u govori može utjecati na toliko puno toga - zapravo, na cijeli djetetov razvoj. Kada dijete ne razumije, kada se dijete ne zna izraziti, dijete se počinje povlačiti u sebe, postaje frustrirano i ogorčeno, a to zaista nije najbolji temelj za rast i razvoj. Ali društvo to jednostavno ne razumije. Ono ne zna s kolikim je naporom djetetu potrebno nešto objasniti, jer ako ćete takvom djetetu izreći jednu nama normalnu rečenicu kao što je "Gasi tu Peppu Pig, idemo na spavanje" budite uvjereni da će ono čuti i razumjeti samo Peppa Pig i umjesto moje naredbe da je zapravo dosta, ono će to shvatiti kao poziv da i dalje uredno uživa u svojoj omiljenoj rozoj svinjici. Zamislite to razočarenje kada shvati da nije shvatio.

I budite uvjereni, teško je nositi se s činjenicom da vam dijete ne zna reći da je žedno i da nakon njegove kako-tako razumljive riječi "žedan" ja zapravo shvatim da je gladan. I to tako da dok radim jelo u djetetu kipi bijes dok jadan čeka svoju čašu vode.

Nemojte mi stoga više govoriti da ne brinem i da je to sve pet - jer nije - jer njegovo kašnjenje u govoru jako utječe na našu svakodnevicu, na naš mir, na njegov razvoj, na sve, ali doslovno na sve.

Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem kažete no big deal. To će vam sigurno reći svatko tko se trudi odgojiti i komunicirati s trogodišnjakom koji još uvijek ne zna kako se izjasniti."

Izvor: Index.hr

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze

Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju

Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti

Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara

To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović

Šta je govor?

Govorni razvoj započinje od rođenja deteta, a komunikacija je osnov razvoja dečijeg govora. Govor je naime vrlo složen proces na koji utiču razni faktori: fiziološki, anatomski i socijalni. Stručnjaci tvrde da bez socijalnog kontakta dete ne može da nauči da govori.

Verovali ili ne, da bi dete stiglo do svojih prvih reči, mora da pređe itekako dug put razvoja komunikacijskih sposobnosti. Sposobnost razumevanja govora i sposobnost govorne produkcije.

Svako dete se razlikuje

Razvoj jezika kod dece ne ide nema pravila, a kada će ko progovoriti isključivo zavisi od deteta do deteta. Ipak, postoje pravila kako izgleda tok normalnog jezičkog razvoja u prvoj godini života. Prva faza je faza osnovnih bioloških šumova (od rođenja do 8. nedelje). Reč je o fazi refleksno-spontanog glasanja, kada beba isušta glasove prijatnosti i glasove neprijatnosti. Ova faza je veoma važna za kasniji govorni razvoj. Kao što je već poznato bebe po rođenju plaču na isti način, a onda se plač modifikuje u zavisnosti od jezičkog okruženja. Komunikaciju bebe u tom uzrastu se izražava pokretima celog tela i izrazima lica.

Kako beba uči da priča?

Beba, čim se rodi sa pažnjom gleda u lice majke. Tako počinje da percipira govor, je rod rođenja prepoznaje glas roditelja, razlikujući mamin od očevog, jer je mamin slušala još dok je bila još u tomaku. U najranijem uzrastu javlja se prvi refleksni osmeh. I sisanje je jedan od najvažnijih uslova pravilnog formiranja kostiju i mišića lica, kao i bebinih govornih organa. Ukoliko želite da vaše dete što pre progovori pričajte joj, budite u njenom vidokrugu, polako se krećite jer bebin vid nije najoštriji u prvih dve do tri nedelje života.

Faza gukanja

Faza gukanja počinje od osme do 20 nedelje. U ovoj fazi dete ovladava prvim elementom govora. Dok leži na leđima bebac otkriva grlene suglasnike k,g,h i, tako u kombinaciji sa vokalima beba počinje da guče. Ukoliko se u bebino gukanje uključe i roditelji, ono duže traje. Između drugog i četvrtog meseca života beba počinje da reaguje na značenja različitih tonova glasa. U ovom periodu beba okreće glavu ka izvoru zvuka.

Glasovna igra

Ova faza počinje od tri i po meseca do pet i po meseci, a dolazi do spajanja odvojenih glasova u glasovne grupe na čijem temelju se ustvari i gradi govor. Ovo je prelazna faza iz gukanja u fazu brbljanja. U četvrtom mesecu beba otkriva čari igre. Ovo je predivan period, jer beba otkriva da se igračka pomera, ako je ona dodiruje. Voli zvučne igračke i igračke sa vizuelnim efektima i obraća pažnju na muziku. Ima toliko mnogo prilika za razgovor sa bebom, ne propuštajte ih! Imitirajte zvukove iz bebine okoline. Jednolično, monotono, tiho usporeno gukanje, obično ukazuju na neki rizik u poremećaju govora.

Faza brbljanja

Ova je faza između šestog i devetog meseca. Faza brbljanja poklapa se sa početkom zauzimanja sedećeg položaja. A sve ovo zajedno pruža bebi jedan sasvim novi pogled na svet. U ovoj fazi bebac brblja kada je sam, ali mnogo više se čuje kada ima još nekog u prostoriji. U ovom period počinje da plače kada joj se približi nepoznata osoba. U brbljanju se pojavljuju mnogi glasovi samoglasnici- a e i o u, u kombinaciji sa suglasnicima: k g p b t d m n. Pravi razne pokrete lica i upravlja pokretima usana i jezika, pri kraju ove faze počinje da se služi sa pa pa, taši taši. Roditelji obično u ovom period i uče bebu ovoj pesmici. Beba počinje da razume jednostavne naloge.

Faza pojave prvih reči

Obično se javlja od devetog do 15 pa i do 18. meseca. U periodu najčešće će beba progovoriti prvu reč. U ovom uzrastu beba izgovara prvu smislenu reč sa značenjem. Savet za vas je da izgovarajte cele reči kada dete pokušava da izgovori prve slogove. Slogovno izgovaranje je karakteristika faze progovaranja. Oko 18.meseca reč ima značenje cele rečenice.

Kasno progovaranje

Razlozi da se neodložno potraži stručna pomoć su: ukoliko dete do 18. meseca ne razume jednostavne govorne naloge, ne reaguje na taši-taši, ne maše u znak pozdrava i ne pokazuje tri dela svog tela. Ako je ne drži pažnja bar nekoliko sekundi. Ako ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči. Ako nakon tridesetog meseca ne zna da izgovori prostu rečenicu. Ukoliko je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv i ako ima usporen govor. Takođe kod logopeda obavezno treba otići ako dete između tri i četiri godine ne razlikuje rod, teško usvaja množinu, zamenice usvaja znatno kasnije, a prideve i veznike uopšte ne koristi. Ako je padežni oblik neodgovarajući, i ako ne koristi glagole u rečenici.

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su najčešće zablude u razvoju govora i kako roditelji mogu da pomognu detetu, otkriva logoped dr Nataša Čabarkapa.

Da li postoje razvojne norme pri progovaranju?
Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju istina je da postoje norme u razvoju: faza gukanja koja počinje između drugog i trećeg meseca, faza brbljanja od petog do šestog meseca, fazu slogovnog govora možemo očekivati oko devetog meseca kada dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, ba-ba) i gde se nazire začetak buduće reči. Oko dvanaestog meseca se
očekuje- pojava prve funkcionalne reči.

Funkcionalna (smislena) reč je ona reč koja se u trenutku izgovaranja odnosi na osobu koja je pored deteta.

Kako uočiti eventualne probleme u razvoju govora?
- U prvih 12 meseci majka je ta osoba koja provodi najviše vremena sa bebom (doji je, presvlači, igra se sa njom, kupa je). Takođe, u prvih godinu dana beba ide na redovne kontrole kod pedijatra koji je druga karika, pored majke, u prepoznavanju problema kod deteta.

Šta bi sve trebalo pratiti u prvoj godini deteta?
-Rani psihomotorni razvoj podrazumeva: da li beba puzi, da li pokušava da se okrene, podigne glavicu, odigne na rukice, pokušava da se podigne na noge, kada počinje da sedi, kada prohoda. Kašnjenje bilo koje od ovih faza je znak kašnjenja u psihomotornom razvoju deteta.

Šta je to pokazni gest i zbog čega je on važan?
Kada govorimo o pokaznom gestu, za njega kažemo da je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Uobičajno se javljaju između 10. i 12. meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezani su za finu motoriku, vizuomotornu kordinaciju i vizuelnu pažnju.

Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest, neophodno je da se mišići šake diferenciraju tako da dete može voljno da pokreće, odnosno ispravi kažiprst ili pokazni gest. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega koristi reči da izrazi svoju potrebu.

Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Dete će prstom pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu, između ostalog, i izvršenje naloga, što je dobar znak razumevanja govora.

Kada detetu date nalog: pokaži gde je tvoje oko. Ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali razvijen i pokazni gest kojim će to sve pokazivati.

Koje su najčešće zablude u razvoju govora kod dece?
Zabluda je da će se govor razviti sam. Govor je razvoj i za njegov razvoj je potreban sagovornik, a to su roditelji i detetovo okruženje. Ukoliko nije dovoljno verbalno stimulisano dete neće progovoriti na vreme.

Takođe, postoji mnogo nedoumica u vezi sa odlaskom kod logopeda (često roditelji čuju da je "još rano" za to). Međutim, poslednji trenutak je 18. mesec jer postoje govorno-jezičke norme koje prate razvoj deteta. Izostanak bilo koje faze je kašnjenje u detetovom govornom razvoju.

Zabluda je kada roditelji postavljaju sami dijagnozu svom detetu, pa kažu malo je, ima vremena, tvrdo je na jeziku i ja sam kao mali kasnije progovorio itd. Dragi roditelji, ne postoji čarobni štapić za razvoj govora. Govor se razvija učenjem, usvajanjem i razumevanjem.

Kada govorimo šta radi logoped, mnogi misle da on radi samo na korekciji glasova. To nije tačno. Logoped je stručnjak koji procenjuje razvoj govora i jezika, dijagnostikuje poremećaje, pravi metodološki strukturisan logopedski tretman i pristup detetu, a u cilju rešavanja problema koje dete ima.

Kako roditelji mogu da potpomognu razvoj govora kod deteta?
Kada govorimo o upotrebi moderne tehnologije i gledanju stranih crtanih filmova, zabluda je da će se govor razviti pored njih. Uslovi za razvoj govora ne nalaze se samo u samom detetu već i u govornoj i emocionalnoj klimi, tj. porodici gde dete živi i u podsticaju koji dete dobija od njih i sredine u kojoj živi.

Šta to znači?

Roditelj i porodica moraju da obezbede komunikaciju i igru sa detetom. Dete sve uči imitacijiom, pa i govor. Model za imitaciju su mama, tata i ostali članovi porodice ili vaspitači u vrtiću.

Današnji brz tempo življenja i jurnjava za poslom je dovela do toga da roditelji nemaju dovoljno vremena za svoju decu i bavljenje njima. Pa još jedna od zabluda je da će dete imati bolji apetit uz TV ili telefon. Previše vizuelne stimulacije neće doprineti da dete razvije govor već samo opsednutost i hipnotisanost ekranom i slikom koja je na njemu.

Zabluda je da dete mora da ima puno igračaka. Naravno da ne. Deca se od malena uče vrednostima. Ukoliko im se na samom početku njihovog razvoja da mnogo u kasnijem periodu neće znati da razumeju kada im kažete nemam, nisam dobio platu, kupićemo drugi put. Isto tako, ukoliko im date puno igračaka one za njega neće imati značaj i brzo će se zasititi i prelaziti sa jedne na drugu tako da se igra neće razviti.

Jedno od pitanja koja roditelji često postavljaju je i "da li dete treba da jede pasiranu hranu do druge, treće ili četvrte godine? Detetu za razvoj oralne praksije, govora i glasova su potrebni zubi, pokretljivost jezika, gornje i donje vilice. Zato je potrebno da dete na vreme počne da žvaće i da koristi akt gutanja koji je, takođe, potreban za regulaciju salivacije.

Početak logopedskog tretmana znači kontinuitet i on se ne završava sa detetovim progovaranjem. Mnogi roditelji kada dete progovori prestaju sa tretmanima kod logopeda što je velika greška jer ukoliko prođe kritični period za razvoj i napredak to je nenadoknadivo.

Kada govorimo o izazovima u razvoju govora, jedan od njih je biti svestan da dete ima problem i obratiti se stručnjaku za pomoć. Izazov je odrastati, baviti se svojim detetom, biti strpljiv, čekati njegov napredak. Takođe, veliki izazov je i škola jer ukoliko ne rešite problem koji vaše dete ima i sa tim problemom uđe u školski sistem onda je problem mnogo veći i u nekim slučajevima nerešiv.

I na kraju, dragi roditelji, treba znati istinu o razvoju govora, ne živeti u zabludi da će se sam razviti i suočiti se sa svim izazovima u odrastanju i rešavanju problema koje dete ima.

Savet je vreme, strpljenje i zrelost. Vreme da dete progovori, strpljenje roditelja da istraju do kraja i zrelost deteta da govor dobije svoju funkcionalnost.

Izvor: yamama.com

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u šestom mesecu života mnogo toga što im se govori potpuno i razumeju.

Do svog prvog rođendana bebe se najviše fokusiraju na izgovor reči koje najčešće čuju, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje na Institutu za proučavanje mozga u Vašingtonu otkrilo je da bebe treniraju reč koju žele da izgovore i mnogo pre nego što im to i uspe.

Slušajući roditelje, s kojima provode najviše vremena, bebe se fokusiraju na reči koje im se čine kao najjednostavnije, a dokazano je da bebin mozak pokušava da shvati kako se pravilno izgovaraju određene reči. Neinvazivnim snimanjem utvrđeno je i da je deo detetovog mozga zadužen za planiranje pokreta govornog aparata vrlo aktivan kad sluša roditelje. Roditelji su prilikom testiranja naizmenično govorili maternjim i španskim jezikom.

Kod beba do sedmog meseca života regije u mozgu aktivirale su se kad su čule roditeljski glas, bez obzira na to kojim jezikom su tada govorili.

Kod dece starije od sedam meseci uočena je povećana aktivacija posmatranih područja u mozgu kad su roditelji govorili na maternjem jeziku.

Svrha ovog istraživanja bila je da upozori roditelje na važnost razgovora s bebama već od njihovih prvih dana.

Izvor: B92

Stručnjaci tvrde da beba do godinu dana pokazuje ljubav prema majci, sa kojom je prirodno tada najbliskija, na nekoliko načina

Stručnjaci tvrde da beba do godinu dana pokazuje ljubav prema majci, sa kojom je prirodno tada najbliskija, na nekoliko načina:

* Prepoznaje majčin miris

Za bebe nema ništa slađe od njihove mame, pogotovo dok sisaju, a to pokazuju kada se slatko nasmeju.

* Posmatra njeno lice i oči

Novorođenče voli da posmatra lica, ali joj je mamino omiljeno i upućuje joj nežne i radoznale poglede.

* Razgovara svojim jezikom

Svoju ljubav beba pokazuje tako što uspostavlja konverzaciju sa mamom u vidu gugutanja, kratkih zvukova i smeha.

* Želi da bude u blizini mame

Iako u početku novorođenče nije svesno kada ostane samo, već posle šestog meseca iskazuje jasno nezadovoljstvo čim oseti da mama i na čas napusti sobu.

* Beži joj u zagrljaj

Beba od nekoliko meseci počinje da ispoljava stid ili strah pred nepoznatim osobama, a u tom trenutku se najsigurnije oseća u maminom zagrljaju.

Izvor: Večernje novosti

Dermosens sprej

Prvih pet godina života odlučno za razvoj dečjeg mozga

Prvih pet godina života odlučno za raz…

Sve što radite i govorite tokom prvih pet godina živo...

Tri znaka da je Vaša beba spremna za navikavanje na nošu

Tri znaka da je Vaša beba spremna za na…

Kao i većina mama, verovatno odbrojavate dane od kada ...

Opremanje bebine sobe

Opremanje bebine sobe

Bilo da imate odvojeniu sobicu koju ćete pretvoriti u ...

Pas čuva i od astme

Pas čuva i od astme

Mališani koji su tokom prve godine života često bora...

Šta raditi kada odojče ima problem sa stolicom?

Šta raditi kada odojče ima problem sa …

Šta činiti kada stolica sasvim izostane? Koliko je uo...

Do kada je opravdano voziti decu u kolicima

Do kada je opravdano voziti decu u kolic…

Ranko Rajović: Značaj dečje igre važan je za razvoj...

Za osetljivu kožu glave naša topla preporuka je BabyMed šampon

Za osetljivu kožu glave naša topla pre…

BabyMed šampon za bebe je specijalno formulisana šamp...

Zbog čega bebe počinju da se plaše nepoznatih

Zbog čega bebe počinju da se plaše ne…

Vaša beba se čudno ponaša. Plače čim ugleda komši...

Kako da znam da li je beba dovoljno jela?

Kako da znam da li je beba dovoljno jela…

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujem...

Zbog čega deca namerno lupaju glavom o zid?

Zbog čega deca namerno lupaju glavom o …

Mnoga deca u nekom trenutku počnu da lupaju glavom o z...

Oktobarske bebe: 6 stvari zbog kojih su one tako posebne

Oktobarske bebe: 6 stvari zbog kojih su …

Pored toga što se veruje da će imati talenat za sport...

Zbog čega se kod dojenih beba pojavljuje soor?

Zbog čega se kod dojenih beba pojavljuj…

Soor ili mlečac je česta pojava kod beba i nije razlo...

Mastioditis

Mastioditis

Mastioid (mastoidni nastavak) je onaj koštani “grebe...

Letnja trovanja hranom

Letnja trovanja hranom

Trovanja hranom podrazumevaju da se u organizam preko n...

Šta mala dece nikada neće zaboraviti?

Šta mala dece nikada neće zaboraviti?

Istraživanja su pokazala da postoji osam važnih doga...

Čudesne bebe: U utrobi plaču, smeju se, štucaju i uče jezik

Čudesne bebe: U utrobi plaču, smeju se…

Pre no što se rode, reaguju na jake zvuke, povezuju se...

8 razloga zašto je super leti biti nova mama

8 razloga zašto je super leti biti nova…

Leto je jedno od lepših godišnjih doba za nove mame. ...

5 dečijih izjava koje vas izluđuju

5 dečijih izjava koje vas izluđuju

„To je moje!“ Bez obzira da li je vaše dete jedin...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.