'O čemu kao roditelj brinem, a o čemu ne brinem' - iz iskustva mame i dečjeg psihologa

Ko će bolje razumeti mališane i njihove probleme ako ne mama koja je u isto vreme i stručnjak. Francin Zelter je izdvojila stavke oko kojih se ne brine, i one koje je uvek zabrinjavaju.

Kao dečji psiholog, razgovaram sa mnogo roditelja koji su zabrinuti zbog detetovog razvoja i ponašanja. Moji klijenti većinom nisu sigurni koje ponašanje treba da shvate kao alarmantno: "Da li bi trebalo da se zabrinem kad moje dete uradi ovo" ili "Da li je čudno što je moje dete to izgovorilo". Ovakve rečenice slušala sam skoro deset godina otkako radim sa porodicama.

Podelila sam nekoliko mišljenja: Kada sam postala mama dva dečaka, Hantera i Pakstona, moj posao je samo pojačao sve te brige koje i ostali roditelji imaju. Povrh svega, svedočila sam iz prve ruke kako roditelji mogu uticati na dete. Kao roditelji imamo hrpu stvari o kojim bi trebalo da brinemo, ali jednostavno ne možemo brinuti o svemu. Dokle god volimo svoju decu i trudimo se da im pružimo srećno detinjstvo, radimo najbolje što možemo.

Dakle, podeliću sa vama sve o čemu nisam zabrinuta kada su moja deca u pitanju, ali i sve brige i prioritete. S obzirom na to da ne postoji savršeno roditeljstvo, moguće je osetiti sigurnost da pravite najbolje izbore za svoje mališane.

Ne brinem se...
Da li pružam pozitivan uzor?

Kao zaposlena majka, ne mogu ceo dan da provedem sa svojim sinovima. Ipak, od kvantiteta mnogo je važniji kvalitet zajednički provedenog vremena. Kada sam sa svojom decom, bez obzira da li je to sat vremena ili ceo dan, uvek sam otvorena za razgovor i njihove potrebe, imaju moju potpunu pažnju. Tokom radnog dana, moja deca su zbrinuta od strane iskusne negovateljice koja im pomaže da se lakše prilagođavaju i prihvataju promene. Vreme bez roditelja će im pomoći da razviju samostalnost i nezavisnost. Dakle, čak i ako ne radite pozovite baku da ih pričuva! Malo vremena samo za sebe je zdravo za svakoga.

Da li je vreme za životne prekretnice?

Deca dolaze do tih prekretnica onda kada su spremna za to. Postoji određeni raspon onog što se prihvata kao pogodno, i onog što bi moglo malo da se odloži. Moja koleginica i majka dvoje dece rekla mi je kako konstantno vidi roditelje koji porede svoju decu sa drugima. Njen savet je da odmah prestanete sa tim. "Svako dete uči i raste na sopstveni način", rekla je doktorka Žaklin Šilki. "Više se fokusirajte na to kako vaša deca napreduju, poredeći ih sa njima samima - ukoliko napreduju svakog dana, svake sedmice, meseca, to je jedino što je važno. Pokušajte svakoga dana da pronađete neku malu pobedu."

Ako imate brige, recite to svom pedijatru radije nego u "mama grupama" na fejsbuku. Vaš pedijatar je vaš ekspertski partner u roditeljstvu, pa ukoliko nemate poverenja u njega, pronađite drugog. Takođe, prestanite da se brinete ukoliko je primetite kašnjenje. Rane intervencije su jako efektne. Ukoliko vaš pedijatar predloži razgovor sa specijalistom ili odlazak na procenu, predlažem da to odmah uradite. Ranije uočen problem će se mnogo lakše rešiti.

Da li se rutina trenutno poremetila?

Priznaću vam nešto: puštam decu da ostanu budna duže tokom praznika, a nekad preskaču spavanje tokom dana kako bismo radili zabavne aktivnosti. Nekada im dozvoljavam da legnu kod nas u krevet, da gledamo crtane filmove.

Toliko roditelja misli da bi trebalo striktno da se drži rasporeda, inače će se deca raspasti. Naravno, ne spore se benefiti rutine i tačnosti. Deca, kao i većina ljudi, rade bolje kada znaju šta da očekuju. Ali promena u dnevnoj rutini i rasporedu im neće naškoditi. Da, možda ćete imati manjih komplikacija pri povratku na redovan raspored. Ali to je sasvim okej. Rasporedi se mogu prilagoditi, navike odlaska u krevet se lako mogu povratiti, a loše ponašanje može biti iskorenjeno, ali sladoled za doručak na detetov rođendan će svakako biti nešto što će pamtiti zauvek.

Da li su deca izbirljiva po pitanju hrane?

Dokle god pedijatar ne brine o njihovoj težini i zdravlju, ne raspravljam se sa decom oko hrane. Obično im ponudim dve opcije obroka: ono što kao porodica jedemo i ono što trenutno imam u frižideru (nema žalbi ako neko napokon pojede ostatke). Ako su gladni ješće, ako nisu ne moraju.

Viđala sam i roditelje koji uspešno ponude dve ili više opcija. Na primer, večera koja sadrži proteine, skrob i povrće trebalo bi da uključuje bar jedan sastojak koji vole i jedan nov ili manje voljen. To daje detetu šansu da isproba nove stvari, a pritom ih ne terate da to pojedu. To vam garantuje da će pojesti makar pola obroka bez pobune. Shvatila sam da kada pokušam da nateram sina da proba nešto novo, on se opire. Ipak, kada mu dam opciju da to pojede uz nešto što mu je poznato i što voli, on će radije uzeti zalogaj toga, jer nema pritiska, i izbor je na njemu.

Da li deca koriste telefone?

Kao i sve ostalo, izloženost ekranima i tehnologiji može biti korisna, ukoliko je pažnjivo regulisano od strane onog ko ih čuva. Uključite se i razgovarajte sa detetom o likovima i temama epizode crtanog filma dok traju reklame. Većina uređaja ima roditeljsku kontrolu, iskoristite tu prednost! Volim aplikaciju koja omogućava da moj sin koristi samo one aplikacije koje su mu dozvoljene, a može se čak i ugasiti sam ukoliko je pošlo previše vremena. Kada se telefon ugasi, on zna da je vreme da se igra nečim drugim.

Tableti takođe mogu biti dobre alatke za edukaciju. Mnoge škole imaju obezbeđene ajpede za učenike i njihove zadatke, tako da su im često potrebni. Opet, sve je to do toga kako se vi postavite. Moj trogodišnji sin je igrao igru u kojoj lovi stvari po čekaonici. Označila sam sve što bi trebalo da pronađe i fotografiše telefonom. Sve dok interaktivno učestvujete, to može biti neverovatno koristan alat kog ne bi trebalo da se plašite.

Brinem se...
Ko su prijatelji moje dece?

Kako ću znati da li moj sin ima dobre prijatelje i da li ume da se odbrani?

Fokusirajte svoju energiju da otkrijete ko su prijatelji vaše dece i da naučite decu kako da stvore prava prijateljstva. Pomozite im da isplaniraju aktivnosti i druženja, a kasnije razgovarajte sa njima kako je prošlo. Sasvim je u redu predložiti im kako da promene nešto sledećeg puta ukoliko to žele. Na primer, ukoliko primetite da vaše dete nikada ne bira aktivnost, možete mu reći: "Primetila sam da uvek prihvataš da se igraš onoga što Džoni predloži, čega bi ti voleo da se igraš?" Tada pomozite detetu da sledeći put kaže ili uradi ono što želi. Igranje uloga je idealan način da im pomognete da razviju svoje advokatske sposobnosti. Možete se pretvarati da ste im prijatelj, ili uključite nekog rođaka za takvu ulogu.

Pokušala sam i da ohrabrim sina da bira one aktivnosti koje ga interesuju umesto biranja onoga što je tada popularno. Pružite detetu mogućnost da se bavi raznim aktivnostima i primetite u kojim najviše uživa. Ovo će ga naučiti da bude lider, a ne uvek da prati masu, te će definitivno upoznati one koji imaju slična interesovanja kao on.

Da li je moje dete kulturno?

Nekada primetim da se moje dete ponaša bezobrazno, i to ne zato što to zaista jeste, već zato što je čulo ili videlo drugo dete da se tako ponaša. Deca su kao sunđeri, sve upijaju, čak i onda kada mislite da ne obraćaju pažnju. Uvek pokušavam da naučim svoju decu da budu pristojna i ne koriste ružne reči. Takođe, imam iskrene razgovore sa njima (u skladu sa godinama) o tome kada primete kako su drugi bili nepristojni. Diskutujemo o tome šta smo primetili i koje je druge opcije ta osoba imala kako bi došlo do pozitivnog ishoda.

Učite ih da budu empatični: vaše dete ne mora da voli svakoga, ali bi trebalo da bude fino prema svakome. Budite model ovakvog ponašanja svom detetu. Pozovite celo odeljenje na druženje u parku i pozdravite svaku porodicu uz osmeh, čak i ako oni ne uzvrate. Kada moja deca i ja primetimo da je neko neljubazan, pokušamo da ocenimo situaciju iz druge perspektive - možda je ta osoba samo imala težak dan?

Da li su moje odluke u vezi sa obrazovanjem dobre?

Kako se obrazovni standardi menjaju, tako se menjaju i društvena očekivanja. Nekad se čini da se naši mališani u vrtiću pripremaju za fakultet pre nego za društvenu adaptaciju. Kao roditelj, konstantno se susrećemo sa pitanjem šta je najbolje za naše dete. Da li smo ih upisali u dovoljno vannastavnih aktivnosti? Da li su bolje državne ili privatne škole? Opcija su neograničene, a budućnost nepoznata.

S obzirom na to da ni sama ne mogu reći šta je najbolje za moje dete, sa sigurnošću tvrdim da šta god odlučite nije urezano u kamen. Ukoliko mislite da ih možda previše pritiskate, pokušajte malo da popustite i posmatrajte šta se dešava. Ako niste zadovoljni njihovom školom, časovima, dodatnim aktivnostima, idite na razgovor ili napravite promenu. Ukoliko se vaše dete bori i ne ide mu dobro, zatražite evaluaciju. Vi ste najbolji advokat svog deteta, lopta je na vašoj polovini terena. Ne postoji obrazovanje koje odgovara svima.

Da li je moje dete srećno?

Naravno, znam da je moje dete srećnije kada se igra nego kada radi domaći zadatak, ali da li je u dubini zaista srećan? Ovo je tako izvan kontrole mene kao roditelja. Umesto brige oko toga, bolje pitajte dete kako se oseća na dnevnom nivou, i probajte da ne odbijate njegove brige. Važno je da prihvatite svako detetovo osećanje i pokažete mu da ste tu da slušate.

Takođe, jako je važno da osim što je normalno da dete bude nervozno noć pre testa, to može biti i znak većeg problema, ako vaše dete pokazuje konstantnu brigu oko nekih nebitnijih stvari, ako je neodlučan oko stvari koje ga inače vesele, ili ako se konstantno žali na neke fizičke simptome (bol u stomaku, glavi i slično), a koji nisu povezani sa medicinskim problemima. Ako je ovakav slučaj, porazgovarajte o tome kako se oseća i pokušajte da pronađete problem. Ukoliko ga nešto muči, predložite mu strategije da to prebrodi. Posle pratite ponašanje deteta. Ukoliko nastavi da se muči, potražite profesionalnu pomoć. Manji problemi koji se ne reše kasnije mogu postati mnogo veći.

Kada shvatite šta to muči vaše dete, bićete mnogo mirniji. Ukoliko se brinete ili ste pod streom, setite se da niste jedini koji se osećate tako. Možete se obratiti prijateljima, porodici ili profesionalcima (školski psiholog ili pedijatar) za pomoć.

Izvor: Yumama

Tagovano

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…